Da, ako imaju euro3 motore   

Jesi li 1000000% siguran?????????????

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus izjavio je u Kragujevcu
da uredba o liberalizaciji uvoza polovnih vozila neće ugroziti oporavak
Zastave' i naglasio da problemi te fabrike ne bi bili rešeni
zabranom uvoza automobila.

Labus je izjavio novinarima da 'vlada pruža snažnu podršku 'Zastavi''
kako bi se problemi fabrike što brže rešavali, dodajući da se ti 'problemi
neće rešiti tako što će se zabraniti uvoz automobila'.

Upitan da li će vlada korigovari uredbu o dozvoli uvoza polovnih automobila,
Labus je rekao da je prethodna odluka istekla i da je nova doneta na zahtev
Evropske unije, koja traži taj oblik liberalizacije.

Navodeći da je vlada mnogo toga uradila da pomogne kragujevačkoj fabrici
kako bi novi automobil 'zastava 10' mogao da 'stane na noge',
Labus je naglasio da je vlada odlučila i da oslobodi carina ceo prvi kontingent
uvoza domaćih automobila, koji će biti sklapani u Torinu.

RTS

Polovnjaci na auto-pijacama nisu pojeftinili a ponuda sasvim dobra

Liberalizovan uvoz ne obara cene

Iako više nema zakonskih prepreka za uvoz polovnih automobila sa „evro 3“ motorom, cene ovih ali i ostalih polovnjaka na svim velikim auto-pijacama u Srbiji ostale su iste.

Cene automobila koje su posrednici uvezli pre donošenja uredbe nisu se menjale niti će se menjati, kažu u firmi „V6“.

- Neće biti nikakvog pojeftinjenja. Samo će građanima biti dostupna starija vozila. Tako će sada, na primer, umesto automobila iz 2002. godine koji sada košta 7.000 evra, kupac moći da kupi dve godine stariji za pet i po ili šest hiljada evra - kaže direktor Jovan Radić.

Manji automobili stari od pet do sedam godina, kao što su „opel korsa“, „fijat punto“, „ford fijesta“ ili „pežo 106“, od Nove godine moći će da se kupe za cenu koja će biti oko 30 odsto niža nego cena istih modela mlađih dve godine. Tako će mnogo više kupaca za sebe moći da pronađe ljubimca u okviru uobičajene „kritične“ cene od 5.000 evra. Na auto-pijaci u Bubanj potoku nema naznaka da će uskoro doći do pojeftinjenja i ne planiraju da spuštaju cene, jer prodaja ide dobro.

„Golf 2“ iz 1992. godine košta od 2.200 do 4.500 evra, a „golf 3“ iz 1998. godine između 4.650 i 8.000 evra. Uredba Republičke vlade za sada nije uticala na cenu automobila ni na novosadskom „Najlonu“, gde se svake nedelje proda nekoliko stotina polovnjaka. Prodavci kažu da su kupci zbunjeni i da su mnogi mislili da će cena pasti. Međutim, praktično se ništa nije promenilo. Tako se najviše tražen „golf 2“, u zavisnosti od godišta, prodavao za 2.500 do 3.000 evra, „golf 3“ od 4.000 pa naviše, a domaći automobili stari preko petnaest godina mogu se kupiti za 900 evra. „Reno“, „opel“ i „ford“ prodavali su se za 2.500 evra i više. Međutim, uvoznici polovnih automobila kažu da će japanski automobili, „mazda“, „micubiši“ ili „tojota“, posle Nove godine moći da se kupe za manje novca, jer će na tržištu biti modela od pre sedam godina koji zadovoljavaju uslove uredbe.

