Za suprugom Slobodana Miloševića niko ne traga

Ne postoji poternica za Mirom Marković

Interpolova poternica za Mirjanom Marković, koja je treći put raspisana posle sahrane Slobodana Miloševića, još nije stupila na snagu, potvrđeno je „Blicu“ u Okružnom sudu. Ni u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, zasad nema preduslova da se za njom raspiše poternica jer je postupak u predistražnoj fazi, u kojoj nema osumnjičenih.

Saslušanje Mirjane Marković u predistražnim radnjama ubistva Ćuruvije nedavno je predložio specijalni tužilac Slobodan Radovanović.

Sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, objasnila je za „Blic“ da tom u slučaju zasad nema sudske istrage ni osumnjičenih, pa se ni za kim ne može ni raspisati poternica.

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković juče je najavio da će od Rusije zatražiti izručenje Markovićeve ukoliko se za njom zbog ubistva Ćuruvije raspiše crvena poternica Interpola.

„Sada se menja situacija, i naravno da ćemo tražiti izručenje... Ona je pobegla od zločina koje je počinila u Srbiji... Mirjana Marković će morati na sud“, rekao je Drašković.

„Ministarstvo spoljnih poslova, do sada nije moglo da se obrati ruskim nadležnim organima i zatraži njeno izručenje jer nije bilo zahteva za istragu protiv Markovićeve. Ona je bila glavni nalogodavac preko šefa državne bezbednosti Radomira Markovića i šefa beogradskog DB-a, onih istih koji su komandovali zločinom na Ibarskoj magistrali i ubistvom Ivana Stambolića“, rekao je Drašković.

Ubistvo Ćuruvije drugi je zločin u čijoj istrazi se traži saslušanje Markovićeve. U vreme akcije „Sablja“ preko advokata joj je upućen poziv za informativni razgovor u vezi sa ubistvom Ivana Stambolića. Na ovaj poziv policije Markovićeva se nikada nije odazvala, a za ubistvo Stambolića u međuvremenu su osuđena osmorica pripadnika JSO i DB, među kojima i Radomir Marković, čije se saslušanje sada traži i u istrazi likvidacije Ćuruvije. Poziv za saslušanje biće upućen i Milanu Radonjiću, optuženom za zločin na Ibarskoj magistrali.

Mirjana Marković iz Srbije je avionom odletela u Rusiju u februaru 2003. godine, nekoliko dana pre početka suđenja u kome je optužena da je sa generalnim sekretarom Vlade Živkom - Cicom Knežević učestvovala u nedozvoljenoj dodelu stanova iz fonda Srbije. Jedan od tih stanova dodeljen je i Iloni Pešic, dadilji unuka bračnog para Milošević-Marković.

Od bekstva za njom je u poslednje tri godine poternica Interpola raspisivana čak tri puta. Prvi put još 17. aprila 2003. godine, jer se nije pojavila na suđenju. Poternica je, međutim, povučena 31. maja 2005. uz garancije njenog advokata Zdenka Tomanovića, koji je usmeno obećao da će se Markovićeva pojaviti na sledećem suđenju, zakazanom za 15. septembar. Povlačenje poternice izazvalo je ozbiljne optužbe političkih stranaka na račun pravosuđa i na političku trgovinu vladajuće koalicije i SPS-a. Uprkos obećanju, Mirjana Marković se 15. septembra nije pojavila na Sudu, pa je Sudsko veće donelo rešenje da se za njom ponovo raspiše poternica. Advokat Tomanović tada je negirao da je bilo šta obećao i kao razlog nedolaska svog klijenta naveo da je „uprkos ukidanju poternice i dalje na snazi rešenje po kome je Markovićevoj određen pritvor“.

Poternica za Markovićevom ponovo je pod uticajem politike povučena 15. marta, pet dana posle smrti Slobodana Miloševića, kako bi joj se omogućilo da prisustvuje sahrani supruga. Uslov je bio da na aerodromu položi pasoš. Poternica je, međutim, bila povučena samo devet dana. Markovićeva se nije pojavila na sahrani, ali ni na suđenju, koje je bilo zakazano za 23. mart. Jemstvo od 15.000 evra, koje su platili njeni advokati otišlo je u pravosudni budžet, a Sud je ponovo aktivirao poternicu. Na tu odluku Suda uložena je žalba, a Vrhovni sud je vratio predmet Okružnom sudu na ponovno odlučivanje.

- Sud je ponovo doneo rešenje o raspisivanju poternice i na tu odluku je uložena žalba. Predmet je od kraja avgusta u Vrhovnom sudu, koji još nije doneo odluku. Zato poternica još nije pravosnažna - kaže Ivana Ramić, portparol Okružnog suda.

Javna je tajna da je Markovićeva sve ovo vreme u Rusiji.

