Угљаниновог сина нико није тукао

Интерна полицијска истрага утврдила да полиција није прекорачила службена овлашћења тројице малолетника, међу којима је био и син министра без портфеља

Полицијски службеници у Новом Пазару нису прекорачили службена овлашћења приликом привођења тројице малолетника, међу којима је био и син министра без портфеља Сулејмана Угљанина. Интерна истрага која је спроведена у Полицијској управи у Новом Пазару, после Угљанинових тврдњи да полиција није поштовала правила службе у конкретном случају, показала је да су полицијски службеници поступали професионално и законито.

– У полицијској документацији остало је записано да је у четвртак, 3. новембра у 21.58, дежурну службу полиције на број 92 позвала једна житељка Новог Пазара. Уплашено је испричала да јој је у Улици Вука Караџића, црвени „голф” препречио пут. Из возила су, како је рекла, изашла тројица младића и пошла према њој са испруженим рукама и да јој се учинило да један од њих има пиштољ. После дојаве, шеф смене је позвао патроле на терену и рекао им да покушају да пронађу описани аутомобил – тврди „Политикин” саговорник близак истрази који је желео да остане анониман.

Како тврди начелник Полицијске управе Драган Терзић, возило је у 22.05 часова, седам минута после дојаве, заустављено у Улици Стевана Немање, у близини седишта СДА. Извршен је претрес и установљено је да, ни код путника, ни у возилу нема оружја. Будући да ниједан од четворице младића који су се налазили у аутомобилу код себе није имао лична документа, приведени су у просторије због идентификације.

О случају је обавештено и Више тужилаштво у Новом Пазару, а заменик тужиоца Милош Миљковић оценио је да у поступку нема елемената кривичног дела. Реч је о малолетницима од по 17 година, а међу њима је био и Мухамед Угљанин, син Сулејмана Угљанина, који је и управљао возилом. Син министра без портфеља имао је пробну возачку дозволу која му је издата 1. новембра, свега три дана пре инцидента. Иако је као малолетник, могао да управља возилом само у присуству пунолетне особе која возачку дозволу има пет година, млађани Угљанин се оглушио о слово закона.

Приведени младићи, у полицији нису негирали случај због кога су пријављени, објашњавајући да су са „неком девојком хтели само да се нашале”.

Привођење његовог малолетног сина био је повод да Угљанин, на конференцији за новинаре одржаној после овог догађаја, од начелника ПУ Драгана Терзића затражи да напусти Нови Пазар и Србију устврдивши да је полиција батинала и малтретирала приведене младиће. Министар без портфеља рекао је и да ће, уколико у најкраћем року не добије одговор од владе и МУП-а шта је предузето против полицајаца бити принуђен да се обрати представницима међународне заједнице.

Овакве тврдње министра Угљанина биле су повод да директор полиције Вељовић да хитан налог „да полиција у потпуности изврши провере свих навода које је министар изнео и да о томе благовремено обавести јавност и министра Угљанина”.

С. Бакрачевић
М. Дерикоњић

Зашто се љути „бабо Санџака”

„Имао сам две велике жеље, да добијем сина и да Санџак добије аутономију. Прва жеља ми се остварила, даће бог да се оствари и друга”, рекао је Сулејман Угљанин пре 17 година, када му се после три кћерке родио син Мухамед. Тада се Угљанин налазио у Турској, бежећи од хапшења у Србији.

Да ли ће проблем настао полицијским привођењем сина и његових другова, због чега је Угљанин затражио не само протеривање начелника новопазарске полиције већ и смену министра полиције Ивице Дачића, лидер СДА Санџака покушати да искористи за остваривање и овог другог циља? Или је, ипак, само превише бурно реаговао изазван, како је рекао, „малтретирањем” његовог мезимца? А можда је Угљаниновој изненадној оштрој реторици и нервози допринело и то што план за уједињење исламских заједница за који се свесрдно заложио у Анкари овде није оберучке прихваћен? А ближе се и републички и локални избори.

Рекло би се да се пре нечим од овога може објаснити бес министра без портфеља него озбиљном намером да подгреје причу о аутономији овог дела Србије. Угљанин је, наиме, још од повратка у Србију 1996. године, постепено „заборављао” на аутономију Санџака, а власти Србије су оптужницу против њега због угрожавања територијалног интегритета земље ставиле ад акта.

Објашњавајући пре три године за један сарајевски лист под којим условима се вратио из егзила у Турској, рекао је да није имао никакве гаранције да неће бити ухапшен и да је када су расписани новембарски избори у Србији 1996. године, искористио прилику да се „у том предизборном вакууму” легално врати у земљу. Међутим, у медијима се може наћи и подсећање да је прави сигнал за повратак Угљанина била једна изјава тадашњег председника СРЈ Зорана Лилића о томе да је доктор Угљанин значајан политички фактор за демократију у Југославији.

А о аутономији последњих година није говорио ни радо ни много. У октобру прошле године у једном интервјуу на питање да ли је и зашто променио став у вези са захтевом да Санџак има свог председника, владу, скупштину и полицију, како је било предвиђено меморандум Муслиманског националног већа из 1993. године, који је и сам потписао у име СДА, Угљанин је, између осталог, рекао да су историјске околности у том периоду биле такве.

Најдуговечнији политички лидер у Србији после Вука Драшковића (на челу СДА Санџака је од 29. јула 1990) „кумовао” је формирању Мешихата Исламске заједнице Санџака и избору Муамера Зукорлића за муфтију. Кад се вратио из Турске са Зукорлићем се грлио, али су више од пет година њих двојица били заклети политички непријатељи. „Српске власти су у континуитету годинама улагале у Зукорлићеву снагу. Правили су Пинокија, а добили су Франкенштајна. За озбиљне људе у Санџаку, он је обичан авантуриста”, рекао је летос.

Последњих година, Угљанин је био веома кооперативан члан владајуће коалиције, посветивши се у потпуности својим ресорима – равномерном регионалном развоју и односима са Турском. Угљанин наводи да се са премијером Реџепом Таипом Ердоганом и председником Абдулахом Гулом зна „од пре политике”. „У области Новог Пазара називају га највећим санџачким сином и „бабом Санџака”. Величају га и у песми: „Као драгуљ душа ти је чиста, куд год прођеш твој нур (светлост) нам заблиста”. А за њега је Алија Изетбеговић „био једини аутентични лидер свих Бошњака. Био је идејни и национални вођа и најсветлија фигура у историји Бошњака”.

Овог лета закључио је да „у влади не постоји ни минимум разумевања за решавање бошњачког питања у Србији”. Августа 2008. навео је, међутим, „да положај Бошњака у БиХ није ништа бољи него наш у Србији”.

С. Б. – Б. Б.
објављено: 08.11.2011.

Politika