Smrt Poslednjeg srpskog dona :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Boško Radonjić (68) preminuo preksinoć na VMA
Smrt poslednjeg dona

Boško Radonjić, jedna od najkontroverznijih ličnosti srpske emigracije sedamdesetih i osamdesetih u SAD, preminuo je preksinoć nakon kraće bolesti na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu u 68. godini.

U Americi je ostao upamćen kao prvi Srbin na čelu irske mafije, koji je izmirio Irce sa italijanskim porodicama, a i u Srbiji su ga smatrali poslednjim donom.
Radonjić, koji je rođen 1943. u Užicu, gde mu je otac učitelj streljan kao pripadnik Ravnogorskog pokreta Draže Mihailovića, pobegao je 1970. godine preko Austrije i Italije u Ameriku i nastanio se na Menhetnu, u Hol Skičneju, zloglasnoj njujorškoj „kuhinji pakla“, u kojoj se godišnje događalo po 500 misterioznih i uglavnom nerazjašnjenih ubistava. Tih godina je stupio u prvu srpsku terorističku antikomunističku organizaciju „Srpski oslobodilački pokret otadžbine“, koji je osnovao njegov venčani kum Nikola Kavaja. Učestvovao je 1975. u bombaškom napadu na jugoslovensku misiju pri UN-u, a 1978. priznao je krivicu za učešće u zaveri, postavljanju bombe u kući jugoslovenskog konzula i u jugoslovenski klub 1975. u Čikagu. Po izlasku iz zatvora 1982. vratio se u Njujork i ubrzo se sprijateljio i sa nekoliko pripadnika irske mafije, a kada je bos Džon Kupin otišao na robiju, postavio ga je za šefa irske mafije u Njujorku. U to vreme šef suprotstavljene italijanske mafije postao je Boškov prijatelj Džon Goti, koji je upamćen kao poslednji don „Koza nostre“ u SAD, a Irci I Italijani su tada konačno našli zajednički jezik. Kada je propevao njegov najbliži saradnik Semi Garavano, Goti je 1985. završio u zatvoru zbog likvidacije Pola Kastelana. Garavano je kasnije optužio i Radonjića da je podmitio porotu, u kojoj je bio i Boškov venčani kum, sa 60.000 maraka. Tako je Radonjić 1990. morao da pobegne u Jugoslaviju.
U Srbiji se zbližio sa Radovanom Karadžićem i slao je konvoje pomoći na ratišta u Bosni, a ratnog lidera Srba u Bosni je u jednom intervjuu magazinu „Eskvajer“ 1997. opisao rečima „moj anđeo, moj svetac“.

Na naslovnim stranama u Americi pojavio se ponovo u januaru 1999, kada je spektakularno uhapšen u Majamiju, na Floridi, gde mu je suđeno zbog nameštanja porote, ali je 2001. oslobođen svih optužbi. Po povratku u Srbiju, „poslednji don“, kako su ga zvali, živeo je malo na svom Zlatiboru, malo u Beogradu.
Na Zlatiboru je držao kockarnicu u hotelu „Palisad“, kasnije u centru Kraljevih voda sagradio kazino „Bos“, dok je u Zmaj Jovinoj u Beogradu držao „Lotos bar“. Radonjić iz dva braka ima dva sina. Opelo i svečana komemoracija biće održani danas u 10 sati na Novom groblju u Beogradu, a sahrana istog dana u Užicu u 15 časova.

Ljubili mu ruku

Radonjić je bio prijatelj sa brojnim ličnostima iz javnog života Srbije, od političara do ljudi sa estrade i umetnika. Ljudi iz njegovog bliskog okruženja imali su običaj da Radonjiću ljube ruku pri susretu.
- Poštovan je kao poslednji srpski don, ali je Boško nadasve bio patriota i primer čoveka koji je voleo svoju zemlju, spreman da pomogne svojim zemljacima i vanredan čovek, koji je otišao u legendu - kažu njegovi prijatelji.

„Aca Lukas mi je kukao na ramenu“

U jednom od intervjua koji je dao poznatom novinaru Marku Lopušini rekao je:
- U CZ-u sam boravio zajedno sa Radetom Bulatovićem, Acom Tomićem, Jovicom Stanišićem, Nebojšom Pavkovićem, Predragom Rankovićem Peconijem, Frenkijem Simatovićem i Cecom, koju sam viđao dok je odlazila kod lekara u zatvorsku bolnicu. Bila je mršava, siva od tuge i tužna. Kada smo se jednom prilikom svi sreli na hodniku, rekao sam im u šali: „Gde ste srpski mafijaši? Dobro došli u familiju!“
Kako sam kaže, to ih je razveselilo:
- Svi smo se držali hrabro i dostojanstveno, samo se Aca Lukas neprestano žalio. Kukao mi je na ramenu kako je nedužan i kako su mu podmetnuli neki stari pištolj i optužili za nelegalno posedovanje vatrenog oružja. Kada sam ja dobio dve table „bensedina“, on ih je uzeo, sve tablete je samleo i progutao kao da je to šećer. Posle se malo oporavio, pa nam je pričao viceve i zabavljao nas.

Izvor:Alo