Sedam godina bez imena ubica
Policija da otkrije ubice

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Srbije obeležili su juče sedmu godišnjicu od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“. Nekoliko desetina Slavkovih kolega i prijatelja, kao i njegova nevenčana supruga Branka Prpa zapalili su sveće i položili vence kod spomen-ploče u Svetogorskoj ulici 35. gde je na Uskrs 11. aprila 1999. godine Ćuruvija ubijen iz vatrenog oružja.

Slavkov brat Jovo Ćuruvija izjavio je juče agenciji „Beta“ da je taj zločin nerešen već sedam godina, jer nema političke volje vlasti da se to uradi. Ćuruvija kaže da se znaju i naručioci i organizatori i ubice njegovog brata, ali da ih „tajne službe, odnosno država štite“.

- U zemlji u kojoj svakog dana raste broj bezumnika, unesrećenih i uništenih teško da će se naći neko ko ima hrabrosti da rasturi udbaše i kosovce i otvori arhive i dosijea. Tamo sve piše - rekao je Jovo Ćuruvija. Prema njegovim rečima, vlasti „verovatno moraju da vrate dugove“ tajnim službama bezbednosti, što rezultira ignorisanjem, ćutanjem i zataškavanjem ubistva.

„Dok su takvi na vlasti dobijaćemo informacije da je istraga u toku ili istraga je napredovala, ali to nije tačno, jer ozbiljne i temeljite istrage nije ni bilo - kaže Ćuruvija.

Zamoljena da prokomentariše činjenicu da ni posle sedam godina još nije otkriveno ko su naručioci i izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije Branka Prpa kaže da žrtve ne treba da komentarišu i da o tome treba pitati nadležne u policiji i pravosuđu koji su dužni da nađu izvršioce i nalogodavce.

- Ponižavajuće je da niko od predstavnika vlasti nije došao na komemorativni skup. Nema ni ministra za kulturu i informisanje - rekla je Prpa novinarima.

Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal kaže da je predmet sa saznanjima do kojih je došla policija sada u tom tužilaštvu u pretkrivičnom postupku, i da je proglašen službenom tajnom. On navodi da je „postignut određeni napredak u prikupljanju dokaza i otkrivanju počinilaca ovog krivičnog dela ali još nema dokaza za pokretanje zahteva za sprovođenje istrage“.


Izvor: Blic \ R. Marković

To je samo jos jedna u nizu sramota sa kojima mi zivimo u ovakvom drustvu opste nesigurnosti...

Nema političke volje za rešavanje ubistva Ćuruvije

BEOGRAD - Na mestu gde je pre sedam godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija, u ulazu ispred njegovog stana, juče su upaljene sveće i položeni venci u ime Nezavisnog udružena novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije.

- NUNS sedam godina postavlja pitanje državi, njenim organima i političarima - ko su naručioci i ubice, sa zahtevom da se izvedu pred lice pravde, ali do danas nije dobijen odgovor. Da li to država nije sposobna da odgovori na ovo pitanje, ili možda kalkuliše ovim ubistvom. NUNS će nastaviti da postavlja pitanje o ubistvu Ćuruvije svaki dan i tek kada dobije odgovor poverovaćemo da Srbija može da bude demokratska država - rekla je Nadežda Gaće, predsednik NUNS.

Predsednik UNS Nino Brajović je rekao da je Ćuruvija bio hrabar i smeo da se suprotstavi zlu koje je Srbiju vodilo i dovelo u nesreću kao i da je nekažnjeno ubistvo Ćuruvije "jasna poruka da u Srbiji nije do kraja razotkriven i pravdi priveden aparat zadužen za likvidaciju protivnika Miloševićevog režima".

Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, izjavio je juče da je taj zločin nerešen već sedam godina jer nema političke volje vlasti i jer nisu otvorene arhive i dosijei službi bezbednosti. Ćuruvija je rekao da se znaju i naručioci, i organizatori i ubice njegovog brata, ali da ih "tajne službe, odnosno država štite".

Prema oceni Jova Ćuruvije, vlasti "verovatno moraju da vrate dugove" tajnim službama bezbednosti, što rezultira ignorisanjem, ćutanjem i zataškavanjem ubistva. "Dok su takvi na vlasti dobijaćemo informacije da je istraga u toku ili istraga je napredovala, ali to nije tačno jer ozbiljne i temeljite istrage nije ni bilo - za to nije bilo političke volje ni juče, ni danas. Da jeste, svi koji su učestvovali u zločinu bi bili iza rešetaka", rekao je Ćuruvija. I predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je nezadovoljstvo zbog činjenice da su ubice novinara Slavka Ćuruvije i posle sedam godina na slobodi. Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je juče da postoji napredak u pretkrivičnom postupku o ubistvu Slavka Ćuruvije, ali da to još ne znači da je predmet rešen. Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999, pet dana nakon što je u Politici ekspres optužen za "priželjkivanje bombi" i "izdaju", uz upozorenje da mu ona "neće biti zaboravljena".

Izvor: Glas Javnosti

Ekskluzivno otkrivamo

Kako je dogovoreno UBISTVO ĆURUVIJE

Početkom aprila 1999. na tajnom sastanku kod Miloševića doneta odluka o likvidaciji. Na ovom sastanku bili Radomir Marković, Vlajko Stojiljković i visoki funkcioner Vlade

Slavko Ćuruvija
Milošević je, na kraju sastanka, samo klimnuo glavom i pokretom ruke pokazao da se to tako uradi!

