Žao mi je sto ponavljam postove ali neki nikad ne nauče:

Ja ovo napisah pre jedno 2,5 meseci i jedva ziv ostadoh...

U.S. Steel najveći srpski izvoznik. I to je tačno. U 2004. smederevski U.S. Steel je ukupno izvezao 347.6 miliona evra, a u prva četiri meseca 2005. njihovi proizvodi su činili 16.7% ukupnog srpskog izvoza.

Međutim, istina je da je i SARTID bio najveći srpski izvoznik, tokom svih godina od 1992.

Suština je da ne znate činjenicu da U.S. Steel predstavlja istovremeno i najvećeg srpskog uvoznika, jer Srbija ne poseduje osnovne sirovine za proizvodnju čelika, koje učestvuju sa blizu 70% u njegovoj ceni - gvozdene rude i kameni ugalj. Procenjuje se da na 400 miliona dolara vrednosti godišnjeg izvoza U.S. Steel uvozi repromaterijala i sirovina (carina 1%)  za preko 300 miliona dolara.
Tako je ukupni devizni neto efekat U.S. Steel-a relativno nizak za Srbiju.

Takođe, s obzirom da je stoprocentni vlasnik železare, američka kompanija može neometano fakturno da naduvava uvozne cene sirovina i fakturno smanjuje izvozne cene gotovih proizvoda, umanjujući na taj način profit podložan oporezivanju u Srbiji.

Za svoju proizvodnju smederevska železara troši ogromne količine struje, čija je cena u Srbiji izuzetno mala u odnosu na evropske i svetske standarde. To znači da Srbija nema nikakve koristi od prodaje struje U.S. Steel-u, a da američka kompanija postaje poslovno izvanredno konkurentna, sa mogućnošću ostvarenja visokih profita.

Ipak, i pored svih povoljnosti smederevski U.S. Steel knjigovodstveno ne iskazuje nikakvu dobit, a u prošloj godini su njegovu poslovni rezultati bili čak negativni, zabeleživši gubitak od blizu 50 miliona dolara. Amerikanci jednostavno isisavaju novac iz Srbije.
Između ostalog, to čine i da bi izbegli porez na korporativnu dobit, odnosno eventualnu podelu dela profita radnicima, kako im je u septembru 2004. obećao bivši generalni direktor Tomas Keli.

Znači, jedinu korist koju Srbija ima od U.S. Steel-a jeste porez na lične dohotke, koji kompanija plaća državi. A kako su plate radnika mizerne i ova finansijska korist je miyerna.

I jos se žale i da je za isti proizvodni kapacitet u Americi dovoljno 2.000 radnika, dok u SARTID-u ima 10.000 zaposlenih, ne pominjući pri tome da radnik u Americi košta U.S. Steel 16.98 dolara na sat, dok je satnica radnika SARTID-a samo 0.30 dolara. To znači, da za sat rada 10.000 zaposlenih u SARTID-u dobijaju 3.000 dovoljan za isplatu satnice dolara - novac samo 177 radnika u Pitsburgu.

Uostaloma podsetim na diskusije:
http://forum.burek.com/index.php/topic,230002.10.html

Prvo ovo nisi napisao ti već Slobodan Antonić. Nepristojno je da tuđe tekstove potpisuješ kao svoje. Ceo tekst je loše prikrivena antiamerička trijada sa gomilom nebuloza.

Optužiti investitora da je loš zato što radnicima u Srbiji daje manje plate nego u matičnoj zemlji je besmisleno.

Ni Samsung u Mađarskoj ne plaća zaposlene koliko ih plaća u Južnoj Koreji, niti Whirlpool u Poljskoj plaća radnike koliko ih plaća u Americi. Svaki investitor kupuje ili otvara fabriku tamo gde može da ostvari bolji profit i gde radna snaga manje košta nego kod kuće.

Antoniću smeta što US Steel troši puno struje a pri tome ne kaže da je uredno i redovno plaća (za razliku od mnogih domaćih industrijskih pogona).  Drugo, reći da od toga nema koristi jer je struja jeftina je notorna glupost jer nije US steel taj koji formira cenu industrijske struje nego Elektroprivreda Srbije.

