Судећи према броју доктора наука, Србија не би требало да стахује за напредак образовања. Број студената докторских студија повећао се пет пута у последњих пет година. Поставља се питање колико је оних који су до титуле стигли пречицом.

Ако је судити по броју доктора наука у Србији, наша земља не би требало да стахује за напредак образовања. Према подацима Завода за статистику, број студената докторских студија повећао се пет пута у последњих пет година; само у Београду, број докторанада је од 405 достигао готово три хиљаде. Намеће се питање колико је оних који су до титуле стигли пречицом.


У Србији последњих година влада права "доктороманија". Није докторирао само онај ко није хтео, тврде стручњаци.

Невен Цветићанин из Института друштвених наука сматра да се титуле доктора наука деле шаком и капом.

Будући да је наталитет веома мали, да ли ће свака беба имати загарантовану титулу доктора наука? Мораће неко да ради нормалне послове, да буде добар водоинсталатер, аутомеханичар, а не да иде лакшим путем, да накачи титулу и парадира, додаје Цветићанин.

Ни образовање, нажалост, није остало имуно на све оно што се дешава у осталим сферама друштва.

Дописни члан САНУ Душан Теодоровић оцењује да је ситуација са докторским тезама трагична.

Имамо случајеве плагијата, безочног преписивања, "копи-пејст" варијанти, измишљања научних радова и референци. Био је и случај лажног сајта где је неко приказао да има некакве резултате, а у ствари нема. Ту је већ у питању криминал, упозорава Теодоровић.

Инспектори тврде да истражују сваку добијену пријаву.

"Било је чак и неких политичара, јавних личности. За нас је сваки студент, сваки докторанд - исто. Ако се у било ком тренутку утврди да нека диплома није валидна, она мора да се поништи", каже начелник републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.

Проблем није уочен само на приватним, већ и на државним универзитетима, упозоравају стручњаци.

Универзитетски професор Србијанка Турајлић напомиње да би појам докторских студија подразумевао да сваки уписани студент има стипендију, да има своје радно место у установи у којој је уписао студије и да се три година бави истраживањем.

Докторат би требало да је круна, а ми ништа од тога немамо. Имамо некакву вечерњу наставу која је заморна, додаје Турајлићева.

Као решење професори предлажу оснивање школе докторских студија коју би водили највећи стручњаци.

Срђан Станковић из Национално-просветног савета сматра да би неколико добрих људи у једној области могли да се удруже са другим универзитетом чиме би се створила критична маса истраживача.

Тако би се, кажу, стало на пут плагијаторима и докторима наука без покрића који су, због несигурности у своје знање, често брана стручњацима да, за почетак, добију шансу.

Izvor: RTS