dobro
a kada se proda ovo malo sto je ostalo
kako ti zamisljas da se taj isti budzet puni?
od velikih poreza odnosno dazbina koje ce dovesti do toga da se ne isplati nista ovde praviti odnosno raditi (sa ovakvim uslovima trzista koje je zatvoreno, naravno da oni koji ga drze "ispunjavaju" prema drzavi sve svoje obaveze prema drzavi, mozda od njih? dobar vic)
bas me zanima sta ces reci tad na plate budzetskih korisnika
(ne nisam ja zaboravila na sta je licilo stanje pre 2000-te)
a ta plata od 350e i nije nesto
onaj ko nema svoj stan samo za kiriju treba da da toliko ako ima porodicu

Zanesmo se Kosovom i ne obraćamo pažnju na svakodnevni život. A ovo je razlog za demonstracije. Vlada gasi inflaciju iz deviznih rezervi dok privreda propada. Strani investitiori izvlače kapital

Kakav kretenski komentar, cuj zaneseni kakvo pogresno i zlonamjerno poredjenje uzas kako  neki ljudi nemaju ni ni onu osnovnu kolicinu patriotizma
Da je i ovo razlog za demonstracije slazem se
Da vlada ne radi nista i to se slazem
DA privreda propada i to je tacno
Da nas eksploatisu investitori i to je tacno
Ali nikako bas nikako ne treba pominjati KIM  u negativnom konteksu i poceti insistirati kao razzlog takvog stanja je i sitauacija sa KIM.
Jer mi tako nekako zvuci kao da je poziv da mrzimo vladu i sve one koji se bave problemom KIM
Sramota 

problem KIM-a ne treba da bude jedini kojim ce se ova vlada baaviti
a cini mi se da se nekako dolazi u to stanje
i to jeste lose

cini mi se da je poenta ovoga svega bila upraavo u ovome
ne vidim ja da je ovde neko poemnuo Kosovo u negativnom kontekstu
Kosovo ne moze biti opravdanje za lose poteze i lose vodjenje

Potpuno si izvrnuo prilično jasno rečenu misao. Nije problem Kosova i Metohije kriv za stanje u zemlji. Kriva je vlada koja vodi štetnu ekonomsku politikui, a taj problem postoji odavno. Samo nam se sad baca kao prašina u oči va ne vidimo ove druge dok ne postane prevelika šteta. Onda će vlada da padbne i niko kriv. E pa mene ne mogu tako da muntaju, meni su odgovorni za ekonomsku politiku zemlje.

Kao neko ko me ovde dugo prati moram s tugom da konstatujem da jednostavno nisi mogao da me slučajno pogrešno shvatiš, ali to je drugi problem.

Stranci počeli da otkazuju poslove
Autor: Z. Luković | 01.03.2008 - 06:23

Nekoliko italijanskih firmi dalo je nalog advokatima da prodaju ranije kupljenu zemlju u Srbiji, otkazana je poseta predstavnika „Dženeral motorsa“, a Hrvatska je odustala od Sajma turizma u Beogradu. Porodičnom preduzeću „Ana Bekhaus“ u Selenči, proizvođaču svežeg i trajnog peciva, strani partneri iz Hrvatske i Slovenije stornirali su ugovore o poslovnoj saradnji. Jesu li politička zbivanja i pir huligana na ulicama prestonog grada ugrozili tokove robe i novca?

