Dragan Velikić, ekskluzivni pisac "Stubova kulture", povodom uspeha koji njegov roman "Slučaj Bremen" doživljava poslednjih meseci u Poljskoj, imaće književnu turneju u okviru koje će se susresti sa čitaocima u Varšavi, Lođu i Poznanju.

"Slučaj Bremen" objavljen je početkom ove godine na poljskom jeziku u prevodu Magde Petrinjski, u ovom trenutku najvažnijeg prevodioca srpske književnosti na poljski jezik, i u izdanju Fondacije Pogranice.

Velikićev roman je lepo primljen i kod čitalaca i kod književne kritike.

Kritičar Eva Cihovič povodom "Slučaja Bremen" kaže: Dragan Velikić opisuje gradove koji zaista postoje. Svi - Beograd, kao i Berlin, Beč, Budimpešta ili Bremen iz naslova -zauzimaju u ličnom iskustvu autora mesto u istoj meri realno kao na karti. Roman “Slučaj Bremen” otkriva pred čitaocem prostor privatnog sveta Velikića, koga smatramo reprezentom srednjoevropske kulture."

Eva Cehovič posebno ističe vrednosti i osobenosti Velikićevog umetničkog postupka: "Velikićev roman je intrigantan kako u sloju priče, radnje, tako i u pogledu konstrukcije, traje u vremenu bez raspleta i kulminacije. Radnja se razvija u tempu nepoznatom savremenoj literaturi i njenim vršnjacima iz drugih oblasti kulture. Autor predstavlja stavove i koncepcije, ne dinamizujući radnju. Ovo je bujica svesti koja neprekidno pljušti, obuzeta opsesivnom refleksijom o vremenu, pamćenjem stvari prošlih ili pretpostavljanih."

Marek Radivon, kritičar glavnog poljskog dnevnika "Gazeta viborča", u svom izuzetno pohvalnom prikazu naročito se osvrće na oblikovanje likova u Velikićevom romanu:"Jedan od najvažnijih simboličnih likova knjige je baš Emil Kohot, vozač tramvaja, koji je pre mnogo godina stanovao u svim prestonicama regije - u Pragu, Budimpešti, Beču i na kraju u Beogradu. Živeo je na jugu jedne zemlje, koja se uskoro raspala, imesto gde je živeo Emil Kohot, postalo je sever druge zemlje, koja se takođe raspala. Za Kohota Balkan je uvek bio stalni deo evropske kulture, a Beograd, bar donekog trenutka, grad isti kao Beč, Budimpešta ili Prag."

Veliki poljski pesnik i književni kritičar Julijan Kornhauzer napisao je jedno od najvažnijih dosadašnjih tumačenja ovog romana Dragana Velikića.

"Velikić uspeva dana nenametljiv način, pomoću detaljnih opisa putovanja (između ostalog tramvajem koji se slobodno kreće po prostoru Srednje i Južne Evrope), najpre oživi prošlost XX veka, sa njegovim tragičnim iskustvom pomeranja granica i gušenja nacionalnih svesti, a potom da predstavi skrivene svetove minulog vremena", kaže Kornhauzer koji, potom, prepoznaje poetički kontekst romana "Slučaj Bremen": "Nesumnjivo sumatraizam, pravac koji je 20-tih godina izmislio Miloš Crnjanski, u ovom romanu je jedna od najvažnijih tačaka oslonca postmodernističkog Velikićevog projekta, istokao i borhesovski model, pomoću koga radnju oblikuje Kiš (brojni kriptocitati iznjegovih tekstova!) ili model antipsihološkog portretisanja likova kod Andrica. Umetnost oživljavanja prošlosti kao osnovni motiv romana podseća i na neke delove Pavićevog Hazarskog rečnika, naročito fragmenti u kojima do izražaja dolazi svojevrsna ironija koja pokazuje da je povratak u istoriju stvar konvencije. Svi Velikićevi junaci čine veliki pano, na kojim će Ivan Bazarov, kao u ogledalu, gledati kulise."

Naglašavajući veliku snagu ovog romana, Julijan Kornhauzer kaže da "Slučaj Bremen" predstavlja "putovanje do vlastitog identiteta".

Pre poljskog izdanja "Slučaj Bremen" objavljen je na nemačkom jeziku kod izdavačke kuće "Ulštajn" iz Berlina u tiražu od 10.000 primeraka.



izvor: b92.net/kultura