Drugi krug je 6. maja.

I pored oštrih reči Sarkozi gubi

Pariz -- Međusobne optužbe pljuštale u TV debati Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda pred drugi krug izbora za predsednika Francuske. To je laž, uporno se branio Sarkozi.

Aktuelni predsednik je svog protivkandidata i favorita u drugom krugu optužio da je "sitan klevetnik".

TV debata trajala je dva i po sata, a ankete pokazuju da je i posle žustre debate, Sarkozi pred porazom i da će većina Francuza 6. maja svoj glas dati socijalisti Olandu. Izveštači ocenjuju da je debata pokazala priličnu međusobnu netrpeljivost.

Fransoa Oland je bio prvi govornik u tv debati koja je postala žestoka nakon što je Oland optužio Sarkozija da u javnom sektoru postavlja rukovodioce po partijskoj liniji. Sarkozi je na to besno odgovorio da je to laž i kleveta.

"Vi ste sitni klevetnik zato što to kažete", rekao je Sarkozi, preneo je Frans pres.

Francuska agencija je prenela da je tokom debate o ekonomskoj politici Sarkozi ponavljao "to je laž, to je laž", dok je socijalista takođe ponavljao na neke Sarkozijeve tvrdnje da to "nikada nije rekao".

Oland je u debati obećao da će biti "predsednik pravde" ako pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora, u nedelju, 6. maja.

"Mi prolazimo kroz ozbiljnu krizu", rekao je Oland i obećao politiku zasnovanu na "fiskalnoj i socijalnoj pravdi". On je poručio da će biti "predsednik koji će ujediniti narod".

Ovo je bio jedini put da su se dva rivala, pred drugi krug izbora u nedelju 6. maja, sreli licem u lice, tokom kampanje koja je najviše bila fokusirana na domaća pitanja, kao što je slaba ekonomija, imigracija, integracija francuskih muslimana. TV duel je uživo prenosilo više televizija, a procenjuje se da je trećina Francuza pratila duel.

Oland je optužio Sarkozija da je podelio francuski narod i koristio globalnu ekonomsku krizu kao izgovor za neispunjena obećanja.

"Sa vama je vrlo prosto: nikad niste krivi. Uvek imate žrtvenog jarca. 'Nisam ja, to je kriza koja me je zadesila'", rekao je Oland.

Sarkozi, koji je na vlasti proteklih pet godina, ponovo je optužio protivkandidata za iznošenje netačnih podataka o ekonomiji.

"Gospodine Oland, kada tako besramno lažete, da li to treba da prihvatim ?" - upitao je Sarkozi, kada je Oland rekao da je predsednik uvek zadovoljan rezultatima.

"To je laž. To je laž. To je laž", rekao je aktuelni predsednik Francuske, ističući da je primer koji želi da sledi Nemačka, a ne Španija ili Grčka, preneo je Rojters.

Sarkozi je izjavio da je pred francuskim biračima "istorijski izbor" i negirao je da je podelio zemlju.

"Tokom mog petogodišnjeg mandata nikada nije bilo bilo kakvog nasilja. Tokom svog mandata imao sam samo jednu jedinu ideju na umu: da ne bude nasilja. Francuska je krenula napred sa reformama", rekao je Sarkozi.

Konzervativni kandidat je rekao da Francuska treba da smanjuje troškove i dugove, dok je Oland pre za stimulativne programe vladinim sredstvima.

Oland je kritikovao poreske reforme koje levičari vide kao suviše pogodne bogatima, preneo je Asošijeted pres.

"Reći da nudimo poklon bogatima je (...) kleveta. To je laž", rekao je Sarkozi, na šta se Oland nasmejao, prenela je američka agencija.

