@anea
Mozda po nekim mojim postovima ovde izgleda da ja imam nesto protiv Beograda i Beogradjana, ali nista nije dalje od istine.
Naime, do neke sedme - osme godine i ja sam rastao u Beogradu i samo je slucaj hteo da tamo i ne ostanem. Zato mi je i krivo kad vidim neke ljude ovde da pisu takve gluposti da je coveku muka. Svi smo mi na istoj vatri, samo se neko kuva u loncu, a neko ce pece na raznju.

@panini
Samo vimate. Iskljucivo!

Ja ne mislim da ti imas nesto protiv Beograda, vec da si u pravu...
S jedne strane, Beograd je u prednosti... vise su plate, vise se ulaze, vise je radnih mesta...
S druge strane, Beograd je losijem polozaju jer su troskovi zivota naduvani, verovatno zbog toga sto je frenkvencija ljudi koji prolaze kroz Beograd velika...

A ja se potpuno slazem sa tobom sto se tice ove price o mleku... zaista je sramota da se drzava odnosi tako prema seljacima... I sama sam prvih 10 godina provela u malom mestu, koje je bilo orijentisano na preradu prehrambenih proizvoda, majka mi je do rata radila u prehrambenoj industriji i znam koliki je problem i u to vreme bio jaz izmedju drzave i poljoprivrednika... sada je taj jaz jos i veci...
Ako nista drugo, od moje majke, biotehnologa i sefa laboratorija, naucila sam da volim i cenim zemlju jer nam ona daje mnogo vise nego sto joj mi vracamo...
Nema nista tuznije nego kad saznas da seljaci moraju da ubijaju zivotinje jer nemaju para da ih hrane... ni kada su polja nezasejana jer nema para za seme i ostale potrepstine...
Mi sami unistavamo sebe nemarnim odnosom prema zemlji i seljacima...
Radijecemo da se kljukamo genetski modifikovanom sojom i mlecnim proizvodima iz uvoza punim antibiotika i hormona, nego domacim mlekom i zitom... 

Ma razumeo sam sta si napisala ali se ja nisam najbolje izrazio.
Samo sam mislio da smo zbog opste nemastine svi pomalo zaboravili da budemo ljudi.
Znam da nije mesto, ali citanje one teme o Romima me navelo na razmisljanje.
Ispada da moram da ucim decu da treba da mrze druge da bi mogli da vole sebe (nikog ne osudjujem, vecinu tih stavova bih mogao i ja sam da iznesem).
Kako li smo stigli dovde?

Naopaka politika uništava poljoprivredu
Milosavljević i Bubalo upropastili mlekadžije
Autor: V. S. | Foto:N.Rauš | 22.02.2009. - 00:02


 Problemi u otkupu mleka narednih meseci samo će se pogoršati i proširiti na celu Srbiju. Uredba o uvozu mleka u prahu početkom prošle godine samo je jedan od uzroka lošeg stanja u ovoj oblasti i u suštini ubrzala je posledice loše državne politike. Državni otkup 300 tona mleka u prahu samo će trenutno sanirati problem.

