Stakleni šećer i zakovani hleb

Svaki prehrambeni artikal, pre nego što se nađe na tržištu, trebalo bi da prođe višestruku strogu unutrašnju kontrolu, ali i kontrolu tokom transporta i skladištenja

BEOGRAD - Sasušen miš u kesici supe, crvići u kolenicama, opiljci stakla i metala u šećeru i soli, ekseri u hlebu, samo su neke od neprijatnosti na koje možete "naleteti" ako kupite proizvode pojedinih domaćih proizvođača. Najodgovorniji krivci za ovakvo stanje svakako su proizvođači, ali i sanitarni i poljoprivredni inspektori, koji su u obavezi da prekontrolišu sve proizvode pre izlaska na tržište. Prema pravilniku o proizvodnji i distribuciji hrane, svaki proizvod pre nego što se nađe na tržištu trebalo bi da prođe strogu unutrašnju kontrolu koja podrazumeva da se proizvod kontroliše nekoliko puta u toku samog procesa proizvodnje. Ukoliko se primete neka odstupanja od pravilnika o kvalitetu, proizvod se uništava. Osim unutrašnje, obavlja se i spoljna kontrola, koju rade sanitarni i poljoprivredni inspektori.

Ipak, tu se kontrola hrane ne završava i da bi zdrava i, po mnogim parametrima, ispravna hrana stigla do potrošača moraju da se ispoštuju i druga pravila u lancu distribucije, a ona, između ostalog, podrazumevaju i odgovarajući transport. Kvalitet proizvoda zavisi i od toga kako se skladišti i čuva u prodavnicama. U maloprodajnim objektima bi trebalo da postoji još jedna rigorozna kontrola prehrambenih proizvoda.

- U našim objektima postoji oštra kontrola prijema i skladištenja robe. Strogo se vodi računa da proizvodima ne istekne propisani rok trajanja, zatim da se mlečni proizvodi, meso i prerađevine od mesa čuvaju na određenoj temperaturi. Naravno, mi ne možemo kontrolisati kvalitet paštete, sira, mleka, kafe... to je domenu proizvođača i nadležnih inspekcija. Naše je da se proizvodi čuvaju na pravi način i da vodimo računa o isteku roka - rekla je Brana Kolundžija iz "Delte".

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača "Beograd" istakao je da je program kontrole kvaliteta prehrambenih proizvoda koji taj pokret sprovodi potpuno nezavisan od rada inspekcija, a da su analize koje obavljaju utvrđene pravilnicima i zakonom.

- Proizvode koje odlučimo da kontrolišemo biramo metodom slučajnog uzorka. Međusobno se dopunjavamo sa inspekcijom i analize obavljamo tako što radimo presek kvaliteta jednog proizvoda u jednom danu. Nije reč samo o mikrobiološkim analizama. Sve inspekcije dobijaju naše izveštaje i na osnovu toga pojačavaju nadzor. Najveću odgovornost ima proizvođač, jer on mora da uspostavi sistem kontrole. Proizvođač je dužan da obavi povremenu kontrolu dok je proizvod još u fabrici - objasnio je Bogosavljević.

On napominje da bi trebalo da se svaka serija proizvoda sa trake prekontroliše nekoliko puta i tek onda dobije nalaz finalne kontrole što često u praksi nije slučaj. Bogosavljević kaže da državni organi imaju striktno propisane uslove kontrole proizvoda prilikom uvoza, pa tako, na primer, radioaktivni proizvodi ne smeju da pređu granicu, dok ostali koji su neispravni mogu da uđu u zemlju, ali da se ne prodaju dok se ne obave dodatna istraživanja i dobije dozvola.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ističu da postoje dva organa koja se bave kontrolom kvaliteta proizvoda.
- Mi se bavimo samo kontrolom kvaliteta proizvoda biljnog porekla, dok inspektori iz Uprave za veterinu kontrolišu proizvode životinjskog porekla. Zdravstvenu ispravnost proizvoda kontroliše sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja - zaključio je Nenad Vujović, načelnik Odeljenja inspekcije za kontrolu proizvoda organske proizvodnje.


Izvor: Glas Javnosti \ S. T - V. V.