Malo ljudi zna da je to trebala da bude konzola koju su trebalo da izbace Nintendo i Sony zajedno. I da je trebala da se zove SNES-CD ... :) :)
Ali, što kaže naš narod, "ortačina - ***ačina", planovi su pali u vodu, i mi smo dobili prvu sonijevu konzolu:
SONY PLAYSTATION,
tada se zvao samo tako .... zvanično kraće PS, a nezvanično se ustalilo PSX ili PS1 .... mi smo ga kratko zvali, SONI ... (idemo da igramo soni ..)
izgledao je ovako .... odnosno izgledala (konzola) ...
U Evropi se pojavila 1995. godine u septembru. 32bitni sistem, konzola pete generacije, igre na CDu .... NICEEE ..... Sony je izvšio prelaz sa ketridža na kompakt diskove.
U kompletu sa ovakvim kontrolerom, i memorijskom karticom:
I napravila ČUDO. Do kraja septembra 2007, (da, 2007) je izašlo skoro 8 000 naslova za ovu konzolu, ako se računaju igre za sva tržišta posebno. A prodato je ukupno preko 950 000 000 kopija (950 miliona kopija) igara. Za malo pa milijarda ... Dakle, svi naslovi x tiraži ...
Glavni procesor koji pokreće konzolu je R3000A – kompatibilan 32-bitni RISC sa radnim taktom od 33,8688 MHz. Procesor proizvodi LSI Logic korporacija. Procesor ima perfomanske 30 MIPSa (miliona instrukcija u sekundi).
Grafički procesor je odvojen od glavnog procesora, omogućava prikaz 16,7 miliona boja, 24-bitnu dubinu i podržava rezolucije od 256x224 do 640x480.
Zvučni procesor je 24-kanalni, na 44.1 MHz.
KOnzola ima 2MB glavne memorije, 1MB video memorije i 512KB memorije je namenjeno zvučnom čipu.
I naravno, glavna stvar koja je Soniju omogućila primat, CD-ROM, dvobrzinski, sa protokom 300 KB u sekundi koji podržava pored Sony formata i AudioCD. Upravo odluka da koriste CD je vinula PlayStation u nebesa.
Prve verzije su pozadi imale i "sony-like" AV izlaz, klasičan AV izlaz, (činčevi) serijski i paralelni port. Vremenom su skidali jedno po jedno, zbog pojeftinjenja, te ostadoše samo SonyAV i serijski port. Vidi se lepo na ovoj slici.
Naravno, Japanci su uvek nešto posebno, pa su oni imali i ovakve verzije, sa S-Video izlazom.
Ako imate slučajno u posedu ovu sa svim "džidžama", imate pravo malo blago. :cash: :cash: :cash:
Tamo negde 1998 (sve ove godine koje pominjem, odnose se na Evropu i USA, u Japanu je sve izlazilo godinu dana ranije :) ) izlazi ... pogadjate .... DRRRRMMMM DDDRRRRRMMMM ...
DUAL SHOCK .....
Kontroler koji uvodi "analogiju" u igranje, dve "pečurkice" sa kojima mnogo preciznije upravljate likovima i "prenosite im svoje želje i zapovesti" .... i naravno, vibracije, dva mala elektromotora, sa malim i velikim tegom, koji se aktiviraju u zavisnosti od situacije na ekranu ... i odmažu vam, pružajući donekle realističniji efekat ... izletanja sa puta i slično :) :) Igranje sa njima dobija sasvim drugu dimenziju, i vrlo brzo sve igre dobijaju podršku za DualShock kontrolere.....
2000. godina nam donosi inovaciju ... godina kada je izašao PS2 (o njemu ću u drugoj temi) je i godina kada NIJE prestao da se proizvodi PS1 .. neee... nastavio je, samo malo manji ...
Stigao je PSOne ...
Kao što vidimo, postojao je i mali dodatak/ekran sa zvučnicima da se kupi posebno ....
Prvo što upada u oči, veličina. Dosta manji od svog prethodnika. Naravno, ovo povlači za sobom da se u gradsku naponsku mrežu uključuje preko ispravljača, a ne direktno, samo kablom. Dakle, prva posledica smanjenja dimenzija, ispravljač je spolja. Druga očigledna stvar, je boja. Bela boja preovladjuje. Ali ne smeta, po meni, lepo odradjeno. Naravno, stiže sa belim DualShock-om, i belom memorijskom karticom, ali sve je naravno kompatibilno i sa starom verzijom, i obrnuto, sve od stare verzije, možete koristiti na novom PSOne sonijevom čedu.
