slonica :: Arhiva: Burek vicoteka & tekstoteka

‘Ajd kad smo već kod tih životinjskih.

Komarac sedi na brdu i drka. Naidje svitac pa ga pita:
- Pa dobro bre šta radiš to? Vidi koliko nas svitaca ima a ti si našo da drkaš. Što ne uzmeš bilo kog od nas – mi jedva čekamo?
- Jeste, dabome, pa da se sjebem k’o sinoć kad sam naleteo na pikavac.

Slon napravio liniju belog i taman se spremio da povuče kad eto ti zeca:
- Hej slone, slone, šta radiš to, nemoj, nemoj, Pa znaš da nije dobro, nije zdravo, nevalja ništa, baci te droge. Hajde bolje samnom da trčimo!!!
Slon se razmisli »pa možda je i u pravu ovaj zeka« oduva onu liniju i podje s njim. I sretnu oni usput hijenu – taman je smotala džoint i htela da zapali, kad će opet zeka:
- Hej hijeno, hijeno, nemoj, nemoj, nije to dobro, nije zdravo, batali te droge, hajde bolje s nama da trčimo!!!
Hijena se razmisli, pogleda slona, ovaj odobravajuće klimne glavom, te baci džoint i krene s njima. Trče oni tako pa nalete na lava – taman je naš’o venu da se bocne. Opet će zeka:
- Hej lave, lave, nemoj to, nevalja, nevalja, nije dobro za zdravlje, samo se uništavaš, ‘ajde bolje s nama da trčimo, ‘ajde, ‘ajde!!!
A lav skoči, opali zeku tako da ovaj onesvešćen odleti u obližnji žbun, i ponovo poče da traži venu. Na to će slon i hijena zgranuto:
- Pa dobro lave, šta ti je, bre? Pa nije zeka mislio ništa loše – samo je hteo da ti pomogne. Vidiš i nama je pomogao da se skinemo.
- Ma pusti ga u qrac, slone, zar ne vidiš da se navuk’o speed-a. Juče je i mene sjeb’o ali danas neće više.