ЕУ позитивно о раду полиције

Европска комесарка за унутрашње послове Сесилија Малмстром позитивно оценила рад српске полиције и ефекте визне либерализације, изјавио у Бриселу Ивица Дачић.   

Autor: Prof. Hamdo Camo

Patriotizam, domoljublje, rodoljublje (lat. patria, otadzbina, domovina, grcki patrios, porijeklo, pripadnost), najistaknutiji je vid izraza ljubavi prema domovini. Emocionalna povezanost sa vlastitom nacijom. Osjecaj povezanosti izrazava se kao "nacionalni osjecaj", osjecaj pripadnosti koji se moze shvatiti kao izraz nacionalnog ponosa, kao i citav niz drugih karakteristika (etnickih, kulturnih, politickih, ideoloskih, vjerskih, historijskih), vezanih za pripadnost i prvrzenost svojoj naciji. Posjeduju ga sve nacije. Neko ga shvata i izrazom kao sto je "prijatelj drzave".

Pod domovinom se podrazumijeva sira drustvena zajednica, koja moze biti grad, regija, a najcesce nacija ili nacionalna drzava. Patriotizam se odrazava kroz osjecaj ponosa prema dostignucima i kulturi svoje domovine, nastojanju da se ocuva njen karakter i identitet, odnosno identifikacija s ostalim pripadnicima zajednice koja tvori domovinu.

Patriotizam je takodjer ideja, ideologija, pokret. U mnogim drzavama svijeta postoje patriotske politicke partije koje se zalazu za to, da se ljubav prema domovini stavi ispred svih ideala i da se njemu podredjuju ostale politicke vrijednosti.

Patriotizam je ljubav kojom se oznacava poseban, nadvisen odnos vrijednosti prema zemlji, tradiciji, kulturoloskim, historijskim vrijednostima i doprinosa, svemu tome, snagom i slogom vlastitog naroda.

Patriotizam se moze podrazumijevati i kao izraz pripadnosti u odbrani osnova demokratskog dustva, osnovnih ljudskih, kao i drugih prava i vrijednosti, a naziva se "Ustavni patriotizam". Njime cesto zemlje Zapada, kao demokratske zemlje, izrazavaju svoje etnicke i politicke vrijednosti, kao i vrijednosti zapadne kulture, kojom svoje vrijednosti i nacela prikazuju univerzalnim u borbi za ljudska prava i slobode.

Patriotizam se razlikuje od nacionalizma i sovinizma, utoliko sto se patriota identifikuje sa svojom domovinom, narodom, nacijom, bez stavljanja i izdizanja svoje nacije iznad drugih, cime ne ugrozava, ne umanjuje, ne nipodastava i ne potcjenjuje slobode i prava drugih naroda i nacija.

U negativnom smislu te rijeci, patriotizam moze prerasti u aroganciju, sovinizam, nacionalizam.

Patriotizam izrazava ljubav prema zemlji, dok nacionalizam izdize vlastitu naciju, kao "visu" u odnosu na druge nacije, a sovinizam je - nacionalizam povezan sa mrznjom. Sovinizmom se izrazava mrznja prema nekom narodu, naciji. Patriotizam je ljubav prema svojima, a nacionalizam - mrznja prema drugima. Cesto ga smatraju, za one koji ga izrazito naglasavaju, zadnjim ostrvom spasa. Pojavljuje se u vise oblika.

U Srednjoj Evropi, patriotizam se razvio iz revolucionarno shvacenog liberalizma i gradjanskog nacionalizma u borbi protiv feudalizma, koji je na pocetku tezio demokratsko uredjenoj nacionalnoj drzavi. Takva "vladavina odozdo", vladavina naroda, koja se probila od vremena americke revolucije 1776. godine i francuske revolucije 1789. godine (Sloboda, jednakost, bratstvo), ustavno se ustalila i u evropskim drzavama. Patriotizam 19. stoljeca je, za razliku od danas, bio vise u vezi sa nacionalizmom i sovinizmom tj. kao velicanje i nadmoc vlastite nacije u odnosu na druge, kao i ponizavajuci odnos prema drugim nacijama i narodima.

Patriotizam je danas pozitivno shvacen pojam uvezan u ustave i zakone vecine evropskih naroda i drzava. Naravno, kao i uvijek, ostaje "vjecni problem" izmedju danas pozitivno shvacenog patriotizma i negativno shvacenog nacionalizma, kao i opasnost da danasnji desno orijentirani, fundamentalisticki nastrojeni, radikalisti, ekstremisti, neonacisti, svoj nacionalizam kriju i prikazuju kao patriotizam.

