Specijalci hapsili guske!

Zbog opasnosti od ptičjeg gripa i sprečavanja surovosti prema životinjama, posle zabrane Gusanijade u Mokrinu guskarima ostalo da se sećaju dana kad je šorovima letelo perje

ZdruŽene snage MUP-a Srbije i Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu izvele su pre nekoliko dana uspešnu akciju u vojvođanskom selu Mokrin. Brzom i efikasnom intervencijom na lokaciji Greda-Slatina, sprečen je sukob dva gusana i na taj način ispoštovan član 138 KZRS o zaštiti dobrobiti životinja, kao i uredba Ministarstva poljoprivrede o zabrani borbe gusana. Kako Glas saznaje na licu mesta, ovog puta gusani nisu uhapšeni, njihovim guskama koje su glasnim gakanjem podsticale na sukob naloženo je da ne krše javni red i mir i udalje se sa lica mesta, a ljudi su opomenuti da se zakon mora poštovati. Pravna država Srbija obračunaće se sa svakim vidom protivzakonite delatnosti, bilo da su u pitanju ministri, viceguverneri, bankari ili - gusani!

Gusanijade u ovom mirnom banatskom mestu ove godine neće biti. Postoje dva razloga: opasnost od ptičjeg gripa i sprečavanje surovosti prema životinjama, kažu. Strah od gripa je opravdan, tvrde meštani, ali surovost prema životinjama? Pravi guskari svoje pulene gledaju kao članove porodice. Žive guske u Mokrinu ko lordovi.

- Moj gusan ima bazen, a ja nemam. Iskopao sam bazen u dvorištu i svaki dan ga punim vodom, da guske imaju gde da se okupaju. Provedem po tri sata sa njima svakog dana, hranim ih, čistim da bi imale lepo belo perje. Svaki gusan je ponos njegovog gazde - kaže Savo Terzić, trostruki prvak sveta, dva puta u tucanju uskršnjih jaja, jednom u borbi gusana.

Umro, a ne crk'o

Njegov šampion, Klej Drugi, osvajač svetskog prvenstva, i danas je sa njim, doduše prepariran. Posle dugog i plodnog života, Klej Drugi (dobio ime po legendarnom bokseru Kasijusu Kleju, poznatijem po imenu Muhamed Ali) umro je prirodnom smrću, ali Savo nije mogao da ga jednostavno sahrani. Ljubav prema gusanu zaborava nema, pa Klej i dan-danas izazivački stoji na drvenom postolju. Za gusana se ovde kaže da je umro, a ne crkao. U selu postoji gusan, penzionisani borac, od 23 godine. On do kraja života uživa sve privilegije, ostavlja potomstvo, mažen je i pažen. Šampioni se ne prodaju, iako je bilo ponuda, i to ozbiljnih, od 2.000 do 3.000 evra, koliko vredi jedna krava.

- Titulu sam osvojio 1993. godine. Gledao sam borbu, a u jednom trenutku sam se toliko uzbudio da više nisam osećao dva prsta na ruci. Pomislio sam: "Šlog, 'bem ti i guske!". Ipak, nisam se šlogiro, a Klej je osvojio titulu. Niko nije bio srećniji od mene. Godinu dana šampion, nije šala. Jeste da košta, moraš sve da častiš, ali si tu godinu najvažniji, poštuju te i prijatelji i neprijatelji - kaže Savo Terzić.

Imena boraca se znaju i izgovaraju sa poštovanjem: Terminator, Dedica, Pekinezer, Roki, Ćorica. U Mokrinu postoji i guščarski trg, na uglu Ulica Vase Stajića i Milana Maličića.
Mokrin ima svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima, ima Gusanijadu, 7.000 stanovnika i osam kafana. Lokal u kome se skupljaju ljubitelji gusana zove se "Belo pero". Vlasnik je Nikola Veleš Špile, koji je dugo radio u Nemačkoj. U dvorištima Mokrinaca nema pasa, za red i mir zaduženi su utovljeni pernati čuvari.

- Bio sam manji od gusana kada sam gledao kako dva psa pokušavaju da udave guska i nisu uspeli, nego su dobili batine. U Nemačkoj sam video hiljade gusaka koje čuvaju prilaz nuklearnoj centrali - kaže Veleš.

Guske su sačuvale Rim, ali da li će sačuvati sebe? Državni aparat obratio je svu dužnu pažnju na ovu tradicionalnu manifestaciju, koju su pokrenuli samoinicijativno meštani pre 20 godina. Umesto da je podrži, država je zabranjuje, kažu odgajivači. Da sve nije bezazleno, pokazuje strah meštana koji se plaše da svojim izjavama ne navuku još veći bes birokratskog aparata. Neko je u kancelariji doneo odluku da se Gusanijada zabrani. Da bi se i mi prilagodili Evropi. A u toj istoj Evropi u Španiji postoji korida, u Engleskoj lov na lisice, na Islandu tradicionalno masakriranje kitova, kada se more crveni od krvi. I niko to ne zabranjuje. Birokratska glupost je poput kosmosa - bezgranična, može se parafrazirati poznati naučnik.

- Ljudi drže guske iz ljubavi, nema tu nikakvih para. Ako ne bude borbi, plašim se da će interesovanje za guske nestati, a posle interesovanja nestaće i same guske - kaže predsednik udruženja ljubitelja gusaka "Belo pero" Dušan Kovačić.

A guske-čirlidersice

Da bi bilo jasnije, treba reći da u tim borbama nikada nijedan gusan nije ni povređen, uveravaju guskari, a kamoli nešto drugo. Strada jedino sujeta, kako gusana pred jatom njegovih gusaka, tako i vlasnika pred selom. Dešavalo se, čak i u finalu, da do duela ni ne dođe, jer jedan od takmičara pobegne, ili gusani jednostavno nisu raspoloženi za borbu. Dvoboj se, prema pravilima bivše manifestacije, nikad ne ponavlja, šta gusani odluče, to je zakon. A ta reč nije trenutno omiljena u Mokrinu.

Po rečima Kovačića, dvoboj se odigravao po striktnim pravilima: svaki vlasnik je vodio gusana i njegovo jato od svoje kuće, a protivnici se, kao pravi džentlmeni, sastajali se negde na sredini puta. Guske su bile "čirlidersice", bez čijeg prisustva nema ni sukoba, jer svaki od pernatih lepotana želeo je da se pokaže pred damama. Guskovi su bili podeljeni u tri kategorije da bi borba bila fer: u mlade, dvogoce i starije.

- Mi nemamo seosku slavu. Imali smo, ali je davno neko ubijen na njoj, pa se od toga odustalo. Zato smo imali Gusanijadu. Dolazili su ljudi iz celog sveta, iz Evrope, Kine, Irana. Tekst o borbi gusana izašao je i u japanskom listu Akanata. Početkom devedesetih diplomate iz Beograda došle su da gledaju borbe, lepo se provele i niko nije zamerio da je to surovo prema životinjama - žali za spektaklom Kovačić kome je na kućnu adresu stiglo preteće rešenje o zabrani. Jedino ostaje nada da gusani ne znaju da čitaju. A ko zna i veruje meštanima, izreka "glupa ko guska" čista je izmišljotina neznalica.


Izvor: Glas Javnosti \ Miloš Ž. Lazić