Visoke cene energenata pogađaju nemačku privredu
Ugroženo više stotina hiljada radnih mesta

Berlin - Visoke cene benzina ugrožavaju u Nemačkoj više stotina hiljada radnih mesta, pokazali su rezultati istraživanja koje su juče objavili nemački mediji. Najugroženiji su zaposleni u transportnim i taksi preduzećima, jer mnoge firme više ne mogu da savladaju stalno rastuće troškove benzina i počinju da štede na osoblju. Prema prognozama Udruženja nemačkih taksi preduzeća i iznajmljivača vozila, ugroženo je između 50.000 i 200.000 radnih mesta.

Savezno udruženje za transport robe i logistiku očekuje da bi posle letnje pauze moglo da bude ukinuto između 50.000 i čak 600.000 radnih mesta. Pogođeni su najviše vozači kamiona, ali i zaposleni u prodaji.

Strah od stalnih poskupljenja
Većina građana Nemačke strahuje od stalnog rasta cena, a dve trećine ljudi je zabrinuto da ubuduće neće moći da živi od svojih primanja. Ispitivanje javnog mnjenja koje je objavio Prvi program nemačke televizije (ARD) pokazalo je da 85 odsto građana strahuje od drastičnog rasta cena i da je 50 odsto građana uvereno da će privredna situacija u Nemačkoj za 10 godina biti značajno gora nego sada. Zbog toga se proteklih meseci 69 odsto građana odlučilo da počne planski da štedi, pa 46 odsto građana štedi na životnim namirnicama a 59 odsto smanjuje potrošnju benzina. Na struji štedi 31 odsto Nemaca, na odeći 30 odsto, a 24 odsto smanjuje troškove za godišnji odmor. Uprkos tome, 62 procenta građana strahuje da ubuduće neće moći da "sastavi kraj s krajem", a 49 odsto smatra da nema mogućnosti za dodatnu štednju.

Prema navodima istraživanja, teška vremena mogla bi da nastupe i za autobuska preduzeća, auto-škole i radionice za popravku vozila. Teret troškova izazvaće otpuštanja i u poštanskim preduzećima i firmama koje nude kurirske usluge. Na visoku cenu benzina žali se i niz drugih branši.
Tako, na primer, mediji na severu zemlje izveštavaju da prvi ribari već počinju da prodaju svoje čamce i odustaju od posla, jer se čak ni uz povećani ulov i dobre cene posao više ne isplati zbog eksplozije cena goriva.

Na nemačkim benzinskim pumpama litar bezolovnog supera pre dva dana je koštao između 1,50 i 1,60 evra. Za poslednjih deset godina je bezolovni super u Nemačkoj poskupeo za 66 odsto. Ulje za loženje je samo od prošlog do ovog marta poskupelo za 40 odsto.
Nemački ministar finansija Per Štajnbruk je u intervjuu za jučerašnje izdanje privrednog dnevnog lista Handelsblat izjavio da će država verovatno obezbediti pomoć najsiromašnijim delovima stanovništva, najviše pogođenim poskupljenjem cena benzina i energije. Beta

Izvor: Danas

Veoma interesantno da kod nas niko ne prica o poskupljnju nafte, a posebno o cenama namirnica koje odose u tri lepa praseta na kvadrat.

Kako ce kad ljudi tri dana raspravljaju o dnevnom redu i jel poslanik prikladno obucen
Pa mislim to jasno pokazuju koliko je svima njima stalo to drzave ali zato 2000 evrica svaki mijesec znaju da uzmu
E na to nikad ne zaborave

Nafta ispod 144 dolara za barel usled jačanja dolara

Sirova nafta je danas na svetskim berzama pojeftinila za više od dva dolara po barelu zahvaljujući jačanju dolara, ali trgovci ipak ne isključuju novi pad vrednosti američke valute i povećanje tenzija na Bliskom Istoku.

Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u avgustu je na NJujorškoj robnoj berzi danas pala na 143,10 dolara za barel ili 2,19 dolara manje nego na kraju trgovanja u četvrtak, dok je evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 1,11 dolara na 143,31 dolar za barel, objavile su agencije.

Robna berza u SAD nije radila u petak zbog državnog praznika Dana nezavisnosti 4. jula.

Danas je evro vredeo 1,5662 dolara, što je manje u odnosu na 1,5699 dolara iz četvrtka, a analitičari smatraju da je to glavni razlog za pojeftinjenje nafte.

Iranski državni mediji su u petak javili da su visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i glavni iranski pregovarač dogovorili održavanje novih pregovora krajem jula, na kojem će glavna tema biti iranski nuklearni program i obogaćivanje uranijuma.

