Сорошове слуге у Србији :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Evo malo da vidimo ko je zaslužan za povampirenje kvazi-političara, koji modernim rečnikom, poluistinama i vrlo često notornim lažima, puni uši mladima, najčešće srednjoškolcima, koji su u vreme najvećih stradanja na ovim prostorima bili deca, i ne znaju šta se događalo, a danas i ne mogu da se objektivno informišu o tome, jer objektivnog novinarstva danas nema, sve je kao i pre, postoje podobni i zabranjeni novinari.
Mislim da je svima poznato da je najveći finansijer studentskih protesta, pojave Čedomira Jovanovića a kasnije i "Otpora" i današnjih nevladinih organizacija - Đerđ Soroš. To više nije ni tajna, više niko i ne krije, imate mnoge knjige koje opisuju tadašnja vremena, i svi su o tome pisali, od britanskih i američkih političara, preko vojnih generala Nato-a, izveštača sa lica mesta, itd. Pokušaću da ne budem previše opširan i ne smaram, ali moramo redom. Da bismo mogli pravilno oceniti kakve su Soroševe namere prema Srbiji, da se upoznamo malo sa njime.

Soroš je mađarski Jevrejin(Hazar), rođen u Budimpešti 1930. godine kao György Schwartz (roditelji su 1936 promenili prezime u Soroš). Školovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je čuveni Hazar Karl Poper, koji je aminovao projekte Soroša i bio njegov guru. U svetu se ovaj čovek prikazuje kao ,,Robin Hud kompjuterskog doba“, zato što, tobož, uzima novac od bogatih država i srdačno ih deli istočnoj Evropi i Rusiji, preko svojih fondacija. Na taj način instalira ,,demokratiju“ i ,,građansko društvo“ u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti hazari Rotšildi. Karijeru je gradio finansijskoim špekulacijama širom sveta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicionih fondova ,,Kvantum Fond“, u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, italijanski i švajcarski finansijeri. Veza Soroša i Rotšilda se ostvaruje preko mreže poverljivih ljudi iz koji sede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka... Jedan od takvih je bio izvesni Ričard Kac (takođe Hazar), član odbora ,,Kvantum Fonda“. U isto vreme je bio na čelu ,,Rotšild Italija S.p.A.“ i u odboru komercijalne banke ,,N.M. Rotšild & Sinovi“ u Londonu. Drugi bitan igrač je Nils O. Taube, takođe član Kvantuma i partner investicione grupe ,,Sent Džejms Plejs Kapital“, koja sada pripada Natanjelu Rotšildu. Veza se ostvaruje i preko Sosijete Ženeral Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsedavajući menadžmenta Edmunda Rotšilda i član saveta Rothschild & Cie Banque. Takođe, čest partner Soroša je bio i Džejms Goldsmit (Hazar), rođak dinastije Rotšild.
U Srbiji, Sorođ preko svoje klike vrši pripremu terena za Natanjela Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam... Svoju mrežu uticaja izgradio još tokom devedesetih godina preko ,,Fonda za otvoreno društvo“, ,,Fonda za humanitarno pravo“, ,,Helsinškog odbora“ , ,,Beogradskog kruga“, ,,Evropskog pokreta“, ,,Centra za antiratnu akciju“, ,,NUNS-a“, ,,ANEM-a“, ,,OTPOR-a“...
Danas, sve vodeće nevladine organizacije jesu istureno odeljenje Rotšilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički uticaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije žele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizuje u vidu ravnodušnosti naroda prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma (Čedina partija), koji treba da metastazira u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi, te na taj način treba da obezbedi nesmetan prodor Rotšildovoj imperiji.
Pored gore pomenutih organizacija, vrlo aktivno u ovoj ofanzivi učestvuju još i ,,Yucom“, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Inicijativa mladih... Promoteri ove antisrpske histerije su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Vučo, Borka Pavićević (žena advokata Nikole Barovića), Miljenko Dereta, Vojin Dimitrijević, Srđa Popović, Mirko Đorđević, Biljana Srbljanović, Zoran Ostojić, te novinari Petar Luković, Teofil Pančić kao i ostale, nama po zlu, dobro poznate Soroševe marionete. Takođe, Soroš stoji iza forsiranja antisemitizma, koji se sa pripisuje ,,srpskom ksenofobičnom društvu“. Za to su zaduženi Filip David, Jovan Bajford, Laslo Sekelj... U skladu sa tim su razni ,,incidenti“, preteća pisma, skrnavljenje spomenika, grafiti... Nije zgoreg reći da Fond za otvoreno društvo stoji finansijski i ideološki iza organizacija koje se bore za prava homoseksualaca (Labris, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“...).

