Neka je skupo, mora da se zna tko kosi a tko vodu nosi.Skupo je zakon!!

Skok cena nafte povećava cene avio-usluga
Skuplji letovi po Evropi
Autor: Nemanja Vlačo | 14.06.2008 - 06:00

Zbog rasta troškova za gorivo, gotovo sve vodeće evropske kompanije povećale su ili planiraju da tokom ovog meseca povećaju nadoknadu za gorivo koja ulazi u cenu avio-usluge, kako bi se izborili sa rekordnim cenama nafte na svetskom tržištu. Sve to će povećati i cenu karte s taksama koju plaćaju putnici, a čak i loukost kompanije, poput „Rajanera“, „Izi džeta“ i „Er Berlina“, razmišljaju o smanjivanju kapaciteta i ukidanja obroka na letovima.

Đovani Bizinjani, predsednik Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj koja okuplja 230 svetskih avio-kompanija, izjavio je nedavno da je nakon skoka cena sirove nafte više od 135 dolara za barel, situacija postala „očajna“, a „mogla bi i da se pogorša“. Gubitak članica Asocijacije za ovu godinu trenutno je procenjen na 2,3 milijarde dolara, a ukoliko cena nafte ostane na sadašnjem nivou ili pak nastavi da raste, avio-industrija bi u 2008. godini zabeležila gubitak od 6,1 milijarde dolara. Profit članica Asocijacije u 2007. dok je cena goriva bila niža, iznosio je 3,7 milijardi dolara.
„Svaki dolar uvećanja cene nafte košta nas 1,1 milijardu dolara na godišnjem nivou“, kazao je Bizinjani na 64. godišnjoj skupštini Asocijacije u Istanbulu.
Francuski avio-prevoznik „Er Frans“ povećao je juče nadoknadu za gorivo koja ulazi u cenu karte za dva evra na domaćim letovima, za pet evra na letovima srednje distance i za deset evra na dugim relacijama. Kompanija je objavila da će ova povećanja prepoloviti ukoliko se cena barela nafte učvrsti ispod 120 dolara, a ukinuće ih ako se spusti ispod 105 dolara.
Patricija Štrampfer, portparol austrijskog „Ostrijan erlajnza“, navela je u izjavi za „Blic“ da će od 18. juna u karte za kraće relacije te kompanije biti ugrađeno povećanje za troškove goriva u iznosu od tri evra, a za duže relacije za deset evra.
„Razlog poskupljenja je povećanje cene kerozina koji koristi naša kompanija, koja je trenutno 1.334 evra za tonu, a nedavno je dostigla i svoj istorijski maksimum od 1.406 evra za tonu. Skok cena goriva ipak neće uticati na druge usluge ‘Ostrijan erlajnsa’“, kazala je Štrampfer.
U beogradskoj poslovnici „Britiš ervejza“ za naš list su rekli da je poslednje povećanje dodatka za gorivo koji ulazi u cenu avio-karte bilo 3. juna i to za četiri evra na kratkim letovima, uključujući i letove za London, i 19 evra na dugim letovima“.
„Za sada se ne planira novo povećanje, ali kompanija prati i procenjuje rast cena goriva i prilagođavaće se zahtevima tržišta. „Britiš ervejz“ očekuje da će ove godine troškovi za gorivo iznositi tri milijarde funti, što je za milijardu funti više nego prošle godine. I pored toga, britanska avio-kompanija ne planira da promeni standardne usluge, poput besplatnog unošenja ličnog prtljaga i skladištenja torbi do 23 kilograma težine, kao i besplatne hrane i biranja sedišta“.
Kompanija „Svis“ je imala poslednje povećanje nadoknade za gorivo 27. maja.
„Skok cena goriva na utiče na naše usluge i neće biti njihovog redukovanja. Standardni besplatni prtljag koji je dozvoljen u ekonomskoj klasi može da bude težine do 20 kilograma, a za biznis klasu 30 kilograma“, kažu u „Svisu“.

