А 90% тих који себе називају војвођанима воде порекло из војводине исто колико и барак обама.  Кад крену у посету родитељима или бакама и декама морају да пређу минимум једну границу. Толико о војвођанима. 

Znači svi se složiše da Srbiji nije potrebno 250 poslanika. Ja isto mislim. Realno bi bilo 1 poslanik na 100000 ljudi. Neko je izračunao da je to 70 poslanika. Odlično, to bi uštedelo brdo para, a na kvalitetu ne bi ništa izgubili.

СТРАНКЕ ПРАВЕ АДМИНИСТРАЦИЈУ
У скупштини је много партија, па у влади мора бити много партијских вођа. То одмах значи и много министарстава

Свако са мало дужим памћењем зна да је у Србији прва реакција власти на кризу увек било обећање да ће се смањити администрација. Србија заиста има скупу и бројну бирократију. У Србији се, тренутно, за плате државне управе издваја 10 одсто БДП-а, а у Бугарској 3,5 одсто. У Србији је 2000. године у државној управи радило 8.000 људи, а данас 28.000. Зато се поново говори о смањењу администрације, броја посланика, па и броја министарстава.

Српска администрација увећана је за око 12.000 чиновника који су дошли из администрације СРЈ (односно СЦГ) послеукидања савезне државе. Одакле се у међувремену створило још 8.000 чиновника? Јавност углавном мисли да су странке, које су биле у коалиционим владама, од 2000. до данас, напуниле управу својим људима. У време прве Коштуничине владе администрација је, под притиском ММФ-а, смањена за 3.100 чиновника. Али данас администрација опет има онолико чиновника колико је имала и пре реформе. Само део тог нарастања може се објаснити преласком два министарства са савезног на републички ниво 2006.

Утисак о сталном повећању администрације настао је првенствено због повећавања броја министарстава. Што је компликованији био коалициони споразум, то је у влади било више министара. У првој Коштуничиној влади било је, уз премијера, 17 министара и један потпредседник, у другој влади 22 министра и један потпредседник, док у Цветковићевој влади има чак 25 министара и четири потпредседника. Садашња влада је једна од најбројнијих у српској историји. До 1918. српске владе су, све са премијером, имале највише девет чланова, док су чак и југословенске владе у доба краљевине имале око 20 чланова. Немачка и данас има владу од 13 чланова, земљебившеЈугославије око 15, Бугарска 17, а Француска и Шпанија 18. Србија чак има владу бројнију и од кинеске, која такође има 25 министара, али само два потпредседника.

И за парламент Србије, са 250 посланика, сматра се да је превелики. Опште је мишљење да Србији не треба скупштина већа од 150 посланика. То је, ипак, само делимично тачно. Српски парламент, сразмерно броју бирача, не спада у веће европске парламенте. Хрватски има 153 члана, али Хрватска има 4,5 милиона становника, а Србија, без Косова, 7,4 милиона. Од земаља ЕУ, које су по броју становништва сличне Србији, Аустрија има парламент са 245 посланика, Бугарска 240, Чешка 200, Финска 200, Холандија 225, Грчка 300, а Мађарска чак са 386 посланика. Није српски парламент превелики, већ је српски изборни систем лош. Ако бисмо вратили већински начин избора, Србија би била подељена у 250 изборних јединица, тако да би сви региони били једнако заступљени, а сваки грађанин би знао свог посланика. Али то не желе страначки лидери, који би тиме изгубили контролу над парламентом и странком.

Заправо, ако погледамо сва три горе наведена сегмента државе – администрацију, скупштину и владу – видећемо да је њихов проблем исти. Он се зове „партократија”. У скупштини је много странака, па у влади мора бити много страначких вођа. То одмах значи и много министарстава. И ниже страначке ешелоне треба задовољити. Зато много странака подразумева и много притисака да се страначки људи „збрину” по администрацији. Нема рационализације државног апарата са оваквим страначким системом. Криза може бити и највећа. Али како ћете резати администрацију ако ћете тиме увек повредити интересну сферу неког од својих бројних коалиционих партнера?

Лек је у поједностављивању политичке сцене. То се најбоље постиже новим изборним законодавством. Једна могућност је већински систем. Он би у Србији произвео две до три јаке странке на државном нивоу и неколико регионалних странака (тамо где су мањине). Друго решење је да се задржи пропорционални систем, али да се, као у Чешкој или Румунији, уведе „коалициона клаузула”. Странка улази у парламент са пет одсто, али коалиција мора да сакупи 10 одсто гласова. „Два лоша” не могу да надјачају „Милоша”. Са мање странака у парламенту биће једноставније саставити владу. А онда ће бити и далеко једноставније рационализовати државну управу.

