Разочараност :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Осећање разочарања је добро познато сваком од нас, па и у љубавним односима. Међутим, постоје људи који су веома често разочарани у љубави, ма колико мењали партнере. Иако друге гласно оптужују да су их разочарали, у себи се питају како то да стално изнова бирају особу која ће их разочарати.

Иако многи доживљавају осећање разочарања као нешто непријатно и негативно, да ли је то заиста тако?

Људи осећају разочарање онда када схвате да реалност није онолико позитивна колико су очекивали. Када неко има неку илузију о стварности, разочара се када схвати да се стварност не уклапа у илузију. И када има позитиван садржај, илузија је обмана, што је чини нечим негативним. Психолошка дефиниција илузије је погрешна представа о стварности настала грешком у опажању. На то значење упућује и латински корен речи илузија: лудере, што значи игра, супротност стварности.

У сукобу представе и стварности, увек предност има стварност. И зато, уместо да оптужујемо стварност што се није уклопила у наша очекивања, боље је да прихватимо стварност као такву. И зато је разочараност иако непријатна, позитивно осећање. У етимолошком смислу реч разочараност садржи корен чар који означава магијски поступак, чарање, којим се изазива транс код друге особе. За то стање се користе речи зачаран и очаран. А када особа изађе из транса, када увиди стварност, тада наступа разочарање.

За разочараност другом особом некада нису разлог наша очекивања, већ то што нам се она погрешно представила, што је лагала и глумила и тако нас обманула.

Посебну склоност ка честом разочаравању у љубави имају они који преклапају идеал и илузију. Они постају разочарани онда када схвате да са одређеном особом није могуће остварити замишљени идеал. Али неке идеале није могуће остварити ни са једном особом. Такви људи су сами себе осудили на константно осећање разочараности.

Идеална очекивања од љубави и партнерства која су тако карактеристична за младу генерацију често су извор једне константне, делимичне или потпуне разочараности у љубавну везу током каснијег живота. Типични сценарио је да млада особа улази у везу из осећања заљубљености због којег у првих неколико година везе мисли да је успела да оствари свој идеал, да би након престанка заљубљености почела да осећа веће или мање разочарање. Ако оно није толико снажно да би особа раскинула или развела се, она остаје у вези или браку у једном константном полуразочарању. Да би неко био задовољан својом везом или браком, прво је мора прихватити такву каква је, одустати од илузија.

Izvor: Politika