Tamara Marković-Subota - Vuk Z. Cvijić

Izvor: Blic

"Slučaj Ćuruvija": DOGOVOR O UBISTVU

Detalji likvidacije Slavka Ćuruvije dogovoreni u Tolstojevoj 33a, u kući Titovog vajara Tomislava Pejovića, strica ubice Luke Pejovićaglosa: Ova saznanja sada su predmet danonoćne istrage, ispituju se potencijalni svedoci, istražuju svi mogući tragovi...

Slavko Ćuruvija

Ubistvo vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije dogovoreno je u kući Titovog vajara Tomislava Pejovića, u Tolstojevoj 33a, u prvom komšiluku Slobodana Miloševića!!! Veče pre Ćuruvijinog ubistva, u ovoj kući je održan sastanak nekolicine operativaca tajne policije i kriminalaca koji su neposredno učestvovali u likvidaciji Ćuruvije. Tom sastanku prisustvovao je i bratanac vajara Tomislava Pejovića, sada pokojni Luka Pejović, koga je bivši šef tajne policije Goran Petrović nedavno javno označio kao "neposrednog izvršioca atentata". Potvrdu svih ovih informacija Press je dobio u nekoliko nezavisnih, pouzdanih izvora.

Luka Pejović ubijen 2000.

Podsetimo, Luka Pejović identifikovan je kao jedan od izvršilaca ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. Kako su pisali mediji, očevidac tog ubistva je 2003. rekao tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću da je video ubicu i da će njegov lik upamtiti do kraja života. Posle toga je na fotografijama iz policijske arhive prepoznao Pejovića, pripadnika takozvanog crnogorskog klana.

Luka Pejović je, inače, ubijen 5. decembra 2000. u blizini svoje kuće u Dinarskoj ulici u Beogradu. Ubistvo se odigralo nekoliko minuta posle ponoći, dok je Pejović, u društvu Radula Kasalice, izlazio iz "mercedesa". Tom prilikom ubica je iz zasede na njih ispalio više od 20 hitaca iz automatske puške "kalašnjikov". Luka Pejović bio je poznat policiji, ali nikada nije osuđivan. U Beogradu je radio poslove fizičko-tehničkog obezbeđenja, a njegovo ime vezivano je i za trgovinu narkoticima i naplatu dugova. Obavešteni tvrde da je Pejović godinama odrađivao "prljave poslove za srpsku tajnu policiju".

Pakleni dogovor

- Policija je došla do saznanja da je operativni plan likvidacije Slavka Ćuruvije dogovoren u kući u Tolstojevoj 33a. Ova saznanja sada su predmet danonoćne istrage, ispituju se potencijalni svedoci, istražuju svi mogući tragovi. Utvrđeno je da vajar Tomislav Pejović, koji je vlasnik ove kuće, nije znao o čemu se dogovaraju učesnici tog sastanka. Prema onome što sada znamo, njegov bratanac Luka Pejović zloupotrebio je gostoprimstvo svog strica... - kaže izvor Pressa iz srpske policije. Prema njegovim rečima, već sada je utvrđeno da je u ubistvo Slavka Ćuruvije direktno umešan sam državni vrh, od Slobodana Miloševića i Mirjane Marković, preko šefa tajne policije Radeta Markovića, sve do nekih visokih stranačkih funkcionera.

Inače, kako saznajemo, na spisku zahteva koji je specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović prosledio istražnom sudiji nalazi se skoro oko sto imena osoba koje treba saslušati u okviru istrage ubistva Ćuruvije. Na spisku se, između ostalih, nalaze i Mirjana Marković, Radomir Marković i Milan Radonjić, šef beogradskog DB-a.

Plan za likvidaciju Ćuruvije skovan iza ovih vrata

- Na tom spisku se nalazi i nekoliko novinara sa kojima je Slavko radio, zatim njegova nevenčana supruga Branka Prpa. Sve su to imena koja su uglavnom pominjana i povezivana sa Ćuruvijinom ubistvom, i nema tu nikog senzacionalno novog. Međutim, vrlo je važno napomenuti da će svi oni, pa i Mirjana Marković, biti saslušani isključivo u svojstvu svedoka... - kaže naš izvor. On dodaje da će posle saslušanja istražni sudija sve proslediti tužiocu, posle čega će specijalni tužilac odlučiti da li će neko od saslušanih biti procesuiran.

Ipak, članovi Ćuruvijine porodice, iako pozdravljaju napore tužilaštva i suda, smatraju da Mirjana Marković ne može biti "jedina zverka" koju treba preslišati. Ćuruvijina nevenčana supruga Branka Prpa napominje da bi spisak osumnjičenih morao da bude mnogo širi:

- Podržavam sve aktivnosti suda i tužilaštva u razotkrivanju Slavkovih ubica. Sigurno je da je Mirjana Marković imala značajnu ulogu tada, ali ne samo ona. Ubistvo se dogodilo u vreme vanrednog stanja, tako da je za to ubistvo morao da zna kompletan tadašnji politički državni vrh. Ne samo državna bezbednost, već čitava država! - kaže Prpa za Press.

