Srbija se saginjati nece

Za dorucak cemo jesti kilo "patriJotizma", za rucak 100gr korenja, a za veceru kilo nacinalnog ponosa, uz sve svetju ... dobrodosli u 17. vek kod ludih Srba, oaza gluposti, najveceg broja ludaka po kilometru kvadratnom i zemlju turbofolka u 19:30, kao nacionalni "brand" 

‚Ako je evro skočio a dinar je stabilan prema evru kako onda nama poskupljuje gas?

Зато што власт (наша али и ЕУ према којој се наши равнају) користи сваку могућу прилику да повећава буџетске приходе. Само од пореза на гориво држава приходује 2 милијарде евра. (Колико приходују земље ЕУ не смем ни да помислим) Треба повећати плату буџетским корисницима. Цена бензина је 100 динара од тога 60 динара иде држави кроз порез и акцизе. Слично вероватно важи за гас.

Pa lepo sam napisao Kostunica dr. Vojislav and co.. A tu spada i nova skupstinska vecina, odnosno SS partije(DSS, SRS i SPS).
I nemam ostrascenost niti mrznju prema toj ekipi. Simpaticni su mi, moglo bi se reci....Prisustvujemo njihovoj labudovoj pesmi, jos malo i nema ih vise 

Колико кошта живот
Хлеб најскупљи дуж „јужне пруге”
Док Београђани и Новосађани бели хлеб купују по цени од 28 до 35 динара, у Врању и Нишу векна достиже и 40 динара


Цене основних животних намирница се, како јављају наши дописници, разликују у зависности од произвођача, али и формата трговине у којој се нуде. Међутим, у поређењу са просечним зарадама, оне све више постају недоступне, јер је реч о артиклима који се купују свакодневно.

Колико коштају бели хлеб (у приватним пекарама и трговинама) и млеко (дневно и дуготрајно), уље, брашно (тип 500), свињско, јунеће и пилеће месо у Београду, Новом Саду, Ужицу, Нишу, Крагујевцу и Врању, као и у најближем окружењу – Подгорици и Загребу, била је тема „Политикиног” истраживања. Наши дописници су „снимали” цене у различитим трговинама, тражећи најниже и највише. То значи да су цене узете и из малих продавница са ћошка, као и већих трговина и хипермаркета.

Како преживети поскупљења, питање је који ових дана мори већи део грађана Србије. Кориговани ценовници енергената преселили су се и у потрошачке корпе и оптеретили ионако истањен кућни буџет.

Да ли је реч о тренутно нестабилном тржишту, или се прилике мењају, тек, на изненађење стручњака, али и нас који смо припремали ову тему, забележили смо да су неке основне намирнице јефтиније у Београду – који пословично важи за најскупљи град – него у унутрашњости.

Цене прехрамбених намирница у Србији, Хрватској и Црној Гори
У главном граду може да се купи најјефтинији хлеб, млеко, уље и пилеће месо. Али, зато је београдска пијаца папрена у односу на Лесковац или Врање, на пример. У Београду би се већина становника из унутрашњости обукла за мање пара (тамо је роба знатно скупља у односу на кинеску и турску робу у престоници), али би зато цех платили у ресторанима и кафићима, где су цене неупоредиво више у односу на конкуренцију у мањим градовима.

Међутим, Београђани би се сасвим сигурно озарили када би добили рачун за пиће у кафићу у Алексинцу, на пример, где би рачун за сок и еспресо кафу износио стотинак динара.

Изненађен податком да у Београду има јефтинијих намирница него у унутрашњости, економиста Данило Шуковић је овакву слику прокоментарисао чињеницом да је у великом граду боља понуда и већа конкуренција, па зато и цене могу бити ниже.

– Трговци се понашају онако како тржиште дозвољава. У нестабилној атмосфери сви гледају да заузму што боље позиције, па отуда и тако неуједначене цене. Тржиште је нестабилно и то је лош знак и за инфлацију у овој години која је иначе лоше кренула – закључује Шуковић.

Иако је београдско тржиште монополизовано, његови купци ипак имају већи избор, па и тако слаба конкуренција какву имамо, ипак доноси више добити за потрошаче – бољи асортиман, снижења, ниже цене којима се трговци боре за купце. У унутрашњости су потрошачи усмерени углавном на мале продавнице на ћошку или локална трговачка предузећа. Отуд и више цене, пошто се марже у оваквим трговинама (радње на ћошку које су обично породичан бизнис) крећу и до 40 одсто. У Београду и Новом Саду се тако уље може пазарити по најнижој цени од 109 динара и то у хипермаркетима, док ову намирницу у нашој земљи најскупље плаћају Нишлије, чија је просечна зарада у јануару износила око 24 хиљаде динара. Врањанци који имају најнижу просечну зараду међу поменутим градовима (23.500 динара), плаћају скупље месо, брашно и хлеб него остали, а потрошачи у Крагујевцу млеко, брашно и пилеће месо које достиже невероватних 280 динара по килограму.

Тако је пилеће месо најјефтиније у Београду, где стаје најмање 165 динара, а најскупље у Подгорици, где кошта 285 динара за килограм. Цене меса су у овим градовима врло неуједначене. Тако у Врању, како јавља наш дописник А. Давинић, свињски бут кошта од 336 до 360 динара за килограм. Јунећи бут иде од 375 до 389 динара, пилећи батаци 229 до 245, а пилетина од 185 до 192 динара по килограму. Потрошаче су у нишким трговинама прошле седмице затекли нови ценовници свињског и јунећег меса. Килограм свињског бута без костију сада се продаје по 329, а пре поскупљења коштао је 293 динара. Јунећи бут без костију је поскупео за око четрдесет динара и сада кошта 429 по килограму.

