Ovaj spor nije tako jednostavan kako ga ti banalizujes  i srozavas.
Ovde se radi o ocuvanju pravih srpskih pravoslavnih vrednosti  u odnosu na neke novokomponovane stvari u veri.
A crkva i pravoslavlje su nas odrzali i pod Turcima, komuistima,,,,pa joj hvala a ovi novokomponovani vernici koji ne znaju ni OCE NAS napamet a krste se kada vide da drugi to rade a ne iz potrebe i znanj za sluzbom ,koji ne znaju da odu u crkvu -osim mozda na veliki pravoslabvni praznik i to da bi biuli videjni,.....
Jos veca stvar u ovom sukobu je i to da neki zele da priznaju siptarske institucije kao legalne uprkos nelegitimnooj proglasenoj samostalnosti KIM.Pre bi saradjivali sa si[pcima no sa Srbijom i njenim nadleznim institucijama.

АМФИЛОХИЈЕ УСМЕРАВА СРПСКУ ЦРКВУ ПРЕМА ВАТИКАНУ
Први папа СПЦ!
Митрополит је већ почео кампању за избор на место патријарха, како би са те позиције спровео екуменистичке промене које би „приближиле" православље и ватикански католицизам
Амфилохије се школовао у Риму, а колико се добро котира у Ватикану потврђује и папина донација од 100.000 долара

Амфилохије Радовић узурпирао је све институције Српске православне цркве, тврди извор „Правде" из врха СПЦ.
Митрополит црногоско-приморски увелико води кампању за избор новог патријарха, па је, како тврди наш саговорник, под своју контролу ставио Синод, Сабор, али и Прес службу Патријаршије, као и Богословски факултет.

    Митрополит није близак Коштуници

    Иако су политички противници Војислава Коштунице истицали његову наводну блискост са митрополитом Амфилохијем, она не постоји.
    - Зорица Радовић, Коштуничина супруга, у родбинској је вези са Амфилохијем Радовићем, то је једина њихова „блискост". Политички, они се много разликују, што се најбоље видело приликом формирања актуелне владе. Амфилохије је тада Тадићу и Дачићу препоручио свог штићеника, Богољуба Шијаковића за министра вера - каже саговорник нашег листа.

- Амфилохије је измислио место патријарховог заменика. То у СПЦ досад није постојало. По правилу, патријарха би требало да мења најстарији члан Синода, митрополит Јован, загребачко-љубљански, или владика Лаврентије, епископ шабачко-ваљевски. Поред тога, он је отео овлашћења која припадају само патријарху, као што је председавање седницама Синода и Сабора. Да би све држао под контролом, Амфилохије је наложио и да патријарх буде сам у болници, иако би, по правилу, уз њега требао да стално буде викарни епископ Атанасије Ракита - објашњава наш саговорник.
Он тврди да је митрополит Амфилохије заинтересован за место патријарха, како би остварио своју главну мисију: приближавање православне литургије католичкој миси. - Митрополит је један од најзначајнијих предводника „ватиканске хунте", дела свештенства које покушава да нашу цркву либерализује и приближи је католичкој. За тај посао, он има подршку епископа Јоаникија, Атанасија, Теодосија, Григорија и Иринеја. Они се, као и део свештенства и монаштва које се налази под њиховим утицајем, залажу за екуменистички пројекат промена црквених канона, што је најочигледније кроз новотарије у литургијској служби. То не треба да чуди, с обзиром да се Амфилохије школовао у Риму, а колико добре контакте има с појединцима из врха Ватикана, најбоље потврђује то што је недавно обезбедио њихову донацију од 100.000 долара - истиче извор „Правде".
Према његовим речима, Амфилохије припрема и измену процедуре приликом избора новог патријарха.
- Под плаштом демократије, он намерава да омогући што већем броју „делегата" да гласањем изаберу наследника патријарха Павла. Какав је тренутни распоред снага у Синоду и Сабору СПЦ, Амфилохије нема шансе да у томе успе, пошто је његов лоби, колико год био утицајан, ипак значајно слабији од „босанског". Управо због тога, последњи напад „демократског крила" СПЦ, које предводи црногорски митрополит, на владику Артемија представља само покушај да се елиминише потенцијални кандидат који би могао да му одузме драгоцене гласове епископа, који нису из тзв. босанског лобија, а који предводе владике Василије Качавенда и Јефрем Милутиновић. Ако би елиминисали Артемија, Амфилохијеви савезници би ојачали своје позиције и битно ослабили отпор променама - каже саговорник нашег листа.
Он тврди да патријарх Павле и не зна за последње скандалозне сукобе у СПЦ, као ни за тучу монаха у Високим Дечанима.
- Патријарх зна да је Амфилохије предводник „ватиканске хунте", и сигурно није тај којег би волео за наследника. Када је реч о Артемију, патријарх Павле је и раније подржавао владикино инсистирање на немењању литургије - истиче саговорник „Правде".