Posle sastanka, Ćuruviji je preko jednog ministra i jedne novinarke doturena informacija da ga država neće dirati...

BEOGRAD - Odluka o ubistvu Slavka Ćuruvije doneta je početkom aprila 1999. godine u kabinetu Slobodana Miloševića, na tajnom sastanku kome su prisustvovali tadašnji šef tajne policije Radomir Marković, ministar policije Vlajko Stojiljković i još jedan visoki funkcioner ondašnje Vlade! Tokom ovog sastanka Milošević je od svojih saradnika tražio da predlože "rešenje za Ćuruviju", a posle tridesetak minuta razgovora doneta je konačna odluka o likvidaciji vlasnika "Dnevnog telegrafa"!!!
Do ovog skandaloznog saznanja istraga je, kako tvrde odlično obavešteni izvori Pressa, došla neposredno posle Petog oktobra, ali je dalje istraživanje ovog "traga" iz nekog nepoznatog razloga zaustavljeno.
Vlajka grizla savest
- Vlajko Stojiljković je neposredno posle ubistva Slavka Ćuruvije jednom svom dobrom prijatelju ispričao sve o tome kako je dogovoreno ubistvo Ćuruvije. Taj čovek je odmah posle Petog oktobra policiji ispričao celu tu priču, ali se iz nekog nepoznatog razloga na tome stalo. Koliko ja znam, jedino su Radeta Markovića u pritvoru ispitivali o ovim navodima, ali on je sve odlučno demantovao... - kaže naš sagovornik, inače visoki pravosudni funkcioner. On juče nije hteo da nam otkrije ko je četvrti učesnik "sastanka smrti" koji je u to vreme bio visoki funkcioner Vlade.
- Bolje da ne znate! Ta informacija bi u ovom trenutku mogla biti opasna po život. Znate kako, taj čovek je i danas politički vrlo moćan u Srbiji. Doći će vreme da se i to objavi... - kaže izvor Pressa.
Sasvim je, inače, zanimljivo da na ovom sastanku Slobodan Milošević nijednom nije spomenuo ubistvo Ćuruvije.
- Milošević je došao i rekao da je Slavko Ćuruvija izdajnik i da je veliki problem za državu koja grca pod NATO bombama. Naglasio je da bi taj problem na neki način trebalo rešiti i tražio mišljenje svojih saradnika. Rade Marković je predložio da Ćuruvija bude uhapšen ili stavljen u kućnu izolaciju. Miloševiću se to nije svidelo, rekao je da bi to negativno odjeknulo u javnosti i da bi Zapad Ćuruvijino hapšenje iskoristio u propagandne svrhe. Vlajko Stojiljković je takođe bio za hapšenje, s tim što je on predlagao da Ćuruviji sudi preki sud i da se sve uradi po zakonu kako ne bi moglo da se prigovara... Konačno, reč je uzeo taj visoki funkcioner Vlad,e čije ime još ne mogu da vam kažem. On je rekao da bi Ćuruviju trebalo počistiti, da ga treba likvidirati i u javnost pustiti priču kako su ga ubili zbog dugova ili švaleracije. Milošević je na to ćutao i samo gledao u svoje sagovornike. Neprijatna tišina trajala je nekoliko minuta... Onda su i ova dvojica, Marković i Stojiljković, rekli da bi likvidacija mogla da se razmotri... Milošević je, na kraju, samo klimnuo glavom i pokretom ruke pokazao da se to tako uradi... - priča naš izvor.

Lagali ga da je bezbedan

Kako saznajemo, nedugo posle ovog sastanka dogovoreno je da se preko "obaveštajnih veza" Ćuruviji pošalje poruka da je bezbedan i da ga država neće dirati, što je i učinjeno. Vlasniku "Dnevnog telegrafa" je preko jednog ministra u Vladi i jedne novinarke doturena informacija da ga država neće dirati. Istovremeno, režimskim medijima je naloženo da obustave kampanju protiv Ćuruvije.
Samo nekoliko dana kasnije, na pravoslavni Vaskrs 11. aprila 1999., Slavko Ćuruvija je ubijen na ulazu u zgradu u Svetogorskoj 35. Utvrđeno je da su agenti SDB-a sve do pred samo ubistvo pratili Slavka Ćuruviju u okviru operativne akcije "Ćuran".
EKIPA PRESSA

Tužilaštvo: Uskoro objavljujemo sve što znamo!

Portparol Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala Tomo Zorić potvrdio je u petak da će specijalni tužilac tokom jeseni dati konačan odgovor o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije.
- Ili ćemo saopštiti imena učesnika tog ubistva i povesti krivični postupak, ili će specijalni tužilac Slobodan Radovanović javno saopštiti šta je do sada urađeno i zbog čega ovo ubistvo ne može da se procesuira - kazao je Zorić.
Zorić smatra da je "slučaj Ćuruvija" test za srpsko pravosuđe, pa i za specijalno tužilaštvo, ističući da je istina prioritet.