Ekipa „Blica“

Kragujevačku "Zastavu" neće oporaviti saradnja sa "Fijatom" u proizvodnji modela "punto"

Srbija - plac za polovnjake

Gotovo sve fabrike na Zapadu u poslednjih nekoliko godina kubure sa manjom proizvodnjom, odnosno prodajom novih vozila. Što zbog prezasićenosti tamošnjeg tržišta, zatim stagnacije standarda stanovništa u EU, a naročito zbog toga što se vlasnici ne mogu lako otarasiti polovnih vozila, koja su po zapadnjačkim kriterijumima "krševi". Zato autoindustrija zapadne Evrope stagnira i suočena je sa sve većim unutrašnjim pritiskom da otpušta radnike i zatvara nekada profitabilne pogone. To prate i socijalni potresi, a lek je unutrašnja racionalizacija i otvaranje novih tržišta za polovnjake, u koja spada i Srbija

Iako svi radnici kragujevačke fabrike automobila "Zastava", na čelu sa veoma glasnim sindikatom, i uz podršku preko dve stotine kooperanata fabrike, zahtevaju od Vlade Srbije stavljanje Uredbe o uvozu polovnih automobila "ad akta", to se neće desiti. To je potvrdio i potpredsednik vlade Miroljub Labus, koji je smogao snage, otišao u Kragujevac i pred besnim radnicima izjavio da neće biti ukinuta uredba kojom je dozvoljen uvoz polovnih automobila. On je, za razliku od njegovog stranačkog kolege Mlađana Dinkića, ipak priznao da je donošenje ove uredbe bio jedan od uslova za pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom.

Naime, iako dobro zna da to nije tačno, ministar finansija Mlađan Dinkić je, odmah po donošenju Uredbe, izjavio da je rezultat liberalizacije uvoza polovnih automobila isključivo poboljšan spoljno-trgovinski bilans zemlje, koji je podsećamo, prošle godine iznosio više od osam milijardi dolara. Dinkić je u prvobitnom obraćanju javnosti prećutao da je Uredba rezultat pritiska čelnika Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije da Srbija konačno dozvoli "slobodniji" uvoz vozila.

Gotovo sve fabrike na Zapadu u poslednjih nekoliko godina kubure s manjom proizvodnjom, odnosno prodajom novih vozila. Što zbog prezasićenosti tamošnjeg tržišta, zatim stagnacije standarda stanovništa u EU, a naročito zbog toga što se vlasnici polovnih vozila ne mogu lako otarasiti, koja su po zapadnjačkim kriterijumima "krševi". Zato autoindustrija zapadne Evrope stagnira, i suočena je sa sve većim unutrašnjim pritiskom da otpušta radnike i zatvara nekada profitabilne pogone. Uz to idu socijalni potresi, a lek je unutrašnja racionalizacija i otvaranje novih tržišta za polovnjake, u koja spada i Srbija.

Tako je Srbija stavila van snage propis o zabrani uvoza vozila starijih od tri godine i zanemarila visok spoljnotrgovinski deficit koji će, bez obzira na njegovo poboljšanje u prvih jedanaest meseci ove godine, verovatno ponovo biti pogoršan. Ali, ako zemlja hoće u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju, mora nešto i da žrtvuje. A ta žrtva je, uvereni su u "Zastavi", upravo oni. Radnici ne shvataju, ali im to niko iz Vlade Srbije i ne objašnjava čuvajući svoje pozicije, da nije problem liberalizacija uvoza i očekivano obaranje carinskih stopa sa sadašnjih 20 odsto na oko 10 odsto, već to što vlasti do sada nisu pronašle pravog strateškog partnera.

Lek za, odavno na smrt bolesnu, "Zastavu" je pravi strateški partner koji bi doneo nove tehnologije i nov model vozila koji bi bio konkurentan na tržištu. Ovako, kooperacija sa "Fijatom" u proizvodnji zastarelog modela "punto" nije konkurentna i deluje kao poslednja anestezija bolesniku koji se nalazi na aparatima za održavanje u životu. Jer, ko će na stranom tržištu, koje je lek, kupiti zastarelog "punta", kada konkurencija, u koje spada i sam "Fijat", gotovo svake godine izbacuje nove i savremenije modele po pristupačnim cenama.

A na domaćem tržištu se, 12 dana od donošenja Uredbe, gotovo ništa nije promenilo, iako se očekivalo da cene padnu. Cene stoje postojano, a da bi se to promenilo, preduslov je dalje snižavanje kriterijuma za uvoz, standardi "evro 2", što se verovatno neće desiti, ali i snižavanje carinskih stopa, što tek sledi. Pitanje koje sada mori kupce je na koji način najjeftinije doći do pristojnog vozila. Za to je, ipak, potrebna nešto veća suma novca - minimalno sedam-osam hiljada evra. Kako većina naših građana nemaju toliku ušteđevinu, prostor popunjavaju banke kreditima i lizing-kuće.

