Slučaj "Veca"

Evo sta se događa kada neko ko je tek položio vozački ispit istog dana sedne u tatina brza kola i odluči da se sa drugarima dobro provede u gradu to veče.

Prvo gde smo se to veče nas petorica zaputili bila je naravno Skadarska ulica, odnosno pivnica koja nudi velike količine piva po veoma pristupačnim cenama. Na putu do Skadarlije dogodilo nam se nešto veoma neočekivano, nešto što nam je svima uteralo strah u kosti. Treba napomenuti da vozač automobila u kome smo se kretali izuzetno loše vidi, a pri tom odbija da nosi sočiva. Vozeći tako Sarajevskom ulicom dotični novopečeni šofer je odlučio da nas sve malo isprepada tako što će u poslednjem trenutku skrenuti vozilo sa pravca koji vodi direktno u parkirani auto i to pri brzini od nekih 90km/h. Auto i jeste skrenuo u poslednjem! trenutku, svi smo se zaista usrali od straha, ali da nesreća bude veća, za to skretanje nije bio odgovoran vozač, već suvozać koji je primetivši da ćemo se skucati instinktivno zgrabio volan i nekako nas spasao skoro sigurne smrti. Po vozačevom priznanju (koje je usledilo tek dve godine kasnije) on je planirao da ide pravo još neke dve sekunde pa da tek onda skrene! Ne treba naglašavati koliko je to bila loša i neiskusna procena!?

Pošto smo svi bili iskreno šokirani, u pivnici u Skadarskoj ulici smo popili nesto više piva nego što smo očekivali. Zatim smo krenuli u st. James klub da još pijemo i da slušamo neki loš bluz. Tada se dogodio sledeći incident. Naime, naš već pomenuti novopečeni vozač je pri isparkiravanju tatinog auta iz Skadaske ulice zadnjim krajem prilično žestoko i nekontrolisano udario u prednji trap nekog POTPUNO! crnog automobila sa svega četiri broja u registraciji! Pored nesnosne buke, štete koju je proizveo (ulubljivanje prednjeg trapa i razbijanje levog fara) i ponovnog stanja isprepadanosti svih drugara u kolima, taj događaj je doveo i do iskrsavanja izuzetno pesimističnih očekivanja po pitanju ishoda tekuće večeri. Brže bolje smo pobegli sa tog mesta i čim smo stigli u st. James bacili smo se na gašenje tuge alkoholom. U veoma kratkom vremenskom periodu svi smo se napili ko svinje; niko od nas nije želeo da bude svestan vožnje kući, uključujući i dotičnog vozača.

Povratak kući naravno nije mogao da prođe bez daljnih incidenata. Prolazeći pored sajma polako smo pristizali do mesta na kome je trebalo da se isključimo za Banovo Brdo. U tim trenucima primetili smo da dotični novopečeni vozač nekako ne ide baš onuda kuda sav normalan svet ide, odnosno išao je pravo na čeličnu bankinu koja je razdvajala put desno i put koji nastavlja pravo. Suvozač (isti kao i u prvoj situaciji) je mahnito zgrabio volan i povukao ga svom snagom na desno. Tada je auto odskočio od ivičnjaka, počeo da ševrda, osetio se lagani udarac zadnjim delom u bankinu na mostu i tada smo shvatili da smo još uvek živi i da idemo putem kojim smo i nameravali da idemo. Nismo se previše pitali kako smo uspeli da se ne prevrnemo jer nas je sve u tako teškom stanju alkoholisanosti obuzeo histeričan smeh. Dva drugara koja su se vozila na zadnjem sedištu su odmah po tom otvorili prozor i počeli da iskaljuju svoj bes pijanih ludaka na prvom automobilu koji im se našao sa desne strane. Ukratko rečeno bilo je to "sve po spisku" bez ikakvog razmišljanja o tome ko je u tom autu. Dvesta metara dalje smo se zustavili da izbacimo drugara koji je tu stanovao, zavideći mu što on izlazi iz kola, a mi ostajemo da se i dalje vozimo. U taj čas se onaj isti auto koji smo napušavali pre nekih dvadesetak sekundi užurbano zaustavio ispred nas. Iz njega su izašli Veca (teški lokalni gangster), njegov stariji brat (takođe gangster više puta osuđivan) i dva krupna ćelava momka u tranerkama koji su držali po jednu ruku sa unutrašnje strane njihovih gornjih delova trenerki. Mislim da smo u tom trenutku svi zaćutali osim suvozača koji je kroz zube promrmljao nešto poput: "Daj mi dizalicu da ih odvalim...", što svedoči i o njegovom stanju teške alkoholisanosti.

Dva teška slučaja sa zadnjeg sedišta (od kojih sam jedan i ja lično), koja su  izazvala ovu situaciju, imali su loša iskustva i ranije sa dotičnim Vecom i ne treba napominjati da bi im se noge odsekle, samo da su bili u stanju da stoje. Jedan od njih je procedio nešto poput :"Nemoj Vecooo, drugari smo, prijatelji smo...", a drugi je pokušao nevešto da izgladi situaciju rekavši polusvesno: "Izvinite, pijan sam, ne znam šta sam...!?" (moja malenkost).  Međutim izgleda da lokalni gangsteraj nije uživao da odvaljuje od batina osobe koje nisu svesni šta im se događa, niti su odgovorni za svoje postupke. Kako se to tačno završilo niko od nas i dan danas nije svestan.

Posle toga smo svi otišli da se negde lepo i na miru ispovraćamo, a zatim smo se nekako dovukli do  kuće u ranim jutarnjim satima i tamo zakucali za svoje krevete kao vreće pune cementa.

JEBOTE ... sreca pa ste ostali zivi to vece.
Ja sam samo jednom vozio pijan po kisi i video svoju losu voznju, klizanje u krivini prema obliznjem oooooooogromnom hrastu, da sam se toliko usrao da sam batalio voznju i alkohol.
Ali kolega vozac koji ne vidi - to je tek posebna prica.

ma treba da vidite feeling kada pijani vozite motor
upozorenje : NE POKUSAVATI NA OVOM SVETU  

verujem....edan je pored mene proleteo..a motor je ostao u nekom jarku ..tacnije iskopu na sred puta...lik se istripovao da tje da ga sa nekom mashinom od motora preleteti...motor je upao..a pored mene je proleteo samo jedan lik..))))