Lakrdija počela

Na drugoj strani, Slavkov brat Jovo Ćuruvija ogorčen je zahtevom da se sasluša Mirjana Marković i ocenjuje taj potez kao "lakrdiju i bezobrazluk".

"Stara ljubav zaborava nema"

Mirjana Marković oglasila se juče u "Večernjim novostima" i rekla da nema ništa sa Slavkovim ubistvom, kao i da je sa njim bila u dobrim odnosima. Takođe, Markovićka je ustvrdila da mu je pomogla da postane urednik "Naše borbe".

Na te njene reči reagovao je Jovo Ćuruvija:

- Mirjana Marković mi je danas javno poručila preko svog omiljenog lista, koji i dan-danas vodi rat sa mrtvim Slavkom Ćuruvijom, da ona sa tim nema ništa. Taj list je, kad je Slavko ubijen, objavio da je pored njega pronađena torba sa 500.000 maraka, a danas šalje poruke Mirjane Marković. Stara ljubav zaborava nema... - poručuje Jovo Ćuruvija.

- Lakrdija je počela. Sad kao hoće da saslušavaju Mirjanu Marković, a svi znamo da je Dušan Mihajlović pustio nju da mirno odšeta iz Srbije. Baš me zanima, a verujem i mnoge druge, kako to oni zamišljaju da je saslušaju kad se zna da je ona pod zaštitom ruskih vlasti - pita se Jovo Ćuruvija. On poručuje da je razrešenje Slavkovog ubistva u rukama Borisa Tadića i Vojislava Koštunice.

- Oni su obećali da će zločinci biti kažnjeni. Oni moraju da rasture te zmijarnike - zaključuje Jovo Ćuruvija.

Tomislav Pejović: Ne znam ništa...

Tomislav Pejović, stric Luke Pejovića, godinama je bio prvi komšija Slobodana Miloševića i Mirjane Marković! Pejović, koji i danas stanuje na adresi Tolstojeva 33a, potvrđuje da je u rođačkim odnosima sa pokojnim Lukom Pejovićem.

- Molim vas, ja sam 14 godina radio u kabinetu Josipa Broza Tita, stariji sam čovek. Doselio sam se u Tolstojevu tri decenije pre Miloševića! Nadam se da ste ozbiljni ljudi, pa da to razumete. Inače, istina je da sam stric Luke Pejovića - kazao je Pejović za Press.Na naše pitanje da li je poznavao bračni par Milošević i da li je s njima održavao bilo kakve kontakte, Pejović odgovara odrično.
- Ma, dajte, odakle vam to? Ne poznajem te ljude, nisam ih nikada ni upoznao. Razumem zašto ste me pozvali, vaše je da proveravate informacije... - kaže Tomislav Pejović.

D. Isailović

Izvor: Press

Znalo se od samog pochetka i ko je izvrshilac i ko je nalogodavac navodno za par dana tjemo sve saznati!

Istinu o ubistvu Ćuruvije kriju pripadnici DB

Saslušanjem prvih od oko stotinu predloženih svedoka u Specijalnom sudu iduću nedelje počinju istražne radnje o ubistvu Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa“. Među njima je najviše pripadnika DB-a koji su pratili Ćuruviju na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, kada je likvidiran. Ostaje otvoreno pitanje da li će neko od njih sada nešto više da kaže od onoga što su naveli u ranijim izjavama.

Ćuruviju je pratilo tridesetak pripadnika Devetog odeljenja beogradskog Centra, od ukupno njih 40. Isti ti ljudi su kasnije pratili i Vuka Draškovića na dan ubistva četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali.

Profesor Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kaže za „Blic“ da se samo istražnim radnjama teško može razrešiti zločin.

- Za razrešenje zločina ključno je prikupljanje dokaza u prvih 48 sati. Nedelju dana posle događaja procenat dokaza koji se mogu prikupiti drastično opada - kaže profesor Radovanović.

Advokat Rajko Danilović, zastupnik Jove Ćuruvije, brata ubijenog novinara, kaže za naš list da bi istraga mogla da se pokrene protiv određenih lica kao što je urađeno u slučaju braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, koji su streljani kao pripadnici OVK.