Kandidati su sučelili stavove i o politici prema imigrantima, pa je Sarkozi, govoreći o pozivima da se ograniči broj useljenika, istakao da "granice nisu loša reč", a AP prenosi da je i Oland zauzeo sličnu poziciju i u neuobičajeno čvrstoj formi za jednog levičara u Francuskoj govorio o zahtevima muslimanske zajednice za specijalnim tretmanom.

Oland je rekao da neće dopustiti različite menije u javnim kafeima, niti posebne sate u bazenima za žene i muškarce, kako bi udovoljio zahtevima muslimanske zajednice.

On je obaćao da će čvrsto podržavati francusku zabranu nošenja velova koji pokrivaju lice, preneo je AP.

"Primenjivaću pravo" o velovima, rekao je Oland, dodajući da različiti termini u bazenima "neće biti tolerisani".

AP naglašava da je Sarkozi zauzeo napadačku poziciju od samog početka duela, naginjući se preko stola tokom većeg dela debate, za razliku od Olanda koji je bio zavaljen u fotelju, ređe podizao glas, a u jednom trenutku kao da je čak zevnuo.

Rojters je preneo da su ulice Pariza bile neuobičajeno prazne, jer su mnogi ostali da gledaju duel.

Konzervativni predsednik i njegov protivnik socijalista levog centra mesecima se žestoko sukobljavaju. Sarkozi optužuje Olanda da je nesposoban i lažov, a Oland svog rivala naziva neuspešnim predsednikom.

S ozbirom na to da zaostaje u odnosu na Olanda uprkos agresivnoj predsedničkoj kampanji, Sarkozi će pokušati da nadmaši rivala u verbalnom duelu u kome je Oland veoma spretan, mada je blage naravi, primećuje Rojters.

Prema najnovijim rezultatima istraživanja javnog mnjenja, Oland u odnosu na Sarkozija ima prednost od šest do 10 odsto uoči drugog kruga predsedničkih izbora, u nedelju 6. maja.

Sarkozi je najnepopularniji predsednik koji se kandiduje za drugi mandat i prvi u modernoj istoriji koji je u prvom krugu izbora izgubio od protivkandidata, navodi britanska agencija.

Izvor: B92

Dan tišine u Francuskoj

Pariz -- Posle zvanične predizborne kampanje za odlučujući drugi krug predsedničkih izbora, u Francuskoj je "dan tišine" pred sutrašnje glasanje.

U drugom krugu predsedničkih izbora za petogodišnji mandat bore se aktuelni predsednik Nikola Sarkozi i socijalista Fransoa Oland.

Glasanje će za oko 900.000 birača početi već danas na ostrvskoj teritoriji Sen Pjer i Mikelon, a zatim i u Gvadalupeu, na Martiniku, u Francuskoj Gvajani, Francuskoj Polineziji, kao i u diplomatskim predstavništvima u Americi zbog vremenske razlike.

Prema izbornom zakonodavstvu, kandidatima je zabranjeno da danas agituju, a medijima da objavljuju rezultate istraživanja javnog mnjenja koji bi mogli da utiču na raspoloženje 45 miliona birača, prenele su agencije.

Poslednji dan kampanje, favorit predizborne trke, Oland, održao je završni miting u gradu na jugozapadu Perigou, dok je Sarkozi to učinio u obalskom gradu na zapadu zemlje Sabl d' Olonu.

"Svaki glas će biti važan (...) Ne možete da zamislite na kakvoj ivici će se sve sutra odigravati", rekao je Sarkozi pristalicama, najavljujući u izjavi glasu "Jurop 1" "veliko iznenađenje".

Oland je, pak, svoje biračko telo pozvao da mu obezbedi jasnu pobedu tako da može da ima mandat da sprovede svoj levičarski program i bori se protiv strogih mera štednje koje sprovodi EU.

Rekao je i da mogućim odlaskom Sarkozija problemi u Francuskoj neće nestati i da on "neće odneti javni dug, nezaposlenost i socijalne probleme sa sobom".

