Električna energija je od avgusta skuplja za i to će, bez sumnje, dodatno opteretiti kućne budžete. Računi će se uvećati, ali, pravilnim i racionalnim korišćenjem struje može se značajno uštetdeti i doprineti da računi koji će se svakako uvećati, ipak budu lakše plativi i da u novčaniku ostane više novca za neke druge potrebe. Ušteda se može ostvariti na nekoliko načina, a pre svega pažljivim korišćenjem svih kućnih aparata, od onih koji najviše troše, pa do onih koji su sasvim mali potrošači.


Naravno, najviše struje troše i naveće račune imaju oni koji svoje stanove greju termoakumulacionim pećima ili ih dogrevaju grejalicama, ali i oni mogu racionalnom potrošnjom uticati da troše manje struje. Pre svega, važno je proveriti da vrata i prozori dobro zaptivaju kako topao vazduh ne bi odlazio napolje, a očuvanju toplote u stanovima značajan doprinos ostvaruje se i postavljanjem izolacionih traka. Oni koji koriste grejalice, bilo da samo dogrevaju stanove ili se njima greju, treba da vode računa da one ne budu uvek uključene na maksimum, i da ih gase kada ne borave u prostoriji koja se greje.

Termoakumulacione peći veliki su potrošači, a u domaćinstvima koja zimi svoje stanove njima greju, čak 60 odsto ukupno potrošene struje “otpada” na njih. Da bi potrošnja bila racionalna izuzetno je važno da termostati budu pravilno podešaveni, a peći bi trebalo puniti samo noću.
Manja potrošnja struje u domaćinstvima kada je reč o bojleru u kupatilu, može se ostvariti podešavanjem temperature između 50 i 55 stepeni Celzijusa, a treba ih isključivati kada se stan napušta na duže od jednog dana. Domaćinstva troše kada je reč o bojlerima u kupatilu oko 15 odsto električne energije, dok protočni, kuhinjski bojler, zajedno sa mašinom za sudove, potroši godišnje 6 odsto električne energije u jednom domaićnstvu.

Trošenje jeftinije struje

Ušteda se može postići i većom potrošnjom struje onda kada je tarifa jeftinija. Tako će recimo za prosečna potrošnju od oko 600 kilovata, od kojih je 500 kilovata skupe i svega 100 kilovata jeftine struje, račun iznositi oko 3.400 dinara, dok će oni koji vode računa o potrošnji skupe i jeftine struje i potroše po 300 kilovata skupih i jeftinih kilovata račun platiti oko 2.500 dinara. To je oko 900 dinara mesečno, što na godišnjem nivou znači uštedu od 10.800 dinara, što svakako nije zanemarljivo.

Manja potrošnja struje uz samo malo više pažnje može se postići i prilikom kuvanja. Kod korišćenja šporeta struja se može uštedeti i tako što će posude u kojima se kuva biti poklopljene, što skraćuje vreme potrebno za kuvanje. Takođe, energija se neracionalno rasipa i ukoliko se koriste posude čije je dno uže od ringle. Često otvaranje rerne čemu su mnoge domaćice sklone, doprinosi povećanju potrošnje struje, a podaci govore da se pri svakom otvaranju rerne temperatura snižava za oko 15 stepeni.

Frižider najefikasnije radi ako je temperatura podešena između 3 i 5 stepeni, te je termostsat potrebno podesiti na tu temperaturu. Kao i kod šporeta, odnosno rerne, često otvaranje vrata na frižideru povećava potrošnju električne energije. Pokrivanje posuda s hranom koja se odlaže u frižider smanjuje količinu vlage koja se stvara na unutrašnjim zidovima frižidera što smanjuje njegovu efikasnost. Za još veću efikasnost rada frižidera i time smanjenje potrošenje struje potrebno je obrisati vodene kapi s flaša i posuda pre nego što se unesu u njega. Takođe, važno je i da frižider ne bude pored peći, radijatora, šporeta i drugih izvora toplote, jer mu onda treba mnogo više vremena da postigne radnu temperaturu.

Iako sijalice pojedinačno nisu veliki potrošači, treba ih gasiti ako u prostorijama nema nikoga, jer se one mnogo troše, i to u dužem periodu. Na osvetljenje se u Srbiji godišnje troši oko tri odsto ukupne količine električne energije potrošene u domaćinstvu, što ga stavlja u istu ravan s potrošnjom frižidera. Kada bi se u svakom od 3.000.000 domaćinstava u Srbiji koristila po jedna sijalica od 75 vati manje, na uvozu električne energije svi zajedno dnevno bi uštedeli 36.000 dolara, što je mesečno više od milion dolara.

Ugradnja klima uređaja poslednjih nekoliko godina značajno je porasla, a klime su veliki potrošači električne energije. Centralizovani sistemi za klimatizaciju troše oko 10 kilovat sati, a kod nas najrasprostranjeniji, split-sistemi, za jedan sat potroše i do tri kilovat sata. Za manju potrošnju struje klima uređaja nije nevažno gde je postavljen, pa ga treba instalirati van direktnog dometa sunčeve svetlosti.

Izvor: Dnevnik