Rešiće se,nego šta nego će se rešiti.
Crkva nije "organizacija" kakvom je pojedini zamišljaju i baš zato će se rešiti svi problemi!
Verujem u Boga i Crkvu kao telo Hristovo,što ona primarno i jeste!
Svuda postoje i to nije tajna,ljudi "koji se malo zaborave",pa i u Crkvi, i koje treba podsetiti gde su i u čemu su ili ako ne žele da se "podsete",zna se onda!

Idi begaj-ovo je ko crtani film 

Konačnu odluku o sporu unutar Eparhije raško-prizrenske Sinod SPC prepustio Saboru
Obustava svih sporova oko Visokih Dečana

Beograd - Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlučio je juče da prepusti Saboru "ključne odluke" u rešavanju spora unutar Eparhije raško-prizrenske (ERP), koji su kulminirali odlukom nadležnog episkopa raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića) da razreši svih dužnosti u Eparhiji svog vikara episkopa lipljanskog i igumana dečanskog Teodosija (Šibalića). U saopštenju sa jučerašnje sinodske sednice nije precizirano kada će Sabor biti održan.
Na jučerašnjem redovnom zasedanju Sinoda kome su, na poziv crkvene vlade, prisustvovali i vladika Artemije i vladika Teodosije, kao i članovi Saborskog odbora za Kosovo i Metohiju "jednodušno i jednoglasno je zaključeno da se obustave svi sporovi vezani za nedavna zbivanja u manastiru Visoki Dečani i sve odluke s tim u vezi i sve ono što može ugroziti misiju SPC u celini, a posebno na KIM", saopšteno je iz SPC.

Neizvesno jesenje zasedanje Sabora
Sinod SPC najavio je juče da će Sabor biti održan "u dogledno vreme". U Patrijaršiji za sada niko ne može da precizira kada bi to moglo da bude, mada ima najava da bi zbog događaja u ERP crkvena vlada mogla da odustane od planova da se i ove godine "preskoči" jesenje zasedanje Sabora. Pre izbijanja spora u ERP, kao jedan od razloga za odlaganje zasedanja najvišeg jerarhijskog i crkveno-zakonodavnog tela SPC do sledećeg maja navođeno je nepromenjeno zdravstveno stanje patrijarha Pavla u odnosu na ovogodišnji majski Sabor.
Crkvena vlada je posle gotovo petosatne rasprave o sporu u ERP, takođe poručila i da "u ovim nevoljama koje snalaze našu Crkvu i naš narod na KIM, episkop Artemije, njegovo sveštenstvo i monaštvo i verni narod imaju solidarnost i podršku čitave naše Crkve u svedočenju Hristove ljubavi, istine, mira, pravde i svakog dobra".

Niko od učesnika sednice, niti u kancelariji Sinoda juče nije želeo da komentariše i objašnjava šta se sve podrazumeva pod postignutim dogovorom. Novinarima je nezvanično potvrđeno da su umesto članova Sinoda episkopa žičkog Hrizostoma (Stolića) i mileševskog (Filareta) sednici prisustvovali u svojstvi članova-zamenika mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan (Pavlović) i episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda). U Patrijaršijskom dvoru juče je viđen i episkop bački Irinej (Bulović), član Saboskog odbora za KIM, u koji je imenovan nakon što je vladika Artemija zbog sprovođenja spornog Memoranduma o obnovi u martovskom pogromu porušenih srpskih crkava i svetinja 2005. napustio ovo saborsko telo. Sinodskom sednicom predsedavao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) koji se dan ranije sastao sa Bogoljubom Šijakovićem, ministrom vera u Vladi Srbije, mada nema potvrde da su razgovarali o sporu unutar ERP.
Uoči jučerašnje sinodske sednice pojedini beogradski mediji izveštavali su, pozivajući se na "zvanična dokumenta do kojih su došli", o finansijskim malverzacijama u ERP. Kao zakonski sporno, između ostalog, navedeno je poslovanje Eparhijskog centra "Rade Neimar" i prodaja crkvenog zemljišta u Đakovici izvesnom Kolju Komaniju za 150.000 evra" u kojoj je, kako prenosi beogradska štampa, "Eparhiju na osnovu sudskog ovlašćenja zastupao Ded Komani".

Pred jučerašnje zasedanje Sinoda iz Informativne službe ERP stiglo je saopštenje u kome se ocenjuju kao "jadni pokušaji da se diskredituje ličnost vladike Artemija", uz tvrdnju da "usaglašenost tih pokušaja jasno govori o organizovanoj akciji koordinisanoj iz jednog centra".
"U medijima je kao po komandi počelo blaćenje vladike Artemija. Podlost ide dotle da vladiku Artemija prozivaju za posedovanje dve kuće. Očigledno nikoga ne interesuje to što su te kuće Eparhiji poklonili vernici, o čemu postoji dokumentacija, ali je svakako bitno kako ta vest zvuči, jer ostavlja utisak da je te kuće vladika kupio... Sve u svemu, vladika mora po direktivi Pentagona biti uklonjen, pa su zato sva sredstva dozvoljena. Najlakše je po onom oprobanom receptu: neka se pobiju međusobno, a za naše interese", navodi se, između ostalog, u saopštenju.
Vladika Artemije juče nije želeo da za naš list komentariše pisanje medija o poslovanju ERP. Kratko se pozvao na sinodsku odluku da su "obustavljeni svi sporovi".