Agencije uočavaju da je broj socioloških istraživanja u ovoj predsedničkoj kampanji dostigao rekord - približno 400, što je za trećinu više nego na izborima 2007. godine.

Poslednje ankete pobedu su prognozirale Olandu, s tim što se razlika u odnosu na Sarkozija smanjila u poređenju sa prethodnim sedmicama.
Analitičari predviđaju da će glasanje biti napeto, a razlika između kandidata minimalna, kao što je 1974. kada je u borbi Fransoa Miterana i Valerija Žiskara d' Estena odlučilo samo 1,5 odsto ili 400.000 glasova prednosti.

Izvor: B92

Prve procene: Fransoa Oland novi predsednik Francuske


Socijalista Fransoa Oland, prema prvim procenama, novi je predsednik Francuske, pošto je danas u drugom krugu predsedničkih izbora osvojio između 52 i 53,3 odsto glasova.

Prema procenama agencija CSA, TNS i Ipsps, Oland je osvojio 52 odsto a  njegov rival dosadašnji predsednik Nikola Sakrozi 48 odsto glasova.

 

Prema proceni Instituta Aris, Oland je osvojio između 52,7 i 53,3 odsto glasova.

 

U prvom reagovanju portpatol socijalista Benoa Amon rekao je "to je jako dobra vest".

 

Biračka mesta u Francuskoj se zatvaraju u 20 časova.


Diplomatski izvori:Sarkozi otkazao skup na trgu Konkord
Nikola Sarkozi je otkazao večerašnji skup na trgu Konkord na kome je trebalo da slavi pobedu zajedno sa svojim pristalicama.


Ranije je bilo planirano da na tom skupu govori i u slučaju pobede i u slučaju poraza, ali prema najnovijim vestima, proslave neće biti, prenose italijanska agencija Ansa i belgijski list "L Soar", pozivajući se na diplomatske izvore.

 

Razgovor Olanda i Merkelove već večeras?

Ukoliko pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj,  socijalistički kandidat Fransoa Oland bi već večeras trebalo da razgovara sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, saopštio je njegov specijalni savetnik.
Oland, koji prema anketama ima prednost u odnosu na dosadašnjeg predsednika Nikolu Sarkozija, tokom svoje kampanje iritirao je Nemce obećavajući da neće ratifikovati sporazum o budžetskoj disciplini Angele Merkel, koja je bila glavni stožer evropskog plana za izlazak iz krize.

Izvor: Blic

Sarkozi - najomraženiji šef države


Pariz -- Današnji poraz na izborima Nikole Sarkozija obeležio je kraj njegove petogodišnje vladavine, tokom koje je razočarao i podelio Francusku.

Sarkozi je postao najomraženiji šef države, prvi posle Valerija Zziskara d'Estena koji nije uspeo da osvoji drugi mandat na položaju predsednika.

Sarkozi, koji je 2007. godine bio najpopularniji šef države od vremena generala Šarla de Gola, navukao je na sebe gnev Francuza, strogim merama za smanjenje budžetskog deficita, kao i svojim ličnim stilom- "rejbankama" i skupim "roleksima" u vreme krize - i privatnim životom.

Kada je pre pet godina pobedio na izborima, posle 12 godina vlasti Žaka Širaka, mnogi u Francuskoj bili su spremni da "oproste" hiperaktivnom i ambicioznom Sarkoziju brutalnu stranu njegove ličnosti jer su očekivali da će njegova neiscrpna energija, u inače krutim gornjim ešalonima francuske politike, dobro služiti zemlji u doba globalizacije, naveo je AFP.

Međutim, Sarkozijeva agresivnost, u kombinaciji s neispunjenim obećanjima o novim radnim mestima i ekonomskom boljitku, skupo je plaćena na izborima.

"Najvažniji faktor jeste način na koji je vulgarizovao politiku i srozao predsedničku kancelariju na mesto za ostvarenje njegovih ličnih ciljeva", smatra politički analitičar Stefan Rozes sa Instituta Kap.

