Niko ne kontroliše psihijatrijske bolesnike kad izađu iz bolnice

U Srbiji i dalje ne postoji odgovarajuća preventiva niti postbolnička briga o osobama koje su sklone nasilju i čije psihičko oboljenje može prerasti u agresiju.

Jednostavno, niko nema nadzor psihijatijskih bolesnika van bolnice pa su oni prepušteni sami sebi. Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" sa Domom zdravlja u Paliluli potpisala je protokol o praćenju mentalnih bolesnika kada oni napuste bolnicu, kako ne bi bili prepušteni sami sebi, piše "Dnevnik".

Prema objašnjenju dr Slavice Đukić-Dejanović, direktorke "Dr Laze Lazarevića", pacijenti se otpuštaju tek kada su u solidnom stanju, ali ako ne uzimaju lekove ili nisu pod stalnom kontrolom, bolest će im se opet vratiti i ponovo će postati pacijenti ove klinike. Ona naglašava, napominjujući da tu veliku grešku pravi i porodica pacijenata, da nije niko izlečen samim tim što je izašao iz bolnice, već da se mora voditi računa da se mentalno zdravlje vraća postepeno i strpljivo.

"Ta borba sa deinstitualizacijom sastoji se u tome da se povežemo s ljudima koji su zaduženi za bezbednost tog kraja, jer neki naši pacijenti mogu biti i agresivni. Cilj je da pacijent što kraće bude u bolnici, a što kvalitetnije živi u zajednici. To je moguće postići samo ako svi sarađujemo i radimo za boljitak svakog obolelog", naglasila je Slavica Đukić-Dejanović.

Inače, u mnogim razvijenim zemljama postoji i takozvana komunalna psihijatrija, odnosno sistem u kojem nema velikih bolnica, već je reč o malim ustanovama u koje pacijenti mogu da dođu po završetku lečenja. Smatra se da je tim pacijentima potreban ne samo nadzor, već i podrška porodice i celog društva. Zbog toga se na institucijama koje zbrinjavaju i vode brigu o psihijatrijskim bolesnicima, bez obzira na to da li su oni u bolnicama ili pušteni kućama, ne sme štedeti.

Inače, u skladu s evropskim standarima Ministarstvo zdravlja Srbije treba tokom narednih godina da smanji broj kreveta za po 10 odsto u psihijatrijskim ustanovama i odeljenjima opšte bolnice.

U planu je otvaranje psihijatrijskih ambulanti i savetovališta, koji će pacijentima biti potrebni po izlasku iz bolnice.

Postbolničko lečenje mora biti obaveza države i nikako ne bi smelo, smatraju psihijatri, biti prepušteno samim bolesnicima ili onima koji s njima žive. U suprotnom, sve će više lečenih psihijatrijskih bolesnika biti na ulici i niko neće znati kada će im, bilo zato što ne uzimaju terapiju ili ne odlaze na redovne kontrole, ponovo "nešto kvrcnuti u glavi". Kada se to već dogodi, onda je kasno pričati o tome šta je trebalo da bude, a nije učinjeno.

Izvor Dnevnik

  Brišite ako sam promašio temu.

Naprotiv, itekako ima veze s temom. Ovo je jedna od stvari koje sam imao na umu kad sam je otvarao, a to je potpuna nekontrola nad psihopatama i štetočinama društva.

  Proćitao sam na prvoj strani tvoj komentar i slažem se sa njim.

 

 

Psihopate celog sveta ujedinite se...

  Kod nas država reaguje tek ako na to pristane porodica, tada se sprovodi prisilno lečenje.Izuzetak je kad je opasan po okolinu ali i tada prvo može nekog da osakati, ubije ili napravi veliku materijalnu štetu. Problem je što porodica ne reaguje a još je veći problem kad se radi o glavi kuće. Miliciju naravno boli uvo a okolina koju se teroriše može da ga tuži. Poznato je kakvo nam je sudstvo i koliko dugo traju parnice i zato je ova država raj za one koji su stvarno skrenuli i za one koji se preko trenutnog ludila ili neuračunljivosti kasnije izvuku.

 Kod nas je jedan pandur davio taštu i skoro je ubio. Na kraju se posle dva meseca provedena na ispitivanju u ludnici vratio na posao a za pokušaj ubistva nije ni odgovorao.

 Ovde se čeka da neko strada pa se tek onda eventualno preduzima nešto.