Ministri trgovine i poljoprivrede u prošloj vladi Predrag Bubalo i Slobodan Milosavljević moraju da objasne kako im je palo na pamet da dozvole petomesečni neograničeni uvoz mleka u prahu.
Odluku o uvozu donelo je Bubalovo ministarstvo, uz saglasnost Milosavljevićevog ministarstva. Od decembra 2007. do aprila sledeće godine uvezeno je 3.200 tona mleka u prahu. Konditori priznaju da su to zahtevali jer je ova sirovina u Srbiji bila skuplja 25-30 odsto. U navedenom periodu mleko u prahu uvozili su konditori, ali i fabrike za proizvodnju sladoleda. U Srbiji postoje četiri sušare za proizvodnju mleka u prahu. Ovi kapaciteti zadovoljavaju domaće potrebe od oko 8.000 tona, čak ostane i za izvoz.
Da nešto nije u redu, pokazalo se već u martu 2008. kada su počele da padaju cene otkupa jer su već tada mlekare imale višak. Stočari su i počeli da se žale, ali ništa se nije desilo, delom jer su mlekare nastavile otkup. Zatim je od početka ove godine uvezeno još 100 tona zbog olakšanog uvoza usled jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i mlekare su počele da prestaju s otkupom.
Goran Živkov, bivši zamenik ministra poljoprivrede, kaže da je odluka države da otkupi 300 tona, kao i da traži od mlekara da nastave otkup – suluda. Višak je oko 3.000 tona mleka u prahu, a državu će skupo koštati i skladištenje u posebnim uslovima.
– Situacija će se nakratko smiriti, a onda će za dva-tri meseca eskalirati ne samo u jednom selu. Na zalihama ima više od deset odsto mleka, što je neodrživo – kaže Živkov.
Uredba o uvozu mleka u prahu, nastavlja on, prosto bode oči. Države se veoma retko igraju s ovom vrstom uvoza jer je roba škakljiva. Cena mleka u prahu pada kako mu se približava rok trajanja, pa može da poremeti celo tržište. Živkov kaže da je Uredba bezobrazna jer je doneta na samo četiri meseca, što onemogućava planiranje poslovanja, stvara se haos na tržištu jer se utiče na otkup mleka. „Uredba je klasičan primer lobiranja. To je dokaz koliko se u Srbiji odluke donose na bazi lobiranja, a ne ozbiljnih analiza. Država umesto glupavih ad hok odluka treba da se okrene strukturnim reformama“, poručuje Živkov.
Tendencije u mlekarstvu poslednjih godina veoma su loše, povećava se broj proizvođača, a smanjuje kvalitet. Svuda se broj proizvođača smanjuje jer se ukrupnjavaju, a kod nas ih ima sve više, jer mlekare otkupljuju jeftino mleko od onih koji imaju nekoliko krava. U takvoj situaciji država, po rečima Živkova, nije smela da donese uredbu o uvozu, morala je da ojača tržište i stvori uslove za izvoz kroz formiranje nacionalne laboratorije, primenu plana za povećanje količina mleka ekstraklase, povećane subvencije. U mleko vredi ulagati jer se može izvoziti, u suprotnom ako bismo sada ušli u EU, 60 odsto domaćeg mleka ne bi smelo u prodavnice.
Kako bi odgovorio na prozivke, ministar Milosavljević juče se sastao s delegacijom Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. Iako su oni tražili da se sastanu sa svim nadležnim ministarstvima, zajednički sastanak je izostao. Jugoslav Dimitrijević, potpredsednik Udruženja, kaže da izgleda među ministrima nešto ne štima. „Slušali smo kako se Milosavljević brani da nije kriv, pokazali smo mu njegovo odobrenje za uvoz od 12. decembra 2007. godine, ali se i dalje branio. Dogovorili smo se da napravimo tim od predstavnika nadležnih ministarstava i PKS koji bi se sastajao jednom mesečno. Svesni smo da otkup 300 tona neće ništa promeniti“, kaže Dimitrijević, i dodaje da su tražili zabranu uvoza , u suprotnom „istrebićemo krave, verujte“.

Subvncije, uvoz i izvoz
Miroslav Miletić, direktor „Bambi Banata“, priznaje da je sporna uredba doneta i na zahtev konditora jer su cene mleka u prahu u Srbiji previsoke. On navodi da je konditorska privreda uvek okrenuta domaćim sirovinama, ali da mora da poštuje ekonomske principe. Miletić kaže da ne treba probleme jedne grane privrede rešavati na štetu konditora i zato bi zabrana uvoza bila kontraproduktivna.
Zoran Matić, direktor Šabačke mlekare u sastavu „Farmakoma“, kaže da je mleko u prahu jeftinije u EU jer su veće subvencije, oko 200 evra po toni, ali i zato što je mleko jeftinije. Uredbom je, kako on navodi, trebalo ograničiti količinu robe koja će se uvesti. Dve mlekare „Salforda“, „Imlek“ i Subotička mlekara, moći će da državi prodaju po 80 tona mleka u prahu, a za „Farmakom“ i Sombor ostaće po 70 tona, jer je kvota 300 tona. On se slaže da nije jedini uzrok problema u otkupu, već i u nemogućnosti izvoza u EU.