Izvor: Press

Otkriće Pressa da je ubistvo Slavka Ćuruvije dogovoreno na tajnom sastanku kod Miloševića

DRŽAVA JE UBICA!

Aleksandar Tijanić: Odluka o Slavkovom streljanju doneta je na najvišem nivou. Sastanku su mogla prisustvovati samo četvorica: tri političara i jedan operativac

Predrag Popović: Milan Komnenić je ubeđivao Slavka da je bezbedan! Taj isti Komnenić prvi je posle Slavkove likvidacije u javnost pustio priču da ga je ubio ljubomorni muž!

BEOGRAD - Otkriće Pressa da je odluka o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije doneta početkom aprila 1999. na tajnom sastanku Slobodana Miloševića, Radomira Markovića, Vlajka Stojiljkovića i još jednog funkcionera Vlade Srbije izazvala je burne reakcije u srpskoj javnosti.
Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić u izjavi za Press potvrdio je juče da su odluku o likvidaciji vlasnika "Dnevnog telegrafa" donela četiri funkcionera bivše vlasti.
- Prema mojim analizama ponašanja bivšeg režima, odluka o Slavkovom streljanju doneta je na najvišem nivou. Tom sastanku mogla su prisustvovati samo četvorica ljudi: tri političara i jedan operativac najvišeg ranga. Pitanje ko je doneo odluku mnogo je važnije od pitanja ko je pucao u Slavka! Hiljadu ljudi je tih dana moglo da povuče oroz, ali je samo ekipa u tom sastavu mogla da odluči ko će biti smaknut - ističe Tijanić. On takođe kaže da mu je nekoliko dana pred smrt Slavko Ćuruvija rekao dve stvari.
- Pričali smo o životnoj opasnosti u kojoj smo se našli svi, ali pre svega on. Rekao mi je da će nas, ako padne odluka o likvidacijama, upozoriti neko iz tajne policije, jer je to uobičajeno za vreme kada režim počinje da puca po šavovima. Takođe, Slavko je bio uveren da je Miloševićev režim toliko slab da se neće usuditi da krene sa eliminacijom svojih neprijatelja. Rekao sam mu da je u pravu, ali samo kada imamo posla sa normalnim režimima. Tom režimu je odgovaralo da se zna da su ljudi bili ubijeni od njihove ruke. To je bila jasna, upozoravajuća poruka! - naglašava direktor RTS-a.
Komnenić lagao Ćuruviju
Tijanić, tadašnji Ćuruvijin najbliži saradnik, ističe da je vlasnika DT-a neko upozorio da je "vlast digla ruke od njega".
- Sećam se da je nekih 24 ili 48 sati pred njegovo streljanje u novinarskim krugovima prostrujala informacija da Slavka neće dirati. Čak mislim da mu je to lično prenela jedna novinarka, koja je tada radila kod njega u "Telegrafu". Na taj način hteli su da mu daju lažnu nadu... - kaže Tijanić.
Da je ova informacija autentična potvrđuje i novinar Predrag Popović, još jedan Ćuruvijin blizak saradnik i autor knjige "Poslednja ispovest Slavka Ćuruvije: Oni ne praštaju".
- Zadatak da amortizuju Slavkovu brigu imali su jedan ministar iz republičke, jedan iz savezne vlade i jedna novinarka. Govorili su mu da nema razloga za preterani strah. Taj savezni ministar bio je Milan Komnenić. Iako su ga prijatelji i žena sa kojom je tada živeo, Branka Prpa, uveravali da mora da privremeno ode u Crnu Goru, Slavko je, nažalost, poverovao ovima iz vlasti. Koleginica novinarka i Komnenić su čak pričali da će sigurno znati ako režim reši da ga likvidira. Uostalom, taj isti Milan Komnenić prvi je posle Slavkove likvidacije u javnost pustio priču da ga je ubio ljubomorni muž! - podseća Popović. Ovaj novinar ne veruje da će ubice i nalogodavci Ćuruvijinog ubistva ikada biti pronađeni.
Branka Prpa u izjavi za Press kaže da nema dilemu ko je ubio Slavka Ćuruviju.
- Iako je taj slučaj još uvek u istražnoj fazi, pa ne bih smela da dajem eksplicitne izjave, čudim se kako sada svi padaju u nesvest na informacije koje vi objavljujete. Svi se igramo "carevog novog odela", a niko ne sme da kaže da je car bio go! Ko drugi može u centru Beograda, u vreme vlasti SPS-a, JUL-a i radikala, da ubije Slavka?! Stradao je od XY osobe, ali je pozadina njegovog ubistva jasna: bio je protivnik režima i kao takav je stradao! Njegov ubica je država! Ova država Srbija, ako nema snage da se suoči sa svojim kriminalnim nasleđem, ne zaslužuje demokratiju - ogorčena je Prpa.
Struja: Ćuruvija je bio moj prijatelj!
S druge strane, bivši urednik "Politike" Hadži Dragan Antić kaže da, uprkos objavljivanju teksta u tadašnjoj "Ekspres politici" u kojem novinar Miroslav Marković poziva na likvidaciju Ćuruvije, ništa ne zna o njegovom ubistvu.
- Mogu vam reći samo jedno: Slavko Ćuruvija je bio moj blizak prijatelj! Finansirao sam Ćuruviju, ali me mrzi da vam sada pričam o tome, jer sam na ručku u inostranstvu (!?!). Ništa ne znam o inspiratorima tog ubistva, a lično se užasavam svih, pa i Ćuruvijine likvidacije - lakonski objašnjava Antić.
Članovi porodice Ćuruvija juče nisu želeli da komentarišu pisanje Pressa.
Slavko Ćuruvija ubijen je na pravoslavni Vaskrs 11. aprila 1999. na ulazu u svoju zgradu u Svetogorskoj 35 u Beogradu.
(S. M. S.)