Ono što se ne vidi na prvi pogled, to je da je pozadi sve ukinuto, samo SonyAV izlaz i ulaz za naponski adapter je ostao. Glavni razlog je što su se za veliki PS pojavili razni "dodaci" kao GameShark koji su koristili serijski ili paralelni port na konzoli za razne aktivnosti koje Soniju kao firmi nikako nisu odgovarali. I još jedan razlog smanjivanja gabarita, osim estetskih, je taj da se onemogući korišćenje modčipova za čitanje kopija, koji su se namnožili, i koji su proizvedeni na milione, a sa izlaskom PSOne, postali su beskorisni. Naravno, to nije sprečilo pojavu novih modčipova, prilagodjenih za PSOne ... :emo: 8)
PlayStation, kroz sve svoje oblike, je prvi "zabavni sistem" koji je prebacio prodaju pd 100 000 000 (sto miliona) komada ... preciznije, stari model se prodao u preko 102 miliona komada, a noviji model u preko 28 miliona komada .... najprodavanija igra Gran Turismo u preko 10 miliona primeraka ....
To bi bilo ukratko i sažeto o ovoj čuvenoj konzoli, nama je bilo bitno da se igramo, i puštala nam je tada čak i muziku, ko nije imao CD plejere, veže soni za stub/liniju, i samo rokaj ....
Nadam se da vam je tekst bio zanimljiv, i da ste saznali i nešto što niste znali o ovoj legendi igračke populacije.
Iako kod nas kada pročitate PSX pomislite na Soni Kec, PSX u Japanu ima sasvim drugo značenje. PSX je drugi proizvod kompanije Sony, takodje poznat i kao Plejstejšn X.
PSX je Sonijev digitalni video rekorder sa potpuno integrisanim konzolama PS1 i PS2. Pošto je dizajniran da bude sve-funkcionalni audio/video uređaj, odobrio ga je glavni deo SONY korporacije (u smislu nije se pitao odeljak samo koji pravi konzole) i pušten je u prodaju 13. decembra 2003. godine u Japanu.
To je i bio prvi Sonijev proizvod koji je uveo u korišćenje XMB ekran (a mnogi ni ovo ne znaju). Činjenica da je uređaj bio izuzetno skup je dovela do toga da se potrošači nisu interesovali za njega, i do slabe prodaje. Kao rezultat toga, poput Nintendo 64DD konzole, još jedan neuspeli pokušaj igračkog hardvera nikada nije izašao u prodaju van Japana ....
Znači, potpuno funkcionalni video rekorder. Video materijal snima na ugradjeni HDD od 250 GB. Ima SVideo, činčeve, i antenski ulaz. U kompletu je dolazio sa daljinskim upravljačem, poseduje softver i za obradu slike i zvuka. (verovatno ništa mnogo, čisto da se da neki svoj lični pečat.) Dozvoljava i da se preko USBa poveže sa PSPijem i da razmenjuju sadržaje.
PSX podržava igre i PS1 i PS2 zahvaljujući hardveru od PS2 u sebi. Podržava on-line gaming koristeći interni broadband adapter. (verovatno mrežnu kartu ima, ne mogu da nadjem fotku zadnje strane, da vidim šta sve ima). Takodje, igre koje koriste HDD na PS2, kao na primer, Final Fantasy XI su takodje podržane. Uz PSX čudo, NIJE dolazio kontroler. Speciajlni, keramičko-beli kontroler DualShock2 sa 4 (četiri ?!? ) metra kablom se isporučivoao posebno (opet malo blesav potez, ipak je to prvenstveno konzola)
Naravno, mogli su da se koriste i obični DS2, ali je bio problem jer su konektori za kontrolere bili sa zadnje strane (moram opet da stavim "?!?" ), što donekle objašnjava dužinu od 4 metra kabla za "njegov" kontroler, dok je konektor za memorijsku karticu bio sa prednje.
A ima jedan i na EBay .... koji bi izašao garantovano na 1000 evra kada bih ga naručio :) :) :) Ko da objasni našim carinicima da je to skoro 10 godina staro ....
Garantujem da negde u nekoj magazi može da se nabasa još na ovo, u glanc novom stanju, u fullu ....
Neko moje mišljenje: PS2 objedinjuje PS1 i PS2 u sebi, jer ogroman procenat igara sa PS1 može da se pokrene na PS2. PS2 objedinjuje i DVD plejer u sebi, i to sa DTS audio dekodingom, postoji i daljinski za njega. Tako da ne znam šta im je ovo trebalo, koji entuzijazista je predložio pakovanje konzole i digitalnog video rekordera u isto pakovanje. Jedino ako je neko imao za cilj da snima tok igre u realnom vremenu direktno na hard disk. Što i ne mogu da pronadjem da li je moglo, ali pretpostavljam da može.