Да би до тога дошло нужни су договор великих странака и нови избори. Две највеће странке (према истраживањима), ДС и СНС, можда би и могле да се договоре. Али оне немају довољно посланика у скупштини да би нешто изгласале. Како би дошле до већине, потребни су нови избори. Но због кризе, више нико не може да зна шта ће бити у наредна три месеца. Зато ДС не жели да ризикује и зато задржава статус кво.

Ово стање ће се моћи променити тек ако главни актери буду натерани на то. А то ће се десити тек ако неспособност државне управе у тој мери дође у раскорак са кризом да цео систем буде угрожен. Криза ће се у наредним месецима продубљивати, а способност наше администрације тешко да ће бити већа. Зато, на крају можда и буде неке користи од кризе. Можда она доведе до реформе државе. Можда ће се сада урадити оно што је давно требало. Јер онај ко није био довољно паметан да свој брод крене да поправља за мирног времена, мораће то да почне да чини онда када је већ затутњала бура. Само да тада не буде доцкан.

Политички аналитичар

Слободан Антонић
[објављено: 15/01/2009]

Pa, objektivno, vecinski sistem je daleko bolji od proporcionalnog za male zemlje kao sto je nasa...
Dva kruga, vecinski sistem... i ajd' zdravo...

Takodje, ako bi izvrsili reorganizaciju drzave, mogli bi da naprave i dvodomnu skupstinu... pri cemu zbir clanova gornjeg i donjeg ne bi prelazio 110...

150 poslanika bi bilo najbolje!

 ajd da pogledamo te amerikance kojima se toliko divimo  :

kongres :435 + 6 koji ne glasaju

senat :100 . ukupno 541

broj stanovnika :  306 miliona 

možeš da pogledaš i Njemačku kojoj se diviš,

Radikali u NATO i Savetu Evrope
Autor: E.B. | 22.01.2009. - 05:00

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović podnela je predlog odluke o utvrđivanju sastava devet stalnih delegacija Skupštine Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji će se razmatrati na današnjoj sednici.

Za šefa delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predložen je poslanik DS Dragoljub Mićunović, a za zamenika Miloš Aligrudić iz DSS. U sastav te delegacije, za članove su predloženi Dragan Todorović iz SRS, Željko Ivanji (G17 plus), Tomislav Nikolić („Napred, Srbijo“) Branko Ružić (SPS-JS) i Čedomir Jovanović (LDP). Delegaciju Parlamentarne skupštine OEBS-a treba da predvodi Suzana Grubješić iz G17 plus, a za njenog zamenika predložena je Gordana Čomić (ZES).
Za šefa delegacije Parlamentarne skupštine NATO, koja ima pet članova i pet zamenika, predložen je Marko Đurisić (ZES), a za njegovog zamenika Zoran Krasić iz SRS. Delegaciju Skupštine Zapadnoevropske unije činili bi šef delegacije Vesna Marjanović (ZES) i član Aleksandar Martinović (SRS).

Blic

Vidiš kako su naši poslenici angažovani, ako smanjimo njihov broj u skupštini ko će moći da nas predstavlja u Briselu.

Demokrate predložile štednju u Skupštini
Ukinuti dnevnice poslanicima
Autor: | 22.01.2009. - 07:34
Ukinuti dnevnice poslanicima

Poslanici Demokratske stranke u Skupštini Srbije nameravaju da predlože ukidanje dnevnica za sednice poslaničkih klubova i odbora jer ima mnogo sumnji da poslanici zloupotrebljavaju pravo na dnevnice da bi povećali svoja primanja, saznaje „Blic“. Iako su radili samo 90 dana, poslanici su na ime dnevnica podigli sa skupštinske blagajne više od 37 miliona dinara, što je skoro 400.000 evra dodatka na njihove plate i poslaničke dodatke koji mesečno iznose po 106.000 dinara, bez obzira da li rade ili ne.