- Već postoji sudska praksa u slučaju braće Bitići. Suđenje će početi bez optuženja neposrednih izvršilaca i naručilaca. Postupak se vodi protiv organizatora i policajaca koji su braću Bitići sproveli do neposrednih izvršilaca. Poznato je da je ubistvo Ćuruvije naručila Mirjana Marković. Protiv nje sam podneo krivičnu prijavu, kao i protiv organizatora Radomira Markovića, tadašnjeg šefa DB, i Milana Radonjića, ondašnjeg šefa beogradskog DB. Kasnije se saznalo da je verovatno jedan od izvršilaca pokojni Luka Pejović - kaže advokat Danilović.

On napominje da su razlozi za pokretanje istražnih radnji postojali i mnogo ranije i da se sumnja da je to sada učinjeno zbog predizborne kampanje.

Branka Prpa, životna saputnica ubijenog novinara, međutim, smatra da je dobro to što je istraga posle sedam godina konačno izašla iz policije i ušla u sudsku proceduru.

- Ne razumem zašto se proziva tužilaštvo zbog predizborne kampanje i napada na prvom koraku. Razrešenje ubistva Slavka Ćuruvije je veoma bitno za celo društvo i zato se stvari ne smeju tumačiti dnevnopolitičkim razlozima. Sud je jedino mesto gde sve to treba da se reši - kaže Prpa.

Specijalni tužilac je predložio istražnom sudiji da se, između ostalih, saslušaju Mirjana Marković, Radomir Marković i Milan Radonjić.

V. Z. Cvijić

Izvor: Blic

Nije Curuvija bas takva cvecka kakvom ga predstavljaju! 

Шта ће открити истражне радње о убиству Славка Ћурувије
Тајну зна Девето одељење
„Политика” преноси делове изјава припадника специјализованог одсека српске тајне полиције дате током преткривичног поступка 
 

Сада је сасвим извесно је да ће у својству сведока пред Специјалним судом бити саслушан ондашњи комплетан састав Деветог одељења Центра ресора државне безбедности (ЦРДБ) Београд, као и оперативци из других организационих јединица који су им помагали у вишедневном тајном праћењу новинара и издавача Славка Ћурувије. Девето одељење задужено је за технику, снимање, прислушкивање и тајно праћење „објеката”.Београдски адвокат Рајко Даниловић, пуномоћник Јове Ћурувије, брата убијеног власника „Дневног телеграфа”, својевремено је сачинио документ коме је дао радни назив „Препис саслушања радника државне безбедности и новинара у вези са убиством Славка Ћурувије”. Реч је о дословце цитираним или препричаним изјавама оперативаца Ресора државне безбедности (углавном Центра РДБ Београд) који су саслушавани поводом убиства Славка Ћурувије.

Сви они су дали изјаве почетком 2001. године пред радницима Ресора државне безбедности МУП-а Србије, у такозваном преткривичном поступку, који је тада поведен поводом убиства познатог новинара.

„Објекат са супругом”

Небојша Весић, припадник Деветог одељења од јануара 1999. године, саслушан је 14. фебруара 2001. године. Између осталог је изјавио да је тајно праћење Славка Ћурувије почело пет до шест дана пре убиства.

„... Такође сам уочио да су све промене о кретању Славка Ћурувије путем радио везе јављане чешће него уобичајено... Колеге у Деветом одељењу су веома уздржано спомињале посао о праћењу Славка Ћурувије. Осећао сам да је то тема о којој не треба говорити и коментарисати...”

Александар Радосављевић, припадник Деветог одељења од 11. априла 1999. године, дакле од дана када је убијен Славко Ћурувија, између осталог је испричао:

„Након што је објекат са супругом из Кнез-Михаилове улице кренуо у правцу свог стана, док сам се са осталим колегама налазио на почетку Улице Лоле Рибара, од шефа смене Соковић Небојше радио везом смо добили налог да се посао прекине и да мој део екипе дође на договорено место, окретнице тролејбуса код Калемегдана. Неко је јавио радио везом да се објекат налази у непосредној близини стана. У том моменту, шеф смене Соковић Небојша, том колеги је наредио да се моментално хитно повуче. Након доласка на договорено место, где смо затекли колеге Покрајац Ивана и Грујић Небојшу, као и шефа смене Соковић Небојшу, колега Драговић Љубиша и ја смо са њима кратко разговарали о протеклом послу. Том приликом шеф смене Соковић Небојша био је неуобичајено нервозан и усплахирен и тада смо од њега добили налог да одмах кренемо ка просторијама одељења у Улици цара Уроша”.

Милан Радоњић је почетком априла 1999. године, одлуком првог човека српске тајне полиције Радета Марковића, постављен за начелника Центра ресора државне безбедности Београд. Током саслушања је изјавио да је познавао већину запослених, али им је објаснио да је он ипак нов и да је његов заменик Стеван Никчевић човек који је „у току свих оперативних послова”.