2000. godina ... novi vek ... nove nade ... nova očekivanja ... NOVA KONZOLA!!!
Kompanija SONY izbacuje na tržište novu igračku mašinu, koja ima jedan zadatak. Novi "soni dvojka" ima izuzetno težak zadatak, da nadmaši svog izuzetno popularnog prethodnika, soni keca, koji u trenutku izlaženja dvojke, menja svoj izgled i prodaje se punom parom....
SONY kao da sam sebi pravi konkurenciju, i te godine svetlost dana kroz izloge prodavnica ugledala je konzola šeste generacije:
SONY PlayStation2
U Soniju nisu hteli da eksperimentišu sa imenima, jednostavno su iza celom svetu poznatog imena dodali broj 2. Kratko i jasno.
Šta nam donosi nova mašina? Mnogo toga.
Prvo, opet u oči upada veličina. Pitate se, šta su napravili? Pa tehnologija napreduje, a ova je veća i od PS1 koji je izašao pre 5 godina?!? Da, ali PS1 nije u sebi imao mesta za HDD. Da, PS2 nam omogućava da preko HDD/Network adaptera ubacimo u nju i HDDisk od 3.5 inča ... I da preko tog istog mrežnog adaptera PS2 ide i na internet.I da se igra online. I da se instalira Linux.
Druga novina koju nam donosi PS2 je DVD. Sada imamo DVD optički čitač u konzoli, i mogućnost da na samo 1 disk spakujemo preko 4 GB odnosno 8 GB podataka na DualLayer diskove. DVD omogućava i mnogo brži prenos podataka. Naravno, čim je DVD, normalno je da možete i da gledate DVD filmove na njoj, a ostala je opcija puštanja audio diskova. Dolby Surround, DTS, sve se to podrazumeva.
Treće, disk se ne ubacuje odozgore, kao ranije, već pritikom na taster izlazi fioka u koju spuštate disk, i konzola ga ubacuje unutra. Kao na DVD plejerima.
Četvrto, dobijamo novu memorijsku karticu, koja sada ima 8 MB, i koristi MagicGate enkripciju.
Peto, dolazi nam novi kontroler ... DualShock2 ... koji izgleda potpuno isto kao DS1.Samo crn.
Pa šta je razlika, nije valjda samo boja? Nije, mada mnogi misle tako. Sony nam daruje još jedno iznenadjenje. Razlika izmedju DS1 i DS2 se ogleda u sledećem: I DS1 i DS2 imaju vibraciju, jelte, i pečurkice. Razliku, koja život znači, čine ANALOGNI TASTERI kod DualShock2 kontrolera za PS2. Dakle, na DS1, kada stisneš :X: (ili bilo koji drugi taster) napravili ste "spoj". Lik reaguje. Dakle, :X: je iz položaja 0 prešao u položaj 1. (on/off) Na DS2, tasteri imaju kao i pečurkice, "analogiju", potenciometar, nazovite kako hoćete. Kada dajete gas desnom pečurkicom, ako malo pogurate, auto kreće. Ako naglo gurnete do kraja, škripe gume. Tasteri na DS2 se isto ponašaju, dakle, :X:, ako ste ga nežno, malo pritisnuli, lik će da korača/auto će da se pokrene. Ako stisnete do kraja, on će da potrči/škripe gume od naglog gasa.... I tako je na svim tasterima, i za smer, tj. :gore: :dole: :levo: :desno: i na :X: :kocka: :krug: :trougao: i na :L1: :R1: :L2: :R2:. Zato igre koje traže DS2, odnosno "analogiju" u tasterima, neće da rade sa DS1, jer im ne odgovara samo 0/1 položaj.
Šesto, na prednjoj masci, pored uobičajenih 2 mesta za memorijske kartice i 2 mesta za kontrolere, vidimo i 2 USBa. Prvi modeli su imali čak i IEEE 1344 FireWire priključak, koji je kasnije izbačen. USB je u početku služio za korišćenje EyeToy kamerice, za korišćenje mikrofona i SingSTar igrama, za priključivanje bubnjeva i gitara u GuitarHero serijalima.... kasnije, odredjeni entuzijazisti su pronašli još neke svrhe za USB, koji se nisu toliko dopali Soniju, ali o tome ćemo kasnije.
Sedmo, ova konzola, može da stoji i vertikalno, držač diska je tako napravljen da može i to da podnese, zarad uštede prostora.