JAT prati situaciju
U srpskom „Jat ervejzu“ rečeno nam je da bi „porast troškova goriva trebalo da bude kompenzovan kroz uvećanje takse za gorivo, koju imaju sve svetske kompanije i čija visina se prilagođava ceni goriva na svetskim berzama“.
„Jat ervejz pažljivo prati stanje u okruženju i rad konkurentskih kompanija i u skladu s njihovim postupanjem i kretanjem cena kerozina, prilagođavaće taksu za gorivo, a time i cenu karata stanju na tržištu“, navode u „Jatu“.

Blic

Jeste Nidžo, skupo je zakon. Blago tebi, ti ne čekaš turiste. Mada kako je stalo Krško nije ni loše da omane sezona. Bar ne bi bilo restrikcije struje u julu.

Sve brze ulazimo u eru Mad Max-a...

Mali krah ce dobro doci planeti da se ljudi malo spuste na zemlju.

A ja mislila da je to novi zamah za industriju dizala i uspinjača. 

Od nafte zavisi sve ali apsolutno sve tako da bez nje nam predstoji stagnacija na duzi period

Kome odgovara nagli skok cene nafte - pogled iz Pariza

Gubitnici i profiteri

Pariz - Cena nafte nezadrživo raste - od januara 2007. kada je barel koštao oko 70 dolara, do prvih dana juna 2008, kada je za barel bilo potrebno izdvojiti 133 dolara, cena je gotovo duplirana. Preciznije, za 17 meseci cena sirove nafte uvećana je za 90 odsto u odnosu na dolar, ali je u taj skok ugrađen i pad vrednosti američke valute. U odnosu na evro, barel nafte skuplji je za oko 50 odsto. U isto vreme, u Zapadnoj Evropi cena bezolovnog benzina od 95 oktana, izražena u evrima, uvećana je za više od 30 odsto, a dizela čak za 42,42 odsto. Pri tom u ceni bezolovnog benzina od 95 oktana cena sirove nafte učestvuje s manje od 31 odsto, a u ceni dizela sa manje od 33,5 odsto. Najveći deo cene benzina čine PDV, takse i porezi (čak 60 odsto), dok u ceni dizela te stavke učestvuju sa 50 odsto.

Špekulanti

Dobri poznavaoci zbivanja na tržištu nafte za nagli skok cena optužuju i spekulante. Oni podsećaju da su se posle kraha na tržištu nekretnina u SAD, pojedini investicioni fondovi okrenuli tržištu naftom. U svakom slučaju, sadašnji skok cene sirove nafte podstakao je, kao i naftna kriza 1973. na razmišljanja o otkrivanju novih izvora nafte čija je eksploatacija, što zbog sirovih uslova (sever Kanade), što zbog velike dubine na kojoj se nalazi Severno more, isplativa samo ako je cena visoka.
I dok građani prevoznici, poljoprivrednici, ribari trpe posledice naglog skoka cene nafte, predstavnici naftnih kompanija zadovoljno trljaju ruke. Zanimljiv je podatak da je i prethodne tri godine pet najvećih kompanija isplatilo svojim akcionarima 150 milijardi dividendi, dok je najveća francuska naftna kompanija - Total, prošle godine isplatila 13,2 milijardi evra. Pod pritiskom javnosti Total je uputio državi ček na 102 miliona evra (ostale kompanije izdvojile su 15 miliona evra, ali to su beznačajna sredstva u odnosu na njihovu dodatnu zaradu usled skoka cene sirove nafte. Ova sredstva treba da omoguće da siromašne porodice, koje ne plaćaju porez na prihod, a koje se greju na naftu, dobiju povlasticu prilikom kupovine nafte za grejanje.
Osim naftnih kompanija i državni budžet je na dobitku zbog skoka cene nafte, s obzirom na to da je za tri meseca inkasirao dodatni prihod od oko 150 milijardi evra. Uprkos tome, država odbija da udovolji sve glasnijim zahtevima i ograniči porez, akcize i takse nezavisno od povećanja cene goriva. Dok u Francuskoj i Italiji litar bezolovnog benzina od 95 oktana košta oko 1,5 evra, u Sloveniji se cena tog benzina kreće oko 1,13 evra i to je najniža cena u regionu. Sarkozijeva administracija, očigledno, nije spremna da smanji porez, akcize, takse na naftu, uprkos upozorenjima da to podstiče inflaciju.