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da u ovom trenutku strani investitori ne gledaju na Srbiju kao na „raj za ulaganje“ novca, a da je u poslednjih nedelju dana otkazano nekoliko poseta Srbiji.
- Situacija nije alarmantna, ali svakako ne smemo da je zanemarimo i potcenimo. Imamo dane zastoja, krizu na berzi, atak na dinar. Ne smemo da dozvolimo da se taj period produži“, ocenio je Dinkić.
Vlasnici firme „Ana Bekhaus“ u Selenči Ana i Jan Tomšik, međutim, ozbiljno su zabrinuti za dalje poslovanje.
- Izvozili smo u Sloveniju i Hrvatsku, a u pregovorima smo bili i sa Nemačkom i Austrijom da prodajemo naše proizvode, koji svi imaju „hasap“ standard. Radimo od 1990. godine, ali je ovo sad najveći udarac za naše poslovanje i život naših zaposlenih. Slovenci i Hrvati su sada otkazali, država nam ne pruža podršku, a nova politička zbivanja prete da ostanemo bez posla - vajkaju se Ana i Jan.
Neke firme iz Slovenije i Hrvatske se nadaju, kako su iznele uz izvinjenje u pismu koje su uputili svim preduzećima u Srbiji sa kojima su imali saradnju, „da će se trenutna, prilično zaoštrena situacija, što pre umiriti i ponovo steći uslovi za uspostavljanje dobrih poslovnih odnosa i ostvarivanje zajedničkih ekonomskih interesa“. Sličnih primera ima i u drugim delovima Srbije. Poslovni partner jedne privatne, ugledne kraljevačke firme „gotov ugovor“, koji je trebalo da bude potpisan ovih dana, odložio je ad akta. Razlog je surovo realan: banka koja je trebalo da finansira stranu kompaniju radi posla sa Kraljevčanima savetovala je svom austrijskom klijentu „da ne brza“...
Ipak, u pravu je ministar Dinkić kada kaže da situacija „nije alarmantna“. Da ne žele da se sve dalje komplikuje, potvrđuju i u komorama Slovenije i Hrvatske.
Hrvatska gospodarska komora učiniće sve da se dobra privredna saradnja sa Srbijom nastavi, ocenio je Nadan Vidošević, predsednik HGK, posle najnovijih događaja i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
- U svakom slučaju, želimo razvijati normalne, interesne, zdrave odnose sa svim partnerima u regiji jer Hrvatska ne može biti izdvojena iz konteksta svog okruženja, a privrednici treba da budu realni i pragmatični - stav je Vidoševića uz konstataciju da moguće političke razmirice neče uticati na ekonomske odnose Hrvatske i Srbije.
Uostalom, ukupna robna razmena izmedu Srbije i Hrvatske u prošloj godini iznosila je gotovo milijardu američkih dolara, od čega je hrvatski izvoz bio 665 miliona, a uvoz 329 miliona američkih dolara.
Ljudima biznisa, utisak je, nije u interesu da poslovanje stane. Slovenački privrednici su pre nekoliko dana posredstvom medija pozvali svoju vladu da ne žuri sa odlukama koje bi mogle ugroziti njihovo poslovanje u Srbiji. Gospodarska zbornica Slovenije, kaže Matej Rogelj, nema saznaja o zastoju prodaje robe firmi iz Slovenije na srpskom tržištu ili, pak, nemaju informacije o tome.
- Lane je u Srbiju izvozilo približno 2.300 naših firmi, a iz Srbije je uvozilo oko 800 preduzeća iz Slovenije. U izvozu-uvozu po vrednosti preovlađuju velike firme, a ilustracije radi, 50 najvećih slovenačkih izvoznika-izvoznika u i iz Srbije ostvarilo je ukupan promet u 2007. od blizu milijardu evra - konstatuje Rogelj u ime Komore Slovenije.
Otklanjanje svega što bi usporilo investicije i robnu razmenu sa inostranstvom, obećava i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, jer je „prisutna bojazan“ kod investitora.
- Vlada će obezbediti stabilne, predvidive uslove privređivanja u našoj zemlji. Srbija ne namerava da uđe u bilo kakvu formu samoizolacije, niti u bilo kakve konflikte - kaže Đelić i ističe da će borba za Kosovo trajati godinama, a samo jaka Srbija, u kojoj ima mnogo investicija, može da očuva svoj suverenitet.
Predsednik suštinski najjače privredne grupacije okupljene u Američkoj privrednoj komori Srbije Dejan Cvetković, koji je i generalni direktor „Majkrosofta“ za našu zemlju, misli da većih i ozbiljnijih zastoja i otpora ulaganju kod nas neće biti.
- Ukupno 175 članica, odnosno firmi koje su u Američkoj komori, okreću kroz posao nekoliko milijardi dolara godišnje. Ovo što se sada događa je samo jedna, verujem mala prepreka koja će usporiti procese razvijanja postojećih i otvaranja novih poslovnih veza Srbije sa okruženjem i svetom. Verujem da investicije neće stati, već će sve to biti samo ubrzano napretkom u procesu evroatlantske integracije Srbije - zaključuje Cvetković.
Ekonomisti smatraju, uz ogradu da takav proces jeste spor i više je hipotetički nego realan, da bi u slučaju daljeg pada obima ulaganja i poslovanja Srbije sa inostranim partnerima, država i građani bili u nezavidnoj situaciji. Kapital je „plašljiv kao srna“ i sada se uglavnom sagledava kakav će biti odnos Srbije prema EU. Ukoliko procesi približavanja stanu, smatra ekonomska struka, doći će do pritiska po više osnova: dinar će morati da se brani deviznim rezervama koje će da se tanje, cene će početi da rastu, a inflacija će da uznapreduje.

