Smederevska Palanka: Slepu devojčicu nema ko da uči
V. MIJATOVIĆ | 03. decembar 2012. 20:57    | Komentara: 1
Nikolina Petković (7), slepa od rođenja, krenula u školu, ali nema uslove da prati nastavu. Škola bez stručnjaka za Brajevu azbuku i knjiga na ovom pismu



Ninu u školu prati otac / Foto: Ž. Knežević

NIKOLINA Petković ide u školu. Redovnu. Sedi u poslednjoj klupi, a drugari i drugarice, prvaci Osnovne škole, Heroj Ivan Muher, iz Smederevske Palanke utrkuju se da joj pomognu.

I nije to malo za devojčicu koja je imala nesreću da se rodi bez očnih jabučica i da joj detinjstvo prolazi u lutanjima njenih roditelja od grada do grada, trbuhom za kruhom.

Nikolina je u redovnu školu primljena na osnovu principa inkluzivnog obrazovanja za koje se naša država, bar na papiru, zalaže. Ali ona ne može zaista da bude uključena u nastavu. Škola nema nijednog stručnjaka koji bi mogao da je nauči Brajevom pismu, nijednu knjigu na ovom pismu, a Nikolina nema čak ni kompjuter koji joj je neophodan da bi mogla da drži korak sa ostalim đacima. Zasad ima samo personalnog asistenta koji sedi sa njom na časovima i pomaže joj na odmorima.


- Ja joj govorim šta se dešava na času i pomažem joj da prati nastavu - priča Nataša, diplomirani defektolog. - Matematika joj sjajno ide i ja sam zapanjena kako se brzo uključila i počela da sabira i oduzima. Ali na času srpskog može samo da sluša kada se čitaju priče. Da bi naučila da čita morala bi, pre svega da ima knjige na Brajevom pismu.



U školu je, umesto 1. septembra, Nina krenula tek pre nekoliko dana. Do tad je trajalo nadgornjavanje njenih roditelja i lokalnih prosvetnih vlasti oko toga šta je najbolje za devojčicu. Nadležne službe tvrde da joj je mesto u specijalnoj školi za slepu i slabovidu decu u Zemunu. Roditelji ne žele da je šalju tako daleko i smatraju da će bolje uslove imati u redovnoj školi u Smederevskoj Palanci, gde porodica živi. A država je, smatraju, obavezna da joj obezbedi sve što joj je neophodno. Zasada, Nina u školi svakog dana ostaje dva ili tri časa, onoliko koliko može da učestvuje u nastavi.

- Inkluzija je sjajna stvar u zamisli, ali u praksi mi jednostavno nemamo uslove za to - kažu u školi "Heroj Ivan Muher". - U Nikolininom slučaju mi jednostavno ne možemo da joj priuštimo sve što joj je neophodno da bi pratila nastavu. Nemamo nikoga ko zna Brajevu azbuku ili je obučen da radi sa slepom decom. Ona bi morala i da ima računar koji ne možemo da joj obezbedimo. Obraćamo se ministarstvu, ali, kao i u ranijim slučajevima, teško da ćemo nešto dobiti.

Iako se većina zaposlenih slaže sa ovim rečima, niko ne želi da svojim imenom stane iza njih jer se boje da će zbog toga trpeti posledice. Od Ministarstva stiže podrška na rečima, ali novca i sredstava za rad sa decom sa posebnim potrebama - nema. Poseban računar za Ninu misaona je imenica u školi u kojoj su zidovi neokrečeni, a kredu nastavnici sami kupuju. Defektolog koji radi u školi stručnjak je za rad sa mentalno zaostalom decom i sa njima radi u specijalnom odeljenju. Voljna je da zajedno sa Ninom uči Brajevo pismo, ali jednostavno nema uslova da sa njom ide na časove.

A ipak, i bez računara, posebnih udžbenika i svih drugih, nephodnih stvari, jedan pogled na Ninu u odeljenju sa vršnjacima i njihov odnos prema njoj, razoružava one koji smatraju da je takvoj deci mesto u nekakvim specijalnim školama. Pametna i stidljiva, Nina se osmehuje i tiho govori da je srećna što je krenula u školu. Oseća da je prihvaćena među svojim drugarima. "Normalnom" decom. I to nije malo.

Izvor: Novosti

Inkluzija, sta reci...

Pricao odmah kada su uveli tu ikluziju da to moze da se izvede, samo sto, ne moze kod nas. Avaj, dzaba sto cemo decu sa specijalnim potrebama stavljati u "obicnu" populaciju dece kada im ne obezbedimo uslove da oni mogu da prate tu nastavu kako treba i kada ce samo biti kontraproduktivno i po njih i po to odeljenje gde ce ih staviti. Nije inkluzija generalno losa stvar, samo malo neizvodljiva u zemlji Srbiji...

морам да будем партибрејкер...



ово никоме није запало за око?



најбоље би било да држава свима обезбеди све што им је неопходно

ја се пријављујем за нови голф 7,телевизор са дијагоналом од 2 метра,галакси ноут 2...јбг,неопходно ми је

Zato sto drzava nije obavezna da im da posao ili pare, ali je zasigurno obavezna da vec obezbedi uslove za nastavu kada su je ta ista drzava vec "zasrala" i tu decu salje u obicnu skolu. 

A šta ako su tek nedavno izgubili poslove, kad su već napravili svu decu? To se ne dešava?

Pričamo o detetu koje ima 7 godina i rođeno je bez očnih jabučica. Ako su tebi njene potrebe za obaveznim osnovnim obrazovanjem istovetne tvojim potrebama za kolima i tehnologijom, onda nemam nikakav dalji komentar.

zdrav čovek ima milion želja. bolestan samo jednu.

дешава се али судећи по тексту не у овом случају

само пример...протерани су са косова...долазе у србију где немају никога и ничега,иду од града до града,мучење, па ипак праве и треће дете


те ствари сам набројао само као илустрацију...мени су те ствари потребне као уосталом и већини других људи али...ја сам их сам обезбедио ...одавно заступам став и писао сам о томе овде да треба укинути обавезно основно образовање,здравствену заштиту и ако ће некима бити лакше-и државну администрацију ...па ко преживи-причаће

Nije ti dobra ilustracija, pošto je to što ti želiš luksuz bez kog možeš sasvim lepo da živiš, a ono što želi ovo dete osnovna potreba svakog ljudskog bića (obrazovanje, socijalizacija, prihvaćenost).

СРАМОТА !