Šesnaest godina En Mari Vilson trpela je zlostavljanja svog 62-godišnjeg oca Džona MekMilana, koji je silovao od njene 11. godine. Šest puta napravio joj je dete, i to kako bi dobijao novac od dečjeg dodatka.




ZLOČIN "Pred očima svojih komšija En Mari Vilson bila je normalno, srećno dete u normalnoj, srećnoj porodici", reči su kojima započinje ekskluzivna priča britanskog Sandej Mejla, koji je otkrio da slučaj monstruma Josefa Fricla, koji je godinama silovao vlastitu kćerku držeći je zaključanu u podrumu, nije jedinstven.
Danas 38-godišnja En Mari Vilson pozdravila se s anonimnošću i za pomenuti list otkrila zastrašujuću priču. Prvi put zatrudnela je kao 15-godišnjakinja. Četiri puta je trudnoća završila spontanim pobačajem. Jedan je njen sin, Bendžamin, došao na svet kao mrtvorođenče. Tada je imala 18 godina. Kćerku Dženifer rodila je kao 25-godišnjakinja, ali devojčica je preminula sa samo osam meseci zbog moždanih komplikacija.
En Mari veruje kako njena majka nije bila svesna zlostavljanja koje se događalo u njihovoj porodici. I da je znala, verojatno ne bi ništa rekla, jer je bila u strahu od supruga koji je redovno tukao.
Potaknuta stravičnom pričom o Friclovima, ispričala je kako je uvek živela u strahu od svoga oca i kako će s tim strahom verovatno i umreti. "Kao i u slučaju Friclovih, nitko od mojih komšija nije posumnjao šta se događa", kazala je. Njen otac trenutno služi zatvorsku kaznu u trajanju od tri godine i devet meseci u Edinburgu pošto je priznao silovanje kćeri, kao i to da je otac preminule Dženifer.
Zlostavljanje je započelo 1981. kada su se Vilsonovi preselili iz Glasgova u Bredford, a nastavilo se i po povratku porodice u Škotsku. MekMilan je kćerki pretio da će je ubiti ako nekome bilo šta kaže. U kući je držao oružje.
Zlostavljanje se odvijalo kada njegove supruge ne bi bilo kod kuće. Ako bi En Mari odbila udovoljiti njegovim zahtevima, pretio je batinama njoj i njenoj majci. "Želeo je seks celo vreme, nekada bi koristio zaštitu, a nekada se ne bi zamarao time", kazala je En Mari.
MekMilan, koji osim En Mari ima pet sinova i još dve kćerke, prisiljavao je da pre seksa gleda hardcore pornografiju. Svoju suprugu Dženifer učinio je robinjom, dok se En Mari morala brinuti o svojoj braći i sestrama.
1998. godine socijalna služba je prvi put posumnjala da nešto nije u redu i pitala En Mari je li MekMilan otac njenog deteta. Odgovorila je da nije i odbila DNA testiranje iz straha od oca.
Njen otac je imao potpuno kontrolu nad njenim životom, nije joj dozvoljavao izlaske, kao ni druženje s prijateljima. Retko kada je bio zaposlen i uglavnom je porodica preživljavala zahvaljujući dečjem dodatku.
En Mari se oslobodila zlostavljanja tek nakon majčine smrti, kada je pobegla od kuće i prijavila ga policiji. Sandej Mejl je kontaktirala nakon što je priča o Josefu Friclu izašla u javnost, u želji da ispriča istu kako je incest učestalija pojava nego što ljudi misle.



Izvor: 24sata

---

Elisabet Fricl: Ne želim ga više nikada videti

|||| - 12.05.2008. - 12:03
U javnost je izašla prva izjava Elisabet Fricl, Austrijanke koju je njen monstruozni otac Josef zatvorio i silovao tokom 24 godine: "Više nikada ne želim videti njegovo lice".