Za sada ne odlaze, ali štete ima
KRALJEVO - Iako većina preduzeća iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i iz Zapadne Evrope, nesmetano nastavlja saradnju sa partnerima, u Raškom okrugu tenzija izazvana političkim turbulencijama prisutna je i u biznisu i po oceni privrednika dalekosežno će se odraziti na poslovanje domaćih kompanija.
- Vidi se da jenjava interesovanje stranaca koji slušaju svoje vlade koje im savetuju da budu oprezni - kaže Mladomir Novaković, predsednik Reguionalne privredne komore Kraljevo. S. R. T.
ČAČAK- Prema podacima kojima raspolažu dva čačanska udruženja preduzetnika „Gradac 97“ i „Unija Čačak 2000“, za sada još nijednom preduzeću iz Čačka nije otkazan ugovor koje je sklopilo sa preduzećima iz Hrvatske i Slovenije. A. A.
NIŠ - Niški preduzetnici tvrde da nije ugrožena privredna saradnja sa partnerima iz zemalja koje su priznale Kosovo ili imaju blagonaklon stav prema nezavisnosti ove teritorije. U niškoj regionalnoj privrednoj komori ističu da se projekti koje finansira Evropska unija ili SAD normalno odvijaju, dodajući da je jedino odložena poseta grčke privredne delegacije. O. M.
VALJEVO - Iako su prve kamenice u večerima uličnih protesta zbog proglašenja nezavisnosti „Kosova“ razbile dva stakla na objektu slovenačkog „Gorenja“, gde radi više od 500 žitelja Valjeva, u ovoj kompaniji, kako navode provereni izvori „Blica“, „ni na kraj pameti im nije da zbog usamljenog incidenta obustavljaju saradnju sa valjevskim kooperantima“.
„Nemamo nikakvih problema i ne očekujemo ih”, kratko je novinarima rekao Milan Šešelj, komercijalni direktor austrijskog proizvođača stiropora „Austroterm“ koji ima fabriku u Valjevu. U „Podgorini fruht“ iz Osečine, čiji je većinski vlasnik austrijski „Grinevald“, smatraju da prekid saradnje sa podgorskim voćarima može uslediti samo ukoliko dođe do neposrednih napada na imovinu preduzeća. P. V.

Ješić: Oseka interesovanja investitora u Inđiji
Predsednik opštine Inđija Goran Ješić kazao je juče da zbog političke situacije u Srbiji investitori odlažu ulaganja u Inđiju, koja je ove godine uvrštena među 25 evropskih gradova najboljih za investiranje. Pojedini investitori sa kojima su započeti razgovori su sastanke odlagali i otkazivali i prolongirali razgovore, kazao je Ješić na konferenciji za novinare povodom priznanja koje je Inđija dobila. Ješić je dodao da očekuje da će u Srbiji „biti dovoljno političke odgovornosti da se ne zaustave investicije ni evropske integracije“. U Inđiju su do sada ulagali nemačka tehnološka kompanija „Tisen Krup“, proizvođač akumulatora „Monbat“, hemijska industrija „Henkel“ i trgovine „Merkator“, a „Embasi grupa“ planira izgradnju tehnološkog parka. Ješić je pre nekoliko dana podsetio da je nemačko-američka kompanija „Eska fud solušn“, koja snabdeva sve restorane „Mekdonaldsa“ u Srbiji i koja je proizvodila deset tona hamburgera dnevno za lanac tih restorana, obustavila proizvodnju do daljeg. Time 50 zaposlenih u toj kompaniji i njihove porodice ostaju bez primanja.
- Iako Inđija ima najveći priliv stranih investicija po glavi stanovnika u Srbiji, ako dođe do ozbiljnijeg zastoja, imaćemo mnogo izgubljenih stranih partnera i radnih mesta - poručio je Ješić. G. U.

