Za naših 250.000 neženja najbolje bi bilo da dovedemo devojke iz Laosa, Burme, Vijetnama i Kambodže koje bi se rado udale u Srbiji

Željko Vasiljević, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, ima ideju kako da poboljša demografsku sliku Srbije. Njegov projekat podrazumeva dovođenje najmanje 100.000 žena iz Vijetnama, Kambodže, Laosa i Burme koje bi se udale za srpske neženje!

- Demografska slika u Srbiji je katastrofalna i takva situacija zahteva radikalne mere. Imamo 250.000 muškaraca koji žive na selima, i ne mogu da nađu žene za udaju. Postoji mnogo zemalja u svetu koje imaju višak žena. Deo možemo da nađemo i u pravoslavnim zemljama kao što su Moldavija, Ukrajina, Rusija... Ali, meni nije cilj da oslabimo biološki potencijal zemalja koje su nam prijateljske. Po mom mišljenju, jedino je rešenje da dovodimo žene sa Dalekog istoka - kaže Vasiljević za Press.

Koje su to zemlje?

- Laos, Burma, Vijetnam, Kambodža. Oni su budističke vere koja je jako bliska pravoslavlju. Drugi, ključni razlog je što te žene imaju kult rađanja i kod njih nije nikakav problem da rode troje, četvoro, petoro dece. One dolaze iz sredina koje su ruralne, a to bi nam rešilo i nedostatak radne snage u poljoprivredi. One bi automatski mogle da nađu zaposlenje u poljoprivredi, imale bi izvor prihoda, a većina njihovih budućih muževa je dovoljno ekonomski moćna da mogu da izdržavaju porodicu.

Kako bi se to konkretno uradilo? Odete u Vijetnam i kažete: Dobar dan, treba mi 250.000 žena?

- Ne, ne može to da se uradi odjednom. Niti bi svih 250.000 žena bilo samo iz Azije. Meni su se javili prijatelji iz ukrajinske ambasade i rekli mi da imaju u jednom regionu Ukrajine daleko više žena nego muškaraca, i da su oni spremni da sarađuju u tom projektu sa nama. Sa Ukrajinkama bi i etnička i verska barijera bila mnogo manja...

Pa kako bi se u praksi „uvoz žena" odvijao?

- Imali bismo svoj tim u tim zemljama. Žene bi morale da izvrše medicinske preglede. I da onda vidimo. U tim zemljama je dnevni prihod manji od jednog evra dnevno. Njima bi ovde bio ekonomski raj...

Da li bi postojalo neko državno telo koje bi sprovodilo projekat?

- Svakako. Nisam ulazio u tehnički deo, kako to organizovati, niti bih se ja baš sad nešto naročito usredsredio da se bavim tim. Sem da to bude prihvaćeno kao projekat države i da mi kažu: „Ti organizuj tim da radiš„. Onda bi se formirala neka državna agencija koja bi se bavila time, da prvo vidimo problematične regione u Srbiji mada su oni već poznati - istočna, jugoistočna i delovi zapadne Srbije. Trebalo bi da napravimo bazu podataka ovde, koji su to ljudi koji su spremni da prihvate takve žene, da vidimo njihovu stambenu i ekonomsku situaciju itd. I da vidimo koliko bi država mogla da izdvoji sredstava za tu akciju. Ta akcija uopšte ne mora da bude skupa.

Nije skupa?

- Pa vidite, koliko bi koštao taj medicinski pregled, koliko bi koštao dolazak u ovu zemlju, to je par stotina evra po osobi. A siguran sam da bi svaki zainteresovani muškarac sam snosio te troškove. Drugo, država bi mogla takve bračne zajednice da pomogne sa po par stotina evra na početku, dok se ne snađu, i da te žene osete da su dobrodošle.

Da li mislite da ima toliko Srba zainteresovanih za brak sa Azijatkinjama?

- Razmišljanje da je Srbin samo onaj ko je rođen u Srbiji i ko je pravoslavac dovelo je do toga da nas ima osam, devet miliona. Moramo da promenimo tu sliku. Ne verujem da bi nekome smetalo da oženi Azijatkinju zato što ima kose oči ili žutu boju kože. Mnogo je važnije da on sa njom ima dobar brak i da ima dece. A ta deca će sigurno biti Srbi.

Pominjete žene iz Azije, Ukrajine, a u našim selima su u trendu brakovi sa Albankama.

- Vidimo da su neki naši ljudi oženili Albanke i da tu nema problema. One su prihvatile da je Srbija njihova zemlja. Ali nemojmo da se zanosimo! Nisu to desetine, nego se radi samo o par žena koje su došle.

Kako će selo da prihvati kosooku snajku?

- Selo će, kad počnu prve bebe da im se rađaju, to prihvatiti potpuno normalno. Ja ne vidim u tome problem. Ne kažem da neće biti pojedinačnih slučajeva. Ja sam dao predlog i neku ideju za razmišljanje. Ali nije problem da to uradimo i u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, gde postoji problem viška žena.

Jeste li taj plan predstavili nadležnima?

- Ne, za to se niko nije zainteresovao. To treba da bude predlog za Vladu. Ako neko u Vladi bude zainteresovan, ja još ne znam šta bih mogao sa pozicije državnog sekretara da uradim po tom pitanju. Ako bude interesovanja, spreman sam da formiram svoj tim ljudi koji će na tome raditi.

Vaš plan prođe na Vladi, napravi se akcioni tim... Koliko treba vremena da se plan sprovede i oženi 250.000 ljudi?

- Prvi rezultati bi se videli za par meseci. A da bi se sve uradilo treba dve, tri do četiri godine. Nemam ja zabluda da će svih 250.000 muškaraca da mi kažu: „Svaka ti čast što si to smislio, ti si najpametniji na svetu". Nisam ja budala. Mnogi će reći: „Ja bih Srpkinju, ja bih ovo..." Sigurno bi odustalo samo 10-15.000 ljudi.

Da niste oženjeni, da li biste oženili Tajlanđanku?

- Ne bih trepnuo! Čak šta više. To što ima malo kose oči i što je malo žuta, šta me briga!

Posle ovog intervjua možete da očekujete i reakcije tipa „Ovaj je poludeo" i slične?

- Ne smetaju mi takvi komentari. Ma, čuo sam ja već komentare „Ovaj je lud", „Ovaj nema pojma"... I to su uglavnom žene govorile jer se plaše konkurencije!

Željko Vasiljević rođen je 1963. u Beogradu, oženjen je, ima dvoje dece
 Završio je Višu međunarodnu i Višu strukovnu školu
 Do odlaska na ratište bio je uspešan preduzetnik, ali je 1991. teško ranjen u Vukovaru
 Predsednik je Pokreta veterana Srbije, stranke koja je u koaliciji sa SPS-om
 U prethodnom sazivu Skupštine bio je poslanik na listi SPS-a
 I u ovom sazivu je bio poslanik, ali samo do pretprošlog četvrtka
 Tog dana Vlada Srbije ga postavlja za državnog sekretara u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja


PRESS

Са децом из тих бракова, Србија има да буде велесила у борилачким спортовима. 

 

http://forum.burek.com/index.php/topic,360562.0.html


[Locked.]