Posebno su se fasisti i nacionalsocijalisti Evrope koristili pojmom patriotizma, kako bi naisli na odobrenje sirokih masa, u koristenju istih u stvaranju svojih ciljeve. Patriotizam je uvijek bilo orudje politicara i osvajaca.

Posebno vrijedi napomenuti historijsku izjavu nekadasnjeg predsjednika njemackog "Bundestaga", g. Johannes Rau, u kojoj istice slijedece: "Patriot je neko, ko voli domovinu. Nacionalist je neko, ko domovine drugih - mrzi!"

U Americi je obicaj, mnogih domacinstava, iskazivanja patriotizma isticanjem zastava, sto se sve vise preuzima i u Evropi. Poznat je izraz:"God Bless the Amerika - USA" ("Boze blagoslovi Ameriku - SAD") - kao nacin izrazavanja patriotizma SAD-u.

Ljudi sa ‚izrazenim' patriotizmom, ne odbacuju nacionalizam.
Puno vise, kao sto je vise puta receno, ova dva pojma idu "ruku pod ruku".

Na Balkanu, poslije krvavih sukoba, jos uvijek, zadrzani su izljevi pojmova, kao:"Bog i Hrvati!", "Smrt ili sloboda!, ili umjesto toga, jedni drugima "Srbe na vrbe!" itd. Takvo iskazivanje, koje bi trebalo da bude izraz patriotizma, u biti to nije. To pokazuje svu latentnost, negativnih snaga drustva, koje zapravo, pokazuje nespremnost i nezrelost drustva, nespremnog da krene putem demokratije.

Za takva drustva, u ime stvarnosti i realnosti, istrazivanja pokazuju, jako pomaze - javno izrazavanje diferenciranje i razlika izmedju ta dva pojma, javno iskazivanje pripadnosti demokratskim idejama i drustvu, te javna osuda nacionalizma. Samo pozitivna nastrojenost demokratiji i njenim vrijednostima daje dovoljno jaku zastitu od ucestalih izbijanja i divljanja nacionalizma i mrznje prema drugima, kao i rasnih stavova, izjava i djela, koja kao sto znamo, lako mogu da prerastu u rasne sukobe (L.A), veceg obima. Javnim iskazivanjem, daje se na znanje stav drustva, svim snagama koji drugacije misle, da ce njihovi postupci stvarno biti i sankcionisani.

Patriotizam svoju ranjivost pokazuje u kriznim situacijama, gdje jedna od strana, da bi nametnula svoje stavove, promijeni zakone (npr. Patriot Act), optuzi druge "za nedostatak patritizma", da je tako u javnosti diskvalifikuje. Ovakvo "ponasanje", moze dovesti do ozbiljnih posljedica po drustvo. Osim sto trpi demokratija, javno misljenje, novinarstvo, moze dovesti do ozbiljnih kriza i sukoba, cak i do izbijanja gradjanskog rata.

Na zalost, pozitivan odnos pojedinaca ili grupa prema svojoj "domovini" ili "otadzbini", moze u odredjenim uvjetima, postati svoja suprotnost. Patriotizam se cesto povezuje s nacionalizmom, pa se ta dva pojma cesto navode kao sinonimi. Razlog za to je cinjenica, da se i nacionalisti, skoro po pravilu, uvijek izjasnjavaju, odnosno, nastoje predstaviti, kao patrioti. Zrtve rata, kriju cesto svoje zlocine i nedjela iza paravana patriotizma, sto opravdavaju, kako im je i receno, u vremenima - "nacionalne borbe". Novuum novije povijesti je pojava, da siroke narodne mase, da li kao psiholoski mehanizam odbrane, u vremenu osjecaja stvarne ili prividne ugrozenosti zivota, prava i sloboda pocinju, krijuci se iza patriotizma, da se poistovjecuju, sa kriminalnim radnjama, zlocincima, cak njihovim ciljevima, jos i gore - sa njihovim djelima. Pojam kolektivne odgovornosti, dobiva tim sasvim drugu tezinu, kvantitativno i kvalitativno.