To bi bile one očigledne razlike koje je donela nova konzola. Ono što se nije videlo je:
Glavni procesor je 64bitni, radi na 294MHz,(kasnije verzije na 299MHz) sa 10.5 miliona tranzistora i ima 32 MB memorije. Ima i grafički koprocesor, koji radi na 147 MHz i ima 4 MB video memorije. Procesor za zvuk kod PS2 radi na 8 MHz, i ima svojih 2 MB memorije, i radi na 44.1 kHz ili 48 kHz
Konzola nailazi na dobar odziv, i stiče ogroman krug korisnika, igrača, i ljudi koji nisu zadovoljni samo sa onim što im je Soni ponudio. Počinju da eksperimentišu sa njom, da joj izvlače maksimum, i ubrzo dobijamo tzv. homebrew, tj. proizvode kućne radinosti. Sa takvim hardverom, šteta je da radi samo ono za šta ju je Soni namenio.
Gornjepomenuti HDD/Mrežni adapter , koji služi za izlazak konzole na internet, i da HDD pruži podršku pojedinim igrama, sada počinje da pruža mnogo veće mogućnosti. Uz pomoć pojedinih programčića iz kućne radinosti, moguće je napraviti sigurnosnu kopiju CELOG diska na HDDu. Naravno, pod izgovorom čuvanja originala, da se ne ošteti, a dobija se mnogo brži odziv i učitavanje nego preko DVDa. Ovo je postala omiljena namena ljudi koji su ih kupovali, jer je mnogo skraćivalo vreme, i pružalo veću udobnost u igranju.
Evo kako izgleda mrežni adapter, postoji varijanta sa i bez modema, dakle, moglo se i direktno preko telefonske linije, ili preko kablovskog/ADSL modema preko mrežnog adaptera. Moglo se ići i na internet, odredjeni broj igara je podržavao i online gaming, ali u to vreme, brzine interneta kod nas nisu mogle sve ovo da izguraju.
Dakle, preko tih programa, može se i preko konzole, ili preko računara, prebaciti odredjeni broj igara na HDD (sve dok ima mesta) i onda samo sa spiska igara odaberete jednu, i ona kreće. Ovo je imalo više prednosti, ne trošite i ne grebete svoje diskove, ne trošite laser, i imate brže učitavanje. Nedostatak je što se kupovao posebno, i nije jeftin.
U 2004. godini, Sony izbacuje SLIM (tanku) verziju. Izbacuje slot za HDD, ali ugradjuje network adapter u samu konzolu, ne mora se više kupovati posebno. Slim deluje mnogo elegantnije, ali naravno, kao i kod keca, smanjenje dimenzija dovodi do toga da je sada ispravljač za napajanje spolja.
Kontroleri i kartica naravno ostaju isti. Ubacivanje diska se vraća na sistem od keca, poklopac gore, i ubacujete disk. Ovakva konzola je bila dosta manja od svog debelog prethodnika, ali je i ona mogla da stoji vertikalno, i imala je neke "svoje" dodatke.
Ovde bi trebalo da spomenem i to da je PS2 imao i svoj originalni daljinski upravljač, koje je na neke modele reagovao preko dodatka koji se uključivao umesto kontrolera, a kasniji modeli, i svi slim modeli su dobili infracrveni port, kao svi DVD i slični uredjaji, tako da je PS2 postajala i samostalni DVD plejer po potrebi.
Sve ove verzije, i debele i tanke, podržavale su i igre od keca, što je nesumnjivo doprinelo popularnosti i ove konzole, pored svih novina i prednosti. Mogli ste da prodate keca, dodate pare, kupite dvojku, a ne biste ostali uskraćeni za igre od keca. Jedino ste morali da imate memorijsku karticu od keca, ako ste želeli da snimite pozicije, jer ne koriste istu enkripciju, i iako ova za PS2 mnogo više prostora ima, ne možete snimiti poziciju za igru od PS1.
Konzola i dalje svojim hardverom i mogućnostima intrigira pojedince, koji i dalje omogućavaju neke nestandardne funkcije, i sada u nedostatku internog hard diska, koncentrišu se na USB i sada ugradjeni mrežni adapter. Izlaze novi programi koji omogućavaju slušanje Mp3 muzike sa USBfleša, gledanje slika, gledanje raznih video formata, među kojima su najpopularniji DivX, sa Mp3 i AC3 tonom, izlaze poboljšane verzije, pojavljuju se i mogućnosti sada igranja sigurnosnih kopija i sa USBa, a može i preko mrežnog adaptera, umrežena sa kompjuterom, konzola "vuče" igre direktno sa HDDa konpjutera. Napakujete igre na HDD od kompa, kao nekad na samom HDDu konzole, i preko mrežnog kabla igrate kao nekad sa debelom PS2. Preko USBa, dakle nebitno USB fleš, ili spoljni hard, povlači PS2 šta god da mu se ponudi. Ja sam priključivao i telefon i fotoaparat, sve što ima FAT32 format, konzola će videti i očitati. Mana ovakvog načina je sporost, naime, PS2 koristi USB1.1 standard, a ne 2.0, i pri puštanju igara, introi i movie sekvence imaju seckanja, ali sam gameplay nema problema. Dakle, nije preporučljivo za igranje RPGa i avantura gde je potrebno slušati naratora. Ali fudbal, trke, tuče ... bez problema ... nažalost, zbog te iste brzine, broj igara koje rade sa USBa je manji nego na debeloj sa internog HDDa, ali zato preko mreže, radi veoma, veoma veliki broj igara.