Zalihe i uvoz
dec. 2007. - dec. 2008.
Zalihe mleka 12.000 tona, 44.000 tona
Uvoz mleka 27.000 tona,  52.000 tona

Izvor: Blic

Obori im puni, a novčanici prazni
Autor: A. Ilić | Foto:M. Eraković | 22.02.2009. - 00:02


U domaćinstvu Smiljanića u Mačvanskom Belotiću puni obori svinja. Baškare se krmače rase „durok“, „jorkšir“ i njihovi prasići od po tridesetak kilograma, ali nemaju kome da ih prodaju. Kada dostignu 100 kilograma, daće ih po bagatelnim cenama, iako svi kažu kako je danas meso skupo.

– Razboleli se i kašlju ko čovek, njuške im vlažne, imaju temperaturu. Jutros smo zvali veterinara, uze 10 evra za injekcije, doći će opet jer i svinjama, kao i ljudima, treba njihov lekar – kaže nam Milivoje Smiljanić.
Njegovi sinovi Aleksandar i Mladen prihvatili su se posla oko svinja i kažu da na njima pri otkupnoj ceni od 115 do 140 dinara gube.
– Već mesec dana niko od kupaca se nije pojavljivao u selu. Kada nakupci oteraju svinje na prodaju, mi ih čekamo po mesec dana da nam daju novac. A jedan je 2007. godine uzeo svinje za 5.000 evra i dan-danas nam je dužan 900 evra. Više se ne pojavljuje, i mi ne možemo da naplatimo svoje svinje – kaže Aleksandar Smiljanić.
Smiljanići imaju svoju računicu. Da bi prase dostiglo 100 kilograma, treba da prođe 6,5 meseci. Za ishranu se koristi samo jedna trećina kukuruza. Po toj ceni je ministar Slobodan Milosavljević izračunao da bi otkupna cena svinja trebalo da bude 80 dinara.
– Svinje jedu sojinu sačmu, koja košta 50 dinara za kilogram. Na 350 kilograma gotove hrane dolazi po 10 kilograma „premiksa“ . Tu su razni vitamini , zatim nega, prevencija i lečenje. Svinja od 100 kilograma nas košta 12.000 dinara. Gde je naš rad, amortizacija objekta, mašina, bilet za prodaju, vakcine? – pita se Mladen Smiljanić.
Njegov komšija Tomislav Šobić je odustao od gajenja svinja i prešao na jeftiniju varijantu, gaji ovce. On tvrdi da su seljaci u rukama švercera i nakupaca.
– Nedavno sam čuo da je vlasnik „Matijevića“ izjavio da meso uvozi iz Mađarske i da ga plaća po 185 dinara za kilogram. Ako politika u poljoprivredi ostane ovakva, naš stočni fond biće potpuno ugašen i mi ćemo meso uvoziti. Ono više u kasapnici neće biti po 500 dinara, već po 1.000. Poželeće ga svako na trpezi – predviđa Šobić.
Unija seljaka je nemoćna da se organizuje i diktira uslove na tržištu. U direkcijama za poljoprivredu koje se osnivaju u opštinama malo je mogućnosti da se seljaci pitaju.
– Ja imam 15 krmača, 150 tovljenika, 20 bikova i 15 ovaca. Ministar poljoprivrede Saša Dragin je uslovio da će regres dobiti samo oni seljaci koji plaćaju penziono osiguranje. Moj otac je bio osiguran i kada je umro niko me nije pozvao iz Penzionog fonda da nastavim osiguranje. Nisam jedini – napominje nam Miroslav Babić, još jedan od nezadovoljnih uzgajivača.
Stoga, kažu u Belotiću, ne čudi što je 30 domaćinstava zakatančeno. Kuća i kompletna imanja su na prodaju, jer ljudi odlaze iz sela.
– Idu u Beograd da molerišu, voze tramvaj. Nedavno su nam trojica momaka otišla u Rusiju, na građevinu. Ostala su imanja i stari roditelji – kaže Mladen Smiljanić.
Inače, seljaci iz Šapca su nedavno poslali cipele ministru Slobodanu Milosavljeviću, koji je izračunao da otkupna cena treba da bude 80 dinara, uz poruku da ih je izuo, a uskoro će biti i goli ako se ništa ne promeni.