"Patriotizam pretpostavlja, da domovina sama po sebi, predstavlja moralnu vrijednost, prema kojoj pojedinac, vlastite interese uvijek mora podrediti - interesima sire zajednice.

U najekstremnijem obliku, patriotizam se odrazava kao spremnost, da se za domovinu zrtvuje vlastiti zivot". Neke drzave, kao ideologiju vlastite egzistencije, koriste i svjesno zrtvuju mlade ljude, kao posljednje sredstvo koje im je, bilo iz unutra ili iz vana ‚nametnuto'. Jedni, iste zrtve, koje se bore u ime patriotizma i odbrane domovine, nazivaju herojima, a drugi, nazivaju ih - teroristima?! Na kraju ostaju otvorena i neodgovorena pitanja, da li su jednoj drzavi (svijetu!), potrebne takve zrtve, na takav nacin, da li je, i kome je, u interesu vodjenje takve politike, posebno zastupljene na Bliskom Istoku. Je li zrtrva, patriota, terorista ili je zrtva, koja ‚daje' svoj zivot u ime patriotizma, "zrtva" vodjenja pogresne politike svih strana, tj. "zrtva" politike, koja ne vidi drugog, "pametnijeg" izlaza i drugog rjesenja. Samo "zrtvovanje", brzo cemo se sloziti, takodjer nije rjesenje buducnosti niti osnov rjesenja problema, posebno ako se ima u vidu veliki broj zrtava civilnog stanovnistva, koje se "tim cinom stavlja pod pritisak", da utjece na promjenu politike, te velike materijalne stete, kao propratne pojave.

Nacionalni osjecaj je "subjektivno pravo svakog covjeka, koje mora biti postovano" i zbog toga, ne smije biti "predmet kritike (naucne) analize", ukoliko on ne vrijeca i ne negira nacionalne osjecaje drugih.

Nista neobicna nije, sve cesca pojava, da se iza "patriotizma" u cilju i "u ime drzave", sakrivaju kriminalne grupe i oblici organizovanog kriminala. Tim cinom, kojim se pokrivaju sasvim druge pobude, baca se tamna sjena na nacionalni ponos, a time i na patriotizam.

Zloupotreba patriotizma, kao tema sama za sebe, naucno nije razradjena u dovoljnoj mjeri.

Patriotizam oznacava pripadnost, koja nacionalna opet moze, i ne mora, da dijeli visenacionalnu ili istonacionalnu zajednicu na patriote i ne-patriote. Patriotizam se moze izrazavati i upraznjavati, na veoma veliki broj nacina, on moze biti snaga, a moze biti i slabost.

Patritizmu se mogu pripisati mnoge osobine kao sto je emocionalni naboj, neupitnost, moralnost, ali i ranjivost, osjetljivost, zloupotrebljivost.

Postoje vremena u kojima se patriotizam manje ili vise konzumira. U vrijeme mira, patriotizam se upraznjava, vise u tekstovima vezanih za kulturu, knjizevnost, poeziju. U vrijeme kriza, posebno rata, kada to zahtijevaju "nacionalni interesi", pojam patriotizma se upotrebljava kao (politicka) ideologija, u krajnjem slucaju, kao oruzje.

Mauricio Viroli, italijanski profesor historije filozofije u Ferari, knjigom "Za ljubav otadzbine", koja se bavi temom "Patriotizma i nacionalizma u historiji" - (Per amore della patria. Patriotismo e nazionalismo nella storia, Ed. Laterza, 1995), analizira shvatanja patriotizma i nacionalizma kroz historiju, ocigledno pokazujuci i razliku izmedju patriotizma i nacionalizma tvrdeci, da je u vrijeme fasizma izrazavan i velican vise nacionalizam, da patriotizam nije niti postojao, kao i to, da se vise poistovjecivao i izrazavao po privrzenosti - naciji i rasi.
   

"U sumama fasisticke kulture u Italiji, kao sto su bili Enciclopedia italiana i Dizionario di politica, odrednice "patria" i "patriotizam" ne postoje. U obicnom jeziku i u akademskoj literaturi, objasnjava autor dalje svoje razloge, "patriotizam" i "nacionalizam" su smatrani ekvivalentima. Zato on namerava da pokaze da oni "mogu i moraju biti razliciti", jer jezik patriotizma je, kroz stoljeca, upotrebljavan, da bi ojacao ili izazvao "ljubav prema politickim institucijama i nacinu zivota, koji podrzavaju zajednicku slobodu jednog naroda", dok je jezik nacionalizma, koji je u Evropi nastao u kasnom XVIII st., stvoren da bi "odbranio i ojacao jedinstvo i etnicku, jezicku i kulturnu homogenost jednog naroda".