Dakle, popularnost konzole ne opada, već i dalje raste i prodaje se ....
HIT igre kao što su Shadow of the Colossus, God of War 1 i 2, Gran Turismo 4, Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty, Metal Gear Solid 3: Snake Eater, Jak & Daxter, Burnout 3, serijal Prince of Persia, serial Devil May Cry,serijal Final Fantasy, Tekken 5, i mnoge druge PS2 ekskluzive, koje su doživljavale i svoja platinum izdanja, (u Americi su nosile oznaku GREATEST HITS, a i jedno i drugo znači isto, da se prvo izdanje prodalo u preko 400 000 primeraka) su ostavile trajan pečat u igračkoj istoriji.
Izlaze igre koje podržavaju progessive scan, 16:9 odnos stranica, 480p rezoluciju ....
2007. Soni izbacuje novu verziju slima, koja se razlikuje spolja od prethodnih jer je levi, manji deo od tzv PIANO sjajne plastike, i što su uspeli da spakuju i napajanje opet u kućište, tako da se i ova slim uključuje direktno u 220V samo kablom, nema spoljnog ispravljača. Naravno, ovako budženje je moralo da ima i posledice. PS2 od ove serije ne podržava igre za PS1, jer je matična ploča unutra smanjena na minimalnu veličinu, i moralo je da se izbaci sve što su oni smatrali nepotrebnim.
I u trećem kvartalu 2008, Soni konačno menja i BIOS kod ovih konzoli, i time onemogućava učitavanje bilo kakvih aplikacija iz kućne radinosti, na žalost mnogih korisnika. Verovatno je najveći inicijator ovog poteza bila pojava programa koji je omogućavao čak i čitanje narezanog diska, tzv. "sigurnosne kopije" a opet bez ugradnje čipa, tj. bez gubitka garancije.
Naravno, uvek postoji mogućnost ugradnje čipa, i da se sve to koristi, ali draž prethodnih verzija se ogledala upravo u tome, što je bez ikakvih hardverskih intervencija, i bez otvaranja konzole, samo softverskim modovanjem bilo omogućeno mnogo, mnogo više od onoga što je Soni predvideo i ponudio, i sve to bez gubitka garancije i skidanja WARRANTY SEAL nalepnice.
No, sve ovo nije umanjilo popularnost ove konzole, koja se i danas, 6 godina posle izlaska PS3 na scenu, a 12 godina od prve PS2, još uvek proizvodi, još uvek izlaze nove igre za nju, još uvek možete da je kupite novu u prodavnici, i još uvek je aktuelna. Za relativno malo novca može da pruži sate i sate zabave, dodatne opcije i mogućnosti ...
Iako su to sve za nas samo "soni dvojka", kroz debele i tanke varijante je prošlo preko 15 revizija matičnih ploča. Do kraja 2011 godine prodato je preko 150 000 000 (150 miliona) komada konzoli, izdato je za nju preko 10 000 naslova, i prodato je preko 1 500 000 000 (milijardu i po) primeraka igara na svetskom tržištu. I te cifre nisu konačne, jer se još uvek prodaju konzole, i još uvek se prodaju igre.
Tako da SONY kompanija može da kaže da joj je ova konzola bila pun pogodak, da je uspela u svojoj misiji da nadmaši keca, i da ih je proslavila, uprkos njihovom trudu da PS2 bude samo ono što su oni zamislili. Da nisu dirali HDD, da su u slim ubacili USB2.0, da nisu iz poslednje serije izbacili podršku za igre od keca, sigurno bi imali i još bolje rezultate.