IZJAVA Prvi put u životu Elisabet je provela Majčin dan zajedno sa svojih petoro dece, a prema izjavama njene porodice i advokata, oporavlja se iznenađujuće dobro nakon 24 godine života u podrumu. Četrdesetdvogodišnja Elisabet je provela je dan sa Stefanom (18) i Feliksom (5), koji su živeli s njom u podrumu, a prvi put je videla Lizu (16), Moniku (14) i Aleksandra (12), koje je Josef Fricl odgajao zajedno sa svojom suprugom Rozmari. Emotivnom porodičnom druženju nije prisustvovala 19-godišnja Kerstin, koja je i dalje u komi.
"Ne mogu da verujem da sam slobodna. Da si to zaista ti? Nisam mislila da ću te više ikada videti. Sve je ovo previše za mene. Nikada ga više ne želim videti", izjavila je 42-godišnja Elisabet videvši majku.
"Ne možemo verovati da Elisabet izgleda kao normalna osoba. Zdrava je i vrlo komunikativna, jako se dobro oporavlja. Ne mogu vam opisati šta proživljava moja porodica. Ovo nas je uništilo“, izjavila je Gabriela, njena sestra.
Elisabet se sa svojom decom još nalazi u jednoj psihijatrijskoj klinici u blizini Amštetena.
"Jako je srećna i jedva čeka da izađe na ulicu i da oseti kapi kiše na koži. Vrlo je jaka osoba. I vrlo je važno da se postepeno prilagođava na novi život“, izjavio je njezin advokat Kristofer Herbst.
"Elisabet i njena deca koja su živela u podrumu nemaju osećaj za vreme i budućnost. Neki ljudi koji čuju za priču misle da ona izgleda kao iz horor filma. Priče da nema zube i da ne može da priča su lažne", kaže Herbst.
"Kada biste je videli, ne biste verovali da je prošla kroz pakao. Čini se kao jedna sasvim normalna osoba", izjavio je Herbst.
"Bolničkim hodnicima odekuje smeh, što možda ne biste očekivali. Najmlađi Feliks je vrlo veseo. Uče ga da trči jer u podrumu to nije mogao".
"Vrlo je živahan i drag i razdragan svakim novim otkrićem. Pre neki dan je bio fasciniran kada je video da pada kiša, po prvi put u životu. Nažalost još ne sme da izlazi napolje", dodaje advokat.
Za razliku od njega, Stefan se teško snalazi. Osamnaestogodišnjak po ceo dan sedi ispred akvarijuma s ribicama u zatamnjenoj sobi.
Procenjuje se da će Elisabet u bolnici boraviti idućih nekoliko meseci, a pod psihijatrijskim nadzorom će ostati verovatno osam godina.




Izvor: 24 Sata

Potresno javno pismo Friclovih žrtava, Austrija u suzama
|||| - 16.05.2008. - 23:47

[b]Plakat postavljen u centru Amštetena uzburkao emocije u čitavoj Austriji ...
Elizabet Fricl i njena deca, žrtve i ujedno deca Jozefa Fricla koji su živeli zatvoreni u podrumu, juče su se zahvalili javnosti na podršci plakatom na kojem su zapisali svoje želje. „Cela porodica želi da se zahvali javnosti na podršci i saosećanju u našoj sudbini. Vaša saosećajnost pomogla nam je da i u tragediji počnemo da verujemo da na svetu još postoje dobri i pošteni ljudi”, stoji u poruci koju je Elizabet napisala s decom.



ŽIVOT - Plakat je osvanuo na izlogu komunalnog preduzeća u centru grada Amštetena, gde svi mogu da ga vide. Ubrzo su vest o plakatu preneli svi austrijski mediji, što je izazvalo buru emocija u toj državi. Poruka je puna crteža i šarenih otisaka dlanova žrtava Jozefa Fricla. Na plakatu su deca, koja su od rođenja živela u podrumu bez dnevne svetlosti, napisali svoje najveće želje.
- Nadamo se da ćemo što pre imati normalan život - stoji u poruci.
Elizabet, majka sedmoro dece rođenih u incestu, za sebe je napisala da želi „brz oporavak svoje ćerke Kerstin”, koja se nalazi u komi i zbog koje je zločin i izašao na videlo.
I ostala deca su se uključila u lanac želja.
- Želim ljubav, sreću i zdravlje. Želim da na kraju sve opet bude u redu. Nedostaje mi sestra koju nikad nisam upoznala, kao i škola i prijatelji - poručila je Liza (16), koja je imala sreću da živi u porodici „s površine”.
Njenom bratu Stefanu (18), koji je celi život proveo u podrumu, takođe nedostaje sestra Kerstin, ali kaže da uživa u vazduhu i prirodi.
- Sanjam da se ponovno vozim automobilom i sankama. Želim da trčim livadom i igram se s ostalom decom - kazao je Feliks (6), koji se prvi put vozio u automobilu pre dve sedmice, kada ih je pronašla policija.
Jozef Fricl (73) čeka na veštačenje psihijatra. Od rezultata veštačenja zavisi da li će završiti na lečenju ili u zatvoru. Austrijske vlasti su najavile da će promeniti zakon o zlostavljanju zbog ovog slučaja, zato što je maksimalna kazna koju Fricl može da dobije 15 godina.



Izvor: 24 Sata

Postoji tema o friclu..

lock