PRVO "zanimanje" je, i pre završetka osnovne škole, steklo bezmalo 5.000 dece u Srbiji. I dok javnost, ali i zvanična politika, na sav glas osuđuju ovu pojavu, problem se tretira tek na nivou "pojedinačnih slučajeva". Tako, osim što ne postoji statistika o "zaposlenoj" deci, ni inspekcija rada nije do sada nailazila na primere dečjeg rada, a centri za socijalni rad nisu zabeležili nijedan slučaj!
Koliko je dečji rad prisutan kod nas govore nam podaci Unicefa, po kojima 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godina svakodnevno rade za novac. U siromašnim porodicama zaposlen je svaki treći maloletnik, a u romskim domaćinstvima na prste se mogu prebrojati maloletni "neradnici".
A šta je zapravo dečji rad nemaju predstave ni sami roditelji. Tako većina anketiranih mama i tata zloupotrebu dečjeg rada izjednačava samo sa nelegalnim poslovima poput prosjačenja, prostitucije, trgovine decom, dok u isto vreme zanemaruju čitav spektar "legalnih" poslova. Rad u polju, čuvanje stoke, pomaganje u kući i dalje se tretira kao poželjna mera vaspitanja. Psiholozi, međutim, upozoravaju da i ovakvo angažovanje, ukoliko se sa njim pretera, lako može da "sklizne" u nedozvoljeno.
Propisi kažu da se zloupotrebom smatra svaki posao koji ometa dete u školskim aktivnostima i ukida mu slobodno vreme. Bez obzira na ovo "pravo na srećno detinjstvo", na tržištu radne snage je prisutno čak 33 odsto mališana iz siromašnih porodica. Mnogi svoj hleb zarađuju i pre nego što dobiju vozačku dozvolu.
Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, ipak, u svom članstvu nemaju maloletnih osoba, niti tela koja bi se bavila njihovom zaštitom. Ni inspekcija rada nema mehanizme kojima bi suzbila negativan trend, karakterističan za siromašne zemlje. Inspektori tako nemaju nadležnosti da kazne roditelje koji upošljavaju decu za teške fizičke poslove.
I službe socijalne zaštite se sa dečjim radom bave posredno.
- Centri za socijalni rad nemaju poseban sistem evidencije zloupotrebe dečjeg rada, pa tako nemaju ni metod za sistemsko rešavanje problema - rekao nam je Milorad Pašić, pomoćnik direktora iz Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu. - Od kada radim ovaj posao nisam čuo da se neko od kolega susreo sa ovakvim problemom, tako da verujem da ova pojava nije masovna. Ukoliko bi se dokazalo da jeste onda bi promenili praksu, pa se sa takvim slučajevima sistemski obračunavali.
Možda će hiljade mališana, koji su igračke zamenili alatkama, biti dovoljna "inspiracija" vlastima da dečjem radu, ipak, pristupe "sistemski".


ZAKON

U SRBIJI je zabranjen rad svakom detetu pre 15. rođendana. Poslom se od ovog uzrasta pa do punoletsva može baviti samo uz saglasnost roditelja ili staratelja. Radna nedelja ne sme da pređe 35 sati, a radni dan osam. Noćni rad je zabranjen, izuzev u posebnim situacijama poput promocija. Nije dozvoljen ni rad koji nosi rizik po zdravlje, pod zemljom, na visini...

Izvor: Novosti