Sarkozi, kontroverzni konzervativni političar, koji je sebe opisao kao "kapetana broda u srcu oluje", bio je meta kritika boraca za ljudska prava zbog svoje imigracione politike, dok je tradicionaliste ražestio svojim privatnim životom.

Sarkozi (57) bio je, kada je tek izabran za predsednika, najpopularniji šef države od vremena generala Šarla de Gola, ali mu je popularnost drastično opala posle venčanja s manekenkom Karlom Bruni i neko vreme je bio čak najomraženiji šef države.

Rođen 28. januara 1955. godine, sin je prognanog mađarskog aristokrate i Francuskinje grčko-jevrejskog porekla.

Magistrirao je pravo 1978. godine, a 1981. godine je položio pravosudni ispit i postao član Advokatske komore. Pohađao je i magistarske studije na Institutu za političke nauke u Parizu.

U politiku je ušao mlad - mediji ističu da je postao aktivista u 19. godini, gradonačelnik u 28, poslanik u 34, ministar u 38. godini, a predsednik u 52. godini.

Godine 1977. izabran je za lokalnog odbornika u pariskom predgrađu Neji-sir-Sen, a od 1983. do 2002. je bio i predsednik te opštine. U dva navrata je bio poslanik u departmanu O-de-Sen.

Godine 1993. postao je generalni sekretar Okupljanja za Republiku (RPR), preteče njegove Unije za narodni pokret, a 2004. je izabran za predsednika UMP.

U poslednjih 19 godina je bio ministar unutrašnjih poslova, ekonomije i komunikacija, dok 2007. nije izabran za šefa države.

Tokom predsedničkog mandata je povisio granicu starosti za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, uveo 35-časovno radno vreme, ali je izmenom poreskog sistema ohrabrio prekovremeni rad.

Na međunarodnoj pozornici, Sarkozija su često nazivali "američkim čovekom", mada se protivio ratu u Iraku.

Novinari su mu na samom početku mandata zamerili to što je pobedu proslavio s nekima od najbogatijih Francuza u jednom od najskupljih restorana, a podrobno su izveštavali i o njegovoj odluci da svom 23-godišnjem sinu dozvoli da pokuša da preuzme kontrolu nad javnom agencijom u poslovnoj četvrti Defans u Parizu.

Ostaće zapamćen po uvredama upućenim u različitim prilikama: jednom čoveku, koji je odbio da se rukuje s njim, rekao je: "Gubi se onda, idiote jedan!", mlade delinkvente iz pariskih predgrađa nazvao je ološem, dok je afričke države uvredio rekavši da je njihova tragedija to što nikad nisu ušle u istoriju.

S Karlom Bruni, s kojom se venčao 2008. godine, ima ćerku, a iz prethodna dva braka ima tri sina.

Izvor: B92

Fransoa Oland- predsednik Francuske

Pariz -- Socijalista Fransoa Oland izabran je danas za predsednika Francuske čime se levica vraća u Jelisejsku palatu nakon 17 godina.

"Fransoa Oland je predsednik Francuske i svi to moramo poštovati", rekao je Nikola Sarkozi.

Nikola Sarkozi je priznao poraz i dodao da on neće voditi svoju desničarsku partiju UMP na junskim parlamentarnim izborima."Ostanite ujedininjeni. Moramo pobediti na parlamentarnim izborima, ali ja tu kampanju neću voditi", rekao je Sarkozi visokim zvaničnicima njegove partije.

Prema procenama agencija CSA, TNS i Ipsos, Oland je osvojio 52 odsto, a njegov rival, dosadašnji predsednik Nikola Sakrozi 48 odsto glasova.

Fransoa Oland je tako izabran za sedmog predsednika Pete republike i narednih pet godina provešće na čelu jedne od glavnih svetskih sila, stalne članice Saveta bezbednosti i pokretača Evropske unije.