Izvor: Danas

šta je kao crtani film ?

Ključnu odluku o aferi u SPC doneće Sabor
Sinod zamrznuo sukob vladika
Autor: T. Spaić | Foto:D. Grubin | 27.08.2008. - 08:14


Sveti arhijerejski sinod je na jučerašnjoj proširenoj sednici, kojoj su prisustvovale sukobljene kosovske vladike Artemije i Teodosije, poništio odluku o smeni igumana manastira Visoki Dečani. Njihov sukob je praktično samo zamrznut do oktobra, kada će o tome ponovo raspravljati Sabor SPC.

U saopštenju Sinoda SPC o sednici kaže se da je „jednodušno i jednoglasno zaključeno da se obustave svi sporovi vezani za nedavna zbivanja u manastiru Visoki Dečani i sve odluke s tim u vezi i sve što može ugroziti misiju SPC u celini, a posebno na Kosovu i Metohiji“. Takođe se najavljuje da će ključne odluke u ovim i drugim gorućim pitanjima doneti Sabor SPC. Vladike koje su učestvovale u sednici Sinoda juče nisu želele da komentarišu ovo saopštenje. „Blicu“ je nezvanično i u Patrijaršiji i među bratstvom u Gračanici potvrđeno da to znači da je odluka vladike raško-prizrenskog o smeni Teodosija poništena i da će on ostati iguman manastira Dečani. U Gračanici su bili veoma nezadovoljni.
- Nije još viđeno da se odluke episkopa poništavaju. To je potpuno nekanonski - rekao je izvor iz Gračanice koji je zahtevao anonimnost.
Iako je vladika Artemije odlučno odbijao mogućnost da odustane od svoje odluke o smeni „neposlušnog“ igumana Dečana, juče je očito na sednici Sinoda to prihvatio.
Sociolog religije Mirko Đorđević kaže za „Blic“ da je postignut kompromis jer Sinod poimenice nije osudio vladiku Artemija zbog, kako je ranije saopšteno, njegove „nepromišljene i neočekivane odluke“, već je saopštio da su „jednodušno“ došli do zaključka.
- Ovo ne znači da se sukob smirio, već je samo među njima postignut kompromis da bi se izbegao veći skandal i raskol u crkvi. Oni su se, sudeći po saopštenju, dogovorili da za sada ćute, a o otvorenim pitanjima će raspravljati na Saboru. Postalo je jasno da se sukob dvojice vladika dobio takve razmere da preti da kompromituje crkvu i društvo u celini i zato je to zaustavljeno - kaže Đorđević i naglašava da je u osnovi njihovog sukoba politika prema pitanju Kosova i državnom rukovodstvu, a mnogo manje afere sa novcem koje su proteklih dana lansirane u mnogim medijima.

Diskreditacija
Vladika raško-prizrenski Artemije prethodnih dana dovođen je u vezu sa građevinskom firmom „Rade neimar“ čije je usluge, po navodima medija, nudio bivšem premijeru Koštunici i ministru Velimiru Iliću, naravno, mimo tendera i to za obnovu crkava i manastira na Kosovu. Istovremeno, SPC ima potpisan memorandum sa kosovskim institucijama o finansiranju obnove crkava i manastira, na koji je svoj potpis stavio patrijarh Pavle. Za člana Komisije koja se stara o izvođenju radova, u koje je do sada uloženo više od sedam miliona evra, od strane SPC imenovan je upravo vladika Teodosije. I Sinod i Sabor SPC do sada su podržavali sve što je vladika Teodosije do sada radio u Komisiji.
U medijima su objavljene i mnoge druge priče koje diskredituju poslovanje Raško-prizrenske eparhije. Jedna od njih govori da je vladika Artemije, bez znanja i saglasnosti Sabora i Sinoda SPC, prodao crkveno zemljišta u Đakovici izvesnom Kolju Kompaniju za 150.000 evra. Jedan od predstavnika kosovskih Srba Ranđel Nojkića ocenio je juče za B92 da je suština sukoba vladika Artemija i Teodosija upravo oko novca i u „materijalnim sredstvima“.
Raško-prizrenska eparhija je povodom ovih optužbi juče saopštila „da se protiv vladike Artemija vodi medijska kampanja koordinisana iz jednog centra“ i dodaje da „vladika mora po direktivi Pentagona biti uklonjen“, jer je jedini koji „direktno stoji na putu konačne otimačine naše teritorije“.