Marković: Nije bilo sastanka

Bivši šef RDB-a Radomir Marković, preko svog advokata Dušana Mašića, poslao je poruku na adresu naše redakcije, u kojoj negira da je učestvovao u organizovanju ubistva Slavka Ćuruvije.
"Članak koji je juče objavljen u Pressu nema veze sa istinom! Poštovao sam vaš list koji je, kako sam pogrešno smatrao, pledirao isključivo na objavljivanje tačnih informacija. U mom slučaju stvari su jasne. Niti sam bio na sastanku na kome je dogovoreno ubistvo Slavka Ćuruvije, niti je takav sastanak ikada održan. Uveren sam da nema čoveka koji bi vam potvrdio takvu informaciju. Nekoliko puta sam davao izjavu na te okolnosti i uvek sam tvrdio ono što i sada kažem: Nemam veze sa Ćuruvijinim ubistvom! Spreman sam da svakoga pogledam u oči, nemam šta da krijem", poručuje Marković.

Dačić: Nisu hteli da se pomire

Novinar Predrag Popović iznosi još jedan vrlo interesantan detalj o komunikaciji predstavnika ondašnje vlasti i Slavka Ćuruvije. Naime, prema Popovićevim rečima, ključni čovek za kontakt između Ćuruvije i Mire Marković bio je tadašnji portparol SPS-a, a danas prvi čovek ove partije Ivica Dačić.
Dačić za Press kaže da je bilo pokušaja kontakata između Ćuruvije i bračnog para Milošević-Marković, ali da oni nisu urodili plodom.
- Mnogo pre Ćuruvijinog ubistva, on me je jednom prilikom pitao da li je moguće da mu vlast radi o glavi. Pokušao sam to da proverim, ali nikada nisam dobio pravi odgovor s druge strane. Moje je mišljenje da nije bilo dovoljno volje s obe strane da se taj sukob izgladi. To ubistvo nanelo je mnogo štete SPS-u i krajnje je vreme da neko izađe sa konkretnim dokazima za svoje tvrdnje. Do sada je bilo mnogo napisa o potencijalnim naručiocima Ćuruvijinog ubistva, ali nikada ništa nije ponuđeno kao dokaz - kaže Dačić.

Tužilaštvo: Bez komentara

Portparol specijalnog tužilaštva u Beogradu Tomo Zorić ni juče nije želeo da komentariše saznanja Pressa o tome da je likvidacija Slavka Ćuruvije dogovorena u kabinetu Slobodana Miloševića.
- Ostajemo pri tome da će na jesen specijalni tužilac otvoriti predmet i reći šta se sve dogodilo ili će javno saopštiti šta je do sada urađeno i zbog čega ubistvo Ćuruvije ne može da se procesuira - rekao je Zorić.

Izvor: Press

Otkriće Pressa da je ubistvo Slavka Ćuruvije dogovoreno na tajnom sastanku kod Miloševića

ĆURUVIJA NIJE TRAŽIO BOMBE

Ljiljana Smajlović, glavni urednik "Politike", kaže da se Slavko Ćuruvija u Kongresu SAD žestoko protivio NATO bombardovanju

Slavko ne samo što u Vašingtonu nije tražio nikakve bombe, nego je, naprotiv, imao oštar dijalog sa službenikom Stejt departmenta koji je jedini uopšte spomenuo bombe

Ćuruvija je rekao da je američka politika prema Miloševiću bila potpuno pogrešna i da je završila u ćorsokaku, u kom Amerikanci više nisu imali nikakvog uticaja na njega i samo su još umeli da mu prete bombama

BEOGRAD - Posle otkrića Pressa da je ubistvo Slavka Ćuruvije početkom aprila 1999. dogovoreno na tajnom sastanku Slobodana Miloševića, Radomira Markovića, Vlajka Stojiljkovića i još jednog funkcionera Vlade, sve su glasniji zahtevi da se što pre utvrdi prava istina o ovom strašnom ubistvu.
Ljiljana Smajlović, glavni urednik "Politike" i nekadašnji član kolegijuma Ćuruvijinog nedeljnika "Evropljanin", podseća da je on neposredno pre ubistva u listu "Ekspres politika" i na RTS-u lažno optužen da podržava bombardovanje. Samo šest dana posle ove strašne optužbe, Ćuruvija je streljan na ulazu u svoju zgradu u Svetogorskoj ulici 35.