Правда

30. август 2008. 08:36
Срна: Интервју са Епископом Артемијем
Извор: Срна

Од кога у међународној заједници очекујете да заштити Србе на Косову и Метохији и њихову имовину и ко може гарантовати безбедност православног народа на Косову?
- Ми, као православни хришћани, сву помоћ и заштиту очекујемо само од Господа Бога нашега. Искуство нас учи да од међународне заједнице не можемо да очекујемо никакву заштиту за Србе и њихову имовину на Косову и Метохији. Све гаранције које је међународна заједница обећавала српском народу у протеклих девет година (а није их било мало), сагореле су у погрому марта 2004. године којег су шиптарски злочинци извршили над нашим народом. Обавеза и одговорност за безбедност православних Срба на Косову и Метохији лежи на држави Србији чији смо ми грађани. Време ће показати колико су и та наша надања оправдана. Од става и доследности Београда у одбрани суверенитета и територијалног интегритета државе Србије, зависиће и став и заштита коју с правом очекујемо од наше једноверне и једнокрвне браће Руса, којима смо за досадашњу подршку и заузимање на међународном плану, веома захвални.

Да ли су албански званичници у Приштини након једностраног проглашења независности покушали да ступе у контакт са Вама и да ли они гарантују безбедност Србима и имовини СПЦ?
- Нити су покушавали да успоставе било какав контакт, нити бисмо Ми на то пристали и да је покушаја било. Ми Срби, који живимо на територији Србије, у делу који се зове Косово и Метохија, познајемо и признајемо власти у Београду за које смо на изборима гласали, док „власти“ такозване државе Косово, нити знамо нити признајемо. У том контексту од њих нити имамо нити очекујемо било какву гаранцију за безбедност Срба и имовине СПЦ. Они су јасно своје лице показали у протеклих девет година (а и кроз векове раније), поготову 17. марта 2004. године.

Колика је вредност уништене црквене имовине на Косову и Метохији и колико је до сада обновљено српских светиња? Ко је дао средства за обнову?
- Вредност уништене црквене имовине је непроцењива. Она обухвата не само непокретну имовину – грађевине, него и културну вредност коју су поједини објекти имали, као и духовну садржину која се у њима ризничила вековима. Грађевине се и могу обновити, али културна и духовна вредност се никада и ничим не могу надокнадити, нити објективно вредновати. Обнова српских светиња на Косову и Метохији тече паралелно на два колосека. Једна је насилна и неодржива коју спроводе СЕ (који и даје средства) и Привремене институције самоуправе на основу Меморандума, који је потписала (без Наше сагласности као надлежног Епископа) и спроводи Синод. У домену те „обнове“, коју води КСО а изводе шиптарске фирме (дакле, они који су их и уништавали),  рађено је понешто на појединим објектима уништеним у мартовском погрому 2004. године, али ништа није обновљено у правом смислу нити враћено у функцију своје намене. Други вид одрживе обнове је онај који води и спроводи Епархија рашко-призренска уз помоћ и финансијску подршку државе Србије (Министарство вера, Министарство за Косово и Метохију, Координациони центар), а за потребе нашег монаштва и верног народа. Ту да поменемо само неке: манастир св. Архангела код Призрена, ман. Девич, ман. Бањска и више парохијских цркава.