Uloga Simeona Vilovskog
U saopštenju se dodaje da je episkop raško-prizrenski odbio memorandum o obnavljanju svetinja na Kosovu jer bi time „neposredno bila priznata“ nezavisnost Kosova, ali da je memorandum pod pritiskom nametnut i uz pomoć vikarnog episkopa Teodosija počelo njegovo sprovođenje.
- Tužno je to što se događa među vladikama na Kosovu. Indikativno je, međutim, da se za većinu tih poslova vezuje ime Simeona Vilovskog koji je najbliži savetnik vladike Artemija. Na primer, vlasnik građevinske firme „Rade neimar“ Predrag Subotički je blizak Simeonov rođak. Vladika Artemije se veoma promenio od Simeonovog dolaska u Gračanicu. Njegova bliskost sa radikalima i DSS je išla preko Vilovskog. Takođe, imam utisak da je Simeon uticao da se, nekada veoma složni, vladike Artemije i Teodosije, i otac Sava Janjić veoma udalje - kaže za „Blic“ ugledni predstavnik kosovskih Srba, koji je zahtevao anonimnost.
„Blic“ juče nije uspeo da stupi u kontakt sa ocem Vilovskim, jer je odbio kontakt. Međutim, na zvaničnom sajtu SPC može se pročitati niz veoma ozbiljnih optužbi protiv njega, zbog čega je Sinod još u maju 2006. godine tražio od vladike Artemija da ga „otpusti“. Protosinđel Simeon se optužuje da je lagao, unosio razdor u eparhiju, kršio kanonski poredak... Vladika Artemije se o sve te odluke Sinoda i kasnije Sabora SPC oglušio.
Izvor „Blica“ iz Patrijaršije kaže da je vladika Artemije u sukobu i sa Saborom i sa Sinodom SPC već tri godine, otkako je odlučeno da Crkva ne želi da se tuži sa državama NATO, a pre svega EU. Sukob se pojačao kada je vladika Artemije odbio da poštuje odluku Sabora SPC, takođe iz 2006. godine, da ugasi eparhijski centar „Rade neimar“, da duhovni i misionarski centar „Atos“ u Beogradu prenese u vlasništvo Patrijaršijskog upravnog odbora, kao i da vrati kuće u Bistričkoj ulici, u Sremčici i u Banji Koviljači.
- Vladika Artemije je hteo da angažuje advokatsku firmu iz Izraela, koju mu je preporučio Atanasije Jeftić, i koja bi vodila spor protiv država NATO. Taj postupak je trebalo da košta oko 20 miliona dolara. Međutim, to je bilo zaustavljeno direktno iz kabineta tadašnjeg premijera Koštunice i vladika Artemije je bio prinuđen da odustane. Tako da on nije sprečen samo u Crkvi. Njegov mnogo veći sukob je neprihvatanje odluka Sabora i Sinoda o obnovama srpskih svetinja na Kosovu - kaže za „Blic“ dobro obavešten izvor iz Vlade.
Kako „Blic“ saznaje, vladika Artemije se zalagao da obnovu crkava izvodi isključivo firma „Rade neimar“. Manastir Banjska, čiji je starešina Simeon Vilovski, obnovila je upravo firma „Rade neimar“, a predstavnicima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika nije dozvoljeno da pregledaju kako je ta obnova urađena.
Poznavaoci prilika u SPC kažu da sukob Artemija sa Sinodom i Saborom SPC nije rešen i da će teško biti izgladiti višegodišnje neslaganje. Oni upozoravaju da, ukoliko u vrhu SPC ne smognu snage da ovo reše pre Sabora u oktobru, da može doći do raskola, do otcepljenja Raško-prizrenske eparhije.


Trajković: Srbima na Kosovu ubijaju nadu
- Mnogo mi je žao što se o crkvenim velikodostojnicima ovako piše u javnosti. Iako sam se sa vladikom Artemijem politički razišao odavno, meni je čast bila što sam nekad bio u njegovoj blizini. Narod na Kosovu je ovo katastrofalno primio, jer Crkva je ovde jedina nada i sada je ovaj sukob ubija. Pa ovde Srbi ne bi ostali ni u ovolikom broju posle 1999. godine na nije bilo i vladike Artemija i vladike Teodosija. Žao mi je zbog svega i nadam se da će naći snage da se pomire - kaže za „Blic“ Moma Trajković, jedan od lidera Srba sa Kosova i Metohije.