Svađa sa Amerikancima

Smajlovićka u pismu koje je juče uputila Pressu otkriva detalje Ćuruvijine posete Kongresu SAD, tokom koje je on, navodno, pozvao NATO da napadne Srbiju:
"Slavko je u jesen 1998. pozvan u Vašington da svedoči pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa o situaciji u Srbiji. Povod je bilo drakonsko kažnjavanje 'Evropljanina', kada je sud naredio da u roku od 24 sata platimo kaznu od 240.000 dolara, pod pretnjom plenidbe. Kaznili su nas po na brzinu donesenom zakonu o medijima. Aleksandar Vučić je tada bio ministar informacija.
U Vašington smo sa Slavkom putovale Branka Prpa i ja. Bila sam spoljnopolitički urednik 'Evropljanina' i Slavko me je zamolio da na engleski prevedem njegov govor. Pored Slavka, svedočili su i Boris Karaičić iz Otpora, bivši premijer Milan Panić i Pol Mekarti (ovaj poslednji radio je u nevladinoj organizaciji NED, National Endowment for Democracy).
Slavko ne samo što u Vašingtonu nije tražio nikakve bombe, nego je, naprotiv, imao oštar dijalog sa jednim službenikom Stejt departmenta koji je jedini pred nama uopšte spomenuo bombe. Bio je to tadašnji 'desk officer' za Jugoslaviju, koji je, misleći valjda da je duhovit, u jednom momentu rekao Slavku: - Šteta što ne možemo da bombardujemo Srbiju zbog 'Evropljanina'!
Slavko je tada ljutito i bučno reagovao, a nije bilo potrebe za prevođenjem, jer je sagovornik razumeo naš jezik: službovao je u Beogradu i ovde se oženio. Ćuruvija je rekao da je američka politika prema Miloševiću bila potpuno pogrešna i da je završila u ćorsokaku, u kom Amerikanci više nisu imali nikakvog uticaja na njega i samo su još umeli da mu prete bombama! Kritikovao je čitav dijapazon te politike, od Holbrukove nekritične podrške Miloševiću kada je gasio Studio B, do pretnji oko Kosova.
Rekao je da su Amerikanci zadržavanjem sankcija posle Dejtona i stalnim pretnjama proizveli situaciju u kojoj smo se nalazili. U jednom momentu je rekao: - Da ste mu dozvolili da posle Dejtona uđe makar u Savet Evrope, Miloševiću ne bi palo na pamet da zatvara moje novine! Ne bi hteo da bude izbačen! Ovako su vam ostale samo pretnje. Sve ste pogrešno uradili.
Amerikanac se brzo povukao, ali se razgovor do kraja nije vratio u prijateljske vode."
Protiv Miloševića i protiv NATO-a
"Slavko se i ranije žestoko protivio svakom američkom pokušaju da se njegova bitka protiv Miloševića iskoristi u svrhe politike vojnog pritiska prema Jugoslaviji. Te jeseni on je bio jedini srpski novinar koji je javno odbio da se sretne sa Havijerom Solanom i Veslijem Klarkom, koji su posetili Beograd posle Miloševićevog potpisivanja sporazuma sa Holbrukom oko Kosova. Bio je žestoki protivnik bombardovanja. Uostalom, on se bio sklonio u Crnu Goru uoči bombardovanja, ali se vratio u Beograd one noći kada je Solana izdao naređenje za bombardovanje.
Na dan kada su počele da padaju bombe održali smo poslednji redakcijski sastanak na kom je rekao: - Mi smo protiv Miloševića, ali smo i protiv ovog nezakonitog, nelegitimnog i nepravednog napada na Jugoslaviju."
LJILJANA SMAJLOVIĆ

Izvor: Press

 Specijalno tužilaštvo tvrdi da je istražnom sudiji ponudilo nove dokaze

Sedam godina praznih obećanja

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podnelo je istražnom sudiji predlog za sprovođenje određenih istražnih radnji povodom ubistvu novinara Slavka Ćuruvija, vlasnika „Dnevnog telegrafa“, 11. aprila 1999. godine.

- Očekujemo da sprovođenjem istražnih radnji dođemo do počinilaca i nalogodavaca ovog zločina, jer smo zajedno sa policijom za poslednjih godinu dana došli do novih radikalnih dokaza. Predlog je dostavljen na nekoliko desetina strana, i posle sedam godina nalazi se kod istražnog sudije - kaže za „Blic“ specijalni tužilac Slobodan Radovanović.

On je istakao da sve nesumnjivo ukazuje na to da je ubistvo Ćuruvije bilo političko. Tužilaštvo je predložilo da se sasluša više osoba, izvrši rekonstrukcija događaja, kao i „prostorna i vremenska analiza“.

Međutim, predlog tužilaštva zapravo znači da je slučaj „Ćuruvija“ daleko od sudske istrage. Na ovaj način kroz istražne radnje pokušava se doći do relevantnih dokaza koji bi omogućili da se pokrene istraga i da se dođe do osumnjičenih za zločin.

Sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, kaže za „Blic“ da predlog tužilaštva zapravo znači da još nema osumnjičenih.

- Istražni sudija može i da odbije predlog tužilaštva, a ukoliko ga usvoji i sprovede, o rezultatima će obavestiti tužilaštvo. Tužilaštvo eventualno nakon toga može da podnese predlog za sprovođenje istrage. Sudska istraga se sprovodi samo kada postoje osumnjičeni - objašnjava sudija Kovačević-Tomić.