Antonić je prećutao da u smederevskoj železari 18 godina nije radila visoka peć i da je njen rad pokrenut zahvaljujući novom vlasniku.  Takođe je prećutao da je zahvaljujući US Steelu Smederevo dobilo novu luku i obnovljenu prugu, da stimulišu domaću industriju jer kupuju srpske vagone, da su u Americi otvorili centar za promovisanje Srbije i investiranja u nju, da je prisustvo velike korporacije kakva je US Steela imala i ima snažan podsticajan efekat na druge potencijalne investitore.

Tako je umesto ozbiljne ekonomske analize napisan običan politički antiamerički pamflet. To je Antonićev prepoznatljiv stil.

 ko god da je kupio sartid napravio bi dobar posao zbog toga shto je cena radne snage daleko manja ,a propisi labaviji nego u s.a.d. ili eu . medjutim da je odrzan tender , cca 50 mil $ vishe bi bilo u budzetu drzave ,a cca 15 mil $ manje u rukama mafijasha iz DS i LDP

Kako god bilo da bilo - da li je tekst antiamericki ili ne to je stvarnost.
na toj temi se mnogo razgovaralo o Sartidu i tada sam napominjao na golmilu gluposti i nelogicnosti. Ajde pobedise "raumni " ljudi. nerazumni su bili mestani okolnih sela oko USS jer strajkuju -tada- zbog visokog zagadjenja  iz USS 
E sada da se vratim na "slavnu" prodaju Sartida.
Nemci su u vreme sankija i dolaskom DOS-a na vlast ulozili 220 miliona dolara u Sartid.Normalno je bilo sto su ocekivali da ce oni kupiti zelezaru.
Zbog dugova Sartida od 1.7 milijardi dolara  ide u stecaj. Stecajni pstupak . Po necijem naredjenju predmet Sartida je iz nadleznosti Pozarevackog trgovinskog suda izuzet i prebacen u beogradski trgovnski sud. Za stecajnog upravnika postavljen Branislav Ignjatovic sudija kome je to bio prvi zadatak takve vrste- nikada nije radio stecajeve preduzeca i nije znao postupak. Postupak ubrzan do te mere da se krse sve pravne norme. Tu su bila umesana 16 lica koja su sve to pozurivala i radila kako hoce i kako im odgovara. Medju njima  Aleksanadar Vlahovic- tadasnji ministar, Goran Kljajevic - gle cuda jedan od clanova stecajne mafije, Nemanj Kolesar - - gle cuda i on hapse zbog raznih malverzacija ,....(probrano drustvo )
Postupak se ubrzava do te mere dase prodaja vrsi po direktnoj pogodbi a ne licitacijo.
USS placa Srbiji cenu od 21.300.000 $ ( stavka 2.2 Ugovora o Prodaji)- po kursu dinara narodne BAnke Srbije na dan placanja ?!?!?!?!?
U to vreme Ekonomski institut je procenio da Sartid vredi oko 37o milina dilara + dugovi koje ima.
Medjutim u Ugovoru o prodaji stoji u clanu3.1.2. Uslovi prodaje-brisanje svih odgovornostihipoteka, zaloga i drugih instrumenata obezbedjenja koje se odnose na Preduzece i njegovu imovinu cime Preuzece ostaje slobodno i bez Tereta( najbitnije je veliko T na teretu).
U odeljku definicija stoji da termin "Imovina" podrazumeva svu imovinu Preduzeca, ukljucujuci , ali ne ogranicavajuci se na pokretnu i nepokretnu imovinu, druga prava, garancije, prava Intelektualne svojine,Informativne tehnologije, masinsku opremu i postrojenje,....
Termin "Tereti" podrazumeva - bilo koji dug, potrazivanje, odgovornost, izdatak,hipoteku,zalogu,garanciju,retenciju,prioritetno pravo izbora, pravo prinudn eprodajeilipravo stvarne ili licne sluzbenosti,zadrzavanje prava valsnistva,pravo prece kupovine,pravo na prvo odbijanje,obezbedjene i slicno- jednim recima kupac dobija sva prava a nema obaveze nikakave.
Najgore je to sto je dug Sartida -koji je u tom trenutku iznosio 1.7 milijardi dolara preuzela Srbija.
Stvarno "dobar" posao-ALI za koga??
Djindjic - Nemacki ucenik i vrlo postovan od strane Nemaca dobio finansijsku inekciju za SArtid i okrenuo curak. Posle se pitamo zasto je ubijen - ulozim 220 milina dolara a ti mi smestis i okrenes mi ledja. Nije ni cudo onda sve dalje sto se desavalo sa montiranim sudjenjem Legiji i Zvekiju za njuegovo ubistvo.Pogotovu onda ne cudi "super vestacenje" na daljinu Nemackog instituta iz Visbadena?!?!?!? Legiji i Zvezdanu Jiovanovicu je smesteno sto su mnogo zanli za druzenje sa kriminalnim klanovima i od strane nosaca kovcega.
Inace ubrzana privatizacija sartida je zavrsena u toku akcije "Sablja"-Aleksandar Vlahovic je to "besprekorno" odradio posao.
Nisu ni pokopali Djindjica i nisu ga ni ozlili kako dolikuje Srbima - bar 40 dana a oni ga mrtvoh *a*ebase ne ozlise ga  pristojno - vec mu zabise glogov kolac da se ne povampiri pa da ih proziva zbog svega sto mu ucinise.
DS je to - zuta pascad koja i sad unistava Srbiju raznoraznim privatizacijama.