Да ли и након самопроглашења независности у косовске манастире долазе нови искушеници и искушенице и како се одлука о независности одражава на духовни живот у манастирима?
- Да, и после тог безаконог чина, у наше манастире пристижу нови искушеници и искушенице жељни духовног живота. Та одлука Шиптара о независности, нема апсолутно никаквог значаја ни утицаја на духовни живот у нашим манастирима, који се одвија према предању и монашким правилима Свете Цркве Православне.

У којој енклави је ситуација најтежа и где би помоћ била најпотребнија?
- Свуда је тешко, свуда има проблема и потреба, али сматрамо да је ипак најтеже у метохијским повратничким селима, као и у селима Новобрдске општине. Ми према нашим моћима и могућностима настојимо да помогнемо тим нашим паћеницима, али су и наше снаге и моћи недовољне да подмире све потребе нашега народа. Ипак, благодарни смо Богу и захвални браћи који са разних страна покушавају да нам помогну.

Када можемо очекивати повратак дела моштију светог краља Милутина у његову задужбину Бањску и докле се стигло са обновом тог манастира?
- Повратак дела моштију светог краља Милутина јесте идеја која је с времена на време оживљавана и у прошлости, али никада до сада није реализована. У задње две године процес је поново покренут, и он је у току. Свети синод бугарске православне цркве одлуку о уступању дела моштију донео је, како смо обавештени,  пре скоро две године (2006), али се даље ништа није урадило. Манастир Бањска се обнавља интензивно. Велики подухвати су пред нама. Можда свети Краљ чека да припремимо достојно место за његов повратак, или, можда чека, да се ми боље духовно припремимо и удостојимо да га дочекамо. Очигледно да још нисмо спремни. Али надамо се да ће до тога ипак доћи у догледном времену.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Danas sam gledao jednu emisiju na HTV o Carigradu i njegovim poslednjim danima
DA li znate da je 4 Krstaski rat zapravo bio jedna  velika akcija protiv Carigrada jer su bili zavidni na njegovoj moci, ljepoti,  prosvetiteljstvu koje je tamo vladalo ( samo da vam kazem knjige i znanje koju su oni posjedovali su zabranjivani na zapadu )
Eto ti veliki i dobronamjerni krstasa su usli u gradu i unistili skoro pa sve ali skoro pa sve
I u zadnjim danima su nudili Caru da prizna Papu oni cemu poslati pomoc.
Iako je on to uradio pomoc koja je stigla bila je premala ali i preksano je stigla
E sad bio jedan od onih koji je nagovara cara da prizna Papu i nakon svega je dobio kardinalsko mjesto
Za njega se na kraju sve dobro zavrsilo, zar ne.
A za ostale ?
U svoj toj zbrci jedan od najvecih generala koje je imao Car je izasao i javno rekao:
Bolje turban nego papsku mitru !
Ja mu se pridruzujem u toj ideji
Ako dodje do znacajnijeg pomaka u ekumeni crkava moj stav je takav da cu se odmah preobratiti u Islam  i to javno

Четврти крсташки рат је заправо идеја млетачког дужда Енрика Дандола. Иначе цело то војевање је било један велики промашај. Прво нису имали пара за превоз до Света Земље (Млечани су били задужени за превоз). Пошто нису хтели за џаба да их превозе, затражили су од крсташке војске да за њих заузме Задар, који је иначе био католички град, под влашћу католичке краљевине Мађарске. Ту су већ скренули с пута. Затим су се умешали у неке византијске династичке спорове и решили да нападну Царство, рачунајући на богатство којим је Константинопољ обиловао. Иначе још од времена Првог крсташког рата, по западним земљама се шири презир према Грцима, за који су заслужни барони и витезови, који су се враћали из Палестине. Иначе, насупрот учесталом мишљењу, тадашњи Папа Иноћентије III није одобравао опсаду и освајање Цариграда (и мене је изненадило ).


Заправо претпоследњи византијски владар јесте прихватио унију, али тад је већ било прекасно за све. Нит' је народ у тешким тренуцима то желео прихватити, нит' је било који европски владар имао намеру да пошаље велику војну помоћ Византији, без обзира на папске заповести.

Помоћ која је стигла је била добровољна. Две ђеновљанске лађе са око 700 људи су стигле пре турског напада на град.

