Državni nameti neće pogoditi najbogatije
Solidarni porez po leđima srednje klase
Autor: Jelena Aleksić, Bojana Stamenković | Foto:G. Srdanov | 20.03.2009. - 07:40


 Svi građani Srbije koji primaju više od 50.000 dinara mesečno biće, po svemu sudeći, „najbogatiji koji će snositi teret krize”. Mnogi bogataši i inače izbegavaju plaćanje poreza, a odlučnost države neće osetiti ni sada kada se najavljuje uvođenje solidarnog poreza kojim vlasti nameravaju da navodno udare najimućnije po džepu.

Za nova oporezivanja, kažu stručnjaci, trebalo da se pripremi srednja klasa, a ekstrabogataši, kao i do sada, najverovatnije će mirno spavati i koristiti sve zakonske blagodeti za izbegavanje plaćanja ne novog poreza već i onog koji je sada na snazi. Njih je, kako „Blic” saznaje, prošle godine bilo 16.500, a da bi bilo koji porez dao rezultate mora da ga plaća bar 300.000 ljudi. Zato se treba pripremiti na to da će svi sa primanjima dva puta većim od prosečne plate biti „solidarne platiše” novog poreza, tvrde stručnjaci.
Druga varijanta je da se odredi neki procenat opet veći od prosečne plate kako bi se izbegla inflacija i da udar po džepu opet oseti srednja klasa.
- Mi ne znamo koliko ljudi prima kolike iznose, ali vlasti znaju i njima će to biti osnovno za određivanje ovog poreza. Pretpostavljam da će to biti 50 odsto više od prosečne plate na šta će se izdvajati veći procenat od sadašnjih 12 odsto. Međutim, time se vraćamo u socijalizam i u vremena kad su sposobni vukli nesposobne, a ekstrabogataši i dalje ostaju zaštićeni - kaže za „Blic” Ljubiša Lazarević, stručnjak za poreze.
Kriterijum za određivanje bogatstva u Srbiji sada je godišnji porez na dohodak građana koji se nakon redovnog plaćanja poreza od 12 odsto mesečno plaća na kraju godine i to ako je prihod veći od 1,6 miliona dinara. Prema prvim podacima do kojih je „Blic” došao u Poreskoj upravi, njih je lani bilo za 1.100 manje nego prošle godine.
- Broj je smešan jer je ekstraprofiterima zakonom ostavljeno da mogu kao osnivači firme svu dobit isplate sebi na ime ličnih primanja, što ne ulazi u godišnje oporezivanje. To, naravno, rade sva fizička lica osnivači firmi - objašnjava Lazarević.
Uz to, budući da porez plaćaju navodno najbogatiji, upravo je njima moguće da o trošku svoje firme idu na letovanje, ručkove, kupuju službene automobile i zaobiđu ovaj državni namet. A plaćaju 10 odsto na godišnja primanja veća od 20.000 evra i 15 odsto na sve što u godini dana prikupe više od 40.000 evra.
Ova poreska stopa je izuzetno niska o čemu svedoči podatak da hrvatski milioneri već od 7.000 evra godišnje državi daju 15 odsto, dok se za sve preko 14.000 evra uzima 45 odsto od ovog iznosa.
Prošle godine u Srbiji je na ime ovog poreza naplaćeno 2,4 milijarde dinara, a otkriveno je 7.500 onih koji su pokušali da ne plate 700 miliona dinara državnoj kasi. Čak i da su platili, prihod bi opet bio neznatan u odnosu na 71,6 milijardi dinara koje država prikuplja od nameta koji se plaća na svaku platu. To je još jedan od argumenata da će „solidarni” biti svi koji nisu siromašni, a što će poslodavce, prema procenama stručnjaka, oterati u sivu ekonomiju a radnike ostaviti bez posla. Eksperti tvrde da je najbolje od najgoreg ako radnicima počnu da isplaćuju deo plate na ruke, pa im samo smanje penziju.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je iz predloga nejasno kako su to bogataši svi koji imaju nešto veće plate, te da je bolje oporezovati imetak.
- To je napad na srednju klasu koja stvarno nešto privređuje u ovoj zemlji pa je na taj način jasna i poruka države da se rad ne isplati. Tako će ljudi koji dobro zarađuju ili raditi manje ili će iskoristiti mogućnost da deo prohoda prebace u kategorije koje nisu oporezive. Država će time doći u situaciju da se prikupi manje novca nego do sada - objašnjava Stevanović.
Ima i onih koji misle da je ova mera nužno zlo, odnosno nešto bolja od povećanja PDV-a, čime bi se punili nedostajući prihodi državne kase. Pavle Petrović, ekonomista, ističe da bi se ova mera mogla privući kao dobro iznuđeno rešenje koje nikako ne sme da traje.
- Paralelno sa ovim trebalo bi raditi na poboljšanju sistema naplate poreza - ističe Petrović.
On ne krije da bi trajno uvođenje solidarnog poreza ugrozilo kako domaće tako i strane investicije, a samim tim otvaranje novih radnih mesta. Zna se da je poresko opterećenje plate u Srbiji i kroz poreze i doprinose mnogo veće nego u zemljama Evrope kojoj Srbija tako zdušno stremi.