Blic

Neophodan zakon protiv korupcije
Autor: Tanjug | 01.03.2008 - 06:00
Neophodan zakon protiv korupcije

Pomoćnik ministra pravde Slobodan Homen izjavio je juče da će donošenje zakona o agenciji za borbu protiv korupcije biti prvi korak na putu jačanja intenziteta borbe protiv tog krivičnog dela, jer država mora učiniti sve da smanji korupciju.

U raspravi o Predlogu zakona o agenciji za borbu protiv korupcije Homen je izrazio očekivanje da će Skupština Srbije, imajući u vidu njegov značaj, usvojiti zakon po hitnom postupku i da će agencija početi da radi u januaru sledeće godine. Agencija će biti nadležna za rešavanje sukoba interesa, kontrolu imovine funkcionera, nadziraće sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, pratiti i organizovati rad državnih organa u borbi protiv korupcije i vršiti aktivnu kontrolu finansiranja političkih stranaka, precizirao je Homen. On je naveo da će agencija biti ovlašćena da izrekne prekršajne mere kako funkcioneru koji je povredio zakon, tako i državnom organu koji nije postupio po nalogu agencije. „Predviđeno je da se izrečene kazne, koje neće biti male, odnose na javno objavljivanje da je određeni funkcioner prekršio zakon, ali i izricanje novčane kazne“, kazao je Homen. On je rekao da će zakon o agenciji za borbu protiv korupcije, pored rešavanja sukoba interesa, regulisati i pitanje primanja poklona, tako da funkcioner može primiti poklon u vrednosti od pet odsto od prosečne neto plate u Srbiji. Ministar pravde Dušan Petrović istakao je da je ovaj zakon jedan od prioriteta Vlade i ukazao na to da je tekst zakona usaglašen sa međunarodnim propisima.

Blic

U ovom i sličnim zakonima, i njihovom sprovođenju je ključ naše budućnosti. Bez nadzora lopovi će nas razvući u prašinu.

Autoput Horgoš-Požega nema ko da gradi?
Autor: Blic online | 01.03.2008 - 11:00

Dojče banka i austrijska „Alpina" razmatraju da odustanu od izgradnje autoputa Horgoš-Požega zbog nestabilne političke situacije u Srbiji.
Projekat izgradnje autoputa Horgoš-Požega na rubu je propasti, saznaje Press iz odlično obaveštenih izvora u vrhu Vlade Srbije.

Naime, glavni finansijer celog projekta Dojče banka planira da se povuče iz posla zbog nestabilne političke situacije u Srbiji. Tako bi koncesionara, konzorcijum austrijskih firmi „Alpina Mejreder" i „Por", stavila pred svršen čin da za samo mesec dana nađe novog finansijera ili da raskine ugovor o koncesiji.
Podsetimo, ugovorom o koncesiji planirano je da do 31. marta ove godine bude završena takozvana druga razvojna faza projekta. Ona podrazumeva da Vlada Srbije završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar mora da zatvori finansijsku konstrukciju. Pressov izvor iz vrha Vlade Srbije, međutim, navodi da Dojče banka razmišlja o tome da se povuče iz projekta, čime bi projekat izgradnje autoputa potpuno propao.
"Do pre samo desetak dana bilo je izvesno da će radovi početi u dogovoreno vreme, početkom aprila. Međutim, zbog nestabilne političke situacije u zemlji, Dojče banka je rešila da se povuče iz projekta. Koncesionar je sada u velikom problemu jer nema dovoljno vremena da nađe drugog finansijera" otkriva sagovornik Pressa, i naglašava da Dojče banka, inače, posluje samo u politički stabilnim zemljama.

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić potvrdio je za Press da je pre nekoliko dana održan sastanak u Vladi s predstavnicima koncesionara i Dojče banke, na kome su glavni finansijeri tražili dodatne garancije za posao u Srbiji.
"Direktor Dojče banke me je uverio da se neće povući iz posla, ali je zbog aktuelne političke situacije u zemlji tražio dodatne razgovore s koncesionarom. Naime, Dojče banka traži da koncesionar nju označi kao prioritet prilikom naplate putarine. Inače, koncesiono preduzeće će ubirati novac od putarina i određenu sumu će uplaćivati u državni budžet. Šta će raditi sa ostatkom novca koncesionar sam odlučuje", objašnjava Ilić.
On dodaje da do sada nije pravljena nikakva lista prioriteta za isplatu novca od putarine.
"Ne verujem da će koncesionaru predstavljati problem da Dojče banci prvoj isplati novac od putarine. Nama to takođe nije problem sve dok imamo garancije da će određena sredstva biti uplaćivana u budžet. Na sastanku koji smo održali pre nekoliko dana niko nije imao primedbu na predlog Dojče banke. Ostalo je da se ona i koncesionar dogovore o svemu", zaključuje Ilić.

