ovo sam danas slucajno nasla na netu... prica nije nista posebno, ali slatko je...neko bas voli neku Tanju...




Sneg za jednu Tanju!!!


Tanja mi je danas tužna.
Potpuno naga šeta uznemireno, zastane, gleda kroz zamagljeni prozor u sneg. Muce je stare rane, boli je, pece, razjeda iznutra sve ono što je proživela.
I tako tužna, Tanja je smisao postojanja, lepota stvaranja i radost življenja. Digla je ruku na sebe, ošišala je kosu. Kosu koja me pali kao živa vatra. I još me pece. Tanja je moj najsladi bol - što me više boli to je više volim. Tanja gori u meni, udišem je, pratim svaki njen korak…
Leže pored mene, pospana od pilula za spavanje, bunovna, otekla…
Lagano dodirujem te usne od meda, osecam njen nezni stomak, grudi,ulazim joj u mozak, u svest i podsvest…
Tanja diše ravnomerno, iz usana joj nemušti šapat, iz ociju toplina…
prasak u ocima, zujanje u ušima, bol u preponama…
Razlivam se mojoj Tanji, u najdražem bicu.
boli i prija, istovremeno, njena blizina...grc do bola...Ta Tanja,sad me drzi, ne da mi da odem. Ocima me moli da ostanem još malo.
Sad osecam kako ona zeli mene, kako se punim, kako mi svaki nerv odumire… Zagrizem joj vrat, osetim strujanje krvi, a ona kao da me moli da dovršim stisak. Ne! Ja samo hocu njen bol, a ne njenu životnu snagu.
Još jedan trzaj, još jedan prasak!
Okrecem se na leda, mokar, zadihan…
Tanja me smireno, sa blaženim osmehom, pritiska svojim grudima. Tragovi zuba na vratu. Smeška se. steže me jako, jace…
Ne bole me njeni nokti, ni zubi, boli me samo jedno - Tanja! Vidim joj u osmehu neko meni nepoznato osecanje. Nije to više ona Tanja, zenice su joj bistre, iz srca Tanjinog prodire u mene osecaj pobede. Ili ja to samo umišljam?
Tanja je slobodna…
Tanja je srecna…
Tanja je smirena…
Tanja je moja…
Sneg i dalje pokriva moj grad, ali ne i moju Tanju!

Odlomci iz romana Evgenije Onjegin - A. Puskin

Zar nisi ti i onog trena,
O priviđenje moje drago,
Promako kroz noć kao sena,
Nad uzglavlje se moje sago
I sapnuo mi reči nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti?Čuvar duše mlade
Il´kobni duh što kuša mene?
Utišaj sumnje što me guše,
Možda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duše,
A sasvim drugo suđeno je...
Nek bude tako!Sto da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zaštitu od tebe...
(Tatjanino pismo Onjeginu)



Al´ nisam stvoren ja za sreću,
I duša moja njoj je strana;
Vrlina vaših nikad neću
Dostojan biti ja,Tatjana.
Verujte(savest jemstvo daje),
Da brak će muka da nas staje.
Mada ste dragi sada meni,
Navika ljubav iskoreni;
Počeće plač i vaše suze
Al´ mene neće to da trone;
Razgneviće me samo one.
Zar takvo cveće,takve uze
Bogovi braka da nam spreme
Možda na dugo,dugo vreme?



Bar da se trgla kad ga srete,
Da posta bleda il´ rumena...
Na njoj se ništa ne pokrete;
Ni obrva ni usna njena;
Mada je gledo najbudnije,
Ni traga stare Tanje nije
Mogao naći.Barem htede
Razgovor s njom da povede
I-ne uspe!Upitala ga
Kad,i iz kog je došo kraja?
Ide l` iz njenog zavičaja
Zatim je pogled oka blaga
Prenela na svog muža s gosta,
Izašla...I on k`o kip osta.



Udala sam se.Sada treba
Da odete,jar ja vas molim.
U srcu vašem pored strasti
Ponosa ima, ima časti;
Zašto da krijem?Još vas volim,
Al` drugom ja sam poverena
O ostaću mu verna žena.

Definitivno znam kako je toj osobi koja voli jednu tanju...

slatkooo
:[4]:  :icon_kiss:

Iznad grada

Pojeli smo svako zrno
celu noc strpali u nedra
popili smo sve do kapi
suve usne duvaju u jedra

Putujemo iznad grada
grad se smeje
gleda na nas
bezimo u novo jutro
iznad grada
ispod nas
Spojili smo dlan i dlan

zamenili noc za dan
ne gubimo dah,ne gubimo dah
mala deca ne poznaju strah

Putujemo iznad grada
grad se smeje
gleda na nas
bezimo u novo jutro
iznad grada
ispod nas

iznad grada ..

[ekv]