Sukobi u SPC opet izašli u javnost

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve saopštio je u sredu uveče da Srpska patrijaršija ne zavisi od vlasti u Beogradu, niti od bilo kog ovozemaljskog činioca, kako je to u intervjuu listu „Politika" izjavio episkop raško-prizrenski Artemije.

"Svaki propust u Patrijaršiji može biti samo plod naše ljudske slabosti, neumešnosti, ponekad nedoraslosti izazovima vremena, a ne spoljašnjih uticaja", ističe se u saopštenju koje je, kako se navodi, "pod punom odgovornošću pred Bogom i ljudima", potpisao episkop bački Irinej, odgovoran za odnose s javnošću i medijima.

"Optužba preosvećenog g. Artemija duboko je nepravedna, jer je lažna. Nju, kao i čitavu posvetovnjačenu, ispolitizovanu intonaciju intervjua, smatram potpuno neprimerenom za pravoslavnog episkopa", kaže episkop Irinej, odgovarajući na tvrdnje episkopa raško-prizrenskog iznete u tom listu.

Reagovanje Sinoda SPC odnosi se na završni deo intrevjua, koji je "Politika" objavila 8. septembra, na temu isključenja struje u manastirima Kosova i Metohije, u kome je episkop raško-prizrenski izneo stav da svako potpisivanje ugovora s kosovskom elektrodistribucijom (KEK) znači priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Episkop Artemije je, takođe, iskazao pretpostaku da je igumanija Pećke Patrijaršije imala konsultacije s Patrijaršijom u Beogradu i da je tu dobila odobrenje da potpiše ugovor s kosovskim KEK-om, posle čega je uključena struja tom manastiru.

U saopštenju se navodi da nije reč ni o kakvoj neposlušnosti igumanije Pećke patrijaršije, jer bi neupućenom čitaocu moglo izgledati da je ona odrekla poslušnost nadležnom episkopu.

Patrijaršija je, kako se ističe, jedina nadležna institucija za Pećku patrijaršiju, koja ima status stavropigijalne lavre koja je pod neposrednom jurisdikcijom srpskog patrijarha, a u sadašnjim okolnostima, njegovog zamenika mitropolita Amfilohija.

Vladika Artemije nije nadležni episkop za Pećku Patrijaršiju, kaže se u saopštenju Sinoda, uz poruku episkopu Artemiju da "nema moralno pravo da pripisuje Srbiji nebrigu o Srbima ili o našim svetinjama na Kosovu i Metohiji, jer, kao malo ko, ima neposredna saznanja o zalaganjima i ulaganjima Srbije, čiji je i on sam itekako veliki korisnik".



Izvor: MTS-Mondo

Nepomirljive struje u SPC

Patrijarh Pavle se dobro oseća. Svaki dan odlaze kod njega sveštenici i pričešćuje se - kažu za "Blic" u beogradskoj Patrijaršiji. Poglavar SPC slavi samo imendan i krsnu slavu, međutim, danas će na Vojnomedicinskoj akademiji, gde boravi već dve godine, ipak biti svečanije. Patrijarhu je rođendan, puni 95 godina. Tako je i najstariji poglavar u pravoslavlju, a samo mesec dana od njega mlađi je bugarski patrijarh Maksim. Pitanje izbora novog poglavara SPC je ono na koje vladike i dalje daju različite odgovore.

Svetu arhijerejsku liturgiju u paraklisu Svetog Luke simferopoljskog i krimskog na VMA, gde je patrijarh Pavle na leèenju od 13. novembra 2007. godine, služiæe mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Patrijarh Pavle je 44. poglavar SPC, a na tronu je 19 godina. Krajem oktobra 2008. patrijarh Pavle je uputio pismo Saboru u kome umoljava arhijereje SPC da mu na predstojeæem zasedanju zbog zdravstvenog stanja i nemoæi odobre povlaèenje sa trona. Međutim, na novembarskom redovnom zasedanju nije izabran novi patrijarh, odnosno deo arhijereja čiji su glasovi bili potrebni kako bi Sabor prerastao u izborni nije ispoštovao molbu Njegove svetosti. Na ovogodišnjem majskom zasedanju iznova je pokrenuto pitanje izbora, ali se sve završilo umoljavanjem patrijarha da ostane poglavar.