Blic

Nove tarife za struju
Autor: R.Ž. Marković | 01.03.2008 - 06:00
Nove tarife za struju

Električna energija od danas je skuplja 7,6 odsto u proseku, odnosno 3,6 odsto za domaćinstva i čak oko 15 odsto za industriju. Naredni račun za struju biće obračunat po novom tarifnom sistemu kojim će biti drugačije ograničena obračunska snaga za potrošače, a biće uključena i naknada za merno mesto.

Najzanimljivija nova stavka biće obračunska snaga. Jednostavno objašnjeno, to je snaga koju troši nekoliko uređaja koji istovremeno rade. Do sada se ovaj utrošak obračunavao fiksno za sve potrošače, ali će novim tarifnim sistemom postojati ograničenja u skladu sa mesečnom potrošnjom. Tako će manjim potrošačima koji mesečno troše do 350 kilovata struje biti odobrena obračunska snaga od 6,9 kilovata, a u slučaju da troše više od 350 kilovata potrošačima će se zaračunavati 11,04 kilovata mesečno. U praksi to znači da ako vam istovremeno rade dve TA peći od 3,5 kilovata, vaša obračunska snaga će biti sedam kilovata i automatski ćete preći najmanju limitiranu potrošnju. Ukoliko uz dve peći uključite bojler, zamrzivač, frižider i još neki aparat veće snage, maltene je sigurno da će vam iskočiti osigurač i moraćete da isključite neke aparate. Ova mera predviđena je u najvećoj meri za velike potrošače koji će u prelaznom periodu do kraja 2009. godine moći da podnesu zahtev EPS-u za ugradnju automatskih osigurača koji odgovaraju snazi koja im je potrebna. Naravno, o svom trošku.
Cena kilovata obračunske snage je 23,75 dinara, a najštedljiviji potrošači koji troše do 350 kilovata plaćaće ovu naknadu 163,87 dinara. Oni koji troše preko 350 kilovata plaćaće 262,20 dinara mesečno. Potrošačima koji imaju monofazni priključak obračunska snaga će, bez obzira na potrošnju, biti 5,75 kilovata i za nju će plaćati 136,56 dinara. Inače, obračunska snaga od 6,9 kilovata odgovara osiguračima od 10 ampera, a od 11,04 osiguračima od 16 ampera. Ipak, u Agenciji za energetiku tvrde da će dozvoljena obračunska snaga biti sasvim dovoljna za najveći broj potrošača.
Druga nova stavka na vašem računu biće naknada za merno mesto. Ona će se naplaćivati fiksno za sve i koštaće 88,62 dinara mesečno za jedno brojilo. U saopštenju EPS-a navodi se da će se ova naknada plaćati za finansiranje troškova u poslovanju s kupcima, kao što su zaključivanje ugovora, izrada obračuna, štampanje i slanje računa i drugo.
Poslednja stavka biće „aktivna energija“, odnosno utrošena električna energija. Što se nje tiče, nije promenjeno ništa. Obračunavaće se u kilovat-časovima (kWh), a ostaće tri tarifne zone - zelena do 350 kWh, plava od 351 kWh do 1.600 kWh i crvena preko 1.600 kWh. Za dvotarifna brojila i dalje će ostati „jeftinija i skuplja struja“. Tarifni sistem odobrila je Agencija za energetiku, a u EPS-u tvrde da nove stavke na računu nisu i novi izdaci s obzirom na to da su se i do sada obračunavali, ali nisu prikazivani na ovaj način.