Oland je prvi predsednik levice koji dolazi u Jelisejsku palatu, nakon Fransoa Miterana (1981-1995).

Iako je bio 11 godina lider Socijalističke partije, Oland nikada nije bio na ministarskom položaju.

Oland je izabran za šefa države na talasu krize uz ogroman rast deficita, rekordnu nezaposlenost (više od 10 odsto) i nezadovoljstvo Francuza zbog mera štednje.

On je najavio da će njegova prva poseta inostranstvu u svojstvu šefa države biti rezervisana za nemačku kancelarku Angelu Merkel koju želi da ubedi da se ponovo pregovara o evropskom budžetskom sporazumu.

U Olandovom izbornom štabu najavili su mogućnost da njihov lider još večeras telefonom razgovara sa Merkelovom.

Nikola Sarkozi koji je 2007. trijumfovao na izborima, postao je veoma nepopularan i danas je doživeo najveći poraz u svojoj 30-godišnjoj političkoj karijeri.

"Odlučan" i borben, Sarkozi je i u petak obećavao "veliko iznenađenje". Ali, on na kraju nije dobio podršku nijednog od kandidata iz prvog kruga glasanja 22. aprila za razliku od Olanda koga su podržali radikalna levica i ekolozi.

Fransoa Oland treba da najkasnije do 15. maja preuzme funkciju predsednika Francuske. Nakon prve predsedničke posete Berlinu, Oland će učestvovati na međunarodnim sastancima u SAD - G8 i samit NATO, a potom u junu i na prvom evropskom samitu u Briselu.

Sarkozi je u međuvremenu otkazao večerašnji skup na trgu Konkord na kome je trebalo da slavi pobedu zajedno sa svojim pristalicama.

Ranije je bilo planirano da na tom skupu govori i u slučaju pobede i u slučaju poraza, ali prema najnovijim vestima, proslave neće biti, prenose italijanska agencija Ansa i belgijski list "L Soar", pozivajući se na diplomatske izvore.

Izvor: B92

Пријатно сам изненађен.

Prenosimo | četvrtak 24.05.2012 | 09:15
Na pomolu obračun Olanda i Merkelove



Evropski lideri pokušaće da udahnu život u svoje urušene ekonomije na samitu tokom sinoćne večere u Briselu. Ipak, neslaganje oko plana za izdavanje zajedničkih obveznica i drugih mera za rešavanje dvogodišnje dužničke krize, već je vidno, piše Rojters.


Prvi put za više od dve godine sastajanja povodom dužničke krize, lideri Francuske i Nemačke nisu zbili redove da se unapred dogovore o stajalištu, ukazujući na primetan otklon u francusko-nemačkoj osovini koja je tradicionalno predvodila krojenje evropske politike.

 Umesto toga, novi francuski predsednik Fransoa Oland sreo se sa španskim premijerom Marijanom Rahojem u Parizu da prodiskutuju pozicije pre zajedničkog puta u Brisel na samit gde će u žiži biti eventualni izlazak Grčke iz evrozone.

 Nemačka Bundesbanka tvrdi da je situacija u Grčkoj „izuzetno zabrinjavajuća” i da je bilo kakva dalja finansijska pomoć ugrožena zbog pretnje o neizvršavanju reformi koje su dogovorene u dva prethodna spasilačka paketa.

 Budnesbanka smatra da bi izlazak iz evrozone izazvao „značajne ali rešive” izazove za partnere u Evropi.

 Uprkos zebnjama da bi Grci mogli otvoriti vrata izlasku iz evrozone – ukoliko na izborima 17. juna daju poverenje strankama koje se protive spasilačkom programu, španska kriza je u prvom planu. Ekonomija Španije je u recesiji, dok je tamošnjem bankarskom sektoru neophodno restrukturisanje.