Iako je patrijarh prvi među jednakima, praktično to baš i nije tako. Mnoge bitne odluke za život SPC ne mogu biti donete bez poglavara. Da se Crkva izvuče iz pat pozicije pokušalo se sa jačim Sinodom koji je izabran na ovogodišnjem majskom zasedanju i izabrana je crkvena vlada u kojoj su članovi veoma obrazovane i preduzimljive vladike. Međutim, dobri poznavaoci Ustava SPC kažu da je to samo pokušaj da se vakuum bez patrijarha kako-tako premosti. Otuda je izbor novog poglavara uvek otvorena tema.

Među vladikama postoje razlike u mišljenju. Počev od toga da li patrijarh treba da leži na VMA ili da bude u manastiru gde bi takođe imao negu, što pojedine vladike smatraju prirodnijom sredinom, pa do izbora novog poglavara za života patrijarha Pavla. Međutim, razlika nije u stavu da li birati novog patrijarha ili ne jer većina smatra da treba, već u razlogu zašto bi se to činilo. I tu se dolazi do osnovne podele među episkopima.

Jedna grupa vladika želi novog patrijarha jer nastoji da se u Crkvi zavede red i nemaju svog kandidata na kome insistiraju. Oni su jednostavno za izbor. Među tim vladikama je deo iz Srbije poput braničevskog Ignjatija, episkopi sa prostora bivše države poput dalmatinskog Fotija, zahumsko-hercegovačkog Grigorija, gornjokarlovačkog Gerasima i deo vladika iz dijaspore. S druge strane su one vladike koje su okupljene oko zvorničko-tuzlanskog Vasilija. Ovaj episkop, praktično, kako tvrde dobri poznavaoci prilika u SPC, i upravlja Crkvom jer na većini važnih pozicija ima "svoje ljude". Međutim, ova grupa vladika među kojima je i mileševski Filaret glasala bi za izbor kada bi bili sigurni da bi njihov kandidat prošao, a to je neko iz takozvanog kruga "bosanaca", što može biti stvar dogovora ukoliko se izbor patrijarha vrati na način kakav je nekada bio, a to je glasanje.

Međutim, mnogo jasnije razlike u stavovima vladika su kada je reč o bogosluženju. Deo vladika, poput banatskog Nikanora, smatraju da oni jedini znaju kako se služi liturgija, da su jedini ispravni i imaju svoje sledbenike među civilima koji upadaju na liturgije u drugim eparhijama sa transparentima i ometaju ih. Ta grupa vladika smatra da služi nekakvim starim načinom od vremena, kako kažu, Svetog Save. Sa druge strane su vladike koje najjednostavnije shvataju da je liturgija živa i da se kroz vekove menjala.

Neke vladike su naklonjenije Moskvi, a neke Carigradu. Smatralo se da je Ruska crkva sklona da ostale pomesne crkve drži potčinjenima. Ostaje da se vidi kakva će biti crkvena politika novog patrijarha Kirila.

Nikolaj Balašov, sekretar za međupravoslavne odnose Odeljenja za spoljne veze Moskovskog patrijarhata, ocenjuje za "Blic" da, i pored izvesnih nesuglasica, u SPC vlada bratski duh i normalni odnosi. "Smatramo da su dešavanja u SPC njena unutrašnja stvar, ali verujemo da uprkos dugoj bolesti, patrijarh Pavle ostaje i za svoj narod, i za SPC simbol jedinstva, molitvenog duha i podvižništva", kaže Balašov. On navodi da je ruski mitropolit Ilarion proletos prisustvovao Sinodu SPC i da je stekao utisak da je u SPC stanje normalno. Protojerej tvrdi da patrijarh Kiril, na nedavnom susretu s Jelicom Kurjak, ambasadorom Srbije u Moskvi, nije pozivao SPC na jedinstvo, nego je govorio o duhu jedinstva među pravoslavnim crkvama. Patrijarh je tada podržao borbu Beograda za Kosovo pred Međunarodnim sudom pravde.