Marketing, medijska i logistička podrška ovom projektu se obezbeđuje preko ,,nezavisnih“ medija, kao što su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice - RTV Dević, RTV Globus, RTV M+, RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice - Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon...) radija ,,Slobodna Evropa“... Kablovska mreža SBB i satelitska televizija TOTAL TV, koje su u ekspanziji, takođe se nalaze u vlasništvu Soroša. Doprinos informativnom jedinstvu daju produkcijske kuće ,,VIN“ i ,,PG Mreža“. Preko Media centra se dodatno obezbeđuje publicitet, tobožnjem, nevladinom sektoru.
Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi ,,Danas“, ,,Vreme“, ,,Evropa“, ,,Republika“, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press“(listovi ,,Pančevac“, ,,Kikindske“, ,,Vranjske novine“ , ,,Naša reč“...), izdavačke kuće Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, distributeri knjiga ,,Bukbridž“, Beopolis... Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP(Asošijeted pres) i Rojtersa, koje su u vlasništvu Rotšilda još od 19. veka. Soroš je ostvario infiltraciju i u kulturne i prosvetne institucije, pozorišta, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU... Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, reditelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, naučnih radnika, analitičara, bivših diplomata...pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica.
Preko dva Gorana, Markovića (čiji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kušnera) i Paskaljevića se vrši satanizovanje Srba na filmskim festivalima. Valja pomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža (AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije (nastao iz feminističke grupe ,,Žena i društvo“)... U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Hjuman Rajts Voč (HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja.

Pored ,,nevladinog“ sektora, Soroševe ruke se nalaze na finansijama, koje se kontrolišu preko raznih ,,eksperata“(G17+) finansiranih posredstvom ,,Otvorenog društva“.
Pored ovoga treba i istaći da Soroš ima učešće u ,,Sosijete Ženeral“ banci, koja zauzima značajan prostor na finansijskom tržištu. Haški tribunal je takođe finansiran od strane Soroševih fondova. Najagilniji ogranak Soroša u političkom životu(naravno pored ,,nevladinog“ sistema, i G17+) Srbije jeste koalicija okupljena oko LDP i Čedomira Jovanovića, koji je na parlamentarnim izborima bio najskuplja Soroševa investicija. Ova antisrpska grupacija zajedno sa gostima radio emisije ,,Peščanik“ (B 92) najbrutalnije i najglasnije artikuliše zamisli Natanjela Rotšilda. Glavni tvorac ove virulentne skupine je Latinka Perović, rodonačelnik savremenog liberalizma u Srbiji, na slici ispod Latinka i Čeda na tribini LDP-a.

Treba reći da uticaj Soroša ide i preko demokratske stranke. Najbolji primer za to je izbor Olivera Dulića, kadra Sonje Liht, za predsednika Skupštine Srbije.
Značajna preduzeća Rotšilda na ovim prostorima su ,,Carlyle Group“ i Međunarodna krizna grupa (MKG) koja na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroša, finansiraju i Rupert Mardok (Sky medijska kuća), Goldman Saks, DžP Morgan... Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, Džejms Lajon, Morton Abramovič, Luiz Arbur, Bžežinski, Vesli Klark, Mihail Hodorkovski, Torvald Stoltenberg... Personal se menjao ali ne i antisrpska politika. Nezavisnost Kosova je i interes Rotšilda, jer ono predstavlja ,,srpski Kuvajt“, sa ogromnim rezervama olova, cinka, zlata, uglja... Soroš je od okupacije KiM-a uložio dosta napora i novca da Trepču otme za Rotšilde. Važnu kariku predstavlja Agron Dida, zamenik u Ministarstvu energije i rudarstva kosovske vlade, koji je na to mesto došao iz KFOS-a (Soroševe organizacije). Nezavisnost je od suštinskog interesa za Rotšildove rudarske i metalurške kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale čist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog blaga i energetskih resursa.