Međutim, njihovo finansiranje ne dolazi jeftino, što ljudi, zavarani reklamama za "lake", "brze" i "neodoljive" kredite, uglavnom shvate tek kada im šalterski službenik ispostavi konačni račun. Među najznačajnijim "zamkama" su skriveni troškovi, kao što su takozvane manipulativne takse, zatim PDV na kamate ili obavezno kasko osiguranje, a konačna cifra koju kupac na kraju mora da plati često drastično prevazilazi vrednost samog vozila. Ovo se najplastičnije pokazuje na primeru jednog od popularnijih automobila u Srbiji, "golfa 4", starog dve godine, koji kod uvoznika sa sve PDV-om staje 12.500 evra. Ali, ako se kupuje na otplatu od pet godina, konačni račun dostiže i čitavih 20.000 evra!

Razlike u ceni između lizinga i kredita variraju od kuće do kuće, tako da je ponegde lizing skuplji za 2-3 procenta od kredita, dok je na drugim mestima kredit jeftinija varijanta. Ipak, ono što u većini slučajeva presuđuje o tome kojim će se načinom otplate finansirati kupovina, i nije konačna cena auta, već visina mesečne rate i obaveznog učešća, gde su razlike mnogo veće.

Kod kredita učešće ili depozit iznosi od 10 do 20 odsto ukupne vrednosti i uz manipulativne troškove, to je sve što se plaća na samom startu. Kod lizinga kupac, pored ovih dažbina, odmah mora da plati i PDV na ceo iznos, a obavezno je i kasko osiguranje koje se plaća ili godišnje ili mesečno, što je skuplja opcija. Kredit za vozila jeftinija od 10.000 evra ne traži kasko, ali zbog toga što se deo PDV-a otplaćuje svakog meseca, rate za kredit i lizing su uglavnom približne.

Ako, na primer, opel "korsu" iz 2003. godine, koja košta 8.000 evra sa PDV-om, kupujete na kredit od pet godina, moraćete da platite učešće od minimum 10 odsto i troškove obrade od oko dva procenta, što zajedno iznosi oko 950 evra, dok će vam rata biti oko 165 evra. Kod istog prodavca, za "korsu" na lizing u startu ćete platiti 2.485 evra (učešće i PDV) uz ratu od 160 evra, s tim što će vam auto imati kasko osiguranje. Ali, ako uzimate "golfa 4", rata za lizing od 250 evra će biti 50 evra manja nego za kredit, mada su početni troškovi mnogo veći.

Osim visine rate i učešća, ograničavajući faktor pri izboru vida finansiranja je i starost vozila. Dok se kreditom može otplaćivati i "krntija", kod lizinga vozilo ne sme da bude starije od sedam godina u momentu isplate poslednje rate. Minimalni rok otplate u oba slučaja je dve godine, a maksimalni pet godina. Rata za lizing može biti do polovine plate kupca, a ponekad i veća, dok je kod kredita zakonsko ograničenje rate 30 odsto od mesečnih primanja, što je često otežavajući faktor. Za lizing uglavnom nisu potrebni žiranti, dok je za kredit uvek potreban jedan do dva jemca.

Na kraju, treba napomenuti i da sve banke naplaćuju manipulativne troškove između 1,5 i tri odsto od cene vozila, da efektivne kamatne stope iznose između 15 i 20 odsto godišnje i da se vezuju za kurs evra, tako da u većini slučajeva umesto jednog auta na kraju platite jedan i po ili čak dva. Uz to, banke i prodavci imaju zajedničke ugovore, tako da ako se odlučite za vozilo kod jednog uvoznika, moraćete da uzmete kredit ili lizing kod banke sa kojom on sarađuje i obratno, ako se odlučite za banku, auto ćete moći da izaberete samo kod njenih partnera.

------------------

Savićevićeva nada

"Zastava" očekuje da će od italijanske banke "Inteza" dobiti do osam miliona evra kredita i tako obezbedi polovinu novca potrebnu za osavremenjavanje fabrike automobila, nada se potpredsednik UO Grupe "Zastava vozila" Milorad Savićević. "Očekujemo da ćemo dobiti kredit sa rokom otplate od sedam godina i grejs periodom od dve godine, ali postoji mogućnost i da uslovi vraćanja budu povoljniji", rekao je Savićević. On je naveo da će "Zastava" drugu polovinu novca pokušati da obezbedi od inostranih banaka.

-------------------------

Šta je kredit, a šta lizing

Kredit je vid finansiranja u kojem banka pozajmljuje klijentu novac, koji on zatim kupuje dobra, koja odmah postaju njegovo vlasništvo.
Kod lizinga, banka, odnosno lizing kompanija kupuje željeno dobro (auto) umesto klijenta, kojem ga zatim daje na korišćenje. Tek isplatom poslednje rate, klijent postaje vlasnik kupljenog dobra, tako da, u slučaju da duže vreme kasni sa otplatama, banka ima pravo da mu jednostavno oduzme kupljeni predmet, čime klijent gubi do tada isplaćene rate.
Prednost lizinga je u malom broju uslova za njegovo dobijanje u odnosu na kredit, dok mu je mana velika prva uplata (zbog PDV-a) i obavezno kasko osiguranje, koje u stvari nije mana, ali jeste trošak koji građani uglavnom žele da izbegnu.


Izvor: Glas Javnosti

Sindikati Zastave protestuju zbog uvoza polovnih automobila

Samostalni sindikat fabrika „Zastava automobili”, „Zastava oružje” i „Zastava kamioni” najavili su za sredu jednočasovnu blokadu puta Kragujevac-Batočina zbog liberalizacije uvoza polovnih automobila, koju je odobrila Vlada Srbije. Sindikalci će od 12 do 13 sati blokirati put, zahtevajući ukidanje Uredbe vlade kojom je dozvoljen uvoz automobila sa motorom ekološkog standarda „euro-3”, bez ograničenja starosti. Kako su najavili organizatori, tokom blokade pravo prolaza imaće samo vozila domaće proizvodnje, a namera je da se tim gestom skrene pažnja javnosti na probleme automobilske industrije Srbije. Predsednik Samostalnog sindikata „Zastava automobili” Zoran Mihajlović rekao je na konferenciji za novinare da je donošenjem odluke o uvozu polovnih automobila „ozbiljno ugrožen” potpisan ugovor sa italijanskim „Fiatom” o sklapanju automobila marke „punto” u kragujevačkoj fabrici, koji će se na tržištu nuditi pod nazivom „zastava 10”.

Prema rečima Mihajlovića, danas će u Beograd stići delegacija italijanskog „Fiata”. Pored ukidanja Uredbe o uvozu polovnih vozila, sindikati tri najveće „Zastavine” fabrike traže isplatu svih subvencija za ovu godinu i nastavak isplate podsticaja u narednoj godini. Oni su podsetili ministra finansija Mlađana Dinkića da bi trebalo da ispuni obećanje koje je dao u maju ove godine kada je posetio tu kragujevačku fabriku, da će pružiti potpunu podršku razvoju domaće auto-industrije. (Beta)

Na svakog od tih radnika tj neradnika, fushera i dzabalebarosa koji izlaze na ulicu isterao bih na ulicu po 2 pandura. Kad moze policija da bije studente koji setaju, onda moze da bije i one koji blokiraju saobracaj. U ovoj drzavi cim se nekome nesto ne svidja, on odmah blokira, rusi, unistava.... Zasto nekad nesto ne SAGRADI u znak protesta, pa makar to bila i kula od gova*a ispred skupstine, ali da nesto sagradi, a ne da se unistava, blokira i pravi jos veci haos!

Evo ja sam nezadovoljan sto u Zrenjaninu pored mene prodaje racunare jos 10-tak firmi... Ja hocu da SAMO JA sklapam i prodajem racunare i da me drzava stiti. Evo idem da legnem na sred puta... Boze, gluposti!!

Monopolisti, oni najgori...