Izvor: Blic

Artemije ne tereti Subotičkog i Vilovskog

P.Z.V. i agencije    | 09. 11. 2010. - 11:11h | Foto: Reuter    | Komentara: 2
U Višem sudu u Beogradu, na suđenju direktoru građevinskog preduzeća “Rade Neimar” Predragu Subotičkom (47) koji je zajedno sa bivšim anhimandritom Simeonom Vilovskim optužen za protiv pravno prisvajanje sredstava iz eparhijskog fonda, svedočio je nekadašnji vladika Artemije tvrdeći da je sve rađeno po zakonu .

 
Odbranu je danas iznosio Predrag Subotički, koji je negirao krivicu, dok je suđenje protiv Vilovskog, koji je u bekstvu, razdvojeno. Umirovljeni vladika
 
Artemije saslušan je kao svedok i nikog od optuženih nije teretio, već je rekao da ništa nije rađeno bez njegovog znanja i da za sve postoji dokumentacija .
 
Subotički i Vilovski optužnicom se terete da su od 8. jula 2004. do neutvrđenog dana krajem januara ove godine, zloupotrebom službenog položaja, nezakonito prisvojili blizu 350.000 evra iz blagajne Eparhije raško-prizrenske.
 
Vilovski boravi na slobodi u Grčkoj, pošto je Vrhovni sud te države sredinom jula odbio zahtev Srbije za njegovo izručenje i uz kauciju ga pustilo iz pritvora.
Odlukom Srpske Pravoslavne crkve, Vilovskom, koji je bio saradnik umirovljenog vladike Artemija, nedavno je oduzet monaški čin i vraćeno mu je svetovno ime.
 
Branilac Vilovskog, advokat Branislav Tapušković izjavio je sredinom avgusta, odmah po podizanju optužnice, da Vilovski ne namerava da se pojavi na suđenju u Beogradu jer se, kako je naveo, u toku dosadašnjeg postupka nije pokazalo da mu bila obezbeđena pravičnost suđenja.
 
Subotički je i dalje u pritvoru, u kom boravi od februara ove godine.
Prema navodima optužnice, Vilovski je, kao odgovorna osoba koja je bila ovlašćena za zastupanje Eparhije raško-prizrenske i kosovskometohijske, preko blagajne eparhije, Subotičkom u gotovini isplaćivao novac za navodno izvršene radove na rekonstrukcijama i adaptacijama manastira na Kosmetu.
 
Bivši anhimandrit je davao usmene naloge blagajniku Milivoju Markoviću da preko blagajne, na ruke, direktoru “Rada Neimara” isplati 349.875 evra, na ime fiktivnih radova. Ovaj novac, Subotički je uplaćivao na račun svog preduzeća.
 
Prema navodima optužnice, blagajnik Milivoje Marković je po nalogu Vilovskog sačinio 18 priznanica za novac koji je isplatio Subotičkom. Na ovaj način, Subotičkom je pribavljena korist od blizu 350.000 evra, a Eparhija raško-prizrenska i kosovskometohijska oštećena je za ovaj iznos.

Izvor: Blic

Crkve se uopšte previše bave svetovnim pitanjima. Zato im je uticaj u narodu  manji.
Katolička crkva se pretvorila u preduzeće za razno razne poslove i delatnosti. Pravoslavne crkve , pak , u većini slučajeva ne mogu da se snađu , niti nađu prvi put do svojih vernika. Sve u svemu hrišćanski svet je u velikoj krizi.

Конузин враћа Артемија?!