Izvor: Blic

Ovi iz nase vlade od svega sto rade jedino se dobro prave ludi.
A racunica je jednostavna.
Jedna prosecna krava (a takvih je najvise ne samo u Srbiji nego u celom svetu) daje dnevno u proseku (kad se podeli na godinu dana) oko 18 litara mleka.
Pojede u proseku 10 kilograma smese za krave muzare (mleveni kukuruz sa dodacima minerala, vitamina i enzima).
Takodje pojede u proseku 1 balu lucerke ili kvalitetnijeg sena i oko 10 kilograma kukuruzne silaze.
Na ovo se dodaje sveza (sezonska) hrana tipa stocni grasak, perko, itd.
Dakle:
18 litara x 25 dinara(cena koju Imlek placa za mleko ekstra klase) + 1 dinar premije po litru (koju uzgred budi receno nisu isplatili od septembra 2008) x 365 dana = 170.820 + 5.500 dinara premije po kravi(koju si mogao da dobijes samo ako je krava umaticena, a maticna sluzba je u raspadu) dolazimo do cifre od 176.320 dinara koju jedna mlecna krava prihoduje za godinu dana.

Rashodi:
10 kg smese za muzare x 23 dinara x 365 dana = 83.950 dinara.
365 bala lucerke x 190 dinara(minimum) = 69.350 dinara.
10 kg silaze x 10 dinara x 365 dana = 36.500 dunara.
Ostalu hranu i lecenje ukoliko se razboli ne racunam.
Kad se saberem ja se oduzmem - 83.950+69.350+36.500=189.800 - 176.320 = 13.480 u minusu.
Naravno tu dolazimo do toga da krava dobije i tele koje, ako se proda, vredi od 300 - 350 evra, ali ako se svako tele proda za pet godina imas praznu stalu.
Takodje nisam uracunao troskove muze, cuvanja mleka dok ga ne preuzme mlekara (laktofriz) i radne sate koje cela moja porodica (nas cetvoro na 20 krava) provede sto u stali, sto na njivi.
Tako moje mleko od 5.5% mlecne masti kosta 26-27 dinara po litru, a imlekovo od 2.3% od 50 - 60 dinara.
Sreca da imam dobro domace vino, pa lakse podnosim ovaj "zavrsni racun" u mojoj firmi  .
"Sto se politike tice - nje se javno odricem,
Jer sam previse srecan da pisam uz vetar" 

Dobar račun. Samo da si zaračunao i ono što nisi računao verovatno bi bio duplo u minusu. A da ne pričamo o utrošenoj radnoj snazi (+ što nemaš ni jedan slobodan dan a svaki dan ustajanje u 5h). Kod nas u Banatu cena koju plaćaju za litro mleka je 19 din. (uračunata premija) bez obzira na masnoću. Ispala voda skuplja od mleka i još ga niko neće. Bolje da gaziramo mleko pa da ga prodajemo kao sok.

@mix79
Sad kad si mi rek'o da vama placaju 19 dinara litar mene dodje sramota da se zalim.
Koja je to mlekara?

Zrenjaninski "Mlekoprodukt", mislim da je gazda onaj Francuski "Salford" ili tako nešto. Ovde je mleko dosta manje masnoće nego kod vas, proveravaju je s vremena na vreme (kad posumnjaju da neko sipa vodu) i kao daju neke premije za to (ako ti je masnoća standardno veća), ali u mlekari se "trude" kad analiziraju mleko da je svima približno ista masnoća, tako da je i od tog mrka kapa. Sve u svemu , litra se svodi na tih 19 din. Ako je za utehu, isplaćuju na vreme.  Takođe prima se i za Somborsku mlekaru , oni plaćaju 21 din. , ali nisu ljudima isplatili pare već 3-4 meseca, + sad ovaj skandal što je bio sa njima. Sačuvaj nas Bože !

Ne znam prijatelju, ali ako ovako nastave ja prelazim na ovce (vec imam oko 70 komada). Manje se radi, manje se ulaze, lakse se prodaju.
Ostavljam samo dve - tri krave da ima za sir (mada ja ionako vise volim ovciji).