Описујући колико је упознат са случајем праћења Славка Ћурувије, под оперативним именом „Ћуран”, Радоњић је рекао да му је предочен оперативни податак да би власник „Дневног телеграфа” требало тих дана да оствари „безбедносно интересантан контакт” и примопредају одређене поруке са до тада неидентификованом „везом” (касније се испоставило да је реч о Ћурувијином колеги и пријатељу новинару Душану Величковићу).

На питање зашто је инсистирао да о кретању Славка Ћурувије буде обавештаван на сваких десетак минута, Радоњић је одговорио да је због бомбардовања био забринут за особље. Тог 11. априла 1999. године Милан Радоњић је, према сопственој изјави, обавештен да је Славко Ћурувија остварио контакт са „безбедносно интересантном везом” и да је дошло до „очекиване примопредаје неког папира”. Издао је налог да део људства настави да прати „везу”, а други део задржи контролу над Ћурувијом.

„Знајући из претходних пар дана за навике праћеног лица, закључио сам да је мало вероватно да ће након одласка у стан поново излазити, те сам због тога издао налог да се део екипе, који је до тада држао контролу над њим, одмах прикључи екипама које се налазе на адреси до које је праћена ‚веза’. Кратко време иза тога информисан сам да је ‚веза’ идентификована, па сам издао налог дежурном начелнику да се све екипе повуку са терена јер је циљ остварен, па је посао завршен.”

Улога белог „голфа”

У наставку своје изјаве Радоњић је рекао да је наложио да се сва евентуална оперативна сазнања о убиству Славка Ћурувије одмах прослеђују Ресору јавне безбедности МУП-а Србије, односно СУП-у Београд. Међутим, додао је да РЈБ-у ништа није достављено јер оперативних сазнања – није било.

Неколико дана пошто је дао прву изјаву, Зоран Павић, начелник Деветог одељења Центра РДБ Београд, поново је позван на саслушање. Овај пут одговарао је на питања у вези са аутомобилом марке „голф три” који је примећен непосредно уочи и после ликвидације Славка Ћурувије и за који се претпостављало да су се баш њиме довезле убице. Павић је објаснио да је „голф три” беле боје „одабран” и довезен испред зграде Центра у Улици цара Душана почетком априла 1999. године и да су кључеви и пратећа документација предати извесном раднику Друге управе Ресора државне безбедности.

Током истраге посвећена је велика пажња „голфу три” беле боје који је примећен у близини места злочина и за који се претпоставља да је припадао Седмом одељењу Центра РДБ Београд. У вези са тим аутомобилом саслушаван је и припадник РДБ-а Ратко Ромић, чије је име везано за више догађаја који су обележили претходне године опште несигурности и нерасветљених злочина. Ромић је потврдио да је од шефа смене Драгана Павића добио аутомобил „голф три” беле боје који је припадао Деветом одељењу ЦРДБ Београд.

И оперативац Ратко Љубојевић је потврдио да је поменуто возило предато Ратку Ромићу и „још једном лицу из Друге управе Ресора државне безбедности”. Додао је и да је аутомобил враћен Седмом одељењу неколико месеци после убиства Славка Ћурувије.

Анализа новинских текстова

Стеван Баста је у критично време обављао посао помоћника начелника Трећег одељења Центра Ресора државне безбедности Београд. Током саслушања изјавио је да је у јуну 1998. године одржан састанак са кога је руководству свих оперативних одељења пренет захтев тадашњег председника Србије да се „предузму законом прописане репресивне мере према одговорним лицима оних средстава јавног информисања која својим извештајем о догађајима на Косову и Метохији компромитују мере државних органа Републике Србије”... На том састанку је одлучено да се формира „ад хок” група оперативаца која ће се бавити дневном анализом садржаја текстова.

Ево дела изјаве Стевана Басте, који је постављен за координатора такве групе:

„У том контексту наложено је оперативно ангажовање према Ћурувија Славку... Договорено је да се праћење писања овог листа и активности Ћурувије Славка обавља у Трећем одељењу Центра РДБ Београд, те да за то буде задужен оперативни радник Гикић Предраг... Даљим праћењем контакта Ћурувије Славка оперативни радник Гикић Предраг дошао је до сазнања да Ћурувија има велике финансијске тешкоће, те да су његова дуговања око 700-800 хиљада ДЕМ према разним повериоцима... Оперативни радник Предраг Гикић информисао је да је Славку Ћурувији амбасада САД у Београду одобрила новчану помоћ у висини од 40.000 долара, према мом сећању...”.

Баста је додао да су постојала сазнања према којима су „поједини повериоци већ запретили Славку Ћурувији да ће предузети бруталне мере”.

