Nebitno šta veruju drugi, već ovi kojima je vera zastita.
vera jača od korone, onda izgleda da u vladike i ne bi neka bog zna kakva vera, čim obole
Nadam se samo da neko drugi neće platiti glavom njegovu veru

Pa u hrvatskoj...

Кунем се Аполоном Лекаром и Асклепијем и Хигијом и Панакејом и свим боговима и богињама, које позивам за сведоке, да ћу према својим способностима и расуђивању испунити ову заклетву и овај завет:
Да ћу оног ко ме је научио овој вештини сматрати равним мојим родитељима и да ћу живети у сарадњи са њим и да ћу му, кад му је потребан новац, давати део свог; да ћу његове потомке сматрати равним мојој браћи и сестрама по мушкој линији и да ћу их учити овој вештини – ако желе да је науче – без накнаде и завета, да ћу учења и усмена упутства и сво друго знање пренети мојим синовима и синовима оног ко је поучио мене, и ученицима који су дали овај завет и заклели су се по медицинским правилима – али ником другом.
Применићу мере дијете за добробит болесних према својим способностима и процени, чуваћу их од штете и неправде.
Нећу дати никакав смртоносан лек никоме ко га тражи, нити ћу тако нешто предлагати. Исто тако, нећу ниједној жени дати средство за абортус. У чистоти и светости држаћу мој живот и моју вештину.
Нећу применити нож, чак ни на онима који пате од камена, већ ћу то препустити онима који се тим послом баве.
У коју год кућу да дођем, доћи ћу за добробит болесних, уздржавајући се од сваке намерне неправде, свакаквог лошег понашања, а посебно од сексуалних односа и са женским и са мушким особама, свеједно да ли су слободни или робови.
Шта год да приликом лечења, па чак и по страни од лечења, чујем у погледу живота других људи, а што нипошто не би требало причати, задржаћу за себе, сматрајући да је срамота говорити о таквим стварима.
Ако испуним ову заклетву и не прекршим је, нека ми буде дато да уживам у животу, владам овом вештином, да будем уважен међу људима за сва времена; а ако је прекршим и лажно се закунем, нека ме задеси све супротно од овога.
 
 
ХИПОКРАТОВА ЗАКЛЕТВА
(МОДЕРНА – превод заклетве усвојене 1946. у Женеви)
 
У часу када ступам међу чланове лекарске професије свечано обећавам да ћу свој живот ставити у службу хуманости.
Према својим учитељима сачуваћу дужну захвалност и поштовање.
Свој позив ћу обављати савесно и достојанствено.
Највећа брига ће ми бити здравље мог болесника.
Поштоваћу тајне онога ко ми се повери.
Одржаваћу свим својим силама част и племените традиције лекарског звања.
Моје колеге ће бити браћа.
У вршењу дужности према болеснику неће на мене утицати никакви обзири, вера, националност, раса, политичка или класна припадност.
Апсолутно ћу поштовати људски живот од самог почетка.
И под претњом нећу попустити да се искористе моја медицинска знања, супротна законима хуманости.
Ово обећавам свечано, слободно позивајући се на своју част.