"Situacija u Iranu se prošle nedelje zaoštrila, što je izazvalo opravdanu zabrinutost na naftnom tržištu da bi moglo da dođe do napada na tu zemlju. Sada je ta mogućnost manje verovatna i to je pozitivno", izjavio je analitičar konsultantske firme "Pervin end Gerc", DŽon Votren.

Ipak, diplomate upućene u pregovore upozoravaju da su pomaci nabolje veoma mali.

Votren kaže i da do većeg pada cene nafte nije došlo usled izjave predsednika Organizacije zemalja izvoznica nafte, Šakiba Kelila, ovog vikenda da rekordne cene nafte verovatno neće pasti zato što je tražnja jaka, posebno u Kini i Indiji.

Kelil je na konferenciji o energetici, koja je održana juče u Alžiru, istakao da najnovije poskupljenje "tečnog zlata" nije posledica odnosa ponude i tražnje, već slabljenja dolara.

On je izrazio mišljenje da je pad vrednosti američke valute rezultat povećanja kamatnih stopa u SAD, što je preduzeto u pokušaju oživljavanja posustale privrede.




Izvor: Krstarica

Sastanak ministara finansija EU u Briselu
Francuska strahuje od rasta kamatnih stopa

Brisel - Francuska je juče prvi put od preuzimanja predsedavanja EU iznela svoja gledišta o ekonomskim reformama, uključujući pitanja kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) kao i mere za zamrzavanje cena nafte, na sastanku ministara finansija u Briselu. Ekonomski stručnjaci iz 15 zemalja evrozone razmatrali su eventualne posledice odluke Evropske centralne banke da povisi kamatne stope sa četiri na 4,25 odsto, kao i problem sve veće inflacije.

Nemačka i Španija istakle su da gaje bojazan zbog ekonomske situacije u evrozoni, ali su izrazile spremnost za postizanje kompromisa. Sličan stav izneo je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso koji je pružio podršku ECB. Štaviše, italijanski premijer Silvio Berluskoni, poznat po oštrim kritikama ECB, izjavio je da ta institucija ima pravo da poveća kamate kako bi se izborila sa inflacijom.
Nasuprot tome, predsednik Francuske Nikola Sarkozi saopštio je proteklog vikenda da gaji izvesne sumnje u pogledu trenutne politike ECB. "Kao predsednik Francuske imam pravo da se pitam da li je opravdano podići kamatne stope u Evropi na 4,25 odsto, dok u SAD one iznose 2,0 odsto", kazao je on. Analitičari ocenjuju da će Francuska za vreme šestomesečnog predsedavanja EU nastaviti da se zalaže za smanjenje poreza na dodatnu vrednost (PDV) u cilju zamrzavanja cena nafte, ali da neće dobiti zeleno svetlo ostalih članica Unije za sprovođenje u delo takve inicijative.
Nemački ministar finansija Pir Štejnbruk izrazio je protivljenje takvom predlogu i istakao da uspostavljanje energetske sigurnosti predstavlja rešenje za postojeće probleme. On je, takođe, ocenio da bi vlade trebalo da se klone "neprimerenih fiskalnih mera". EU Observer

Izvor: Danas

Benzin uskoro skuplji za 1,38, dizel za 1,63 dinara

Cene goriva u Srbiji narednih dana biće usklađene sa poskupljenjem nafte na svetskom tržištu, tako da će cene benzina biti povećane za 1,38, a dizel goriva za 1,63 dinara po litru, najavilo je danas Ministarstvo rudarstva i energetike.

Tako će benzin BMB 92 poskupeti sa 108,5 dinara po litru na 110 dinara, "evro premijum BMB 95" sa 121,25 na 122,8 ,MB 95 i MBM 95 sa 110,7 na 112,03, dizel D-1 sa 99,2 na 100,7, dizel D-2 sa 97 na 98,5, "eko 3 dizel" sa 101,3, na 102,9, "evro dizel NSD" sa 106,39 na 108,06, a ulje za loženje EL sa 93,11 na 94,97 dinara.

Ministarstvo energetike je, u skladu sa uredbom o cenama derivata, napravilo presek kretanja cena sirove nafte na svetskim berzama, koja je poskupela za 2,14 odsto, od poslednje korekcije cena, kao i odnosa dinara i američkog dolara i uputilo novi Pravilnik o cenama na saglasnost ministarstvima finansija i trgovine.