Lončarski: Artemije zaustavio i Unesko
- Nema nikakvih dokaza da je vladika Artemije na bilo koji način imao veze sa novcem koji je davan za obnovu crkava i manastira na Kosovu. Međutim, vladika je veliki protivnik memoranduma koji je SPC potpisala sa kosovskim institucijama o obnovi srpskih svetinja i kulturne baštine u čemu učestvuje i Savet Evrope. Sa stanovišta zaštite sve što je na Kosovu urađeno bilo je potrebno obaviti i mi to nikada ne bi mogli sami. Republički zavod je trebalo nedavno da radi i obnovu crkve u Lipljanu, po odluci i planu Uneska, ali je vladika Artemije sprečio naš ulazak u crkvu. Vladika je u nekoliko navrata vršio pritisak da se odustane od obnove iako su i Sabor i Sinod SPC ove i prošle godine odlučili da se sa obnovom nastavi - kaže Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

Izvor: Blic

sa covekom koji ne ume da razlikuje banalne stvari kao na primer devojku od sponzoruse ne zelim da polemisem oko ozbiljnih stvari kao sto su crkva i politika!

26. август 2008. 12:27
Дечанска 'демократска' револуција
Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска


Доносимо у прилогу анализу безакоња и непочинстава која је починио викарни Епископ Теодосије Шибалић и побуњени монаси манастира Високи Дечани.  Из овог кратког прегледа види се дубина њиховог безакоња и санкције које за то следују.

Карактер деловања викарног Епископа Теодосија и побуњене братије из Дечана у потпуности је немонашки, или, прецизније речено, анти-монашки и анти-црквени. Таквим својим деловањем они устају против основних принципа и постулата хришћанске Цркве, и уносе механизме световног, безаконог, деловања у Цркву.

 

ДЕЧАНСКА „ДЕМОКРАТСКА“ РЕВОЛУЦИЈА



 

Најновији догађаји везани за побуну братства манастира Високи Дечани откривају нам неколико поражавајућих чињеница. Не презајући ни од надлежног епископа, ни од завета које су дали и пред Богом и пред својим епископом, ни од каљања угледа епархије и Српске Православне Цркве уопште, ни од поста који је у току (очигледно да је пост постао минорна ствар за монахе), монаси манастира Дечани су на најгрубљи начин прекршили низ правила и канона који регулишу како понашање свештенства, тако и понашање монаштва.

Прво су прекршили завет послушности надлежном епископу, а овај преступ санкционише 8. канон IV васељенског сабора. Санкција за овај преступ је одлучење тј. изопштење из Цркве за монахе и лаике, а за клирике свргнуће. По 2. канону Софијског сабора, суштина монаштва је послушност и учеништво што подразумева безусловну послушност старијим монасима, а да не говоримо о епископу.

Поред овог, дечански монаси су направили и преступ против црквеног поретка по члану 47 Правила и прописа СПЦ (свако отказивање послушности својој јерархијској власти и свака буна и завера...).

Дечански монаси су својом побуном и анархијом покушали да наметну некакав “демократски” начин одлучивања (петиције, консензус...) који је апсолутно стран Цркви и противан устројству Цркве. Овим поступком су довели у питање одлуке надлежног епископа као и спречили спровођење истих. Тако су починили преступ претресања и критиковања закона и наредби надлежних власти и њихових поступака. Овај преступ санкционише 4. канон IV васељенског сабора, 55. правило светих Апостола, 13. правило Прво-другог цариградског помесног сабора, 17, 19, и 45. члан Правила и прописа СПЦ. Иначе, санкција за монахе и лаике је одлучење од Цркве, а за клирике свргнуће (рашчињење и лишавање сваког свештеничког достојанства).

Својим смишљеним одвајањем надлежног епископа Артемија од његове пратње, избацивањем исте из круга манастира и покушајем да епископа без пратње уведу у просторије, дечански монаси су показали планско завереничко деловање. Преступ завере санкционише 18. канон IV васељенског сабора, 34. канон VI васељенског сабора као и члан 47 Правила и прописа СПЦ. У сва три случаја казна за клирике и монахе је свргнуће односно одлучење.

Физичким насртајем на клирика о. Симеона, дечански монаси су прекршили 9. правило Прво-другог цариградског сабора. Својим понашањем, монаси манастира Дечани су извршили низ преступа против владања које доликује свештеничком чину и положају као и низ преступа против хришћанског морала и црквене дисциплине. Обе групе преступа канонски су санкционисане.

Осим ових несумњивих канонских преступа и прекршаја, избацивањем делегације надлежног епископа дечански монаси су показали да имовину манастира Дечани сматрају лично својом чиме су извршили преступ узурпирања црквене имовине. Имовина манастира Дечани је пре свега имовина епархије Рашко-призренске и имовина СПЦ коју монаси користе али је не могу самовољно узурпирати.

Ако знамо да се  “викарни епископ налази у потпуној зависности од епархијског епископа”[1] онда је викарни епископ Липљански Теодосије својим одлукама и понашањем такође извршио преступе кршећи каноне Цркве. Прво је свакако кршење канона везаних за послушност надлежном архијереју о чему смо већ говорили, а што је санкционисано за клирике свргнућем.

Својим понашањем викарни епископ Теодосије је узурпирао и самовољно отео део епархије Рашко-призренске чиме је учинио преступ против црквеног поретка: самовољно и насилно отимање туђе епархије или парохије. Овај преступ је санкционисан 18. правилом Анкирског сабора, 16. правилом Антиохијског сабора као и 18. чланом Правила и прописа СПЦ. Санкција за овај преступ је свргнуће епископа.