Arsić: Mala vajda za najugroženije
Član vladinog Ekonomskog saveta Milojko Arsić izjavio je za TV B92 da bi slučaju da se Vlada Srbije odluči za uvođenje privremenog solidarnog poreza njime morala da budu obuhvaćena sva primanja koja su nešto iznad proseka u Srbiji.
„Uvođenjem neke vrste solidarnog poreza na visoke iznose mesečnih primanja ne bi moglo da se sakupi dovoljno novca da se pomogne najugroženijim građanima”, kaže on.

Ljajić: Vreme je da imućni pomognu
Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Ljajić je naglasio da je Ministarstvo rada i socijalne politike predložilo osnivanje Fonda za socijalne intervencije u koji bi zaposleni sa primanjima iznad 50.000 dinara uplaćivali po 300 dinara, a oni sa platom iznad 100.000 dinara po 600 dinara. On je poručio da je vreme za socijalnu pravdu i solidarnost i da se razmatra osnivanje fonda u koji bi sredstva uplaćivali zaposleni sa većim primanjima za pomoć socijalno najugroženijima.

Najbogatiji žive u Beogradu
Najviše podnetih poreskih prijava za godišnji porez na dohodak građana u 2009. godini (preliminarni podaci) - prihodi viši od 1,6 miliona dinara
Ukupno - Beograd - Novi Sad - Kragujevac - Niš
16. 500 - 11.800 - 2.700 - 1.100 - 950
Najviše po beogradskim opštinama
Novi Beograd 3.000
Vračar 1.300
Voždovac 1.050
Stari grad 1.020

Deset najvećih poreskih osnovica
-295.773.948
-246.047.175 bankarski službenik
-184.894.194
-159.352.162
-153.503.973 doktor ekonomskih nauka
-151.891.334 profesor nemačkog jezika
-150.311.781
-95.695.466 ekonomista
-92.146.239 advokat
-92.076.500 advokat
*Napomena: Podaci iz 2008. godine
U prvih sto „milionera” bilo je 25 koji nisu naveli zanimanje, 18 preduzetnika, 12 menadžera, dva advokata, tri
auto-prevoznika, tri finansijska i tri generalna direktora

Izvor: Blic

Što bi reka Škorpi memla iz pećine. Socijalizam u njegovoj najgoroj formi. Seći prste spsobnima da  bi se udelilo lenjima.

Postoji samo jedan način koji je uspešan u rešenju krize. To je da država umesto socijalne pomoći onima koji mogu da rade ali neće, ili rade na crno a uzimaju socijalu da u ruke posao da se popravljaju nanosi, uređuju ulice, kreče fasade.

Predlog MMF da se uvede solidarni porez na primanja
Plate idu dole zbog poreza
Autor: Danijela Nišavić | Foto:beta | 21.03.2009. - 08:00


Pregovori s Međunarodnim monetarnim fondom polako ulaze u završnicu, a još se tačno ne zna koji će rashodi morati da budu umanjeni za dodatnih 500 miliona evra. Kako „Blic” nezvanično saznaje, nadležni ne razmatraju povećanje PDV-a, smanjenje plata i penzija niti povećanje carinskih stopa za automobile. Međutim, ukoliko se bude primenio solidarni porez, koji je jedan od ključnih predloga MMF-a, mogli bi da računamo na manja primanja.