Nove cene će, po dobijanju saglasnosti ovih ministarstava, stupiti na snagu dan po objavljivanju u "Službenom glasniku" Srbije.

Izvor: Krstarica

velike sile to i ne zanima toliko.odnosno ljude kao Bush-a npr
Povecavaju se cijene ,ali izgleda da i ima rijesenja za naftu.Zbog globalnog zagrijavanja  moguc ce bit pristup nafti na sjeveru.(prostor koji je uvijek bio pod ledom).to je vecinom prostor amerike,rusije,norveske..imaju naftu ,a sta ce bit sa ljudima ne zanima ih.
a sad pitanje:
neki dan sam citao u novinama da je moguc krah svjetskih barze kao prije 70 godina sto je bilo u americi?kad bi se to desilo?sta bi bilo?

Gorivo u Srbiji od subote skuplje za 1,5 dinara

Beograd - Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije predložilo je juče ministarstvima trgovine i finansija da odobre povećanje maloprodajne cene derivata nafte za prosečno 1,4 odsto, odnosno 1,5 dinara po litru. Ukoliko predlog Ministarstva rudarstva i energetike bude usvojen, benzin bi od subote u proseku trebalo da poskupi za 1,38 dinara (1,22 odsto), a litar dizel goriva za 1,61 dinar (1,62 odsto). Bezolovni motorni benzin evro premijum BMB 95 trebalo bi da poskupi za 1,56 dinara na 122,82 dinara, a benzini MB 95 i BMB 95 za po 1,33 dinara na 112,03 dinara po litru. Dizel gorivo D-2 trebalo bi da poskupi za 1,46 dinara na 98,46 dinara, eko 3 dizel za 1,57 dinara na 102,9 dinara po litru, a evro dizel za 1,67 dinara na 108,06 dinara po litru.

Nova cena ulja za loženje trabalo bi da bude 94,97 dinara po litru, što je 1,86 dinara više nego do sada. Ministarstvo energetike je predlog obrazložio time što je u proteklih 15 dana cena sirove nafte izražena u dinarima porasla 2,14 odsto. Nove cene goriva, ukoliko ih odobre ministarstva trgovine i finansija, stupiće na snagu dan po objavljivanja u Službenom glasniku. Poslednje promena cena naftnih derivata u Srbiji bila je 24. juna, kada su benzini poskupeli u proseku 2,8 odsto po litru. Pre toga gorivo je poskupelo 24. juna za 2,8 odsto odnosno 2,8 dinara po litru.

Cena naftnih derivata u Srbiji je u protekla dva meseca porasla u proseku za oko 10 dinara, a stručnjaci kažu da će ona i dalje rasti. Inače, u ovom trenutku benzin u Srbiji najskuplji je u regionu. Gorivo u Bugarskoj jeftinije je za 0,1 evro, u Hrvatskoj za 0,09, Mađarskoj 0,03, Makedoniji 0,18, Crnoj Gori 0,12 a Sloveniji 0,2 evra. G. V.

Izvor: Danas

Kroz tri do pet godina barel nafte će vredeti 500 dolara?

U periodu od narednih tri do pet godina barel nafte od 159 litara će poskupiti na oko 500 dolara, procenjuje doktor Robert Hirš glavni savetnik za energetiku poznate međunarodne kompanije "Menadžment informejšen servis".

Ekspert investicione banke "Goldman sač" Ardžin Murti veruje da će nafta vrlo brzo vrediti 200 dolara po barelu, dok direktor ruskog energetskkog giganta Aleksej Miler očekuje poskupljenje osnovne energetske sirovine, do kraja ove godine, na "okruglo" 250 dolara po barelu.

Sadašnja cena nafte, koja je tokom minulih nedelju dana varirala u rasponu od 136 do 146,5 dolara po barelu je "tragedija za američku ekonomiju", izjavio je nekadašnji ministar finansija SAD Robert Rubin.

SAD dnevno uvoze više od 20 miliona barela nafte i ubedljivo su najveći potrošač te sirovine, ispred Kine i Japana, navode energetski eksperti.

Ukoliko nafta poskupi na 500 dolara po barelu svet će morati da pređe na energo - štedljivu ekonomiju, upozorava profesor poznate Londonske privredne škole Viljem Bjuter.

On smatra da će gubici evropskih zemlja zbog super-skupe nafte biti upola niži nego u SAD, jer na starom kontinentu manji broj kompanija ima energo - intenzivnu proizvodnju, transportni troškovi su niži, a i gustina naseljenosti stanovništva je veća nego s druge strane Atlantika.