На дан убиства Славка Ћурувије, оперативац Љубиша Драговић одрађивао је смену од 7.30 до 15.45 часова. Налазио се у возилу „опел омега”, на раскрсници улица Лоле Рибара и Палмотићеве. Када је кренуо да прати Славка Ћурувију, зауставио га је један мушкарац. Драговић је овако описао необичан сусрет:

„... мушкарац стар око 40 година, висине око 180 сантиметара, крупније конституције, кратко подшишан, са високим залисцима. На себи је имао јакну зелене боје”.

Тајанствени пролазник упитао је Драговића да ли ради за Зокија, мислећи на начелника Деветог одељења Зорана Павића. Драговић је у наставку саслушања рекао:

„О сусрету са поменутим мушкарцем детаљно сам информисао након два-три дана свог начелника Зорана Павића... Ја сам схватио да Павић зна о ком се човеку ради”.

Петнаестак дана након што је Ресор државне безбедности покренуо преткривични поступак поводом убиства Славка Ћурувије, на ред за давање исказа дошао је и Марко Жарковић који је у документу адвоката Рајка Даниловића означен као припадник резервног састава РДБ-а, ангажован после напада НАТО-а због „добрих веза са руском обавештајном службом”.

Занимљив је и део изјаве Цвијетина Милинковића који је у критичним тренуцима, по унапред утврђеном распореду, обављао посао дежурног начелника Деветог одељења ЦРДБ Београд. Током поновљеног саслушања Милинковић је изјавио да му се Милан Радоњић јављао сувише често и да се интересовао шта има ново. Милинковић је закључио да је Радоњић знао за стање на терену и реаговао пре него што му је он објашњавао шта се догађа.

Већина поменутих припадника тадашњег Ресора државне безбедности и данас је у саставу српске тајне полиције БИА. Неки су, међутим, променили радна места, попут Стевана Никчевића, који је данас директор „Југоимпорта”. Неки су оперативни састав напустили из других разлога, као Ратко Ромић, који ће остати упамћен као један од оних који је успео да од државе наплати одштету због хапшења током полицијске акције „Сабља”, или Милан Радоњић, високи оперативац српске тајне полиције који је био осумњичен за умешаност у неке од злочина.

Да ли неко од њих зна ко је убио Славка Ћурувију?

-----------------------------------------------------------

Човек из коцкарнице

Међу првима у поступку спровођења истражних радњи у Специјалном суду саслушан је „човек из коцкарнице”, која се налазила на улазу у пасаж у Светогорској (Лоле Рибара) број 35. Занимљиво је да је три дана после Ћурувијиног убиства начињена службена белешка о разговору са Д. Г. из Борче, радником коцкарнице „Вега”. Д. Г. је полицајцима изјавио да је у тренуцима злочина у локалу био присутан један младић који се коцкао на апаратима. Неколико дана касније сачињена је нова службена белешка у којој је констатовано да је идентификован тај младић из коцкарнице. Он је изјавио да је зачуо пуцњеве, да је легао на патос и заклонио се, а да је по престанку пуцњаве изашао из објекта и набасао на Бранку Прпу коју је покушавао да смири док је вриштала. Званично се не зна да ли је овај младић видео Ћурувијине убице, али се претпоставља да је „веома вероватно” да јесте. Идентитет младића је познат истражним органима.

-----------------------------------------------------------

Полицијски извештај

Према расположивим информацијама, 6. новембра 2000. године, дакле годину и по дана после убиства Славка Ћурувије, Одељење криминалистичке технике СУП-а Београд сачинило је извештај (И-611/00) у коме се наводи:

„Све чауре имају ознаку на дну ППМ-95, калибра су 7,65 мм. Упоређивањем испаљења из истог оружја на основу карактеристичног отиска на дну чауре идентификована је и врста оружја из којег је извршено опаљење. У наведеном случају ради се о аутоматском пиштољу марке ‚шкорпион’ чији је калибар 7,65 мм”.

Izvor

U Specijalnom sudu nastavljene istražne radnje
Novinari svedočili o ubistvu Ćuruvije

BEOGRAD - Saslušanjem generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, novinara Milovana Brkića, bivšeg glavnog urednika „Ekspres politike“ Đorđa Martića i novinara istog lista Miroslava Markovića nastavljeno je sprovođenje istražnih radnji u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, vlasnika „Dnevnog telegrafa“.


Tijanić je u saopštenju naveo da „Ćuruvija nije imao drugog protivnika osim tadašnjeg kompletnog srpskog režima i neprijatelja do tadašnje tajne policije“. On je napomenuo da je taj zaključak suština njegove „privatne istrage“, a da ne sme da govori o detaljima iskaza sa jučerašnjeg saslušanja.

Novinar Brkić je saslušan povodom njegovih tekstova o počiniocima ubistva Ćuruvije.

