Skinhedsi napali aktiviste NVO „Žene u crnom“ :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

http://www.zeneucrnom.org//index.php?option=com_content&task=view&id=281&Itemid=1

САОПШТЕЊЕ О НАПАДУ НА АКТИВИСТКИЊУ И АКТИВИСТУ ЖЕНА У ЦРНОМ

Дана 22. јануара у 00.30х у пролазу улице Сремске ка Зеленом венцу, од стране три припадника скинхедса, нападнути су активисткиња Жена у црном Виолета Ђикановић и активиста Милош Урошевић. Треба напоменути да смо се враћале из Дома омладине где смо, чекале резултате избора, у изборном штабу Коалиције ЛДП-СДУ-ГСС-ЛСВ.
Један од њих је Милошу добацио: „Види га, педер један. Ја тебе знам. Ти си у Женама у црном. Због тебе имам кривичну пријаву.“
Виолета је реаговала, обратила му се: „Мени нешто кажеш.“ На то је он кренуо ка нама и ухватио је Милоша за косу и повукао га ка земљи. Виолета му је напрскала спреј у очи, када је други неонациста ухватио њу за руку. Она је и њему напрскала спреј у очи. У том тренутку је он њу гурнуо и она је полетела ка степеницама. Пала је низ степенице на десну страну лица и задобила модрице.
Одведена је на Ургентни центар, где је константовано да нема прелома већ контузија лица. Позвана је полиција која је рекла да ми дођемо сутра да дамо изјаву уместо да то учини одмах. И ова околност само потврђује положај у којем се налазе мировне активисткиње и активисти, бранитељи/ке људских права у Србији чија је безбедност угрожена како од стране државе тако и од стране неонацистичких, клерофашистичких особа и група. Логичан наставак медијске хајке и демонизације обично су физички напади, на које надлежне институције не реагују. Србија је и даље простор некажњивог насиља, у коме се насиље над другачије мислећим и различитим оправдава.
Ми, Жене у црном, сматрамо да је овај напад политички мотивисан и представља континуитет кампање напада на Жене у црном још од почетка рада 1991. године. Методе су мењане, у зависности од политичких околности, али Жене у црном, као и сродне организације увек су биле објекат напада због залагања за другачији вредносни систем, а пре свега због истрајног, јавног и јасног залагања за раскид са злочиначком прошлошћу. Сматрамо да су овакви напади наставак рата ниског интензитета - производње страха, застрашивања другачијих, различитих у Србији. То нас неће нимало обесхрабрити већ ћемо, као и до сада, свим ненасилним средствима наставити наш ангажман.

Жене у црном
Београд, 22. јануар 2007.

................................................................................
Ако оне/они/оно мисле да оваква саопштења нису ненасилна средства онда не знам шта јесу.Са оваквим начином деловања оне/они/оно управо чине оно чему се наводно супротстављају.Познате и од оних који су их правили,признате методе прозивања свих и свакога ко не мисли као они/оне се и даље настављају несмањеном жестином а на мети су по правилу и они који немају никакве везе са догађајима.И не само сада.И не само овде.Жене (и они који би хтели да то буду)у црном су најбољи показатељи онога што нам се спрема ако будемо предали свој начин живота у руке оних који не желе да брину о њему већ да га униште...
Да будем потпуно јасан-и скинси су део тог начина размишљања који је досада,или бар у, не тако далекој прошлости био потпуно стран Србима.И једни и други неће добринети да се разбијена српска породица поново окупи у својој кући,пред иконом свога светитеља узносећи славу Богу и захвалност своме заштитнику.Лажна је брига и лажно је састрадавање оних који то исказују на овакав начин,оваквим говором и оваквим саопштењима управо као што је погрешно и суштински противно смислу чињење ових других,а у одбрану нечега што би биле опште вредности.
И једни и други у ствари сведоче својим несрпским и неправославним методом колико је наш човек дубоко пао у потрази за изгубљеним идентитетом-у потрази за Христом...