Следећи из групе преступа против црквеног поретка је злоупотреба и прецењивање свог јерархијског положаја. Овај преступ санкционисан је 10. правилом Антиохијског сабора, а санкција је свргавање и лишавање части хорепископа (аналогно викарном епископу). Сви преступи наведени за монаштво односе се и на викарног епископа Теодосија.

Поред наведеног, страшна је чињеница да је један православни монах “непожељан” у манастиру Дечани, а да су шиптарски сепаратисти и мафијаши примани као званична делегација неке званичне институције. 

 

Због тежине и броја учињених преступа од стране дела монаштва манастира Дечани и викарног епископа Теодосија, епископ Рашко-призренски Артемије је поступио у складу са правима и овлашћењима надлежног архијереја и ничим није нарушио канонски поредак Цркве. Карактерисање одлуке владике Артемија од стране Синода СПЦ као “непромишљене” је крајње забрињавајуће. Синод ни једном речју није показао интересовање за најгрубља кршења црквеног поретка која као санкцију повлаче вишеструка рашчињења и одлучења од Цркве.

Иако надлежни епископ има право да самостално смењује и поставља игумане и презвитере у епархији, изгледа да то у случају владике Артемија није тако па он мора да подноси рачуне о томе како уређује своју епархију.

Занимљива је та брижност коју део епископата и Синод показују за викарног епископа Теодосија. У нашој Цркви има неколико викарних епископа. Можете ли замислити неког од њих да се одметнуо од надлежног архијереја и да за то не сноси никакве санкције? Рецимо, замислите владику Атанасија (Ракиту) да је отцепио део Патријаршије, одбио послушност Његовој Светости Патријарху и  на крају, уместо оштре санкције, да га неко зове на разговор (извињавам се владики Атанасију због овог поређења, али је било неопходно да што пластичније дочарам ситуацију). Непојмљиво, зар не?

Као што је за светску а и нашу политичку “елиту” отети део Србије, Косово и Метохија, “јединствен случај” (бандитски термин), изгледа да је тако и са епархијом Рашко-призренском. Изгледа да се и она посматра у нашој Цркви као “јединствен случај” те зато свако у њој може да спроводи своје замисли мимо знања и одобрења надлежног архијереја. Сетимо се само посета “министара” необољшевичке власти манастиру Дечани без знања надлежног архијереја и игнорисања његовог епископског достојанства.

Зашто је то тако? Одговор је веома прост: владика Артемије је једини човек који директно стоји на путу коначне отимачине наше територије и стварања мафијашко-бандитске творевине велике Албаније. Наша војска (ако постоји уопште) је пацифистичка, организује изложбе дечијих цртежа и користи топовске и тенковске цеви као вазне за цвеће док је део територије окупиран, док нашу децу на Косову и Метохији убијају, држе у гетоима, спречавају пролазак неопходном медицинском материјалу итд. Дакле, од војске ништа. “Наши” политичари... хм, сама реченица је трагикомична. Те две препреке је шиптарско-амерички картел лако елиминисао (с тим да “наши” политичари нису били препрека већ одани сарадници).

Остала је наша Црква, тачније, епископ Рашко-призренски Артемије као једина препрека на путу отимачине Косова и Метохије. Владика је поднео тужбу против земаља НАТО које су учествовале у бомбардовању Србије, наложено му је да тужбу повуче. Владика је одбио Меморандум о обнављању светиња јер би тиме непосредно била призната шиптарско-америчка бандитска творевина на територији Србије, Меморандум је под притиском наметнут и уз помоћ викарног епископа Теодосија почело је његово спровођење у дело. Очигледно да су “прогресивне и демократске снаге” унутар Цркве веома јаке и брижно спроводе примљене директиве у дело.

 

Јадни су покушаји да се дискредитује личност владике Артемија, али усаглашеност тих покушаја јасно говори о организованој акцији координисаној из једног центра. У медијима је као по команди почело блаћење владике Артемија док је викарни епископ Теодосије приказан као жртва “радикалног и фундаменталистичког, самовољног и бахатог” Артемија. Подлост иде дотле да владику Артемија прозивају за поседовање две куће. Очигледно никога не интересује то што су те куће епархији Рашко-призренској поклонили верници (о томе постоји документација па би било добро да жбирови из “јавних сервиса” и то дају на увид јавности), али је свакако битно како та вест звучи јер оставља утисак да је те куће владика купио. А одакле му новац? Мислим да је боље за све оне који покушавају да облате владику Артемија да се ово питање њима никада не постави јер би свашта могло да изађе на видело.

Све у свему, владика мора по директиви Пентагона бити уклоњен па су зато сва средства дозвољена. Најлакше је по оном опробаном рецепту: нека се побију међусобно, а за наше интересе.