Eksperti se prosto utrkuju u predviđanjima, kao da učestvuju na nekoj aukciji, koliku će cenu dostići barel. Pritom se konstatuje da je tržište fosilnih goriva, posebno nafte, pod velikim uticajem političkih prilika u svetu. Rat u Iraku, rizik od izbijanja oružanih sukoba sa Iranom, a obnavljanje građanskog rata u Libanu, zategnuti odnosi između Venecuele i SAD, sve to utiče na cenu nafte. Ograničene količine nafte na tržištu i sve veća potražnja su takođe značajni faktori. Dok je potražnja za naftom u Evropskoj uniji i SAD ili stagnirala ili se donekle smanjila zbog sve većeg korišćenja OBNOVLJIVIH izvora energije, i sporijeg rasta nacionalnog bruto proizvoda, u zemljama poput Kine, potrebe za naftom su vrtoglavo rasle. Ilustracije radi, potrošnja Kine je 1995. godine iznosila 4,9 odsto ukupne potrošnje, da bi 2007. godine dostigla devet odsto. Osim toga, OPEK, koji drži 40 odsto svetske proizvodnje sirove nafte, da bi zaštitio visoku cenu, odbija da poveća proizvodnju.
Ipak, u svakom slučaju, rezerve sirove nafte nisu neograničene i stručnjaci se slažu da će se ukoliko se potrošnja sirove nafte ne smanji, mnoge zemlje, a naročito one bez sopstvenih izvora nafte, suočiti sa velikim problemom.


Izvor: Danas

Rat u Iraku i biogorivo osnovni uzroci rasta cena hrane i goriva

Oskudica u vreme izobilja

Njujork - Protesti protiv rasta cena hrane i goriva sve su snažniji. Siromašni, ali i oni iz srednje klase, suočavaju se sa sve nižim prihodima, dok globalna ekonomija ulazi u period usporavanja. Političari žele da odgovore na legitimne brige njihovih birača, ali ne znaju šta da preduzmu. U Sjedinjenim Američkim Državama, i Hilari Klinton i Džon Mekejn su se izvukli i podržali suspenziju poreza na benzin, barem tokom leta. Samo je Barak Obama odbacio predlog, koji bi samo malo povećao potražnju za benzinom i tako ublažio efekat smanjenja poreza. Ali, ako Klintonova i Mekejn nisu u pravu, šta onda treba uraditi? Ne mogu, prosto, da se ignorišu zahtevi onih koji pate. Jer, činjenica je da u SAD prihodi srednje klase nisu još vraćeni na nivo koji su dosegli pre recesije 1991.godine.
Kada je Džordž Buš izabran, tvrdio je da bi smanjenje poreza za bogate izlečilo slabosti ekonomije. Politika zasnovana na proceni da bi korist od rasta zasnovanog na smanjenju poreza svi osetili, nije imala uspeha. Smanjenje poreza trebalo je da stimuliše štednju, međutim, štednja domaćinstava u SAD pala je na nulu. Trebalo je i da stimuliše zapošljavanje, ali je učešće radne snage manje nego tokom devedesetih. Rast do kojeg je došlo doneo je koristi samo nekolicini na vrhu. Produktivnost koja je u jednom periodu rasla, nije bila rezultat finansijskih inovacija na Vol stritu, jer finansijski proizvodi koji su kreirani nisu kontrolisali rizik, već su ga povećali. Bili su toliko netransparentni i kompleksni da ni Vol strit, ni rejting agencije nisu mogli na pravi način da procene njihovu rizičnost. U međuvremenu, finansijski sektor nije uspeo da stvori proizvode koji bi pomogli običnim građanima da se izbore s rizikom s kojim su se suočili, uključujući i rizike koji donosi vlasništvo nad nekretninama. Milioni Amerikanaca verovatno će izgubiti domove i ostati bez ušteđevine. U srcu uspeha Amerike je tehnologija, koju simbolizuje Silikonska dolina. Ironija je u tome da naučnici koji stvaraju prednosti koje omogućavaju rast zasnovan na tehnologiji, kao i firme koje investiraju novac u taj posao, nisu oni koji su najviše nagrađeni u zenitu rasta cena nekretnina. Ove realne investicije ostale su u senci igara koje su privukle većinu igrača na finansijskim tržištima.

