More najčudnijih prijava kojima Beograđani svakodnevno zatrpavaju tužilaštva

I Marsovce tuže sudu

Tužioci otkrivaju da većina prijava više liči na bizarna potkazivanja nego na optužbe sa dokazima. U njima ima svega osim dokaza. Neki dolaze i zbog ličnih neuroza. Uhvate se za kvaku i žale se da ih muževi ili žene varaju, komšije prisluškuju, negovateljice truju...

Tužioče, komšinica mi stalno ulazi u stan i iz frižidera uzima krupna jaja, a potura svoja sitnija - požalila se Beograđanka zameniku opštinskog tužioca u Beogradu.
- Pa, jel zaključavate stan?
- Da.
- Kako onda uđe?
- Pa, zato sam i došla kod vas! Da vi to utvrdite!

Ovo je jedan primer iz mora najčudnijih krivičnih prijava kojima Beograđani svakodnevno zatrpavaju tužilaštvima. U razgovoru za Glas tužioci otkrivaju kako sa ovom pojavom izlaze na kraj, dok "odlomci" autentičnih prijava upečatljivo potvrđuju da većina prijava više liči na bizarna potkazivanja nego na optužbe s dokazima.

- Najezde čudaka nas bombarduju glupostima. Ima tu svega - takozvanih kokošarija i smehotresnih epizoda iz bračnih razmirica i komšijskih svađa - kaže duhoviti zamenik opštinskog tužioca.
Prema njegovim rečima, ljudi i dalje namerno zaobilaze policiju kada, recimo, prijavljuju provalnika.
- Mnogi Beograđani ne znaju da tužilac ne nosi pendrek nego diktafon! Hipotetički, neko bi mogao da izmisli 100 krivičnih prijava i napiše da mu, navodno, prete Pera, Laza i Žika. Tada bismo uludo upošljavali pisarnice, kurire i policajce koji bi, na kraju, utvrdili da je sve neslana šala nekog čudaka. Problem je što građani ne poznaju postupak i proceduru. U prijavama ima svega osim dokaza. Neki dolaze i zbog ličnih neuroza. Uhvate se za kvaku i žale se da ih muževi ili žene varaju, komšije prisluškuju, negovateljice truju, a vanzemaljci prate... Doživljavaju nas baš kao "organ za sve" - kaže tužilac.

Naš sagovornik tvrdi da je imao iskustva sa nebuloznim prijavama, a prvi susret sa sugrađanima opsednutim tužakanjem imao je kada mu je u kabinet banula gospođa i još s vrata tražila da uhvati lopove koji su je poharali.

- Vremešna gospođa je, posle obijanja stana, upala kod mene i s punim pravom vikala: "Vratite mi 1.000 evra. To sam ostavila sebi za sahranu". Uludo im objašnjavamo da ne možemo ništa da uradimo ako nemaju dokaze. Međutim, oni to ne mogu da razumeju. Ako odmah ne uradimo ono što je, recimo, ta gospođa zamislila, onda sumnjaju da se iza svega krije neka zavera - objašnjava tužilac iz mlađe generacije i kaže da čudake najbolje definiše termin iz žargona tinejdžera - "smarači".

U jednoj od problematičnih prijava bez dokaza izvesni građanin Mića se žalio tužilaštvu na nezakonit otkup vile "Mir" na Dedinju. Njegovu krivičnu prijavu prenosimo u originalu.
"Zahtevam da se poništi otkup kuće u Tolstojevoj 33, jer je bila rezidencija bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Rezidencija je objekat i ne može da se odkupi, (pogrešno napisano sa "d") jel' šta bi bilo kada bi svaki američki precednik (ovde "c" bode oči) odkupio Belu kuću u Vašingtonu. Pa kol'ko to Belih kuća amerikanci (malim slovom) treba da zidaju?", pita se savestan Beograđanin.