Мада се мислило да је "случај Артемије“ за Српску православну цркву окончан његовим умировљењем на мајском заседању Светог архијерејског сабора, проблем је тек од тада почео да се разбуктава, чак до међународних размера пошто се и руски амбасадор Александар Конузин заинтересовао за њега. Тако да ће Артемије поново да буде централна тема новембарског заседања црквене скупштине чији се почетак очекује 17.новембра, тим пре што је у најновијем јавном одговору Синоду (црквеној влади) на њихову последњу забрану да врши свештенослужења, урадио преглед синодских и саборских огрешења о каноне и Устав СПЦ.
  Пошто је уклањањем владике Артемија из Епархије рашко-призренске за њим пошао велики део монаштва, а и пошто су уследиле синодске и патријархове забране овом владици да остане духовник монасима, затим да врши богослужења и да јавно говори у Београду, али и да не сме у Русији да учествује на међународној конференцији о односима СПЦ и Ватикана после Јасеновца, владику Артемија недавно је у манастиру Шишатовац посетио Александар Конузин амбасадор Руске Федерације у Србији интересујући се за узроке и детаље проблема са којима се владика суочава, потврђено је "Вестима" у овом фрушкогорском манастиру где се владика Артемије тренутно налази у егзилу. 
Руски амбасадор, према речима најближих сарадника патријарха Иринеја Гавриловића, није међутим тражио до сада сусрет са поглаваром СПЦ или Синодом у вези Артемијевог случаја.

"Будући да ће питање владике Артемија опет бити на дневном реду Светог архијерејског сабора од 17. до 21.новембра, а треба имати у виду да руска држава стоји иза Руске православне цркве, те да Московска патријаршија будно прати догматичност и каноничност потеза највиших помесних православних црквених законодавних тела, и то не само српске цркве, а канони су у случају владике Артемија, како је он и навео у обраћању Синоду, систематски гажени, накарадно тумачени и погрешно примењвани, онда је јасно зашто је Конузин долазио у Шишатовац“ речено је "Вестима" у високим црквеним круговима.

Владика Артемије је потврдио да га је Конузин посетио, али није желео да износи детаље разговора.

Указујући да дипломатска правила налажу да амбасадори поступају по инструкцијама земаља које су их послале у иностранство, познаваоци црквене спољне политике, сматрају да је Министарство спољних послова Русије наложило Конузину да се сретне са владиком Артемијем зато што је то тражила Руска православна црква.

"Мада се званично једни другима не мешају у унутрашња питања, све помесне православне цркве итекако прате да ли ће било која од њх, према томе и српска црква, постати лош пример за друге огрешењем о догму и каноне на којима почива православље, па кад процене да је то неопходно, онда неформално интервенишу, адекватним каналима", појашњавају саговорници "Вести" упућени у међуцрквену дипломатију.

Живадин Јовановић, шеф некадашње југословенске дипломатије, у изјави за "Вести“ истиче да "амбасадор у целокупности заступа државу коју представља у иностранству“ и да " има широка овлашћења и слобуду из своје матичне земље да се поставља у зависности од конкретних услова и потреба“
Гледано из перспективе осталих канонских помесних православних цркава Свети архијерејски сабор СПЦ се, према мишљењу упућерних у црквену дипломатију, нашао у великом проблему и незгодној ситуацији по питању владике Артемија. Нарочито након што је Артемијев септембарски допис Синоду и свим архијерејима СПЦ јавно обзнањен, а он у њему кроз детаљну анализу образлаже синодско и саборско огрешење о каноне и Устав СПЦ.   
Подсећања ради, умировљени епископ рашко-призренски најпре је синодском одлуком суспендован са епархијске катедре половином фебруара. На мајском заседању Светог архијерејског сабора тајним гласањем умировљен је мимо своје воље, гласовима већине српских епископа. Наложено му је такође да мора да напусти своју дотадашњу епархију, а Синод је одредио да његово ново пребивалиште буде манастир Шишатовац у Епархији сремској. У међувремену више десетина монаха, монахиња, искушеника и искушеница напустило је манастире у Епархији рашко-призренској уз образложење да не могу да прихвате кршење канона од стране највиших црквених законодавних тела у СПЦ. И сам владика је у неколико наврата у обраћању Синоду, навео да му је пресуђено без црквено-судског поступка и противно канонима и Уставу СПЦ. Због тога, како је навео, не може да прихвати досадашње неканонске и противуставне одлуке, и поручујући да се ни убудуће неће повиновати одлукама Синода и Сабора уколико оне буду неканонске и у раскораку са црквеним уставом.

Све ће то Мајчица Русија позлатити заједно са срским народом етнички очишћеним од другосрбијанаца.
 Беж' те русофоби ускоро ће вам и пацоварници бити тесни.