СПО излази на изборе за косовски парламент

hm , hm ... Mozda se u ovom tekstu nalaze razlozi zbog kojih Vuk izlazi na izbore lazne drzave .

Петар Искендеров: Историја и географија Србије по Хилари Клинтон

субота, 16. октобар 2010.
„Превладати вековни конфликт“ и „обновити дијалог“ – главни је смисао поруке, коју је државни секретар САД Хилари Клинтон донела на Балкан у оквиру своје тродневне турнеје од 11. до 13. октобра, током које је посетила Сарајево, Београд и Приштину. И мада су се те речи чуле за време њеног говора у административном центру самопроглашеног независног Косова, оне очигледно нису биле упућене само косовским Албанцима. Тим пре, што је и председник Србије Борис Тадић, који се пре тога састао са руководиоцем америчке дипломатије, такође одао дужно признање историјским коренима косовског проблема, изјавивши да само „путем дијалога ми можемо разрешити конфликт између Срба и Албанаца, који траје дуже од 150 година“. „Ми не желимо одлагање дијалога“.[1]

Правичности ради треба рећи, да се у историји Косова управо пре 150 година није догодио ни један од значајнијих догађаја. Значајном етапом у развоју албанског националног покрета пре треба сматрати делатност Призренске лиге 1878-1881. године, у оквиру које је по први пут формулисан великоалбански програм „уједињeња свих територија, које насељавају Албанци, у једну земљу“.[2] Друга кључна етапа у развоју српско-албанског конфликта били су догађаји уочи Првог светског рата, када су као последица победе српског оружја косовске земље поново уједињене са Краљевином Србијом. Према томе, све приче о „вековној“ или „век и по“ старој природи косовског конфликта имају спекулативни карактер, а уз то још немају посредни однос према његовом садашњем стању.

Зато нам се кудикамо суштинскијим чине друге напомене, које је огласила госпођа Клинтон на Балкану. На пример, она која се односи на перспективе преговора о косовском проблему између Београда и Приштине: „Ми сматрамо да дијалог треба да почне чим буде припремљен. Чак и под условом да ускоро предстоје избори на Косову, и да ће се идуће године одржати избори у Србији, ми сматрамо да почетак и окончање оваквог дијалога што је могуће пре одговара интересима косовске владе“. Чак ако узмемо у обзир да је та изјава била дата на Косову, ипак треба признати да се државни секретар јавно изјаснила у погледу тога, зарад кога заправо САД и Европска унија и организују дијалог. „Интереси косовске владе“ добро су познати: то је осигурање максималног међународног признања косовске независности, те„интеграција“ – прецизније речено, асимилација – косовских Срба у албанске структуре. Очигледно да ће и планирани преговори са Србијом под окриљем Европске уније и бити усмерени у правцу остварења тих циљева, уз прећутну сагласност београдских власти. Из уста америчког емисара то је презентирано у оваквом „паковању“: „Обе стране већ су спремне“ за сусрет, међутим, преостаје још „да се припреми структура дијалога, на чему ми сада радимо“. А како нико не би имао илузије у погледу саме „структуре“ преговора, Хилари Клинтон је поново нагласила да „низ питања, укључујући статус, суверенитет и територијална целовитост Косова, нису повод за дискусију“. Што би се рекло, илузијама ту нема места, господине Тадићу...

Зато нам кудикамо суштинскијим изгледају друге напомене. На пример, амерички државни секретар већ је одредила ко управо седа за преговарачки сто. Нипошто то неће бити техничке делегације експерата – што су раније обећавала београдска провладина средства за масовно информисање, - већ прве личности Србије и покрајине Косова, и то на равноправној основи. „Лидери две земље треба да приђу дијалогу на добровољној основи и уз услов поштовања позиција један другог“ – изјавила је у Приштини госпођа Клинтон, не удостојивши се, додуше, труда да објасни како то заправо треба да „поштују један другог“ председник Тадић и његов партнер са супротне стране стола – нарочито ако тај партнер, по окончању предстојећих избора на Косову, буде Хашим Тачи или, на пример, Рамуш Харадинај.

Не треба да постоје илузије ни у погледу тога ко ће реално координирати дијалог Београда и Приштине. Према расположивим информацијама, Хилари Клинтон је, свративши након посете Балкану у Брисел, у кулоарима то питање размотрила 14. октобра са првим личностима Европске уније – председником Европског савета Херманом ван Ромпајем, високим комесаром Европске уније за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон и председником Европског парламента Јежи Бузеком, са којима се договорила о томе да на преговорима наступе у јединственом фронту. Претходно је вршилац дужности косовског председника, председник парламента Јакуп Краснићи потврдио да је Приштина као и до сада спремна за преговоре са Београдом „о техничким питањима“ и замолио САД да се „придруже процесу њиховог организовања и одржавања равноправо са ЕУ“, и тој ће молби бити удовољено. Према томе, једино што за сада спасава Србију од бесмислених преговора, који је још и дискредитују, саалбанским сепаратистима по сценарију диктираном из Вашингтона и Брисела – то је политичка криза на самом Косову. Ванредни парламентарни и председнички избори тамо ће се одржати не пре јануара 2011. године – а до тада се Београд и Приштина могу до миле воље препустити разматрању „структуре дијалога“ са високим иностраним гостима.

Међутим, ако у вези са организацијом преговора о Косову – имајући у виду садашњи спољнополитички вектор Србије – Запад не треба да очекује никакве проблеме, ситуација у Босни и Херцеговини очигледно се не развија по вашингтонским и бриселским шаблонима.

Налазећи се у Сарајеву, Хилари Клинтон је затражила од лидера босанских муслимана, Срба и Хрвата, да „своју владу учине функционалнијом и одговорнијом“. Та одредница директно проистиче из циљева „бутмирског процеса“ уставног реформисања бивше југословенске републике, чему се оштро противе босански Срби на челу са победником на недавним свеопштим изборима Милорадом Додиком.[3] Последњи је искористио боравак Хилари Клинтон у Босни и Херцеговини да би је позвао да сачува „дејтонску“ Босну као јединствени државно-административни модел, који одговара српским интересима – поред самог одвајања. „Ми немамо проблем са САД. Та велика земља је гарант стабилности у огромном делу света. Ми се разликујемо у оном што се односи на перцепцију унутрашњих проблема Босне и Херцеговине“ – изјавио је Додик и додао: „Ми нисмо присталице политике јаких централних органа власти и мислимо, да се Босна и Херцеговина треба вратити у првобитне оквире Дејтона“.

„Ми нисмо заинтересовани за јачање Босне“ – од те пароле у својој предизборној кампањи Милорад Додик очито не намерава да одустане, и зато западним архитектама светског поретка тек предстоји да се добрано озноје, како би приморали босанске Србе да прихвате њихове интеграционе моделе.

(Фонд стратешке културе, 16.10.2010)

Sto se tice Dane - nece ga ta jos dugo mlatiti pare kao clan Upravnog odbora ,,NIS ,, . Smile