Soylent green? :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Upoznajte čoveka koji je bojkotovao hranu

Rob Rajnhart, dvadesetčetvorogodišnji programer iz Atlante otkrio je da ga izuzetno nervira vreme potrebno da se isprži jaje za doručak i odlučio je da nešto mora da preuzme u vezi sa tim. Rob je rešio da uprosti hranu na „nutrijente potrebne telu kako bi ono funkcionisalo“ kako bi stvorio bež koktel bez mirisa koji naziva Soylent.

Soylent sadrži sve nutritivne komponente uravnotežene ishrane, ali i trećinu kalorija i nijedan od toksina ili stvari koje mogu izazvati rak.

Uprkos neprijatnom izgledu, ovaj napitak mogao bi da u potpunosti promeni način na koji gledamo na hranu, a novinar magazina Vice rešio je da sazna kako tačno.

Kada si odlučio da bojkotuješ hranu?

U pitanju je bila kombinacija nekoliko stvari. Bio sam kod kuće tokom praznika kada je stariji porodični prijatelj primljen u bolnicu zbog nezdravog manjka kilograma. Gubio je snagu u jednoj ruci što mu je otežavalo da kuva. Počeo sam da razmišljam kako nešto prosto i važno poput hrane može da bude toliko neefikasno s obzirom na to koliko su druge stvari napredovale. Imao sam instinkt da živim sa što manje troškova ali sam u isto vreme žudeo za povećanom efikasnošću bez bolesti. Čitao sam mnogo knjiga u vezi sa biologijom i polako sam počeo da razmišljam o tome kako je ćelijama potpuno svejedno da li svoje nutrijente dobijaju iz šargarepe ili praha.

Šta je bio naredni korak?

Ukoliko rešite da hakujete telo to može doneti veliku nagradu, ali je ujedno i veliki rizik. Pročitao sam priručnik iz psihološke hemije i uputio se na internet da otkrijem svaki poznati esencijalni nutrijent. Moja kuhinja je vrlo brzo počela da poprima izgled laboratorije. Imao sam svaku poznatu supstancu u čaši ispred sebe. Malo sam se brinuo da će me to možda ubiti, ali pošto je to bilo za nauku brzo sam sve ispio. Na moje iznenađenje, bilo je jako ukusno i osećao sam se kao da sam dobio energetski podsticaj. Narednih trideset dana izbegavao sam hranu u potpunosti. Tokom tog vremena pratio sam svoje fizičko zdravlje. Iako je mentalno teže za praćenje, osećao sam se znatno fokusiranijim..

Šta se zapravo nalazi u Soylentu?

Sve što treba telu – a da znamo. Vitamini, minerali i makronutrijenti poput esencijalnih aminokiselina, ugljenih hidrata i masti. Kada su masti u pitanju, koristim maslinovo ulje i ribu. Ugljeni hidrati su oligosaharid, nešto poput šećera, ali su molekuli duži što znači da je potrebno više vremena da on prođe kroz metabolizam i tokom varenja imate konstantan priliv energije tokom dužeg vremenskog perioda umesto instant groznice izazvane šećerom.

I to je podjednako ukusno kao hamburger?

Ima jako dobar ukus. Prošlo je šest meseci i još mi nije dosadilo. U pitanju je vrlo „kompletan“ osećaj. Jedenje je za mene opuštena stvar, poput odlaska u bioskop, ali, da li želim da idem u bioskop tri puta dnevno svaki dan?

Da li postoje prednosti života lišenog hrane? Neke loše strane?

Fantastično je kada ne morate da birnete od hrani. Nema namirnica, prljavog posuđa i razmišljanja o tome šta ćete jesti za ručak ili večeru. Računi za struju i vodu takođe su manji. Svakoga dana štedim sate i novac. Soylent takođe može biti dobar za osobe koje imaju problema sa svojom kilažom. Vrlo lako mogu da dobijem ili izgubim preciznu količinu kilograma prostim podešavanjem proporcija unutar pića.

Postoje i loše stvari. Piće ne može dugo da stoji nakon mešanja sa vodom, tako da moram da ga pravim svaki dan. Ukoliko malo pogrešim sa sastojcima to može dovesti do mučnine, mada mi se to dugo nije desilo.

Kako Soylent može da utiče na prehrambene navike ljudi?

Ponašanje ljudi uglavnom je uslovljeno cenom i dostupnošću. Postoje brojni načini koji nam omogućavaju da budemo zdravi, ali recimo, Amerikanci će najverovatnije biti debeli zato što je hrana koja im je dostupna i jeftina nezdrava. Mislim da je uz pomoć tehnologije moguće stvoriti zdravu i jeftinu hranu, ali mislim da ćemo u tom procesu morati da se odreknemo tradicionalne sveže hrane poput voća i povrća koje je nekompatibilno sa procesuiranjem hrane i merama koje se koriste.

To zvuči zlokobno

Ne mislim da nam trebaju voće i povrće – potrebni su nam minerali i vitamini. Trebaju nam ugljeni hidrati a ne hleb. Aminokiseline a ne mleko. I dalje je u redu jesti te stvari, ali ne mogu svi da ih priušte, a postoje i ljudi koji nemaju želju da ih jedu. Hrana bi trebalo da bude optimizovana i personalizovana. Ukoliko bi Soylent bio jeftin i dostupan poput kafe, mislim da bi ljudi bili znatno zdraviji.

Čini se da bi Soylent mogao da pomogne sa glađu u svetu

Da. Vrlo sam optimističan zbog potencijalne prilike da pomažem zemljama u razvoju. Soylent se može praviti od lokalnih proizvoda, a kada se pravi u velikim količinama dovoljno je jeftin da bude dostupan čak i onim najsiromašnijim pojedincima. Ljudi se ponekada kikoću kada im kažem da znatno manje odlazim u WC, ali ovo bi bila velika stvar za zemlje u razvoju sa nerazvijenom infrastrukturom i higijenom. Sa druge strane, i poljoprivreda u velikoj meri utiče na našu sredinu a ovaj vid ishrane značajno smanjuje potrebu za njom.

Da li ti stižu kritike ljudi nakon što si ceo eksperiment postavio na svoj blog?

Mislim da je u ovom trenutku skepsa sasvim opravdana. Trenutno nemam previše podataka, ali se nadam da će se to promeniti. Ono što je zanimljivo je činjenica da me je kontaktirao veliki broj doktora, nutricionista, biologa i akademika koji dele moj optimizam. Loše stvari dolaze samo od ljudi koji zagovaraju organsku ishranu. Dobar skepticizam je kada mi skrenu pažnju da ne uzimam dovoljno nečega što je potrebno organizmu.

Da li misliš da će ti Soylent u nekom trenutku dosaditi?

Soylent je definitivno permanentan deo moje ishrane. Trenutno konzumiram svega jedan iil dva konvencionalna obroka nedeljno, ali da imam više novca ili devojku, možda bi taj broj bio veći. Ne nedostaju mi analogni telefoni i ne nedostaje mi hrana.

B92