Nekako u ovo vreme pre 6 godina, dakle u novembru 2006, Sony Computer Entertainment je zvanično pustio u prodaju PlayStation3. Naravno, prvo u Japanu, a kasnije je i ostatak sveta dobio mogućnost da kupi konzolu. U Evropi se pojavljuje tek u martu 2007. Pojavljivanje konzole i njena najava je već dugo pre toga “tresla” gejmerske krugove, I stvarala atmosferu “to mi treba, ne mogu da živim bez toga!” … svi su je čekali … I uspeli su u tome. Pred premijeru u Americi I Japanu, ljudi su bukvalno kampovali ispred prodavnica, da bi ujutru po otvaranju bili među prvima koji će kupiti svoj primerak konzole. Imate na YouTube-u puno klipova koji prenose atmosferu I snimke iz ovih redova. Sony je uspeo u zadatku. To se najviše isplatilo ljudima koji su čekali u martu 2007 u redovima u Velikoj Britaniji, baš u Sonyjevim prodavnicama. Sony je napravio BUM kada je odlučio da uz prvih 100 konzola POKLONI 46inča TV BRAVIA svojim kupcima … odeš kupiš konzolu, I dobiješ gratis TV koji je skuplji od same konzole … Kada su je najavljivalji u maju 2005, na E3 sajmu, kontroler je imao oblik bumeranga, uzorak konzole nije bio funkcionalan, ali je imao na sebi: 2 HDMI konektora, 3 mrežna porta i čak 6 USB portova 2.0 standarda.2 pozadi, i 4 napred. Evo kako je izgledalo to čudo, koje, nažalost, nije ugledalo svetlost dana (mislim na konektore, ne na kontroler :) :) ):
Finalna verzija, koja se našla u prodaji, kao što svi znamo, sa zadnje strane ima digitalni izlaz (da li ovo iko ikada koristi), HDMI izlaz (prve nisu imale, ali nisam imao prilike da vidim ni jedan takav), običan A/V izlaz još od prvog PSa, (za običan kompozitni, komponentni, i RGB scart kabl), mrežni za internet (imate i WireLess varijantu, naravno) i naponski sa prekidačem ... i SONY je ipak odlučio da zadrži oblik kontrolera još od prvog DualShocka-a…
Ispod gornjeg levog poklopca prve verzije konzoli su imale i čitač kartica za jako veliki broj raznih formata.
Konzola je dolazila sa ugrađenim SATA hard diskom od 20, 40 ili 60 GB, 2.5 inča. Kasnije su ubacivani sve veći I veći, u debele je fabrički najveći išao od 160 GB, da bi danas dostigli I verzije od 500 GB u novim konzolama. Prve konzole koje su se prodavale, imale su i "kompatibilnost unazad" (Backward compatibility), tj. radile su igre i sa PS2 , naravno sa original diskova, mogao je i Linux da se instalira, pravo malo čudo … nije bilo fioke, niti se poklopac otvarao, jednostavno, konzola je uvlačila disk koji bi joj stavili u predviđeni prorez. Čita sve , i CD, i DVD i naravno njen BluRay, novu SONY tehnologiju, koja smešta i do 50 GB podataka na jedan jedini disk, i koja je odnela pobedu nad HDDVD standardom … žurka je mogla da počne ….. Sve vrhunsko, nema šta …
Kontroler, posle DS1 I DS2, logično, zove se …. SixAxis … SIXAXIS ?!?
6 osa …. Zašto? Zašto ne DualShock3? Zbog sledećeg: Prva razlika u odnosu na DS1 I DS2 je odmah uočljiva, a to je da NEMA KABLA. Dakle, obradovali su potrošače sa bežičnim kontorlerima. Puni se preko USB kabla, i ima 4 lampice, da bi ste znali koji je po redu, tj. u "u koji port" je uključen. Druga razlika, koja opravdava ime 6-Osa, je da i sam položaj kontrolera ima uticaja na položaj lika kog vodite po ekranu. Dakle, dovoljno je da nagnete kontorler napred naza, levo desno, I to će se odraziti na vaše postupke na ekranu. Ovo je posebno zanimljivo kod upravljanja avionom … E, upravo ova inovacija je navodno napravila problem kompaniji da ubaci i vibraciju …. Znači, nema RUMBLEa, nema motorića, nema vibracija, nema SHOCKa … onda I ne može da bude DualShock … jasna stvar … kasnije se ispostavilo da je u stvari bio problem sa nekim licencama i patentima, i da nisu smeli to da urade …. Naravno, para vrti gde burgija neće, i negde u aprilu 2008 kompanija predstavlja, a od 12. Juna 2008 počinje da isporučuje uz konzole DualShock3
koji se na oko ne razlikuje od SixAxis-a, osim što je nekih 40 % teži, zbog motorića, I male razlike u plastici ….