Znaju, ali nemaju dokaze

O imenima dvojice Ćuruvijinih ubica spekulisalo se više puta i čak su neka javno navođena. Nekadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović pred sam kraj mandata izjavio je da je policiji poznato ko je izvršio ubistvo Ćuruvije, ali da nema dovoljno dokaza za sud.

Tada se u javnosti pojavilo i ime Zorana Ristovića Prike, pripadnika JSO, kao ubice Ćuruvije. Ristovićevo unakaženo telo pronađeno je 5. juna 2001. u Resniku i do danas nisu otkrivene njegove ubice.

Kao mogući ubica spominjan je i Luka Pejović, koji je imao dugačak krivični dosije kao trgovac narkoticima, ali nije nikada osuđivan. Pejovića su ubili nepoznati napadači u sačekuši 5. decembra 2000, zajedno sa pratiocem Radulom Kasalicom.

Istraga ubistva Ćuruvije uvek je vodila do vrata DB. Prema priznanjima pripadnika nekadašnjeg DB-a, Ćuruvija je bio neuobičajeno intenzivno praćen do samog ubistva 11. aprila 1999.

Načelnik RDB MUP Srbije tada je bio Radomir Marković, načelnik beogradskog centra bio je Milan Radonjić, a njegov zamenik Stevan Nikčević. Ćuruviju je pratilo tridesetak pripadnika Devetog odeljenja beogradskog centra, od ukupno njih 40. Isti ti ljudi su pratili i Vuka Draškovića na dan ubistva četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali. Načelnik Devetog odeljenja bio je Zoran Pavić, dok je njegov zamenik bio Bogdan Tomaš.

U istrazi povodom ubistva Ćuruvije, koja je počela još u vreme prelazne vlade formirane nakon 5. oktobra 2000, saslušano je 27 pripadnika Devetog odeljenja. Zoran Pavić je svedočio da ga je načelnik beogradskog centra DB Radonjić zvao na svakih pet minuta da se raspituje o kretanju Ćuruvije na dan ubistva i da je vikao na njega zato što ga ne izveštava redovno.

Naredba za hitno povlačenje

Pripadnici Devetog odeljenja, koji su pratili Ćuruviju izjavili su na saslušanjima da su neposredno pre ubistva dobili naređenje da se hitno povuku. Mnogi od njih su svedočili da se na ulici gde je ubijen Ćuruvija video beli „golf 3“, identičan vozilu kojim su raspolagali pripadnici Devetog odeljenja. Sumnja se da su tim automobilom dovezene ubice.

Tog dana je za to vozilo bio zadužen Ratko Romić, pripadnik beogradskog DB. Romić je bio hapšen u vreme „Sablje“ i ispitivan o ubistvu Ćuruvije, ali je negirao da bilo šta zna. Dežurni u Centru na dan ubistva Ćuruvije bio je Cvijetin Milinković, koji je bio dežurni načelnik i na dan ubistva na Ibarskoj magistrali. Milinković je nedavno umro prirodnom smrću. U vreme ubistva Ćuruvije načelnik SUP u Beogradu bio je Branko Đurić Buca, njegov pomoćnik bio je Miloš Vojinović, dok je načelnik kriminalističke policije bio Milenko Erčić. Načelnik Trećeg odeljenja za krvne i seksualne delikte bio je Miodrag Gutić.

Da se nešto ozbiljno sprema, Ćuruviju je upozorio kolega iz „Telegrafa“. On mu je saopštio da je od jednog pripadnika crnogorskog DB saznao da je životno ugrožen. Poznato je da je dan pred ubistva Ćuruvija razgovarao sa Milom Đukanovićem i tražio mu crnogorsko državljanstvo kako bi mogao da se skloni.

Kao nalogodavac ubistva uvek je spominjana Mirjana Marković, predsednica JUL-a, s kojom je Ćuruvija razgovarao pred ubistvo i tada mu je uputila otvorene pretnje.

Markovićeva je svojevremeno dala izjavu u DB kojom odbacuje svaku krivicu, ali nikad nije detaljno ispitivana.

Vuk Z. Cvijić

    Zorić: Znaće se ko je gde bio i šta je uradio

    Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva, objašnjava da njihovi predlozi praktično znače da će istražni sudija izaći na lice mesta i obaviti rekonstrukciju na osnovu novih dokaza.

    - Na osnovu toga očekujemo da će se jasno znati ko je gde bio u trenutku ubistva i ko je šta uradio - kaže Zorić.


Izvor: Blic

Ko je stvarno ubio Ćuruviju?
Jelena Ćuruvija, ćerka Slavka Ćuruvije, sumnja da će nova istraga utvrditi punu istinu o ubistvu njenog oca