Na osnovu odluke Administrativnog odbora iz 2006. godine svaki poslanik ima pravo na dnevnicu u iznosu od 2.191 dinar kada prisustvuje sednici Skupštine i isto toliko za svaki sastanak skupštinskog odbora ili poslaničke grupe koji se održava u danima kad Skupština ne zaseda. Sudeći prema podacima iz skupštinskog „Informatora“, kako tvrde izvori „Blica“ iz Skupštine, poslanici SRS i SNS najviše su koristili ovu mogućnost i sednice poslaničkih klubova zakazivali u danima kada Skupština nije zasedala.
U „Informatoru“ nema podataka koji bi pokazali koliko je takvih sednica održano, ali pada u oči da su poslanici sa izborne liste radikala podigli najviše para za dnevnice, čak 13.745.944 dinara, odnosno 146.233 evra.
Održavanje sednica poslaničkih klubova u Skupštini Srbije niko ne proverava, tvrde za „Blic“ u Generalnom sekretarijatu. Naš izvor iz skupštinske administracije navodi da je teško ući u trag podatku da li je neka poslanička grupa stvarno održala prikazane sastanke svog poslaničkog kluba i koliko je zaista poslanika bilo prisutno.
- Sekretarica poslaničkog kluba spusti do blagajne spisak poslanika koji su prisustvovali sastanku kluba. Na spisku su obično svi poslanici u klubu. Na blagajni obračunavaju troškove prevoza, kao i dnevnice. Niko ne ide po poslaničkim klubovima i ne proverava da li je stvarno neko držao sastanak. Pare se isplaćuju na poverenje - priča naš sagovornik koji insistira da ostane anoniman.
- U poslaničkom klubu „Za evropsku Srbiju“ smo neformalno razgovarali o potrebi da se ukinu dnevnice za sastanke poslaničkih klubova i skupštinskih odbora. Lično podržavam ovu inicijativu i smatram da bi se time u velikoj meri uštedelo na skupštinskim troškovima. Kao predsednik Zakonodavnog odbora održao sam 80 sednica i od toga samo jednu mimo dana kada je Skupština zasedala. Ne vidim razloga da se sastanci poslaničkih klubova i odbora održavaju mimo zasedanja Skupštine – kaže za „Blic“ Vlatko Ratković, zamenik šefa poslaničkog kluba ZES, i naglašava da bi problem dnevnica trebalo rešiti novim poslovnikom.
Ideju da se ukine mogućnost naplate dnevnica koje pojedini poslanici zloupotrebljavaju da bi što više novca izvukli iz budžeta podržava i Suzana Grubješić, šef poslaničkog kluba G17 plus.
- Podržaćemo sve mere koje idu u prilog uštede novca poreskih obveznika i poboljšanju rada i efikasnosti Skupštine. Ušteda bi bila da se sednice poslaničkih klubova i odbora održavaju samo u danima kada Skupština radi – kaže Grubješićeva za „Blic“.
Opozicija se o ovome još ne izjašnjava. Međutim, Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina kao dela vladajuće koalicije, smatra da ušteda ne bi bila velika i da je predlog o ukidanju dnevnica licemerje.
- Podržaćemo svaku inicijativu za štednju, ali mislim da bi se ovim uštedeo minimalan iznos. Ne znam zašto bi se samo o poslaničkim dnevnicama razmišljalo, kad verujem da mnogo više novca ukupno iznose dnevnice i putni troškovi svih članova upravnih odbora javnih preduzeća - kaže Balint za „Blic“.

Slavica Đukić-Dejanović: Smanjiti putovanja
Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović u izjavi za „Blic“ kaže da će biti utvrđeno koji se sve troškovi mogu smanjiti u Skupštini. Ona kao jednu od mogućih mera najavljuje brojčano smanjivanje delegata koje putuju u inostranstvo jer kako kaže, „upravo su tu najznačajniji troškovi“.
Putovanje delegacija u inostranstvo, koliko sam iz ranijeg rada Skupštine mogla da vidim, je zaista skupo. Tu se može uštedeti značajan iznos i to prvenstveno smanjivanjem broja delegacije jer zaista nije potrebno da putuju i članovi i njihovi zamenici – kaže Slavica Đukić-Dejanović i dodaje da se može uštedeti i na korišćenju vozila i na reprezentaciji.
Ž. J.

Korupcija u Skupštini
Izvršni direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić juče je predstavljajući izveštaj o monitoringu primene antikorupcijske strategije i rada Skupštine Srbije istakao da je u poslednja dva meseca doneto 19 zakona, ali da je rad parlamenta obeležila opstrukcija i nagodbe radi prevazilaženja tog stanja. Nenadić je naveo da su u samoj Skupštini postojale sumnje na korupciju koje su se ogledale u javno izrečenim sumnjama u neregularno stranačko finansiranje, otvaranje pitanja blanko ostavki, neistraženi slučajevi sumnji u zloupotrebu putnih troškova.
Vladimir Goati je ocenio da je talas informacija o korupciji kod nas sada dostigao zenit, a da su, sa druge strane, mere i akcije protiv korupcije „manje-više ostale na istom nivou“. On je dodao da ta „sudski neistražena i samo kao fenomen napomenuta priča o korupciji može da dovede do ravnodušnosti“.