Ponude o tome kako da se rashodi smanje, odnosno povećaju prihodi i dalje su otvorene. Upravo i javno iznošenje raznih ideja MMF-a pojedinih ministara predstavljalo je svojevrsan probni balon ispitivanja raspoloženja građana Srbije. I dok su se u javnosti pojedine ideje već mogle čuti, na pitanje da prokomentarišu pregovore i uslove većina sagovornika iz ministarstava koja učestvuju u pregovoru kaže da „dok su pregovori u toku, nije korektno pričati o uslovima”.
Izvesno je da se plate javnog sektora i penzije neće dirati, odnosno da će one ostati nepromenjene. Međutim, ukoliko se na njih primeni solidarni porez, koji je jedan od predloga MMF-a, ova primanja ipak bi bila umanjena, a skoro da ne postoji verovatnoća da će poslodavci njih plaćati.
- Nismo još ništa precizirali. Pregovori traju i narednih dana. MMF odlazi 26. marta i do tada ćemo znati da li ćemo novi stend-baj aranžman sklopiti. Ipak, da bi se donela bilo koja odluka, moraju se napraviti precizne računice - kaže za „Blic” jedan od učesnika na pregovoru.
Prema jednoj računici koju je izneo Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta premijera, između 10 i 15 milijardi dinara moglo bi se uštedeti na smanjenju rashoda od penzija. To je moguće učiniti na tri načina: ograničavanjem maksimalnih penzija na nivou od 40.000 dinara, uvođenjem poreza na penzije koje su veće od prosečnih i smanjenjem penzija koje su veće od prosečnih.
Komentarišući mogućnost da se oporezuju i primanja iznad 40.000 dinara, Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org, napravio je kalkulaciju po kojoj bi to označavalo uštedu od 11,2 milijarde dinara na godišnjem nivou.
- Ukoliko nije namera pomoć nezaposlenima u identičnom iznosu, nego je to jedan od 10 do 15 načina da se povećaju javni prihodi i smanje javni rashodi kako bi se zatvorio deo rupe od preko 100 milijardi dinara, onda to ne treba zvati porezom solidarnosti, već dodatnim porezom za pokrivanje budžetske rupe na koji MMF i guverner NBS ukazuju - smatra Zdravković.
Kada se na tu cifru dodaju i oporezivanje penzionera sa preko 40.000 dinara, dolazi se do 1,2 milijardi dinara mesečno i dobija se 14,4 milijardi dinara godišnje. Ono što, međutim, može da bude sporno jeste to što je već prošlo skoro tri meseca i ta ušteda zapravo je manja za trećinu, a biće još manja kada počne da se primenjuje. Inače, ovo je samo deseti deo od 100 milijardi dinara jaza u javnim rashodima koji bi trebalo da se pokriju, tako da je očigledno dalje zatezanje kaiša.
Iako se u javnosti moglo čuti da je MMF ponudio i da država razmisli o povećanju carina na automobile na 20 odsto, naš sagovornik blizak izvorima pregovora kaže da takva opcija nije uopšte razmatrana, kao ni to da se poveća stopa PDV-a.

Jelašić: Hitne mere uštede
Guverner NBS Radovan Jelašić izjavio je juče da se u pregovorima s MMF-om o sklapanju novog kreditnog aranžmana i dalje razgovara o mogućnostima da se obezbedi bolja naplata budžetskih prihoda i smanji javna potrošnja.
- Na Vladi Srbije je da se opredeli na koji način će se postići uštede u budžetu, ali je najvažnije da se to učini u kratkom roku - rekao je Jelašić na tribini o ekonomskoj krizi koju su organizovali nedeljnik „Vreme” i Fondacija „Fridrih Ebart”.
On je rekao da će čak i kad bi strane investicije u ovoj godini u Srbiji bile 1,5 milijardi evra, za pokriće platnog deficita nedostajati oko tri milijarde evra.
„Deficit budžeta Srbije bio bi oko 90 milijardi dinara ako bi se sa MMF-om postigao dogovor da se taj deficit uveća sa ranijih 1,75 na tri odsto bruto društvenog proizvoda”, ukazao je Jelašić.

Šta se do sada moglo čuti o pregovorima
- plate i penzije neće se smanjivati
- zamrzavanje novih zapošljavanja u državnoj administraciji
- smanjivanje subvencija poljoprivredi, turizmu…
- uvođenje solidarnog poreza od pet odsto na sve prihode veće od proseka od šest meseci do godinu i po dana primene (dok traje dvogodišnji aranžman)
- budžetski deficit tri odsto BDP-a
- smanjivanje potrošnje lokalnih samouprava, pokrajine
- povećanje PDV-a (nije razmatrano)
- povećanje carina na automobile (nije razmatrano)

Izvor: Blic

Ово би требало да највише погоди жуту-гласачку-машину!Пошто је тешко поверовати да ће се ДС-Тадић-г17- пљунути у бунар из кога пију воду! Сума-сумару тешко да ће неких 300 динара помоћи!Али добро,само да се створи слика, национално неодговорне,а социјално одговорне владе!

Ovo je glupost... Ako zaradjujem vise zasto treba da placam vise? Flat tax je zakon...

E ovo jeste razlog za masovan izlazak na ulice. Joj, kakva smo telad, nemamo osnovnu politicku i drustvenu kulturu, nekad mi zao sto nisam francuz 

nema potrebe za izlazak na ulice...treba da imamo poverenja u naseg dragog predsednika tadica i ekspertsku vladu na celu sa cvetkovicem i dacicem

Амин!

Ja mozda nisam dobro citao, pa ako jesam, ispravite me. Ali u Blicu nigde ne pise ono sto i u novostima, a to je:

Solidarni porez ce placati svi oni koji imaju plate i penzije preko 20.000 dinara... a iz teksta sam razumeo da to nema veze sa vec uracunatim porezom na zaradu, vec je to zasebnih 5%.

malo je to...ja bih uveo da svi placaju taj porez bez obzira na visinu zarade...i...malo je 5%...bar 20%