 

 

    Прес одељење Епархије рашко-призренске                                                 

Moju podrsku ima ono krili SPC koje nije za bilo kakve ekumenske pregovore dogovore ili sta vec, ono koje se ne stidi zbog podrske svom narodu i vojsci tokom ratova od 1990-1999,ono koje je skrivalo Radovana ( ako ga je ikada skrivalo)
Prema tome moju podrsku ima Vladika Artemije a svi oni koji su se okomili na njega kao b92 i neki drugi mediji pokazuju oravi razlog linca tog covjeka
Nije u pitanju nikakva meterijalna korist  vec je sve politicke prirode jer treba ukloniti poslednju prepreku da i sama drzava Srbija sutra prizna KIM
Sramota 

POSLEDICE SUKOBA U VRHU SPC
Artemije ugrozio obnovu crkava
Autor: T. Spaić | Foto:O.Bunić | 28.08.2008. - 00:01


Odluka vladike raško-prizrenskog Artemija da smeni igumana manastira Visoki Dečani Teodosija ugrozila je nastavak obnove kosovskih crkava i manastira koji su oštećeni u martovskom pogromu nad Srbima 2004. godine, kaže za „Blic“ izvor u Patrijaršiji. U vrhu SPC strahuju da je zbog tuče monaha u Dečanima i svega što se kasnije događalo ugled Crkve narušen među stranim donatorima od kojih zavise radovi na očuvanju srpske baštine.

Vrh SPC pogodila je vest da je otkazan sastanak Komisije za sprovođenje obnove na čijem je čelu Ema Karmajkl, ekspert iz Saveta Evrope, a članovi predstavnici Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ministarstva kulture Republike Srbije, kosovske vlade i vladika Teodosije, u ime SPC. Na dnevnom redu otkazanog sastanka bio je plan novih radova na obnovi crkava i manastira za ovu godinu.
- Sastanak Komisije trebalo je da bude održan u petak, ali sam dobila obaveštenje da se otkazuje, bez obrazloženja i bez naznake novog datuma. Trebalo je da se dogovorimo da se otvore novi tenderi za nove poslove jer se ove godine samo završavalo ono što je prošle godine bilo dogovarano i nijedan novi projekat obnove nije započet. Komisija se tokom ove godine, zbog svima poznatih događaja, slabo sastajala, svega dva puta - kaže za „Blic“ Vera Pavlović-Lončarski, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ema Karmajkl, predsednica Komisije za sprovođenje obnove, izjavila je juče za „Blic“ da je sastanak odložen iz „tehničkih razloga“.
- Donekle sam pratila ono šta se događalo u SPC. Naša komisija je potpuno posvećena obnovi manastira i crkava. Za njen rad potrebno je da svih pet članova budu prisutni i odlučuju o onome šta će se dalje raditi na Kosovu, dakle važno je da bude prisutan i vladika Teodosije u ime SPC - rekla je Karmajkl i dodala da će sastanak komisije probati da zakaže početkom sledeće nedelje.
„Blicov“ izvor, blizak generalnom sekretaru Saveta Evrope, rekao nam je da Komisija ne može da radi ako svi njeni članovi nisu prisutni i u punom mandatu, kao i da nisu sigurni u kakvom je statusu vladika Teodosije nakon što ga je episkop raško-prizrenski smenio.
- Sveti arhijerejski sinod jednoglasno je odlučio da se obustave svi sporovi i sve odluke s tim u vezi i sve što može ugroziti misiju SPC u celini. Time je i zamrznuta odluka episkopa Artemija o smeni vladike Teodosija i on može nastaviti svoj rad u Komisiji. Međutim, nama je bez obzira na jednodušnost s kojom je ova odluka Sinoda doneta, sukob i sve što je u javnosti eksplodiralo u vezi s tim nanelo mnogo štete. Narušen je naš ugledu i u društvu, među narodom na Kosovu i Metohiji i u Međunarodnoj komisiji od koje zavisi obnova naših manastira i crkava. Strahujemo da bi zbog svega strani donatori mogli odustati od obnove - rekao je za „Blic“ izvor iz Patrijaršije.
Kako „Blic“ nezvanično saznaje u Vladi Srbije, ovo strahovanje nije bez osnova jer je svojevremeno, u vreme dok su na čelu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika bili DSS kadrovi, poznati po bliskim kontaktima sa vladikom Artemijem, Teri Dejvis, generalni sekretar Saveta Evrope, davao do znanja da bi donacije mogle biti prekinute.
Da podsetimo, u talasu nasilja u martu 2004. godine na Kosovu porušeno je pet spomenika kulture prve kategorije, 14 spomenika kulture treće kategorije i 15 verskih građevina. Sredinom 2004. godine potpisan je memorandum o njihovoj obnovi i formirana Komisija. Vladika Artemije, kao episkop Raško-prizrenske eparhije, odbio je da u tome učestvuje i zato je u ime SPC u Komisiju postavljen vladika Teodosije. Vladika Artemije zalaže se da sve radove, van međunarodnih tendera, obavlja građevinska firma „Rade neimar“ zbog čijeg je nelegalnog poslovanja Sabor SPC tražio njeno zatvaranje.
U obnovu verskih objekata na Kosovu, uz saglasnost Sinoda i Sabora SPC, do sada je uloženo ukupno oko sedam miliona evra, međutim od svih porušenih crkava i manastira, radovi su za sada kompletno završeni samo na osam objekata (na crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Uroševcu, crkvi Svete Petke u Kosovskoj Kamenici, crkvi Svetog Nikole u Kosovom Polju, crkvi Svetog cara Uroša u Uroševcu, crkvi Svete Petke u Vitini, crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice i crkvi Svetih Flora i Lavra u Lipljanu i Trpezarija svete nedelje u Orahovcu). Najznačajniji i najpoznatiji verski objekti poput crkve Bogorodice Ljeviške i manastira Svetih arhangela u Prizrenu ili na Vladičanskom dvoru radovi ili nisu ni započeti ili su samo izvršene kratkoročne popravke.
Obnova crkava i manastira na Kosovu nije sama sebi cilj. Ona je u funkciji povratka prognanog srpskog stanovništva. Međutim, ne samo što je sukobom vladike Artemija sa Saborom i Sinodom ugrožena obnova, već, kako naglašavanju izvori „Blica“ iz Patrijaršije, ugrožena je i jedinstvenost Crkve na Kosovu, kao oslonca preostalih Srba.