BEOGRAD - Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, kaže za Press da sumnja da je najava Specijalnog tužilaštva da će pokrenuti dodatne istražne radnje "deo predizborne kampanje".
- Prošlo je sedam i po godina od ubistva moga oca i po pravilu se svaki put pred izbore pokreće ta priča, a posle izbora sve ostaje mrtvo slovo na papiru. Jedino novo jeste to što se sad oglasilo Specijalno tužilaštvo, i to mi daje nadu da će stvar ovoga puta ići do kraja - kaže Jelena. Ona sve prima sa rezervom, jer, kako kaže, godinama je niko od zvaničnika nije kontaktirao.
- Možda nemaju ništa novo da mi saopšte u vezi s dokazima, ali možda postoji nešto što nisu rekli javnosti. Od 2001. godine do danas se ne operiše sa novim otkrićima, niti se stvar pomera sa mrtve tačke. Naravno da je i dalje nejasno ko je bio čak i atentator, da li je to Luka Pejović ili Ratko Romić. I dalje se spekuliše da li su imali maske na licu ili ne. Nadam se da će konačno Specijalno tužilaštvo ići do kraja u utvrđivanju istine - zaključuje Jelena Ćuruvija.
Branka Prpa, supruga pokojnog Slavka Ćuruvije, kaže da podržava postupak Specijalnog tužilaštva i nada se da će slučaj konačno biti procesuiran.
- Samo tako će on izaći iz policijske i ući u sudsku proceduru - kaže za Press Branka Prpa, nevenčana supruga pokojnog Slavka Ćuruvije.
G. TADIĆ

Tijanić: Otkriti nalogodavce

I Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a i bliski prijatelj Slavka Ćuruvije, zadovoljan je što je istraga krenula sa mrtve tačke.
- Nažalost, mislim da će rezultati istrage biti ograničeni samo na neposredne izvršioce. Pravi potez bio bi da se dokaže sa kog je mesta naređeno da se moj prijatelj ubije. Ovako će se sve svesti samo na počinioce. Ako ne otkrijete nalogodavca, sve drugo je ograničenog dometa. To onda jeste zakon, ali nije pravda - zaključuje Tijanić.

Izvor: Press

Uskoro saslušanje svedoka o ubistvu Ćuruvije

BEOGRAD - Predmet o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije dodeljen je istražnom sudiji Posebnog odeljenja za organizovani kriminal u Okružnom sudu u Beogradu Draganu Lazareviću, a očekuje se da će tokom narednih sedmica biti saslušani svedoci u ovom slučaju.

On je rekao da je spise primio prošlog petka na isteku radnog vremena i da koristi svaki slobodni trenutak da se upozna sa novim dokazima koji su otkriveni u poslednjih godinu dana.

-Počeo sam da čitam predmet Ćuruvija, ali još nisam uspeo ni da pobrojim sve svedoke. Inace, član sam sudskog veća za zemunski klan. Ta sudenja su u toku, tako da kad god mogu, ja radim na tom predmetu - kazao je Lazarević.

Sudija je naveo da su sve istrage ili istražne radnje u Odeljenju za organizovani kriminal službena tajna prema Zakoniku o krivičnom postupku, pa pojedinosti ni u ovom slučaju neće biti otkrivane javnosti.

Po rečima portparola Specijalnog tužilaštva Toma Zorića istražni sudija će na mestu ubistva obaviti rekonstrukciju i prostornu i vremensku anlaziju događaja.

Novinar Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine. Imena dvojice mogućih izvršilaca tog zločina i njihovih nalogodavaca pominjana su u pojedinim medijima, ali su nadležni tvrdili da nema dovoljno dokaza za pokretanje krivičnog postupka.

N.Erac

Izvor: Blic

Slučaj „Ćuruvija“ - Da li će ubistvo novinara biti razrešeno
Tužilac traži saslušanje Mirjane Marković

Mirjana Marković, predsednica JUL-a i supruga Slobodana Miloševića, nalazi se na spisku osoba koje je specijalni tužilac Slobodan Radovanović predložio da budu saslušane povodom ubistva novinara Slavka Ćuruvije, saznaje „Blic“. Na istom spisku se nalaze i imena bivšeg šefa srpske tajne policije Radomira Markovića i nekadašnjeg načelnika beogradskog centra DB-a Milana Radonjića.

Prošlog četvrtka, specijalni tužilac Radovanović podneo je predlog Posebnom odeljenju beogradskog Okružnog suda za sprovođenje istražnih radnji, koje bi trebalo da pomognu u otkrivanju aktera ovog još nerasvetljenog zločina. Pored saslušanja više osoba, predložena je i rekonstrukcija događaja od 11. aprila 1999. godine, kada je ispred stana u Svetogorskoj ulici likvidiran vlasnik „Dnevnog telegrafa“. Istražni sudija Dragan Lazarević je prihvatio predmet i, prema nezvaničnim saznanjima, već sledeće nedelje bi mogao da počne sa saslušanjima.

Predlog za saslušanje predsednice JUL-a, Radomira Markovića i Milana Radonjića, nije neočekivan potez tužioca, mada je pitanje zašto je moralo tako dugo da se čeka na to. Protiv ove trojke, advokat Rajko Danilović, zastupnik Jove Ćuruvije, brata ubijenog novinara, podneo je krivičnu prijavu još u januaru 2002. godine. U toj krivičnoj prijavi, Markovićeva se tereti da je nalogodavac ubistva i da je to učinila iz niskih pobuda, zbog „političke netrpeljivosti i mržnje“.

Za suprugu pokojnog Miloševića se u prijavi još navodi da je neposredno pred ubistvo Ćuruvije, 4. aprila 1999. godine, preko Radomira Markovića postavila Radonjića za šefa beogradskog DB-a.

