meni je teze kad se ja u nekoga razocaram , bude mi krivo sto nisam shvatila ranije 

neminovno je da se tu i tamo razocaramo,ali imam utisak da se sa godinama i zivotnim iskustvom,a kod ljudi koji imaju i naviku da uce iz onoga sto im se desava, to desava u mnogo manjoj mjeri.

zato tako volim cinjenicu da starimo i da je sve prolazno,pa i zivot
nekoliko bora, nemogucnost da napravite spagu ili povisen krvni pritisak...zaista su mala cijena za ono sto mozete dobiti sa godinama...pod uslovom da ne odbijate da otvorite oci...

licno,razocarenja su mi uvijek usko vezana za ljude i odnose sa njima,ali kada malo bolje razmislim i kada sam surovo iskrena prema sebi...cesto nisu bili ni krivi ni duzni...ja sam imala nerealnu sliku i njih samim i nasih odnosa.
a boga mi...i sebe same.

uvijek se sjetim koliko je mudro zapazanje jednog Milana Mladenovica u jednoj od svojih numera:

"...nemoj da trazis od ljudi previse,
svima je hrana usla na pupak,
i kada radis nemoj hvatati na staru slavu,
i kada mislis- osloni se na svoju glavu...
sjeti se s' kim si i sjeti se ko si..."