Mnogo ljudi ne zna da su prvobitni DS3 kontroleri imali baterije od 300 mA I napon od 3.7 V , a noviji model ima 500 mA bateriju koja radi na 5 V … razlika je samo u nijansi boje, mora da budu jedan pored drugog da bi uočili …. Kao I PS2, PS3 je za vreme proizvodnje FAT modela, iako na oko iste, promenio 5 generacija ploča. Za kupce je to značilo da u kasnijim verzijama nemaju mogućnost igranja PS2 igara, I da je broj USBa smanjen sa 4 na 2, gubitak čitača kartica, ali I smanjenje cene, a za SONY je to značilo pojednostavljivanje proizvodnje, smanjenje veličine ploče, izbacivanje čipova potrebnih za PS2 kompatibilnost, poboljšanje hlađenja, I prelazak sa 90 nm na 65 nm I kasnije na 40 nm tehnologije, manje I jeftinije procesore, manje potrošnje struje itd itd …. Od svega ovoga, najbitnije je hlađenje. Kod debelih konzoli, posebno prvih verzija, dešava se kvar koji je u narodu poznat koa JLOD, a potiče od YLOD, tj. Yellow Light Of Death. Žuto Svetlo Smrti. Naime, zbog pregrevanja, a nekih ekoloških propisa, u kalaju koji služi sa lemljenje procesora I grafičkog koprocesora za ploču, nema olova. I vremenom dolazi do CRACKa, odnosno pucanja I odvajanja kontakta. To su delovi milimetara u pitanju, ali dovoljno da kada upalite konzolu, umesto zelene lampe, upali se omrznuta žuta, I ništa se ne dešava. Zato se preporučuje čišćenje I izduvavanje konzole što češće, I držanje na mestima gde će imati prostora da se hladi. Naravno, može da se popravi, na par načina, ali o tom potom … U septembru 2009, po uobičajenoj šemi, SONY izbacuje PS3 SLIM. Tanju I lakšu verziju PlayStation3 konzole. U procentima, 32% manja, 36% lakša I troši od 34% do 45% manje struje. Od debele je razlikuje I mat crna plastika, za razliku od sjajne Piano koja je bila zaštitini znak debele.
Ostala su 2 USBa, sa prednje strane, nema prekidač za prekid struje kao debela, I ide običan kabl za napon, “osmica” takozvana, a ne kao za kompjuter I debelu PS3, onaj debeli sa 3 kontakta. Umesto senzora za Power I Eject, tanka PS3 ima tastere. Meni lično, više se sviđa slim varijanta, iako mi je prošlo mnogo i jednih i drugih kroz ruke, a imamo i one koji ne mogu da smisle tanku, i debelu ne bi menjali za 3 slim … :D Sistem ubacivanja diska je takođe isti, od napred, I konzola ga uvlači u sebe. Takođe može da stoji i na boku, a dolazila je sa hardovima od 120, 160, 250 i 320 GB …. Evo i par fotki, uporednih:
I na kraju, malo neuobičajeno, iako su PS1 I PS2 imali po 2 oblika drastičnih vizuelnih razlika, I uvek FAT I SLIM, PS3 doživljava I treću varijantu, SUPERSlim …. Još manja, još lakša, sa hardovima od 250 320 I 500 GB, a postoji i verzija samo sa 12 GB fleš memorije, došla je na tržište pre par meseci, u septembru 2012. Rebrasta plastika, i način ubacivanja diska sličan kao na PS2Slim, odozgore “nataknete” disk, i vratite poklopac, koji je ovaj put klizni …
I pri kraju, poređenje sva tri modela:
Svim generacijama je zajednički XMB, XrossMediaBar, kojim krstarite po konzoli I birate da li ćete da igrate, gledate, slušate, ili surfujete. . .
Idete na PSN, PlayStationNetwork, ili PlejStešnMreža, gde gledate najave, skidate demoe, itd itd, više o PSNu drugi put. Iz XMBa možete I da uparite PS3 sa PSPom ako ga imate, pa da igrate igre ….
I PS3 konzolu prate ekskluzive, tj. igre pravljene samo za PS3 konzole, i nijednu drugu platformu. Da spomenemo neke, najpoznatije: Gran Turismo 5, God Of War 3, Metal Gear Solid 4 - igra koja je dobila ocenu 10.00 i na IGN i na GameSpot sajtovima, Little Big Planet serijal, Resistance serijal, Ratchet & Clank serijal, KillZone serijal, i naravno sve igre koje su za PS3 Move i PS3SingStar dodatke ....
