Skijanje, kakva strast! :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Skijanje, kakva strast!

Evo kompletnog sporta! Traži celo telo a za uzvrat nudi kondiciju, zabavu za sve uzraste, zdrav planinski vazduh i bliski dodir sa prirodom. Omogućava i bolje disanje i skladnije pokrete. Počinje se u trećoj godini, pa dok noge izdrže...

Od alpskog skijanja do snouborda, od zdravog sankanja do smirujućeg smučarskog trčanja, zimski sportovi su koncentrat fizičke aktivnosti i dobre zabave. Kristalno čist vazduh daje snagu za omiljeni sport, planina inspiriše i poziva na druženje. Da bismo je upoznali sa te idilične strane, moramo znati kako da joj priđemo i kako s njom da se "nosimo". Ovo važi kako za početnike tako i za iskusne majstore na "daskama" koje zimu znače. Opreza na visini od 1.700 metara nikad dosta!

Podsetnik u ruke!
To je razlog što na početku svake skijaške sezone kreću kampanje za sprečavanje nezgoda na belim stazama, utoliko pre što njihov broj iz godine u godinu raste. Opijeni lepotom i adrenalinom, mnogi olako zaboravljaju na opasnost. Dobar skijaš mora, međutim, da vodi računa o svakoj pojedinosti: od opreme do fizičke pripremljenosti, od vremenskih uslova do ishrane. Na žalost, nešto od toga se uvek zaboravi, a kad skijate ne smete zaboraviti ništa! Zato pravila u džep, da vam uvek budu pri ruci.
Ishrana: dobar doručak obezbeđuje energiju za dan na snegu. Na trpezi treba da se smenjuju slatke (džemovi, med, keks, kolači) i slane namirnice (šunka, sir, jaja) kojima se mogu dodavati ceralije, dvopek, voće i jogurt. Od pića: čaj, kafa ili sok od pomorandže.
Odeća: slojevita. Vindjakna, najbolje pernata ili od novih materijala kao što je "gore tex", i pantalone ili klasično skijaško odelo treba da štite i izoluju od hladnoće, posebno u prvim jutarnjim satima kad je temperatura daleko ispod nule.
Kaciga: visoko preporučljiva, a za decu do 12 godina u mnogim zapadnim zemljama zakonski obavezna. Važno je da dobro prijanja uz glavu.
Uzrast: skijanje je sport za decu i odrasle, od četvrte (nekad i ranije) do osamdesete (nekad i duže).
Ciča zima: obratite pažnju na mališane kad se požale da im je hladno. To je znak da su umorni i da im treba predah.
Igra: za decu od 3 i 4 godine skijanje, koje nije lak sport, treba da bude igra. Tek od šeste spontano ga prihvataju kao sport.
Ski-škola: u rukama iskusnog učitelja i mali i veliki početnici za sedam dana nauče da se spuštaju niz svaku snežnu padinu.
Naočare: obavezne! Najbolje su one u obliku maske. Štite od vetra, opasnih UV zraka i skijaškog slepila.
Pripreme: stručnjaci kažu da treba početi dva meseca pre nego što se stane na skije, u teretani i napolju. Toplo se preporučuje bar 10 minuta zagrevanja na samom terenu.
Strečing: uvek. Istezanje, koje povećava elastičnost i izdržljivost mišića, poštedeće vas manjih nezgoda.
Skije: na tržištu ima raznih modela, ali većina kupaca karving skije pretpostavlja klasičnim. Široke na vrhu i repu, a uske u sredini, kraće su i lakše za okretanje, pa početnici brže uče. Smatra se da su bolje i iz medicinskih razloga: zbog promenjene tehnike vožnje, smanjeno je opterećenje na člancima.
Zaustavljanje: na vidljivim mestima i samo uz ivicu staze. Pre nego što ponovo krenete, pogledajte prema brdu.
Informatika: pratite izveštaje o vremenskim uslovima, radu žičara, uređenosti pista, kvalitetu snega. Poštujte signalizaciju.
Prva pomoć: pružite je unesrećenom bez oklevanja, zavisno od znanja. Najvažnije je da odmah pozovete gorsku službu spasavanja.