Miroslav Marković je saslušan kao potpisnik teksta „Ćuruvija dočekao bombe“ koji je objavljen 6. aprila u „Politici ekspres“ . Uz pozivanje na izjave Mirjane Marković o Ćuruviji, u tekstu se vlasnik „Dnevnog telegrafa“ vređa na najgrublji način. Tekst se završava zaključkom da „izdajnici ćute dok padaju bombe i da se uzalud nadaju da će njihova izdaja biti zaboravljena“. Nekoliko dana kasnije, na Uskrs 11. aprila 1999. Ćuruvija je ubijen, a znalo se da mu je Mirjana Marković uputila i ličnu pretnju.

Novinar Marković je u svoj izjavi u policiji 15. januara 2001. rekao da je glavni urednik Đorđe Martić intervenisao, tako da je od svih imena, koja je on spomenuo u tekstu, ostalo samo Ćuruvijino.

Martić je u policiji 2001. rekao da je Mirjana Marković naredila da se napiše tekst o Ćuruviji, a da mu je to sugerisao tadašnji direktor „Politike“ Dragan Hadži Antić.

Među 150 osoba koje je Specijalno tužilaštvo predložilo da se saslušaju nalazi se i Mirjana Marković. Prekjuče su saslušani Branka Prpa, Ćuruvijina životna saputnica, i Dragan Gačić, jedan od ljudi koji su se našli blizu mesta zločina.

moglo je da stane i u jednu poruku ali sam greskom poslao dva puta istu...

Расветљавање убиства Славка Ћурувије

Сведочили оперативци
 
Истражни судија Посебног одељења Окружног суда у Београду Драган Лазаревић наставио је јуче са саслушањем сведока у вези са убиством новинара Славка Ћурувије, потврдила је Маја Ковачевић-Томић, портпарол овог суда. Она, међутим, није желела да говори о именима сведока нити детаљима исказа које су дали с обзиром на то да је истражни судија поступак прогласио службеном тајном.

Према незваничним информацијама, исказе је јуче дало неколико припадника Деветог одељења Центра ресора државне безбедности Београд, који су били задужени за технику, снимање, прислушкивање и тајно праћење, као и оперативци из других организационих јединица који су им помагали у вишедневном тајном праћењу новинара и издавача Славка Ћурувије.

Већина сведока која је јуче саслушана, како незванично сазнајемо, већ је испитивана почетком 2001. године пред радницима Ресора државне безбедности МУП-а Србије, у такозваном преткривичном поступку, који је тада поведен поводом убиства познатог новинара. Према њиховим тадашњим изјавама, праћење Славка Ћурувије почело је, отприлике недељу дана пре његове ликвидације. На самом праћењу Ћурувије било је ангажовано 27 инспектора који су радили у три смене. Ћурувија је убијен у Београду 11. априла 1999. године у улазу зграде где је живео.

Izvor

 

 Godišnjica ubistva novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije
Osam godina praznih obećanja
Autor: Vuk Z. Cvijić | 07.04.2007 - 11:56


