Snežana Stanojković novi tužilac za ratne zločine


Za izbor Stanojkovićeve glasala su 153 poslanika, a protiv je bilo dvoje poslanika.

Novoizabrani tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković radila je kao zamenik tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine od 2010. godine i dobila je najviše ocene Komisije Državnog veća tužilaca prilikom odabira kandidata za izbor.

Stanojković je rođena 25. marta 1969. godine. Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 1997. godine, pravosudni ispit je položžila pet godina kasnije.

U Opštinskom sudu u Beogradu bila je pripravnik, a potom od 2002. do 2008. godine kao sudijski pomoćnik.

Kao tužžilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine radila je od 1. marta 2008. do 31. decembra 2009. kada je izabrana za zamenika tužžioca u Prvom osnovnom javnom tužžilašštvu u Beogradu.

Ršešenjem Republičkog javnog tužžioca, 24. januara 2010. godine, upućena je na rad u Tužilaštvo za ratne zločine.

Izvor: Blic

i još jedan demokrata zaradi funkciju.

Poverenik za samostalnost tužilaca: Skupština pokazala da tužioce bira politika, a ne struka


Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić ocenio je danas da izbor tužilaca u Skupštini Srbije pokazuje da politika nije digla ruke od Tužilaštva i da mogu da prodju samo oni kandidati koji imaju političku podršku.   

"Izbor tužilaca bio je dobra prilika da politika pokaže da može da se uzdrži od uplitanja u izbor tužilaca, da Skupština prihvati predloge struke i da tužioci sa liste predloga koju je usvojilo Državno veće tužilaca budu izabrani. Medjutim, dobio sam informaciju da su prošli samo kandidati koji su imali političku podršku i oni su dobili skupštinsku većinu", izjavio je Ilić u intervjuu za Betu.

On je naveo da su izbor tužilaca o kojem se juče raspravljalo u Skupštini Srbije pripremala dva saziva Državnog veća tužilaca. Jedno veće je formiralo komisiju koje je dalo ocene i bodovalo kandidate, a da je drugi sastav potvrdio listu kandidata.

"Posle svega toga Skupština neke od kandidata sa te liste nije podržala bez ikakvih objašnjenja i pravog razloga, što je loša poruka i ukazuje na to da, bez obzira na sva gromoglasna najavljivanja da će politika odustati od uticaja na tužilaštvo, za tako nešto ne postoji spremnost. Imali smo juče u Skupštini dobru priliku da  to vidimo na delu, a to se nije desilo", tvrdi Ilić.

On smatra da je poslata snažna poruka da onaj ko nema podršku politike ne može da bude izabran ni na jedno važno mesto u tužilaštvu ukoliko nema podršku vladajuće stranke pre svega.

"To bi moglo da znači da će se kandidati,  u ponovljenim konkursima, po svaku cenu truditi da dobiju podršku lokalnih političara iz vladajuće stranke ne bi li bili izabrani na odgovarajuću funkciju u tužilaštvu", objasnio je Ilić.

Poverenik je ocenio da je "imajući u vidu ustavno okruženje i zakonodavni okvir, jasno da nisu ispunjene osnovne pretpostavke za samostalnost i nezavisnost tužilaca".

"Naš ustav javno tužilaštvo proglašava samostalnim, ali sa druge strane imajući u vidu način izbora tužilaca osigurava politički uticaj imajući u vidu da se tužioci biraju po jednoj političkoj proceduri jer tužioca na predlog Vlade bira Narodna skupština, govorim o starešinama u Javnom tužilaštvu. To je procedura u kojoj, po prirodi stvari, ne mogu da pretegnu stručni već politički i stranački razlozi", istakao je Ilić.

Povernik je rekao da činjenica da je uvedena funkcije poput njegove ne znači da pravna država ne funkcioniše, ali da bi "mogao da kaže da imamo problema sa fukcionisanjem pravne države".

On je naveo da poverenik ipak ima "skromne mogućnosti", ali da je pozitivno što ima mogućnost da upozorava javnost i traži njenu podršku u slučajevima kada  je narušena samostalnosti tužilaca i svakog drugog nedozvoljenog uticaja na tužioce.


  Ma nije moguće