Borba za pozicije u vrhu SPC
Poznavaoci SPC tvrde da će aktuelni, zamrznuti sukob u vrhu SPC uticati na izbore za novog patrijarha kada do njih dođe. Za najsnažnije kandidate za novog patrijarha slove mitropolit Amfilohije i vladika Artemije koji se nalaze na suprotnim stranama aktuelnog sukoba. Međutim, u SPC navode još bar desetak imena uglednih vladika koji bi mogli biti kandidati za novog patrijarha, a među njima vladike Irineja Bulovića, episkopa banjalučkog Jefrema, zahumsko-hercegovačkog Grigorija. Međutim, treba imati u vidu da se patrijarh bira žrebom između tri kandidata i da u krajnjem ishodu o izboru odlučuje „prst sudbine“. U vreme kada je biran patrijarh Pavle, on je slovio za rezervnog kandidata i nije se u predizbornim kalkulacijama pominjao kao mogućnost. Glavni kandidati bili su Stefan Žički i Sava Šumadijski.

Objekti čija je obnova zaustavljena
1. Crkva Bogorodice Ljeviške (Prizren)
2. Manastir Svetih arhangela (Prizren)
3. Manastir Devič (Srbica)
4. Saborna crkva Svetog Đorđa (Prizren)
5. Crkva Svetog Nikole (Prizren)
6. Crkva Svetog spasa (Prizren)
7. Stara crkva Svetog Đorđa (Prizren)
8. Crkva Svetog Ilije (Vučitrn)
9. Crkva Svetog Save (Kosovska Mitrovica)
10. Crkva Svetog Nikole (Priština)
11. Crkva Svetog Andreja (Podujevo)
12. Srpska pravoslavna Bogoslovija Svetih Ćirila i Metodija (Prizren)
13. Vladičanski dvor (Prizren)
14. Crkva Svete nedelje (Prizren)
15. Crkva Svetih Petra i Pavla (Uroševac)
16. Srpsko pravoslavno gradsko groblje (Uroševac)
17. Crkva Svetog Ilije (Varoš selo, Uroševac)
18. Crkva Svetog Jovana Preteče (Peć)
19. Crkva Vavedenja Bogorodice (Belo Polje, Peć)
20. Saborni hram Svete trojice (Đakovica)
21. Crkva uspenja Presvete Bogorodice (Đakovica)
22. Crkva Svetog Kazara (Đakovica)
23. Crkva Svetog arhangela Mihajla (Obilić)
24. Crkva Svetog arhangela Mihajla (Štimlje)
25. Crkva Svetih Petra i Pavla (Istok)


ANKETA: Koliko ponašanje pojedinaca u SPC (sukob vladika) ruši ugled Crkve?