Blic

Jasno je da ne mogu potpuno da se ukinu sednice poslaničkih klubova van dana kada skupština zaseda i da se ospore troškovi puta, ali zato postoji evidencioni sistem u skupštini pa bi se mogao uvesti on umesto ovih spiskova. Znači program koji evidentira prisustvo poslanika tako što taj poslanik mora da stavi otisak prsta u vrata kad god poželi da kroz njih prođe. To se važi i za vrata od njegovog kabineta i za vrata od zgrade, odnosno za portirnicu. I ako nioje bio tu ne može da uzme dnevnicu i putne troškove. Osim toga softverski se mora onemogućiti da se dupliraju dnevnice i troškovi, recimo ako dva odbora rade u istom danu kad je sednica ne mogu se uzeti tri dnevnice i tri puta putni troškovi, ako je iznajmljen stan ne može se platiti i hotel, ako je poslanik ručao u poslaničkom klubu ne može da ruča i u Mažestiku.

A za putovanja i delegacije to je tek posebno bahato skrojeno.

Došao na poziv prijatelja
Miladin Kovačević u Skupštini u pratnji radikala
Autor: FoNet | Foto:FoNet | 22.01.2009. - 13:19 izmena 14:35
Miladin Kovačević u Skupštini u pratnji radikala

Student Miladin Kovačević koji je pred srpskim pravosuđem optužen za prebijanje kolege u SAD, došao je danas u Skupštinu Srbije u društvu poslanika Srpske radikalne stranke.

On je novinarima rekao da je parlament posetio "na poziv prijatelja koji su bili na njegovoj strani", i kao građanin Srbije.
"Kao građanin Srbije imam pravo da imam uvid u sve kao i ostali građani i samo koristim te pogodnosti. Pošto se osećam sigurno u svojoj zemlji, došao sam da vidim kako funkcioniše", rekao je Kovačević.
Upitan da li je u Skupštinu došao na poziv prijatelja iz SRS-a, on je rekao da je imao i podršku Demokratske stranke na lokalnom nivou.

Parlament sa mnogo iznenađenja
Poslanik LSV Nenad Čanak je povodom posete Kovačevića primetio da je „parlament u kome sede poslanici SRS parlament sa mnogo iznenađenja“.
 
Upitan da li je u Skupštinu došao na poziv prijatelja iz SRS-a, on je kazao da je imao i podršku Demokratske stranke na lokalnom nivou i da je „nebitno” ko ga je pozvao da dođe u parlament.
„Ne znam zašto se stvara ovolika pompa, došao sam da zahvalim svima onima koji su pružali podršku meni, mojoj porodici i mojim prijateljima u svemu što se događalo poslednjih godinu dana”, rekao je Kovačević.
On je dodao da njegovu posetu parlamentu ne bi trebalo vezivati ni za jednu poslaničku grupu i stranku, jer je, kako je naveo, došao „da zahvali brojnim ljudima bez obzira iz kojih su oni stranaka”.
Kovačević je rekao da se sigurno neće vraćati u Ameriku, a nije želeo da govori ni o njegovom suđenju koje je u toku.
Na pitanje da li će se priključiti SRS-u on je rekao da trenutno ne razmišlja o nekom političkom angažmanu.
Dodao je da je zadovoljan načinom na koji su mediji u Srbiji izveštavali o njegovom slučaju.
„Kada se sagledaju činjenice bez nekih konotacija iz nekih drugih medija, stekne se realna slika”, rekao je Kovačević.
On je dao izjavu ispred parlamenta, jer mu obezbeđenje nije dozvolilo da se novinarima obrati u zgradi.
Posle toga se vratio u Skupštinu i otišao u deo zgrade gde su smešteni poslanički klubovi.
Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović je, na pitanje novinara, potvrdila da svaki građanin Srbije ima pravo da se nađe u Skupštini i da nema poseban komentar Kovačevićeve posete.
Ona je navela da ne postoje zakonske smetnje da Kovačević dođe u zgradu parlamenta, jer je očigledno da nema zakonskih smetnji za njegovu slobodu kretanja.

Miladin Kovačević se tereti da je 4. maja u Bostonu svom kolegi studentu Brajanu Stajnhaueru naneo teške telesne povrede.
On je napustio SAD pošto su njegovi roditelji platili kauciju za oslobađanje iz pritvora, a od Konzulata Srbije dobio privremene putne isprave.
Uhapšen je u Srbiji 28. oktobra, zajedno s bivšim generalnim konzulom Srbije u Njujorku Slobodanom Nenadovićem, kojem je 16 dana kasnije ukinut pritvor.
Kovačevića srpsko tužilaštvo tereti i za podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprave, jer je na taj način pobegao iz SAD u Srbiju.
Kovačeviću se sudi pred Okružnim sudom u Beogradu, a pritvor mu je ukinut 19. decembra.

Blic

Pa da, naravno, kroz skupštinu su več prošli svi mogući ubice, pljačkaši i izdajnici, što da ne prođe i ovaj. Baš nam takav fali u poslaničkom klubu neke stranke, eto recimo SRS sad kad vrate ona tri mandata mogli bi da mu daju poslanički imunitet.