U međuvremenu je kompanija Alferon kupila metalurški kombinat Feronikl, koji poseduje nekoliko površinskih kopova. Alferon je u vlasništvu trojice kazahstanskih biznismena (čitaj Rotšildovih tajkuna, jedan od njih je Aleksandar Maškevič, takođe Hazar), i čini deo ENRC (Eurasian Natural Resources Corporation). Na čelu ENRC i Alferona se nalazi Johannes Sittard, Rotšildov agent i do skora desna ruka Lakšmi Mitala (takođe Rotšildov investitor). Mital je sa 100 miliona dolara pomogao razvijanje kompanije. Pored Alferona, na Kosmetu je prisutna i Global Stil korporacija (u vlasništvu Pramoda Mitala, brata Lakšmija) preko svoje bugarske podružnice Kremikovici, koju su kupili 2005. godine. Ova kompanija je kupila fabriku Lamkos (pocinkovanje čelika) iz Vučitrna. Treba reći da je ista kupila i livnicu Lemind iz Leskovca, te Zastava Kovačnicu iz Kragujevca. Uporedo sa ovim, Soroš širi svoj uticaj preko Kosovskog fonda za otvoreno društvo (KFOS) i ostalih organizacija ćerki, finansiranjem medija (Koha ditore), političara (Veton Suroi)... Na istoj vezi se nalazi i Ekrem Luka, koji je oteo Pećku pivaru... Preko ,,Balkan Human Rights Network“ organizacije koordiniše rad ostalih nevladinih podružnica. Takođe, obezbedio je i privilegovan položaj Alkatel-u, mobilnom operateru na Kosovu, koju indirektno kontroliše preko ,,Globalstar L.P.“satelita. Pored požtrvovanog zalaganja za otimanje Kosova i Metohije, Soroš i MKG pažnju usmeravaju ka Vojvodini, koju, u saradnji sa pokrajinskom upravom, želi da stavi na sto za kojim sede Hrvatska, Mađarska i Rumunija kao punomoćnici Rotšildovih. U tom smislu se forsira ,,pandunavski projekat“ iza kojeg stoje Nemačka i Austrija. Vojvodina bi, prema toj zamisli, trebala da se ugura u takvu podunavsku konfederaciju u formi ,,evropske regije“ (setite se da Čanak sa svojim autonomašima predstavlja Vojvodinu kao evropsku regiju). Nemački ambasador Cobel je nedavno, ne slučajno, skrenuo pažnju na to. Na terenu se projekat sprovodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, šećerana, mlekara, uljara, banaka... Poljoprivredna zemljišta u sve većem broju kupuju Hrvati, koji su već kupili nekoliko važnih prehrambenih preduzeća. Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom... Nekse Grupa je kupila Polet IGK, ,,Stražilovo“, ima udeo u firmi građevinskog materijala ,,Toza Marković“, (takođe poseduje i fabriku za proizvodnju kreča i kamena ,,Jelen Do“), kupljen je Somboled... S druge strane i Austrija i Nemačka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Nemačka kompanija ,,Nordzucker“ je kupila šećerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj način došla do desetine hiljada hektara zemljišta. ,,Štada“ je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik... Austrijska Erste banka je za sedište izabrala Novi Sad, gde su se takođe smestile OTP bankarska grupa i Metals banka. Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak mađarskih kompanija u Srbiji i regionu zajedno sa političkim uticajem mađarske vlade, iza kojih stoji Natanjel Rotšild. Treba reći i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i položaj u budućoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta ,,Alpe-adria“, inkarnaciju habzburške države.
Perjanica širenja mržnje prema Srbima je Sonja Biserko (koja javno podržava rad LDP-a, i bila je na mnogim njihovim skupovima i tribinama), čiji je brat poginuo sa modernim ustašama kod Knina, u društvu sa Mirom Barišićem, poznatim po atentatu na ambasadora Rolovića. Otac Sonje Biserko bio je poznati splitski udbaš, a familija joj je poreklom iz Odese i verovatno je Hazarska. Nenad Čanak, ili-ti vojvođanski Ante Pavelić, Batić, Vesna Pešić, i ostali.. mislim da je izlišno i govoriti o njima.
Sad razmislite - da li bi jedan (tada još nesvršeni) dramaturg po profesiji mogao preko noći da postane vođa masovnih studentskih demonstracija u borbi protiv tiranije, a kasnije Đinđićev potrčko kome je prvo radno mesto potpredsednik vlade Srbije, koji je žene i decu Zemunskih mafijaša vodio u zatvorske posete, koji je, dana kad je Đinđić ubijen, zvao Zorana Živkovića da ovaj urgira da mesto premijera Srbije mora ostati demokratskoj stranci, što je Živković više puta nakon toga javno ponovio, sad odjednom postao veliki demokrata, čovek koji zna kako treba, koji "govori istinu" obraćajući se najčešće neupućenoj omladini, sloganom "volim Srbiju jer je ne lažem" - sve to, bez uplitanja ogromnog novca i kapitala sa strane? Mislite o tome....