Građanin Mića u prijavi kao glavnog krivca proziva visokog državnog službenika, tvrdeći "da nije preduzeo mere da se taj ugovor poništi", a uz njegovo ime i prezime navodi titulu "prof. dr (kadžija)". U obrazloženju krivične prijave, Beograđanin je naveo da je "vila pogrešno procenjena na " devet iljade marke, što nije prava cena". Ova prijava je, najverovatnije, već odbačena zbog vređanja državnog službenika.

Na pitanje ko su autori prijava, tužioci uglavnom odmahuju rukom.
Jedan "pacijent" svakog meseca šalje jedno pismo. Svako je naslovljeno na tužioca koji je otišao u penziju pre desetak godina. Na kraju ostavlja kontakt adresu (da mu tužilac odgovori) i svima "šalje puno pozdrava". Drugi svrati u tužilaštvo kad god ide u dom zdravlja na Novom Beogradu. On, prema rečima žene iz pisarnice, preda krivičnu prijavu, strpljivo sačeka da mu stave prijemni pečat i ne raspituje se za ishod postupka.

Navodeći da su krivične prijave bez dokaza koje optužuju sve i svakoga, počev od vrha vlasti za zloupotrebe do "onostranih" bića za prisluškivanje, postale prava pošast za tužilaštvo, naš sagovornik na kraju, u šali, zaključuje: "Izgleda da bi bilo bolje da otvorimo apoteke i da delimo bensedine, maramice i brišemo suze".

Hijeroglifi

U najvećem broju slučajeva krivične prijave su potpuno nečitko napisane i zbog toga se odmah arhiviraju. Do tada su već oduzele suviše dragocenog vremena tužiocu, koji je pokušao da dešifruje hijeroglife, kao i službeniku pisarnice, koji je svaki pojedinačno morao da stavi u poseban omot i zavede pod određenim brojem. Ima i onih koji, prema rečima referenta iz pisarnice, trukuju i prijave ispisuju pravim krasnopisom, ali su one bez "mesa", tačnije u njima nema nijednog valjanog dokaza, koji bi na sudu mogao da dokaže tvrdnje čudaka iz naše priče.

Pera i Žika Živac

Mnogi ne razumeju da tužilaštvo goni osumnjičene pred sudom i da ne može da ih hapsi. Jedna prijava, kako objašnjava tužilac, bilo da je osnovana ili nebulozna, mnogo košta državu. Recimo, ako izvesni Pera dođe u tužilaštvo i kaže da ga komšija uznemirava telefonom, tužilac mora da ga sasluša (odvoji vreme za to) i sastavi belešku. Potom se obraća policiji i traži proveru navoda krivične prijave. Policajci tada odlaze na navedenu adresu, traže Perinog komšiju ili ga pozivaju da dođe na razgovor. Najčešći epilog glasi da je sve maslo nekog Žike Živca, koji je samo umislio da ga komšija danonoćno prati i prisluškuje
      

Palačinke i progonjeni Maks

Jedna imućna starica optužila je ženu koja ju je godinama negovala da je, navodno, truje palačinkama. U prilog svoje tvrdnje gospođa je navela da je smršala čak 20 kilograma, ali ničim nije dokazala da je njena omiljena poslastica bila glavni uzrok gubitka kilograma.
U jednom tužilaštvu, u šali, kažu da imaju živu legendu, koji se potpisuje pseudonimom Maks. On redovno piše tužiocu i žali mu se navodeći: "Mentalno zaostali čovek i njegov prijatelj prete vašem Maksu najgorim ubistvima". Tvrdeći da ga nasilnici presreću na svakom koraku, u autobusu, parku i na ulici, Maks "sugeriše" tužilaštvu da za njegove krvnike traži "najtežu smrtnu kaznu", dok za pretrpljeni strah traži basnoslovnu novčanu naknadu, obećavajući da će deo novaca koji dobije pokloniti i tužiocu.
      
      
      
   
Glas javnosti \ S. Dž. Stojanović.

 

Majko mila koliko ima ludaka...

Jooj begam ja odavde!