Patriotizam, kako slijedi iz historije i kako ga shvata Viroli, svojim neprijateljima smatra tiraniju, despotizam i korupciju, a za nacionalizam najveci neprijatelji su zagadjivanje tudjim idejama i uticajima, heterogenost, etnicka i kulturna necistoca, a onda i politicko i socijalno nejedinstvo. To ne znaci, istice Viroli, da teoreticari patriotizma preziru ili ignorisu kulturu, jezik ili tradiciju jednog naroda, jer su patrioti "uvijek, kada govore o slobodi i republici, podrazumijevali zajednicku slobodu jednog posebnog naroda, sa njegovom specificnom historijom i njegovom kulturom", ali, za patriotu, glavne vrijednosti su "res publica i slobodno zivljenje koje ona omogucava", za razliku od nacionaliste, za koga su najvece vrijednosti "jedinstvo i kulturna i duhovna cistota jednog naroda", tj. nacija.

Jezik patriotizma je, kaze Viroli, koristen da bi se ujedinili svi oni koji hoce da zive kao gradjani nasuprot onima koji gradjansku i politicku jednakost smatraju nepodnosljivom. Jezik patriotizma slobode poziva pojedince da ostanu kulturno definisane, zainteresovane, strastvene i da nastoje da uspostave kulturu slobode, da bi oni koji vole slobodu postali jaci od faktora represije. Taj jezik ohrabruje kulturnu razlicitost i postovanje prava drugih i drukcijih.

"Smatram, navodi g. Viroli, naprotiv, jedinstvo ili kulturnu, etnicku ili religioznu homogenost jednim od najvecih poroka republike. Jedinstvo i homogenost ne cine republiku jacom i ne pomazu da u srcu gradjana raste ljubav prema slobodi", kaze Viroli. Sluze, samo da od drzave naprave jednu represivnu i dosadnu zajednicu, naseljenu netolerantnim gradjanima.

U prvom poglavlju ("Naslijedje republikanskog patriotizma"), obradjuje stavove nastale u antickom Rimu, narocito, obnovu rimske ideje patriotizma u doba humanizma, posebno Makijavelija; - u drugom ("Pomracenja i vracanja"), analizira ideje poznog XVI i XVII st. u Italiji, zatim one koje nastaju u Holandiji u istom periodu i posebno ideje u vrijeme engleske revolucije; - trece poglavlje bavi se idejama XVIII veka u Italiji, Francuskoj (Monteskje, Volter, Ruso); - u cetvrtom ("Radjanje jezika nacionalizma"), bavi se idejama koje nastaju od kraja XVIII st. u Engleskoj, Italiji, Njemackoj (Herder, A. Slegel, Fihte), Francuskoj (Misle); - u petom poglavlju ("Nacionalizacija patriotizma") analizira ideje XIX st. u Engleskoj, narocito Italiji (Macini), Francuskoj (Renan, Moras). U poglavlju-epilogu,("Patriotizam bez nacionalizma"), na osnovu tog predjenog historijskog puta, Viroli, imajuci u vidu iskustva fasisticke aberacije ideje nacije, a s obzirom na mogucnost vracanja opasnih ideja nacionalne netolerancije i iskljucivosti, rezimira svoje stavove."

"Za patriotu, glavne vrijednosti su "res publica i slobodno zivljenje koj ona omogucava", za razliku od nacionaliste, za koga su najvece vrijednosti "jedinstvo i kulturna i duhovna cistota jednog naroda", tj. nacija."

Naucnici su uocili vrlo interesantan proces, kojim se trenutno stvara "evropska nacija". Interesantan, prije svega je koncept, gdje ce se, silom prilika, izvod "etnickog porijekla interesa vise nacionalnih drzava" pokusati stvoriti evropska nacionalna drzava, (u kojoj bi ideal evropskog zajednistva bio iznad ideala pojedinacnih nacionalni interesa), i institucija koja ce morati biti prilagodjena i odgovarati, (zbog svog institucionalnog uredjenja, nacina glasanja i sl.), trenutno, zbog ogromnog i glomaznog birokratskog aparata, vise sebi i koja ce silom prilika, u ime tog "viseg cilja", stvaranja evropske nacije, biti prinudjena zapostaviti nacionalne interese "malih".