Izbegnite povrede
Razvoj tehnologije poslednjih decenija uneo je radikalnu promenu u zimske sportove, uvodeći nove materijale i novu opremu (skije i vezove), što je među zaljubljenicima izazvalo pravi bum. Iz korena se promenila i tipologija povreda koje mogu ozbiljno da ugroze fizički "status" skijaša.
Evo korisnih saveta koji sprečavaju većinu udesa:
• Pravilo broj 1: nemojte improvizovati. Pre izlaska na stazu, radite gimnastiku i vežbe istezanja da na prvo spuštanje ne krenete "hladnih" mišića.
• Ne izostavljajte atletsku pripremu uoči smučarske sezone. Ojačajte mišićni tonus nogu i ruku, a posebnu pažnju posvetite (najugroženijem) kolenu.
• Birajte otporne i kvalitetne materijale. Uvek nosite svoju opremu ili bar svoje skijaške cipele. Ako ostalo iznajmljujete, pažljivo proverite da li je u dobrom stanju.
• Kontrolišite sve: skije, vezove, pancerice. Proveravajte da li su vam cipele dobro zakopčane, a vezovi podešeni prema telesnoj težini i skijaškoj tehnici.
• Na stazi udvostručite koncentraciju, posebno na početku i kraju "belog" dana. Dokazano je da se najveći broj skijaških povreda događa u prvom satu (hladni mišići) ili u poslednjoj vožnji kad, umorni, lako pogrešite.
• Budite oprezni, naročito u "špicevima", kad je na stazama najveća gužva. Ne dovodite u opasnost druge skijaše i pokušajte da predvidite njihove pokrete. Posebno držite na oku "snoubordere" koji najčešće nemaju svoje staze pa "smetaju" gde god nađu zgodno mesto.
• Nađite stazu koja odgovara vašim tehničkim mogućnostima, poštujte oznake na stazi i žičari i ne vozite izvan piste. Sveži sneg (pršić) je očaravajuć, ali opasan: ni odlično poznavanje snega i meteorologije ne isključuje opasnost od lavine.
• Ne dozvolite da vas ponese luda brzina jer lako možete izgubiti kontrolu nad skijama. Nemojte se trkati na prepunom skijalištu, izvoditi preširoke zavoje i nepotrebne akrobacije.

Opreza nikad dosta
Najčešća skijaška povreda je iščašenje kolena. Zašto?
- Zato što se prilikom pada cela težina prenosi na koleno - kaže skijaški instruktor i specijalista sportske medicine dr Masimo Tanci. - Današnje pancerice, visoke i krute, čuvaju list i članak: koleno je prvi nezaštićeni deo noge, slobodan da se "okreće" oko svoje ose.
Povrede meniskusa, pokidani ligamenti, udarci u glavu, prelomi ruke, podlaktice, ručnog zgloba, butne kosti, cevanice, palca samo su neke od povreda koje traže strogo poštovanje skijaških propisa. Kome se skijanje ne preporučuje?
- Starosne granice ne postoje - kaže dr Tanci. - Ne preporučuje se, međutim, srčanim (ishemična bolest srca) i plućnim bolesnicima (hronični bronhitis), budući da se ovaj sport upražnjava u vremenski nepovoljnim uslovima. Zabranjen je i osobama koje pate od teških bolesti mišićno-koštanog aparata. Od skijanja će se uzdržavati i trudnice da ne bi pale i direktno povredile karlični pojas.

Skijaško trčanje
Ako niste zaljubljenik brzina, umesto alpskih disciplina možete izabrati skijaško trčanje. Nema žičara i ski-liftova, oprema je jevtinija, trči se na ravnom ili na vrlo blagim padinama. Tehnika koja se koristi je ona "klasična", gde su pokreti slični hodanju, na skijama koje klize paralelno, u dva utabana snežna koloseka. Za ovu disciplinu koriste se drugačije skije, budući da su drugačiji i pokreti, i za nju je dovoljno sasvim malo snega. U ovom zdravom, doduše i pomalo napornom sportu, uživanje pružaju tišina, ujednačeni ritmu i pogled na veličanstveni zimski predeo.

Snoubord (daska)
Reč je o spuštanju niz snežnu padinu sa daskom privezanom za nogu. Snoubord je najmlađa i najzabavnija verzija zimskih sportova koja u tehničkom pogledu nema mnogo veze s ostalim smučarskim disciplinama, a čija je prednost u tome da je na planinu dovela osobe koje su se sportom bavile samo u gradu ili na moru. To je razlog što im ponekad nedostaje planinska kultura i što se oglušuju o pravila bezbednosti na stazi. Daska nije teška za upravljanje kao što se misli, pa danas imamo prave virtuoze ovog sporta koji, za razliku od skijanja, dozvoljava "jahanje" i u najtežim snežnim uslovima. I ovu, kao sve ostale sportske discipline, treba savladavati pod nadzorom stručnjaka da ne biste ugrožavali ni sebe ni druge.

Izvor: Viva magazin