Božidar Kovačević penzioner, Beograd
Njihovo ponašanje je nedopustivo. Svedoci smo velike sramote i njihovi postupci moraju se najoštrije osuditi. Sve nadležne institucije moraju da se angažuju i spreče dalje propadanje Crkve kao institucije.
Bosiljka Milutinović penzioner, Beograd
Sramota. Najbolje je da vernici osude ovakvo ponašanje u javnosti. Svedoci smo klasične borbe za vlast, kakva ne priliči nikome. To je za svaku osudu. Svi moramo da reagujemo, naročito sada kad se patrijarh razboleo.
Jelena Mraković student, Beograd
- Naravno da utiče. Žalosno je to što se dešava. Kako da se ne zapitamo u kakvom nam je stanju država, ako nam se ovakve stvari dešavaju unutar Crkve kao institucije? Za svaku osudu.
Milan Paldrmić prodavac, Niš
Kako će narod da veruje ubuduće onima koji propovedaju poštenje i ljubav prema bližnjem, a ovamo krčme crkvenu imovinu i čak se tuku? Ta sramota među crkvenim licima odavno postoji jer mnoga sveštena lica imaju i svoje biznise.
Mladen Velojić pravnik, Niš
Pravoslavlje i onako u nekoj borbi za opstanak i samo nam je falila ta bruka u vrhu Crkve. To će poljuljati ugled Crkve, ali ne smemo poštena crkvena lica da stavljamo u isti koš. Oni koji su bacili sumnju na veru, moraju da snose sankcije pojedinačno.
Boban Mihajlović privatnik, Niš
Na jednoj strani se propoveda veronauka u školama, a na drugoj se prodaje srpska zemlja i to crkvena. Nesreća je to što se dešava i za narod na Kosovu jer sada kada im je neophodna Crkva da ih čuva i okuplja. Sramota.
Rajko Uzunović poljoprivrednik, Užice
Pojedini crkveni velikodostojnici ruše ugled Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i to ga dobro ljuljaju, zaboravljajući čije su sluge. Kao da nam nije mnogo problema u Srbiji pa još nam trebaju i raskoli u Crkvi.
Bogdan Glavinić bankarski službenik, Užice
Najgore od svega jeste to što u rušenju ugleda Crkve učestvuju članovi Svetog sinoda SPC. Sada imamo slučaj da se vladike javno prepucavaju preko medija, a nikako se ne sme zaboraviti ni slučaj Pahomije i pedofilija.
Aleksandar Ćirović radnik, Užice
Individualnim ekscesima i glupostima pojedinci ne mogu da naruše ugled SPC, pa makar to bili vladike i mitropoliti. Pravog vernika ta previranja ne mogu da okrenu na drugu stanu.
M. S. - V. L. - Z. L.

Izvor: Blic

Mućke eparhijskih sekretara
Predsednik SPO Kosova godinama ukazuje na zloupotrebe u SPC
 

BEOGRAD - Ranđel Nojkić, dugogodišnji predsednik pokrajinskog odbora SPO KiM, godinama je ukazivao na zloupotrebe u Eparhiji raško-prizrenskoj, zbog čega je odstranjen iz političkog života Kosova. Nojkić kaže da nije zatvarao oči pred zloupotrebama i da ima puno moralno pravo da govori o „sramnom bogaćenju crkvenih velikodostojnika“.

- Upravo posle razgovora sa mnom vladika Artemije zainteresovao se za aktivnosti svog sekretara Grujića. Sud je utvrdio da je proneverio više od dva miliona dinara sa zvaničnog eparhijskog računa. Falsifikovao je dokumentaciju za nekoliko skupocenih „audija 6“, koje je prodavao Albancima. Otuđio je 15 šlepera s humanitarnom pomoći iz Rusije i prodao ih Albancima. Takođe, teretili smo ga za mahinacije sa imovinom Eparhije, imanjem i lokalima, koje je na svoju ruku prodavao ili izdavao pripadnicima albanske nacionalnosti. Sav novac od prodaje ili izdavanja u zakup stavljao je u svoj džep. Osuđen je na četiri godine.

Gde je tu odgovornost vladike Artemija?

- Ako sam ja znao šta se dešava u Eparhiji, kao i većina vernika, trebalo je da zna i on. Doveo je oca Simona, koji je želeo da preuzme sve i da kao sekretar bude drugi iza vladike, što po hijerarhiji sekretar i jeste. Nekadašnji sekretar Eparhije otac Srđan umalo je nastradao kada je došlo do sukoba interesa oca Simeona. On je bio glavni ideolog prodaje crkvenog zemljišta Albancima. Prodaja imovine u Đakovici stigla je 2006. pred Sinod i specijalnu komisiju. Simeon je svedočio i negirao da je bilo šta prodato. Kada mu je predočen dokument Unmika koji ga demantuje, spasao ga je vladika Artemije. A novac je navodno bio predviđen za lobiranje u SAD?!

I otac Srđan, tadašnji sekretar, optuživao ga je za zloupotrebe?

- Da. U to vreme na veoma čudan način neko je pokušao da mu se osveti. Na Srđana je pucano 2006. kada se vraćao u parohijski dom u Gračanici. Ubrzo posle toga proteran je s Kosova.

Ukazivali ste i na mahinacije u Koordinacionom centru za KiM?

- Istraga zbog zloupotreba stigla je do skupštinskog odbora za KiM i taj finansijski izveštaj nikad nije overen. Konkretno, otac Simeon je za obnovu konaka manastira Banjska dobio 400.000 evra, a ceo posao koštao je dvostruko manje. Kada sam ga pitao da li je to istina, priznao mi je, ali nikom ništa.

Izvor: Kurir