Šta još reći? I pored svoje tehničke nadmoćnosti, I pored sve medijske pompe, i pored mnogobrojnih odličnih ekskluziva, PS3 nije uspeo da nadmaši svog prethodnika PS2 po ukupnoj prodaji (koji se JOŠ UVEK proizvodi i prodaje). Neki za to krive svetsku ekonomsku krizu, neki cenu, neki kašnjenje u odnosu na XboX360, (i ja mislim da je ovo bilo presudno, XboX360 je izašao godinu dana ranije i već pokupio dobar deo kolača, i nije bilo 5 meseci između evropske i USA premijere, što u Evropi stvara još veću "rupu" Nov2005 - Mart2007, mnogo), neki krive pomenuti YLOD, (realno, imamo PS2 stare I po 12 godina koji i dan danas rade bez greške), neki krive i zaštitu, jer je PS3 najduže odolevao napadima pirata, i onemogućavao igranje kopija na njoj (dok je na XboX-u to odavno bilo prevaziđeno, i igre su i dalje bile na DVDu, DualLayer, ali opet mnogo pristupačnijem mediju), tako da mnogima u zemljama poput naše, PS3 konzola nije bila interesantna, kada se uzme u obzir i cena orignala …. Da, punih 4 godine PS3 je bila neprobojna konzola … tek u avgustu 2010 se pomoću malog USB uređaja zvanog JailBrake moglo “ući” u konzolu I pomoću HomeBrew menadžera kopirati igru na HDD i odatle je pokrenuti … to je bilo moguće na 3.41 FirmWare-u, koji Sony vrlo brzo menja. I malo kasnije je izašao 3.55 CustomFirmWare, CFW, koji omogućava ovo isto samo bez dodatnog uređaja, i to je dugo bio poslednji FW na kome je bilo moguće ovo izvesti, dok je Sonijev zvanični već dostigao verziju 4.21 … naravno, bili ste uskraćeni za novije igre, pa su se čekali “pečevi” koji će da omoguće da igra koja je pravljena za 3.72 ili 4.11 može da se startuje na 3.55CFW …. Dok konačno nije izašla, i to pre svega par nedelja, 4.21 CFW, a odmah za njim 4.30 CFW, koji omogućava da se SVE igre koje su izašle do danas pokreću sa hard diska. Naravno, upotrebom CFWa se odričete OnLine igranja, trofeja, I do skoro I PSNa, tako da kupac mora da se odluči šta mu je preče. I da, ako planirate NOVU konzolu, ništa od CFWa, moguće je samo na onim koje su proizvedene do kraja 2010 godine. Postoje priče i da je Sony namerno pustio JailBreak da procuri, da bi pospešio prodaju, ali , ko će to znati …
PS3 nam je doneo i još neke zanimljive igračke, a jedna od njih je MOVE. Da možete da igrate igre, a da vam ne zvocaju kako samo sedite I krivite kičmu. MOVE je prava stvar da spojite igranje I razgibavanje u jedno…
Potpun komplet je kamera, i dva kontrolera, glavni (sladoled :)) i navigacioni.
Mada navigacioni se kupuje posebno, jer može I DS3 da se koristi umesto njega.
Naslednik EyeToy-a od PS2, ali mnogo, MNOGO precizniji … mora se probati da bi se videlo … Naravno, MOVE nije jedini dodatak, PS3 ima mnogo dodataka, naravno sve u wireless varijanti, SingStar mikrofoni, mala tastatura koja se kaći na DS3 radi lakšeg kucanja teksta, tastatura i miš, gitare, bubnjevi, gramofoni, naravno, daljinski, koji je All In One , 3Dnaočare, i drugi koji se kombinuju sa Move-om, radi lakše orijentacije: reket, puška i slično ....
Nema šta, ponuda je stvarno raznovrsna, i svako može da nađe ponešto za sebe ...
Na kraju spomenimo i tehnikalije, tj. šta pokreće vašu mašinu, šta je "ispod haube", iako to ljude najmanje interesuje: PROCESOR Cell Broadband Engine™ 3.2Ghz
Bluetooth 2.0 (EDR) Bluetooth bežični kontroler (do 7)
AUDIO-VIDEO IZLAZ Rezolucija : 480i, 480p, 720p, 1080i, 1080p HDMI**: HDMI out priključak - (x1 / HDMI) Analog: AV MULTI OUT x 1 Digital audio: DIGITAL OUT (OPTICAL) x 1 Blu-ray/DVD/CD DRIVE "read only"
To je nešto o PS3, da zaokružimo priču o stonim PlayStation konzolama, a biće još tekstova o portabl konzolama - PSPu i PSVita, I malo detaljnije o PSNu, koji je ovde samo spomenut….
« Poslednja izmena: 01. Dec 2012, 13:59:51 od Anea »
PS2 i PS3 mrzim. :mrgreen: A keca sam dosta igrao u igraonici. Ta konzola mi je bila odlična. :chuckel: Generalno volim konzole koliko i PC. Ali nemam ni jedan Playstation. Imam jednu Segu i jedan Nintendo. Tako da na anketi neću glasati. :)
Tema: 