Ćuruviju nazvala izdajnikom

U prijavi se citiraju iskazi pripadnika Devetog odeljenja beogradskog DB-a iz kojih se vidi da je Radonjić insistirao da Ćuruvija bude stalno praćen i da na svakih deset minuta bude obaveštavan o njegovom kretanju. Prema svedočenju pripadnika DB-a, koji su saslušani ubrzo posle 5. oktobra 2000. godine, Radonjić je na dan ubistva naročito insistirao da bude obavešten kada se Ćuruvija bude vratio u stan u Svetogorskoj ulici. U prijavi se, takođe, navodi da je Mirjana Marković, prilikom osnivanja Komiteta univerzitetske levice, Ćuruviju nazvala izdajnikom tvrdeći „da on podržava SAD u njihovoj želji da bombarduju Srbiju“.

Radomir Marković je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, tako da će njega biti najlakše saslušati. Radonjiću se sudi, kao i Markoviću, za ubistvo četiri funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i dosad se uredno odazivao na pozive suda, tako da verovatno neće biti problem da i on bude saslušan.

Nešto teže će ići sa saslušanjem Mirjane Marković. Ona je, kao što je poznato, pobegla u Moskvu zbog neuporedivo manje značajnog krivičnog dela - nezakonite dodele stanova iz Fonda Srbije.

Zbog ubistva Ćuruvije, krivičnu prijavu protiv predsednice Jugoslovenske udružene levice i dvojice debeovaca podneo je još 22. januara 2002. godine advokat Rajko Danilović, zastupnik brata vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Jove Ćuruvije.

Ubistvo iz niskih pobuda

U toj krivičnoj prijavi, Markovićeva se tereti da je njen motiv za ubistvo Ćuruvije bio „politička netrpeljivost i mržnja, dakle, niske pobude“. Navodi se da je prilikom osnivanja Komiteta univerzitetske levice Ćuruviju nazvala izdajnikom tvrdeći „da podržava SAD u njihovoj želji da bombarduju Srbiju“.

Supruga pokojnog Miloševića se tereti da je koristeći svoj položaj neposredno pred ubistvo Ćuruvije, 4. aprila, preko Radomira Markovića postavila Radonjića za šefa beogradske Državne bezbednosti.

U prijavi se podseća kako se iz iskaza pripadnika Devetog odeljenja beogradskog DB-a vidi da je Radonjić insistirao da Ćuruvija bude stalno praćen i da na svakih deset minuta bude obaveštavan o njegovom kretanju. Radonjić je, prema svedočenju pripadnika DB-a koji su saslušani ubrzo posle 5. oktobra 2000, naročito insistirao da na dan ubistva bude obavešten kada se Ćuruvija bude vratio u stan u Svetogorskoj ulici.

Insistiranje na stalnom praćenju podudara se sa upućivanjem ozbiljnih javnih pretnji Ćuruviji preko lista „Ekspres politika“ u tekstu „Ćuruvija dočekao bombe“.

U prijavi se citira izveštaj „Ćuran“ - autentični zapisnik o praćenju Ćuruvije koji je objavljen posle demokratskih promena.

- Zvao je načelnik centra i preneo da su Ćuruvija i njegova supruga ušli u kafanu „Kolarac“. Nalog - javiti mu odmah ako krene kući, možda primenimo i drugu meru - citira se izveštaj o praćenju Ćuruvije.

Pratili ga 24 sata dnevno

Danilović u prijavi naglašava da je uočljivo kako je od dolaska Radonjića, 4. aprila, bilo naređeno da Ćuruvija bude praćen 24 sata dnevno, a da je pet minuta pred ubistvo, kada su Ćuruvija i Branka Prpa pošli kući, naređeno da se praćenje hitno prekine.

U prijavi se ističe i da je po naređenju Radonjića pred ubistvo dato odobrenje da se koristi službeni „golf“. Naglašava se da „golf“ nije korišćen za praćenje, a da su ga pripadnici DB-a videli ispred Ćuruvijinog stana. Takođe, za „golf“ je bio zadužen pripadnik DB-a Ratko Romić koji nije bio angažovan u praćenju, a viđen je ispred Ćuruvijinog stana.

Advokat Danilović je zahtevao da Mirjana Marković bude saslušana. U prijavi je podsetio se da je tužilac Siniša Simić, koji je vodio pretkrivični postupak za ubistvo Ćuruvije, insistirao na njenom saslušanju, ali da je policija nije privela.

Vuk Z. Cvijić

    Danilović: Mirjana Marković je glavna u tom slučaju

    Advokat Rajko Danilović kaže za „Blic“ da veruje da je krivična prijava koju je podneo u ime Jove Ćuruvije deo predloga specijalnog tužioca koji je podnet sudu.

    - Mirjana Marković je tu glavna jer je ona naručilac ubistva. Poznato je da je bila u sukobu sa Ćuruvijom zbog teksta u „Evropljaninu“, u kojem su on i Aleksandar Tijanić pozvali bračni par Milošević na odgovornost. Poznato je i da je Ćuruviji lično pretila i da je naručila preteći tekst u „Ekspres politici“. Ona je saslušana tek krajem 2002, po nalogu tužilaštva. Stidljivo su je saslušavali, samo da bi zadovoljili zahtev tužioca. Naravno, rekla je da ne zna ništa o ubistvu Ćuruvije - kaže Danilović.


Izvor: Blic