U svakom slucaju, ocekuje se burna politicka buducnost u kojoj je trenutno na prvom mjestu stvaranje jedinstvenog evropskog trzista, njegova zastita u kojoj odlucujucu ulogu igra, naravno i profit, koji je izbacio na povrsinu cesto potcjenjeni i neshvacen pojam globalizacije.

U svemu ovome, sam pojam patriotizma, njegovo znacenje, dozivljavace zasigurno svoju preobrazbu u pokusajima da se stvori nesto, sto bi trebalo u buducnosti, da bude osjecaj i izraz ljubavi, ovoga puta - evropskog patriotizma. Razvojni put evropskog patriotizma, gdje kod mnogih postoji znak pitanja, da li on uopce i postoji, interesantno je posmatrati, ne samo sa naucnog stanovista, vec i drustveno-socioloskog.

Patriotizam velica vrijednosti slobode, slobodarstva i jednakosti. Patriotizam se vremenom stjece, uci. Iskrivljeno je i pogresno tumacenje, da se covjek sa njim radja ili ne. Patriotizam se stvarno nalazi u mozgu, emocionalno, kazu "u dusi". Patriotizam se ne naslijedjuje, ne propisuje i zakonski donosi, ali moze, cesto i jeste, ugradjen u drustveni sistem, kao imeprativ, moralna norma ocekivanog ponasanja, sa kojom generacije odrastaju "ideoloski i emocionalno vezivane", izrazavajuci patriotizam i ljubav prema otadzbini, povezanoscu sa simbolima drzave koji su vezani za bilo sto, kao sto je to slucaj u sportu, politici i sl.

Za mnoge narode svijeta, patriotizam je nesto sasvim normalno, nepotrebno naglasavati. Za narode koji to ipak cine, pocinje bivati patoloski normativ koji ne oslobadja, vec "stavlja u lance i potcinjeni odnos", zarobljava i iz cisto stanja i izraza, nazovimo pobude ljubavi, postaje i uzima oblik razornog mehanizma, koji drugi osjecaju ne kao ljubav, vec kao mrznju. Isti izraz - razlicito djelovanje.

Ne treba zaboraviti tako malu razliku, skoro nevidljivu nit, koja razdvaja, granici i po kojoj hodaju patriotizam i nacionalizam "ruku pod ruku", kao "dva oka u glavi" i koji mogu, da se pretacu iz jednog oblika u drugi. Patriotizam, u kojem je izraz i jezik ljubavi, latento u sebi sadrzi i lako moze da postane jezik opceg ludila. Ipak,

Patriotizam nije isto sto i nacionalizam.
Nacionalizam nije isto, sto i patriotizam!

Patriotizam je sastavni dio drustva, nesto sto se samo po sebi podrazumijeva, tako da ga nepotrebno naglasavati zbog toga, jer se ocekuje, da svi pripadnici drustva vole zemlju, drzavu, domovinu u kojoj zive. U visenacionalnim zemljama, nije tako, pa se pokusava u obrazovnim sistemima raznim programima, osjecaj ljubavi prema zemlji u kojoj je covjek izabrao da zivi, potaknuti i "usaditi" patriotizam, kao moralnu normu, dijelom onog "tako svetog", koje ostali clanovi zajednice, kao "minimum" od drugih ocekuju. Ako i to ne moze, zbog kulturoloskih, vjerskih, ideoloskih, uvjerenja, pobuda ili drugih razlika, ocekuje se u krajnjoj liniji, kao zamijena za patriotizam - gradjanska lojalnost. Prava je rijetkost, da neko vise voli drugu zemlju od svoje - vlastite, jer uz patriotizam ide jezicka kultura, vjera, obicaji, tradicija itd.

a jel imas problem kad neko uhapsi lopova ili nekog ubicu onda? posto imas problem kad je neko uhapsen...

@Perudji hvala 
Tako se gugla profesore i vanyo

Социологију сам и ја положио на факсу пола сата испит налупаш пар размишљања о теми. Социологија се полаже на сваком факсу али не и проучава.

Патриотизам је појам везан за државу, нема државе нема патриотизма. Имаш америчке патриоте али америцка нација не постоји па не постоји ни национализам. Нација није исто што и држава, 2+2 ваљда је сад мало јасније.

