Ja uvek biram staro dobro poricanje... 
Nikad nisam dobro podnosila gubitak dragih osoba, tako da mi je lakse da se pretvaram kao da se nista nije desilo.... Npr. da mi se za 3 godine broj baba i deda sa 3 sveo na 1... 

tesko ce mi biti kad izgubim babu ili dedu ali sasvim je druga prica kad izgubis oca ili  odlicnog ortaka ... ja sam to doziveo i kao sto je rekla liv samo jedna rec moze da obnovi bol



npr sada
nisam trebao ni da otvaram ovu temu jebote

Vreme moze da ublazi manje ili vise ali da izleci ne moze.

Pa, zavisi... moja porodica je veoma vezana... i kad se svadjamo, ne mozemo jedni bez drugih... tako sam vaspitavana... mama, tata, ja... babe, deda... stirc, tetka, njihove porodice, pa dalji rodjaci i kumovi kumova, prijatelji... svi smo jedna veeeelika porodica...
Za tebe je "ortak" ono sto je za mene moja porodica...

To sto sam izgubila babu i dedu... pa... izgubila sam nekoga ko je moj predak... moja krv... moja proslost...
U sustini... za mene je tragicno ne samo sto te osobe vise ne postoje, vec sto se jedan period mog zivota zauvek zavrsio...
OK... bili su stari... ali, to je bio moj jedini deda kga sam upoznala... moja baba je bila moja baba... 26 godina svog zivota sam provela sa njima... Citav svet se okrenuo naopacke i nema povratka...

da se razimijemo...svaka bol i tuga za nekim nestaje vremenom....medjutim postoje osobe koje kad god pomislis na njih osjetis tugu jer znas da su one zive mogle bi da urade mnoge stvari koje nisu uspjele i naravno da budu sa tobom....kad izgubis babu ili dedu to i nije neki gubitak jer je sve to prirodni tok stvari ,ali kad izgubis brata ili sestru dok su mladi ili dijete onda je ta bol neugasiva i nista je ne moze izlijeciti jer ste bili jako vezani za te osobe i stalno se sjecanje na njih vraca!!!!

Hiljadu ljudi, hiljadu cudi.. neki ljudi mogu da stepenuju bol, neki ne...

kad dozivis jacu tugu i bol od one koja nastaje od smrti babe i dede vidjeces o cemu ti pricam!!! umiranje od starosti je prirodna smrt i to je plac koji vise tuguje za sudbinom svakog covjeka.....

Mislim da svako ko kaze , da posle nekog vremena pati isto kao i 'prvog dana' ... pa , mislim da to nije istina ...

Mozda pricate i o situacijama kada covek ne zeli da se pomiri sa necime .

Nekad ostanu oziljci i bolne tacke jer su rane bile preduboke ali vreme leci sve .

Smrt je deo zivota , mnogo je bitnije kako ga prozivis .

a, otkud znas da vec nisam... 

ja sam lepo rekla da se licni dozivljaj razlikuje... nisu svima baba i deda samo baba i deda koje vidjaju jednom u dve godine...

sticajem okolnosti u proteklih nekoliko godina isla sam na sahrane osoba od 2 do 82 godine... 

pomislio sam to ,zbog toga sto si njih navela kao glavni primjersvog dedu i babu.....ja se vidjam sa mojim dedom i babom svakih jednu dvije sedmice usto uvijek neko od njih provede sa nama citavu zimu ,usto kod nas zima traje i do 4-5 mjeseci....sa svojim dedom sam prvodio sate i dane kad odem ljeti kod njih ,sjecam se dosta stvari koje mi je govorio....pa sam njegovu smrt podnio dosta lako....naravno kad kazem lako to znaci da nisam plakao pet dana i da se njega sjecam sa mnogo radosti i lijepih osjecanja!!!

pitanje je koliko su ti te mladje osobe znacile i koliko si im bila bliska....