Ni posle osam godina otkako je na Uskrs, 11. aprila 1999, ispred svog stana u Beogradu mučki ubijen Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa“, pravda nije zadovoljena. Imena nalogodavaca, ubica i saučesnika ovog zločina odavno se javno pominju, ali niko od njih još nije ni okrivljen.
Tanja Nikolić Đaković
Do sada su visoki policijski i pravosudni funkcioneri nekoliko puta obećavali da će slučaj Ćuruvija biti rešen, pa čak i da znaju ko je ispalio smrtonosne hice. Ali, istraga je ostajala da tapka u mestu.
Poslednje obećanje stiglo je iz Specijalnog tužilaštva koje je krajem prošle godine istaklo da slučaj Ćuruvija „mora da ima sudski epilog“. Ovo tužilaštvo je prošlog novembra preuzelo predmet i predalo sudu zahtev za sprovođenje istražnih radnji. Do sada su saslušani skoro svi pripadnici Devetog odeljenja beogradskog DB, koji su bili zaduženi za tajno praćenje Ćuruvije. Pred istražnim sudijom su se pojavili i pojedini pripadnici UBPOK i kriminalističke policije, koji su radili na predmetu nakon demokratskoh promena.
- Za sada nije sporno da je za ubistvo Ćuruvije Državna bezbednost (DB) davala logističku podršku, a i više od toga. Uglavnom se sve zna - ko je naredio ovo teško krivično delo, ko je u njemu učestvovao i ko ga je izvršio, ali treba da se prikupe još neki dokazi za kvalitetno suđenje - iznosi izvor „Blica“ blizak istrazi.
U maju će se nastaviti istražne radnje saslušavanjem preostalih svedoka, a nakon toga će biti zakazana rekonstrukcija ubistva, kako je predložilo tužilaštvo.
U rekonstrukciji atentata može da pomogne i službena beleška pripadnika beogradskog centra DB-a, u kojoj je navedena tačna satnica kretanja Slavka Ćuruvije na dan ubistva.
Tog 11. aprila 1999, od ponoći do 13.53 časa, pripadnici DB-a, koji su dobili zadatak da prate Ćuruviju, čekaju u Ulici Lole Ribara, ispred broja 35. Milan Radonjić, tadašnji načelnik beogradskog centra DB-a, zahtevao je neuobičajeno intenzivno obaveštavanje o svakoj promeni kretanja i ponašanja „objekta“ (Ćuruvije), na svakih 10 minuta.
U 13.53 sati Slavko Ćuruvija i Branka Prpa izlaze iz stana i idu ka Knez Mihailovoj ulici. Usput se šetaju, sreću prijatelje. U 16.20 izlaze iz kafane „Kolarac“ i kreću ka kući u Lole Ribara 35.
U 16.25 jedan od pripadnika DB-a koji su neposredno pratili Čuruviju javlja svojoj centrali: „Objekat i žena kraj restorana ‘Lipa’“. To je odmah preneto načelniku Centra, Radonjiću, koji izdaje nalog: „Odmah prekinuti rad prema objektu, rad preuzima druga ekipa“.
U 16.27 pripadnik tajne policije koji nije čuo naredbu da se prekida praćenje, prati Ćuruviju do samog mesta ubistva. Na sačuvanom snimku se čuje kako se ovaj pripadnik upozorava: „Beži! Vraćaj se! Sklanjaj se...“
U to vreme Ćuruvija i Prpa ulaze u Ulicu Lole Ribara. Tamo ih sačekuju trojica atentatora, od kojih dvojica prilaze Ćuruviji s leđa i pucaju mu u glavu. Jedan od njih oružjem udara Prpu u glavu, i odmah beže.
Pripadnik DB-a koji nije odmah čuo naredbu, svedočio je da je na ulici gde je ubijen Ćuruvija video beli „golf 3“, identičan vozilu kojim su raspolagali pripadnici Devetog odeljenja. Kasnije je utvrđeno da je za „golf 3“ u to vreme bio zadužen Ratko Romić, pripadnik DB-a. On je i viđen u tom vozilu koje je parkirano neposredno pre ubistva ispred ulaza u Lole Ribara 35, gde je Ćuruvija likvidiran.
Jedan očevidac je kasnije identifikovao jednog od dvojice likvidatora, koji je ubrzo posle 5. oktobra ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima.
Kao naredbodavac ovog zločina spominjana je Mirajana Marković. Posle demokratskih promena, otkriveno je da je ona bila naručilac teksta u „Ekspres Politici“ u kojem se Ćuruvija optužuje za izdaju zemlje. Taj tekst je objavljen samo nekoliko dana uoči ubistva. Takođe je poznato da je ona uputila otvorene pretnje Ćuruviji kada su poslednji put razgovarali.

Šta su obećavali ministri policije
Dušan Mihajlović je od početka ministrovanja nad policijom, nakon oktobarskih promena 2000. godine, izjavljivao da su MUP-u poznate ubice Slavka Ćuruvije.
- Policija je svoj deo posla obavila, ali za pokretanje sudskog postupka nema dovoljno dokaza - više puta je izjavljivao Mihajlović. Dragan Jočić odmah po dolasku na čelo policije, kao prioritet MUP-a najavio je rasvetljavanje Ćuruvijinog ubistava, na kome je „angažovana posebna ekipa policije“.

Izvor: Blic

Danas se navršava osam godina od ubistva Ćuruvije
Autor: Beta | 11.04.2007 - 10:37

Danas se navršava osam godina od ubistva novinara i vlasnika beogradskog "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, ali još nisu otkriveni ni nalogodavci, ni izvršioci tog ubistva.
Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. godine ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici (Lole Ribara) u centru Beograda. Dosad su visoki policijski i pravosudni funkcioneri više puta obećavali da će "slučaj Ćuruvija" biti rešen, pa čak i da znaju ko je pucao i naredio ubistvo, ali da još nisu prikupljeni dokazi koji bi mogli da potvrde optužnicu.
Saslušanje svedoka počelo je 11. januara, a dosad su saslušani supruga ubijenog novinara Branka Prpa, direktor RTS Aleksandar Tijanić i novinar Milovan Brkić. Saslušan je i Miroslav Marković, novinar i urednik lista "Ekspres politika", u kome je pred ubistvo izašao tekst "Ćuruvija dočekao bombe", kojim je, kako se ocenjuje, na izvestan način najavljeno ubistvo Slavka Ćuruvije. Među svedocima bi trebalo da bude saslušana i bivša predsednica direkcije JUL, supruga bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića Mirjana Marković. Ona, međutim, nije dostupna pravosudnim organima Srbije.

Izvor: Blic