Tako je uradjen posao veka od strane DS i dota bi bilo anajlepse od svega bi bilo da samo  prestanu da rade bilo sta i da ne nanose jos vise stete Srbiji.

Немој сад Данилу да рушиш илузије... Нико није поштен и радан као Американци и нико не би инвестирао и улагао у Србију као што то они чине... Ником није Србија пре профита као њима... 

Istraga o „Sartidu“ traje godinama, a nigde rešenja

BEOGRAD - Prodaja „Sartida“, jedine srpske železare, Amerikancima za samo 21,3 miliona dolara ovih dana je posle zatišja od skoro dve godine ponovo postala aktuelna u javnosti. Neizvesno je da li je celu priču pokrenuo Velimir Ilić, ministar infrastrukture, da bi izbegao pritisak javnosti zbog tajnosti Ugovora o koncesiji Horgoš-Požega ili se traži samo način da se prikupe politički poeni. Poznato je i da se Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala bavila ovom kontroverznom transakcijom. Sredinom maja 2005. UBPOK je potvrdio da je istraga o prodaji Sartida u završnoj fazi. „Detalje ne možemo da saopštimo, ali se o svim potezima konsultujemo sa republičkim tužiocem“, rekli su tada u UBPOK-u.
Smederevski „Sartid“ je prodat u stečaju 31. marta 2003. godine američkoj kompaniji „Ju-Es stil“, i to neposrednom pogodbom, što je inače bilo moguće po tadašnjem Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Ono što je, međutim, izazvalo spekulacije da je posao obavljen protivzakonito, je činjenica da nije izabran onaj način prodaje koji bi bio najpovoljniji za namirenje poverioca, a to je javno nadmetanje. Sumnju u legitimnost celog postupka, koji je vodio stečajni upravnik Branislav Ignjatović i stečajno veće Trgovinskog suda u Beogradu, na čijem čelu je bio Dušan Marčićev, je i brzometna prodaja, koja je obavljena za samo četiri radna dana. Akterima ovog posla se toliko žurilo da su doneli odluku o prodaji „Sartida“ 28. marta, iako je saglasnost mnogih poverilaca dobijena tek 31. marta.