Економисти упозоравају да у односу на куповну моћ, Београд увек има више цене у односу на унутрашњост. Јер, када озбиљни трговци долазе на мања тржишта уважавају локалне специфичности, па по томе формирају ценовнике.

Када је реч о цени хлеба у унутрашњости земље, јефтинији може да се пазари и у Новом Саду и Крагујевцу, где векна кошта од 28 до 35 динара, док је најскупљи тамо где би се најмање очекивало – дуж „јужне пруге” – у Нишу и Врању, 40 динара по векни.

У најближем окружењу се ипак једе скупљи хлеб: Црногорци векну плаћају највише 50, а Загрепчани чак 80 динара.

Да ли се уопште може преживети у Србији са просечном платом која је у јануару у Србији износила 28.230 динара? Просечан Црногорац зарађује готово исто – 28.458, док Хрват месечно инкасира чак 54.405 динара.



Разлике у ценама основних животних намирница по градовима, јављају дописници, последњих недеља су врло изражене. Приватни пекари су ценовнике кориговали већ првог дана поскупљења горива и струје, док велики произвођачи још чекају. Извесно је да ће поскупљења бити јер како расту трошкови инпута тако се, кажу, цене морају мењати и у малопродаји. Произвођачи кажу да су свесни да највећи терет иде на леђа купаца, међутим да би производња опстала, додају, корекције цена су неизбежне.

Судећи по овом истраживању, слика Србије се, макар на тренутак, променила. Док је ранијих година храна била јефтинија у мањим градовима, данас се много намирница може купити по нижим ценама углавном у великим центрима попут Београда и Новог Сада. И присуство страних трговинских ланаца је очигледно оставило трага и на цене. У мањим срединама то није случај, због чега и потрошачи плаћају цех овакве трговачке слике. Тако наш дописник из Крагујевца Бране Карталовић каже да му се више исплати да допутује у Београд и обнови гардеробу за себе и своју породицу.



Ј. Антељ и дописници

---------------------------------------------------------------

На пијацама скупље

Поскупљење енергената се у врло кратком периоду осетило и на зеленим пијацама широм Србије. Поскупео је кромпир, шаргарепа, лук, као и увозно воће. Цене у градовима поприлично су се уједначиле, али Београд, тренутно, има најјаче цене у просеку. Младо поврће је најскупље у Новом Саду, као и лимун и киви. Претходних дана су поскупеле и банане на зеленој пијаци, баш као и у трговинама где килограм овог воћа у неким радњама стаје и 105 динара. Најјефтиније поврће купују Врањанци, код њих су најповољније и све врсте јабука, док Нишлије банане на пијацама плаћају 75 динара по килограму.

Лимун у Београду кошта 150, у Новом Саду 200, у Крагујевцу 140, а у Врању чак 170 динара. Најповољнији је у Нишу и то 110 динара за килограм.

----------------------------------------------------------

Векна „Напретка” најјефтинија у Србији

Векна хлеба Млинско-пекарског предузећа „Напредак” из Велике Плане кошта 28 динара и тренутно је то најјефтинији хлеб у Србији, изјавио је јуче Драган Филиповић, директор тог предузећа. Ово предузеће, чија пекара дневно производи двадесет хиљада векни хлеба и више врста специјалних хлебова и пецива, у протекле три године је само једном повећало цену хлеба. Филиповић је то објаснио чињеницом да је „Напредак” највећи складиштар и откупљивач пшенице у подунавском округу и шире, те да користи унутрашње резерве.

-----------------------------------------------------------------

Еспресо у Мајданпеку, пљескавица у Лесковцу

Најјефтинији роштиљ, онај с ногу, може да се поједе у Лесковцу. Пљескавица кошта 80 динара, она средње величине је 120, а гурманска (са свим прилозима) 140 динара. У Београду обична пљескавица кошта од 150 до 160 динара.

За оне који више воле да уживају у кафи, најповољнији еспресо могу да добију у Мајданпеку и то за 50 динара. То је нова цена, јер је ова врста кафе донедавно коштала 25 динара.

[објављено: 06/03/2008.]
Politika

nije pobedio tadić, kao što vidiš

Pa je sada ta navodna koalicija kriva za inflaciju, ili skog cena?!
Kod slicnih a postojecih rezolucija, glasalo se gotovo jedinstveno.
Sada je Tadic povukao nogu.
I sada su Radikali krivi?!
Radikali i dobro je da nisu i Rusi, posto je to postalo, kao neka matrica

Radikali krivi, a Predsednik Tadic?!
Isti onaj, koji nas je do pre par meseci, ubedjivao da ce teci, med i mleko, samo da ne pobedi Nikolic!!!
U Vladi nadpolovicna vecina ministara iz DS, a krivi Radikali
Ministar finansija iz DS, Ministar iz Ekonomije iz Glj17, Guverner iz Glj17, a krivi , radikali 
Krivi radikali, jer insistiraju na poltici na osnovu koje je i pobedio Tadic, a to je i "Kosmet i EU"

Zanimljivo 

А ви узмите па спалите још неку амбасаду, то ће допринети повољној клими за бизнис

А ви узмите па спалите још неку амбасаду, то ће допринети повољној клими за бизнис



31.1.2008.
Nikolić: Pobediću u nedelju

Пошто је председник Николић победио, мислим да је логично да сноси одговорност за постојећу ситуацију


Ниси ти то добро разумео. Наиме, политика радикала није "Космет и ЕУ,"
него: "Ако не Космет, онда ни ЕУ."

А јел вас није срамота седе косе да једног дана предлажете резолуцију против прикључења развијеном свету, а следећег дана се жалите да економија слаби?