 Oland je izbornom pobedom značajno izmenio uslove debate u Evropi, zahtevom za većim naglasak na rastu nego na kresanju troškova.

 Taj pristup postavlja scenu za obračun sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel koja podržava rast, ali je njen osnovni kredo uspostavljanje budžetske discipline i strukturne reforme.

 Merkelova i bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi nisu stvari uvek gledali istovetno. U Olandu Merkelova susreće političara drugačije vizije.

 Na prvom samitu EU u čijem radu učestvuje, Oland je izabrao da istakne stav o evroobveznicama, koji podrazumeva objedinjavanje dugova evrozone, uprkos doslednom protivljenju Nemačke tokom dvogodišnje debate o toj temi.

 Oland će imati podršku italijanskog premijera Marija Montija i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, između ostalih. Ipak, Merkelova ne pokazuje popuštanja pred predlogom o evroobveznicama. Po nemačkoj kancelarki, o evroobveznicama se može razgovarati jednom kada u Evropi bude postojala mnogo čvršća fiskalna unija.

 Holandija, Finska i neke manje članice evrozone podržavaju Merkelovu, čime se otvara prostor razdoru.

 Evropske akcije izgubile su juče 1,5 odsto vrednosti zbog procene investitora da će sa neformalnog samita izostati dramatična politička intervencija. Troškovi zaduživanja Španije i Italije su porasli.

 Prodaja dvogodišnjih nemačkih hartija od vrednosti juče oštar su signal kako novac beži u sigurnije investicije. Tako su juče investitori razgrabili dvogodišnje nemačke obveznice koje nose nula kamate na uloge.

 Oli Ren, evropski komesar za ekonomske poslove, stao je u utorak iza predloga o evroobveznicama, nazivajući ga „trasom puta” koja postavlja neophodne zakonske i fiskalne okvire za budući rad.

 Herman van Rompaj, predsednik Evropskog saveta – tela koje predstavlja EU lidere, istakao je da šefovi država i vlada treba da napuste tabue dok promišljaju budućnost Evrope i njenog ekonomskog okvira.

 Evropski lideri, osim što će razmatrati dužničke probleme sa kojima se rvu Grčka, Portugalija i Irska i koje ugrožavaju stabilnost evra, debatovaće o merama za stabilizaciju svog bankarskog sistema.

 Posebnu strepnju izaziva Španija, gde je mnoštvo banaka opterećeno sumnjivim kreditima ugovorenim tokom neslavno okončanog investicionog buma.

 Jedan od predloga je da se evropskom spasilačkom fondu dozvoli da direktno rekapitalizuje banke, umesto da pozajmljuje državama da one spasavaju ugrožene domaće finansijske institucije.

 Zapošljavanje i privredni rast su na zvaničnom dnevnom redu samita: učesnici spominju tri predloga za koje se nadaju da će obezbediti kratkoročni stimulus ekonomiji evrozone koja u prvom kvartalu ne beleži privredni rast i gde postoji opasnost od klizanja u recesiju.

 U utorak je u Evropskom parlamentu postignut dogovor o „projektnim obveznicama” instrumentu koji podržava EU budžet, a koje se mogu koristiti za finansiranje projekata u energiji, transportu i telekomunikacijama u paru sa privatnim investicijama.

 Postoji i predlog da se duplira uplaćeni kapital Evropskoj investicionoj banci, na malo iznad 20 milijardi evra.

 Treća inicijativa je da se preusmere strukturalni fondovi – novac koji se iz budžeta EU koristi za pomoć siromašnijim državama da unaprede infrastrukturu – ka drugim oblastima koje bi mogle doprineti bržem rastu.

 „Gorka istina je da nema čarobnih rešenja za krizu. Svi ćemo morati da pazimo koliko trošimo, plaćamo svoje dugove i hitro uvedemo zdrave reforme. Time ćemo podstaći rast”, ocenio je premijer Holandije Mark Rute.