Smederevska čeličana i još pet fabrika u sastavu matičnog preduzeća, „Beli limovi“ iz Šapca, „Stara železara“ iz Smedereva, „Veljko Dugošević“ iz Kučeva, „Spin“ doo, „Luka Smederevo“ i „Slobodna zona“, prodate su Amerikancima bez priznatih dugova prema poveriocima od 1,7 milijardi dolara. Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, koji se bavio ovim slučajem, ispada da je sud sam, bez pribavljanja mišljenja poverioca doneo odluku o prodaji, što izaziva sumnju da je namera bila da „Sartid“ ode unapred izabranom kupcu.

Vrednost „Sartida“ u septembru 2002. godine procenjivao je Ekonomski institut po metodi izuzimanja obaveza iz bilansa u rasponu od 28,82 do 51,88 miliona dolara. Trgovinski sud nije angažovao stručnjake za veštačenje. Međutim, prema proceni pojedinih stručnjaka, vrednost „Sartida“, uz ovakav otpis 1,7 milijardi dolara dugova, kreće se oko 430 miliona dolara. Oni su zato upozorili da je u slučaju smederevske železare učinjen presedan.

KO JE ČISTIO PRLJAVŠTINU

Kada je 2004. godine na vlast došla vlada premijera Vojislava Koštunice potraživanje od 200 miliona dolara bilo je predmet razgovora sa nemačkim zvaničnicima. Jedan od ministara u tadašnjoj vladi tim povodom je izjavio „sada mi moramo da čistimo prljavštinu koji su nam ostavili naši prethodnici“. Aleksandar Vlahović, ministar privrede u vreme ove prodaje, je više puta ponovio da je „Sartidu“ moralo odmah da se pomogne i da su pisma sa takvim zahtevom poslali na adrese više potencijalnih kupaca ali da je jedino „Ju-Es-stil“ bio spreman da odmah obezbedi sredstva za obrtni kapital. Inače, „Sartid“ je danas među najvećim izvoznicima.

Zakon o stečajnom postupku predviđa da se prvo u što većem iznosu namire poverioci, a bolja cena bi se postigla na javnom tenderu. Zato je konzorcijum stranih banka i preduzeća na čelu sa Bank Austrija, koji su 90-ih kreditirali „Sartid“, podneo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu, koji je doneo presudu na njihovu štetu, kao i Viši trgovinski sud. Oni su upozoravali da je za „Sartid“ bila zainteresovana i svetski poznata kompanija „Mital“ koja se zbog toga, kako tvrde u tužbi, još 10. maja 2002. godine prvim pismom obratila Vladi Srbije,Trgovinskom sudu i stečajnom upravniku. I njihova sledeća dva pisma, od 19. decembra 2002. i 17. januara 2003, ostala su bez odgovora, piše u tužbi. Potraživanja ovih poverilaca su sa kamatama u trenutku prodaje smederevskog koncerna iznosila oko 200 miliona dolara.

(Глас јавности)

kako da sad shvato sve ove argumente . Znam da nece da prihvati jer je tvrdoglav 
Mister $ vrti gde burgija nece - kaze nas narod. A ovi iz DS su bre mnogo alavi- cak su i SPS  Slobu i Miru zahebali alavoscu svojom.Neka nam je bog u pomoci sa njima.

Prvo nisam ni rekao da sam licno napisao,mada ni ono nije integralna verzija teksta,napisao covek ni ja ne bih bolje.
drugo nisam zaposlen na forumima da imam vremena da kucam duge postove

Колико нешто вреди одређује тржиште, а не написи насумичних пољопривредника, смрадикала, Гласова јавности, института и Бранака Павловића.

Каквог то смисла има. Да је стварно вредео 370, неко би понудио више од 21, јер би и даље остао добар 349.

Схваташ, док год је највиша понуда нижа од реалне вредности, доћи ће неко са вишом понудом.
А ако нико не нуди више, онда је то реална тржишна цена.

А онај који продаје је мотивисан да пронађе најбољу понуду, јер тако добија највише пара.

Као што видиш, тржиште функционише беспрекорно, и нема никаквог разлога за сумњу да је Сартид продат по реалној вредности и по највишој понуди.

3 X licitacija, pa tek direktna pogodba! pozivi se objavljuju u službenom glasniku!