Svet mora ponovo da razmotri izvore rasta. Ako osnove ekonomskog rasta leže u prednostima u nauci i tehnologiji, a ne u spekulacijama s nekretninama ili na finansijskim tržištima, onda poreski sistemi moraju ponovo biti izjednačeni. Zašto bi oni koji svoje prihode stvaraju kockanjem u "kazinima" Vol strita bili oporezovani po nižoj stopi u odnosu na one koji zarađuju na druge načine. Kapitalni dobici mora da budu oporezovani najmanje po stopi koja važi za obične prihode. (Takvi povraćaji će, u svakom slučaju, imati znatnu korist jer se porez ne nameće dok prihod nije realizovan). Uz to, trebalo bi da postoje porezi na visoke profite naftnih i gasnih kompanija. Imajući u vidu veliki rast nejednakosti u većini zemalja, viši porezi za one kojima ide dobro, kako bi se pomoglo onim koji su izgubili zbog globalizacije i tehnološke promene, su na mestu i mogli bi takođe da poprave granice koje su namentule rastuće cene hrane i energenata. Zemlje, kao što su SAD, sa programima bonova za hranu treba da povećaju vrednost ove pomoći kako bi osigurale da se standardi hranjivosti ne smanjuju. Države bez takvih programa mogle bi da razmisle da ih uvedu.

Dva faktora izazivaju današnju krizu - rat u Iraku, koji je doprineo rastu cena nafte (uključujući i povećanu nestabilnost na Bliskom istoku koji donosi jeftiniju naftu) i biogoriva, koja ukazuju da su tržišta hrane i energenata sve više povezana. Iako je akcenat na obnovljivim energetskim izvorima dobrodošao, potezi koji narušavaju isporuku hrane nisu. Subvencije Amerike za proizvodnju etanola od kukuruza više doprinose kasama proizvođača etanola nego smanjenju globalnog zagrevanja. Velike poljoprivredne subvencije u SAD i Evropskoj uniji oslabile su poljoprivredu u zemljama u razvoju, gde je bilo usmereno premalo međunarodne pomoći radi poboljšanja poljoprivredne proizvodnje. Razvojna pomoć za poljoprivredu pala je sa 17 odsto ukupne pomoći na samo tri odsto, dok neki međunarodni donatori zahtevaju da budu ukinute subvencije za đubrivo, što još otežava osiromašenim farmerima da se takmiče.

Očigledno je, dakle, da bogate zemlje moraju da smanje, ako ne i eliminišu, remetilačke poljoprivredne i energetske politike i pomognu onima u najsiromašnijim zemljama da osnaže svoje kapacitete za proizvodnju hrane. Ali to je samo početak: tretirali smo naše najdragocenije resurse, čistu vodu i vazduh, kao da su besplatni. Samo novi obrasci potrošnje i proizvodnje, odnosno novi ekonomski model, mogu da odgovore na taj fundamentalni problem sa resursima.

Džozef E. Stiglic, profesor na Kolumbija univerzitetu, dobitnik Nobelove nagrade 2001. godine za ekonomiju. Koautor knjige "Rat vredan tri biliona dolara: prava cena iračkog rata"


Izvor: Danas

Ма и треба, све је одавно кренуло у пи... матер...
Треба куце и маце да владају светом

Ja samo da pitam, malo sam neupućena. Ako Srbija dobija naftu, gas... tra la la... od bratske rusije, šta nas briga što je skočio barel u americi ili gde već. Ili, sad ja ispadam maliciozna oštrokonža, ili nekome OVDE odgovara da kupuje jeftiniju naftu, da je poskupljuje kao da je uvozi iz Amerike ili sa neke svemirske bušotine, a da razliku trpa u džepove za nove molove i sl.