Nove cene struje (bez PDV-a)

Jednotarifna brojila
Zona Dinara po kWh
Zelena (do 350 kWh) 3,16
Plava (od 351 do 1.600 kWh) 4,74
Crvena (preko 1.600 kWh) 9,48

Dvotarifna brojila
Zona Viša(din/kWh) Niža (din/kWh)
Zelena (do 350 kWh) 3,61 0,90
Plava (od 351 do 1.600 kWh) 5,41 1,35
Crvena (preko 1.600 kWh) 10,83 2,70

Obračunska snaga
do 350 kWh 163,87
preko 350 kWh 262,20

Naknada za merno mesto 88,62 dinara

Blic

Kod ulaganja novca važne kamate, a ne promene kursa deviza
Autor: D. Nišavić | 01.03.2008 - 06:00
Kod ulaganja novca važne kamate, a ne promene kursa deviza

Politički faktori imali su presudan uticaj na slabljenje dinara i zato su se banke uzdržavale od trgovine na međubankarskom deviznom tržištu. Ipak, ostajem pri tome da građani treba da štede u dinarima, jer će mere Narodne banke i dalje biti restriktivne, a pri ulaganju novca treba gledati kamatnu stopu i inflaciju, a ne kurs - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner NBS.

Prošle nedelje NBS je bila prinuđena da dnevno prodaje deset miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. Razlog za te intervencije, po rečima Jelašića, nije da bi centralna banka uticala na kurs, već da bi se povećala likvidnost tržišta.
Jelašić je upozorio da skoro svi makroekonomski faktori deluju inflatorno, zbog čega će centralna banka pribeći strožim monetarnim merama kako bi bazna inflacija do kraja godine bila u planiranim okvirima.
- Inflatorna očekivanja su visoka i rastuća, dinar je oslabio u odnosu na evro za 5,1 odsto od početka godine, dok je referentna kamatna stopa ispod stope inflacije. Na rast inflacije uticaće i poskupljenje struje od 1. marta, kao i dalje prelivanje efekata rasta cena poljoprivrednih proizvoda. Fiskalna politika, koja sada ne deluje smirujuće na inflaciju, nikako ne bi smela da bude ekspanzivnija - upozorio je guverner i dodao da je povećan rizik od rasta cena u Srbiji zbog pogoršanih kretanja na svetskom finansijskom tržištu, ali i političkih izazova u zemlji.
Od odnosa Srbije prema Evropskoj uniji i stranim investitorima zavisiće priliv stranih investicija i iznos zaduživanja u inostranstvu.
Prošle godine strane investicije u Srbiji bile su 2,2 milijarde dolara, a zaduživanje u inostranstvu iznosilo je 4,9 milijardi dolara, što je, po rečima Jelašića, značajno doprinelo da se finansira deficit tekućih plaćanja i sačuvaju devizne rezerve.
Iduće nedelje biće poznato da li je „Moskovska banka“ dobila licencu za rad u Srbiji. Ukoliko dobije dozvolu ona će biti prva banka sa ruskim kapitalom u Srbiji.

Pozajmica samo koliko treba
Od 1. jula u kreditno opterećenje zarade koje može da iznosi 30 odsto, odnosno 50 odsto kada je reč o stambenim kreditima uzimaće se u obzir i po pet odsto od dozvoljenog minusa i duga po kreditnim karticama. Guverner je zato posavetovao građane da koriste onoliki iznos pozajmice koji će zapravo da troše, kako ne bi bespotrebno bili više kreditno opterećeni.

„Ne stidim se svoje plate“
Povodom javnog objavljivanja zarade guvernera NBS od 412.175 dinara, i brojnih komentara, Radovan Jelašić je istakao „da se svoje plate ne stidi“.
- Mislim da je pitanje zašto druge institucije ne smatraju da treba da povećaju transparentnost primanja. Bilo je komentara da oni koji sede u Skupštini i nadziru rad guvernera primaju mnogo manje. Mogu samo da kažem da NBS nadzire banke, a da ja kao guverner imam dva-tri puta manju zaradu od generalnih direktora banaka. Stanujem u svojoj kući, plaćam svoje račune i nisam član nijednog upravnog ili nadzornog odbora, niti projekta gde se dodatno zarađuje - kaže Jelašić.

Blic

Skuplja struja, uskoro poskupljenje hleba, najskuplje pelene u Evropi, najskuplji benzin na Balkanu, preskupe putarine i loši putevi, vrlo loše školstvo, 30 odsto stanovništva nezaposleno...a ministar za kapitalne investicije se bavi Kosovom, ministar za obrazovanje samo priča o Kosovu, premijer samo priča o Kosovu..Kakav divan izgovor za nerad i da sve ostane kako je sada.