Izvor: Novosti

 Iako je zima još daleko, većina toplana u Srbiji podnela je zahteve za poskupljenje. Više cene pravdaju neekonomskom cenom grajanja i velikim dugovima.



Ti dugovi se, prema njihovim rečima vuku već nekoliko grejnoh sezona, a poskupljenje svojih usluga toplane najvaljuju od 10 do 30 odsto

"Jasno je da postoji veliki disparitet između cena energenata i cene grajanja po kvadratu Da li će do poskupljenja i doći, zavisi od lokalnih samouprava", kaže predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić.

Lečić objašnjava da se „disparitet cena“ mora otkloniti, ali na koji način, da li poskupljenjem, finansiranjem iz budžeta ili na neki treći način, stvar je svake lokalne samouprave.

Trenutno je cena grejanja u Srbiji, koje obezbeđuju toplane, od 74,6 do 105 dinara po kvadratu. Procena je da bi ekonomska cena bila između 110 i 120 dinara, ali je i svima jasno da bi to bio veliki udar na ionako ispražnjene džepove građana.
Velika neizvesnost je i cena gasa. Ukoliko i gas poskupi, neminovna su još veća poskupljenja ili veći gubici. U ovom trenutku, dugovi toplana u Srbiji su dostigli 29 milijardi (ukupno i za mazut i gas). Toplane dodatno opterećuje i dug privrede i stanovništva prema njima od oko 23 milijarde dinara.




Mehanizam promene cena kaže da traženo povećanje mora prvo da odobri Upravni odbor Udruženja toplana Srbije, a zatim i lokalne samouprave.

Tako je toplani u Boru već odobreno poskupljenje od 10 odsto, čemu se nadaju i toplane u Pirotu i Boru. Toplana u Novom Pazaru je podnela zahtev za povećanje svoje usluge od 30 odsto.

 U najtežoj situaciji su toplane koje za grejanje koriste mazut, jer je on i najviše poskupeo, za skoro 20 dinara po kilogramu u odnosu na prošlu grejnu sezonu.

 Uvođenje akcize na lož-ulje je zakomplikovalo situaciju i u manjem broju toplana koje koriste ovaj energent, ali se očekuje da Vlada donese odluku o povraćaju akciza onima koji lož-ulje i koriste za ono za šta je i namenjeno - grejanje, a ne za vožnju automobilima.

Izvor: B92