Direktor Centra za evropske političke studije iz Brisela Danijel Gros smatra da je osnovni razlog stalnog poskupljenja nafte - neizainteresovanost zemalja - proizvođača da uvećaju produkciju te sirovine.

Gros takođe ukazuje da cene nafte učestalo "skaču" i zbog slabljenja dolara prema drugim vodećim svetskim valutama, dok vodeći proizvođači i izvoznici "energetske sirovine broj 1" tvrde da na svetskom naftnom tržištu "uopšte ne postoji problem snabdevanja".

Članice Organizacije izvoznica sirove nafte (OPEK) , koje pokrivaju više od 40 odsto globalnih dnevnih potreba za naftom, prebacuju odgovornost za "tumbanje" berzanskih cena na spekulante, ali takođe ukazuju da i "slab dolar podstiče poskupljenje 'tečnog zlata'".

Eksperti Međunarodne agencije za energiju (IEA) su procenili da će se ovogodišnja svetska potrošnja nafte uvećati za jedan odsto, na 86,9 miliona barela, a dogodine na 87,7 miliona barela.

IEA tvrdi, u najnovijoj analizi, da je rast potrošnje nafte posledica veće tražnje tog energenta u Kini i drugim zemljama s brzo rastućim ekonomijama, dok je potražnja u Severnoj Americi i Evropi već drugu godinu uzastopno u padu.

Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u koju je učlanjeno 30 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta, pokazuju da je lanjska ptrošnja nafte u toj grupaciji opala za 390.000 barela dnevno, što je bio najveći godišnji pad u minulih četvrt veka.




Izvor: Krstarica

Пошто се на овом форуму појављују тезе да Америка профитира од посупљења нафте, да дам једну схему како то функционише. А и доста је копирања на овој теми, мало нешто ауторски.

Дакле(м) непотпуна схема кружења капитала, роба и људи на овоме свету изгледа отприлике овако
Бразил, Русија, Венецуела, Иран, Сауди Арабија, Нигерија, Ирак - извозници енергената
Индија, Кина, Вијетнам, Индонезија - извозници полуфабриката и јефтиних индустријских производа, увозници енергената
Сједињене Државе, Европска Унија, Јапан - извозници технологија и брендираних поизвода, увозници енергената и јефтиних производа.

Шта се дешава кад један од три тока (енергенти, јефтини производи, скупи производи) нагло поскупи? Зарађују сви који то продају, на губитку су (већем, мањем, пренетом - видећемо) они који ту робу купују.
Ко продаје нафту? Ко добија паре од тога? У принципу, то се дели на две групе. Једна су државе које ресурсима располажу, друго су компаније које их ваде. У том смислу да, одређене америчке компаније зарађују, видећемо на штету кога.
Међутим, тренд је да све више државе предузимају контролу над ресурсима. Русија је одавно регулисала ствари са својим олигарсима, баш кад су неки хтели да продају фирме Американцима. Венецуела и Боливија национализују своје ресурсе. Бразил је све више самосвојан у располагању драгоценим сировинама. Са друге стране имамо јадну Нигерију и окупирани Ирак који немају ништа од свог нафтног богатсва, и они су пример другима како не треба.
Ипак, компаније као што је Шел, Бритиш Петролеум... млате жешће паре. Не спорим. На коме они зарађују?
Зарађују на онима који нафту купују. А то су пре свега Американци, који троше убедљиво највише, затим њихови савезници Европа и Јапан (још у горем положају јер немају своју производњу).
Део лове се заради и на земљама које се убрзано развијају, као што су Индија и Кина. Кина потребе у производњи углавном регулише угљем, мада не треба потцењивати да има све више аутомобила. Дакле, део зараде нафтне олигархије и земаља извозика је одатле.
Шта је са тим делом? Кинески, индијски или вијетнамски производи ће нужно поскупети, на политичком Западу, макар се ове земље трудиле да поскупљење одложе. Да ли ће то довести до пада њихове конкурентности? Не, јер се нафта уграђује и у све друге производе, и још више. Чак можда и порасте продаје неких производа јер "нема се времена" за луксуз и брендирано, а на нечему се мора живети.

Из свега можемо извести закључак да они који продају нафту зарађују скоро у потпуности на фирмама и грађанима Сједињених Држава, ЕУ и Јапана. Производи који се тамо убозе постају све скупљи, али њихова продаја не пада. То доводи до још већих дефицита и осталих проблема у тим земљама. Америка само губи високом ценом нафте, иако неки профитери зарађују (као рецимо Аркан деведесетих), што је и требало доказати (ШТД)!