OD ŠLjIVA SE DOBRO ŽIVI: Mladi bračni par zasukao rukave u rodnom kraju



 Aleksandar i Dragana Varaklić sa decom Sofijom i Vukašinom složno obrađuju imanje Foto A. Rovčanin
DA od poljoprivrede i poštenog rada na selu u Srbiji može pristojno da se živi dokazuje primer četvoročlane porodice Varaklić iz Sedobra, sela desetak kilometara udaljenog od Prijepolja. Nakon završenih studija u Beogradu Dragana (30) i Aleksandar (32) odlučili su da se vrate iz prestonice i da sviju gnezdo u rodnom selu. I ako je u vremenu kada su u Sedobro ponovo stigli u celoj Limskoj dolini vladala prava pomama za proizvodnjom maline, ovaj domišljati par odlučio se da krene sa sušenjem i preradom prvo šljive, a kasnije i ostalog voća, što se ispostavilo kao odličan poslovni potez. Sada dnevno tokom sezone prerade više stotina kilograma voća, ubranog sa porodičnog imanja, i sve to plasiraju na tržište širom zemlje.

Retki su primeri mladih iz ruralnih sredina koji jednom napuste rodni kraj, da se ponovo bar u ranoj mladosti u njega vrate. Ipak, primer Dragane i Aleksandra pokazuje drugačije i šalje jasan signal da bi poljoprivreda i jačanje sela mogli biti pokretač odumrle privrede celom kraju. Aco je živeo u Beogradu deset, a Dragana pet godina. Oboje su završili fakultete, on je inženjer elektroenergetike, a ona master ekonomista. Kad su odlučili da zakorače u zajednički život, vratili su se u Prijepolje i tu zasnovali porodicu. Bez posla i sa željom da rade nešto u čemu će cela familija učestvovati.

- Pošto nismo imali dovoljno novca da pokrenemo posao, pratili smo konkurse i gledali gde bismo mogli da nađemo investitora. Usmerili smo se ka onome što smo imali na imanju, a to su bili voćnjaci. Regionalna razvojna agencija Zlatibor je raspisala konkurs u saradnji sa USAID Srbija, na kojem smo prošli i tako je sve krenulo - kaže Dragana.

Sa prostranog imanja Acovog oca, od šest hektara, na kojem se nalaze zasadi šljiva, jabuka, dunja, oraha, krušaka bračni par Varaklić ubirao je plodove, a potom ih sušio i dalje prerađivao. Od nedavno u sušari počela je priprema novih proizvoda - čipsa od jabuke, kruške i dunje.

- U jesen 2015. godine smo osušili prve šljive i ubrzo su počeli da nam se javljaju prijatelji i komšije sa željom da i oni uslužno suše voće kod nas. To smo iskoristili da dodatno otkinemo neki dinar. Nedugo zatim krenuli smo da punimo suve šljive medom i orasima i da se polako probijamo na tržištu. Sada vođeni logikom da treba da napravimo nešto za ljude koji u ovom vremenu dosta vode računa o ishrani i traže neprskano voće došli smo na ideju da pravimo čips od voća. Tu su se naročito dobro pokazale kruške, dunje i jabuke - priča glava porodice Aleksandar.

U kazanu se preradi voće koje ne završi u sušari


Sedobro je selo nadaleko čuveno po proizvodnji dobre rakije, pa sve voće koje se ne preradi u sušari završi u drvenim kacama, odakle se prerađuje u rakiju.

POMOĆ DECE

Uz mamu i tatu, dedu i babu i deca su uključena u proces proizvodnje. Iako mali, Sofija (5) i Vukašin (4) vole da pomognu starijima.

- Slažu šljive, dodaju nam drva, a Vule čak pokušava motkom da trese orahe. S druge strane, Sofija se takmiči ko će pre da napuni kantu sa šljivama, ja ili ona - sa osmehom na licu priča Dragana.

RAKIJA

- Rakijski kazan nabavljen je pre više od šest decenija i od tada nije pomeren sa mesta gde se i sada nalazi. Na njemu ništa nije rađeno, jer je napravljen od visokokvalitetnog materijala. Nekada smo pekli više od dve tone rakije, sada zbog prerade voća ta količina je znatno manja. Ove jeseni u kace i burad stavljeno je više od 50 metara šljiva, kruške, dunje i jabuke - kaže Milanko.

Знаш да је догорило до ноката кад је кренула бјежанија и из Београда.

Rakiju ne možeš da prodaš danas ni litar, jer svi peku. Ovo sušenje šljiva to je već ok.

ovaj tekst je poziv inspekciji da dopuni budžet.