Ево шта се подразумева под нацинализам, да не пишем поново забадава.

http://forum.burek.com/samomrzitelji-t507542.msg8528275.html#msg8528275


Аха, ајмо опет, јер Татон убијен зато што је странац или зато што је симпатизер Тулуза ево одговори ми јасно и концизно и нећу те више узнемиравати?

Ту ти је одговор и на друго питање, ову констатацију произведену кроз упитну форму мислим да је излишно коментарисати. Џабе си прсте трошио.

..............

Лепо игуглано. Ваљда и сада јасно да то није црно бела тема од једне полупроширене реченице.

Ја издижем своју нацију изнад других као што издижем своју породицу од комшијске. По томе сам ја, да управо националиста. Не мрзим никога за дивно чудо.

а да ли си имао проблем кад су хапшени вајни опозиционари деведесетих?


ма баш  слаб ти је тај факултет...вероватно си демократски плаћао испите професорима

што се тиче мог познавања социологије то је трећи разред средње и цитираћу моју генијалну професорицу:"децо...све је ово млаћење празне сламе...ја сам касно схватила а упозоравам вас да се вама то не би десило...боље радите нешто и зарадите...оставите млаћење нама клошарима"

видиш...свако те дефиниције тумачи другачије и онако како му одговара у датом тренутку али знам једну ствар...ја никад не бих хапсио неког ко изјави да је националиста а ти би то по кратком поступку стрељао...у томе је разлика између тебе и мене драги мој националисто....или нацисто

Hemam problem kad neko uhapsi lopova, a jel Igor ukrao nešto pa je zato uhapšen?

можда је украо сладолед? стрељати га...је ли тако куцо?

Taton je ubijen zato što nije imao sreće u životu, jer je naišao na gomilu razularenih budala. Šta su oni, nacionalisti, navijači , ne znam , ali činjenica je da su mentalno poremećene osobe. Problem je što se takvi u Srbiji slobodno kreću, šta više predstavljaju uzor za omladinu.

Da,polaze se za pola sata na nekim fakultetima koji nemaju mnogo dodirnih tacaka sa soc.
lepo ti je Perudji postavio tekst,procitaj...
A ovo za Taton...Samim tim sto je navijac Tuluza(znaci stranac) je odmah neprijatelj? I treba ga ubiti? Ako pitas pravnika da li se dobija manje godina robije jer je neko navijac drugog tima,a nisi znao da je stranac,pa si ga koknuo,znas sta ce ti reci? Isto se dobija za svakog coveka...

Imam problem kad se hapse nevini...nemam problem kad se hapsi olos,bilo kakva...

I tebi cu reci,imas tekst koji je postavio Perudji,pa procitaj,posto vidim da si ti iz srednje skole zapamtio jedino da je profesorka rekla da je sve mlacenje prazne slame  

ово укратко говори о нама докле смо догурали   

Зашто "Српски клуб"

Зашто “Српски клуб”? питао ме је сликар. Надобудан, уредно брадат, посматрао ме је као да сам трговачки путник, а он купац.

Ја знам ко сам, казао је. Деду су ми убили јер је био Немац.

Момак до мене се врпољио. Висок, плав, као с неког калифорнијског универзитета, рекао је: Стварно, ни ја нисам да се ово зове “Српски клуб”.

Шта имате против тог назива? питала је Ана, љутито.

Растко Јевтовић је ћутао, Братислав Петковић такође.

Шта им рећи? Пристигао из Париза, син угледног Брозовог вајара, сликар се свугде добро осећао, само да је новца, нешто угледа и комоције. А и плави момак је по завршетку студија електротехнике мислио у Америку, јер му је на телевизији изгледала боље од Србије.

Нисам им рекао ништа. И Ана и Братислав и Растко су ћутали; сликар и студент се више нису појавили у Српском клубу.

Нису се љутили они, нити ми. Све је било како мора, па и како треба.

Нисам их питао ни зашто им усред Београда не сметају Alliance francaise, The British Council, Goethe Institut, ни The American Library а мешкоље се на сам придев “српски”. Слободоумни, гнушали су се свега што их је приморавало да се баве, како им се чинило, небитним.

Против зла нису се, изгледа, намеравали борити већ од њега отићи, или се правити да га не виде. Уосталом, зло им није сметало колико могућа тегоба, лична.


одломак из текста  Момчило Селић СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА