Међусрпски расколи
        Династија Бранковића је из Смедерева покушавала да сачува преостале српске земље. Савезника није било јер су и Турци и Млечани били потенцијални непријатељи. Што се тиче зетских области, тамо се сад испреплетала власт старијих Бранковића и млађих Црнојевића. Бранковићи су 1450. још управљали Луштицом на јужном крају Которског залива и држали су чврсти град Медун. Млечани су желели овај град и затражили су од Стефана Црнојевића, као вазала, да га отме од Бранковића. Војвода Ђурђа Бранковића, Милош Биолужевић, одлучно је бранио град. Млечићи и војска Стефана Црнојевића нису успели да га освоје, али се и једна и друга страна исцрпела, уз обострано бројне губитке. Ово међусрпско крвопролиће, као и пре и после овог догађаја, искористили су Турци. Пред налетом турске војске зидине Медуна нису издржале. Турци су ушли у њега 1455. године. Српске земље у Зети, и оне којима су управљали Бранковићи и оне под Црнојевићима, постојале су све мање. Тако ће овај последњи уломак некадашњег моћног српског царства, под династијом Црнојевића, беспомоћно издисати. Удари из Турске и Млетака били су смртоносни. Зетска господа је била заваравана из Венеције наводним покровитељством Сињорије над Зетом и мноштвом привилегија зетским великашима. Привилегије су омогућавале лагодан живот изабраном слоју племства, али нису могле учинити ништа против турских ратних планова у односу на источну обалу Јадрана. Било је узалудно и обећање Сињорије да ће грб Црнојевића (црвено поље са златним двоглавим белим орлом) прогласити кнежевским грбом Зете и племићким грбом Млетачке Републике.

Турци надиру у Зету
       Турци су нестрпљиви јер им измиче мала планинска област, коју већ сви зову Црном Гором - и због четинарских шума, и због црних врхова планинских, и због црне судбине оних војника које султан шаље у ове негостољубиве планине.
           Турска војска опседа Скадар 1474. године. Црногорци показују примерно јунаштво у одбрани Скадра и Зете. Брижљиво припремљена, турска опсада је убедљиво разбијена. Иван Црнојевићје повео у бој 8.000 војника. Употребио је артиљерију и применио тактику обрушавања камења на Турке. 12.000 турских коњаника је потучено. Турци се нису могли помирити са овим поразом. Шаљу нову војску на Скадар, 1478. године. Млечићи и Иван Црнојевић поново припремају одбрану града и успевају. Турски обручи су разбијени и одбачени далеко од скадарских зидина.
        Иван Црнојевић је све време своје владавине провео у свакодневним биткама против Турака. Турци су нападали Зету са мањим и већим војним одредима, са познатијим и мање познатим турским војним заповедницима. Турци нису умели да доскоче Ивану Црнојевићу, који се, у многим борбама, ослањао на безрезервну помоћ албанског јунака Скендер-бега. Њих двојица су победили Турке у више од шездесет окршаја.
        То је време по којем ће остати запамћена Црна Гора. Тад су искована она правила по којима ће се Црногорци владати: јунаштво, част и чојство. Није чудо да су ове одлике постале узвишени циљеви сваког појединца, кад су у време Црнојевића јавно жигосани сви они који су бежали са бојишта. Облачени су у женске хаљине, а жене су их гониле и тукле преслицама и вретенима.