Škakljivi predmeti stoje u sudovima dok ne zastare

Za samo nekoliko meseci prošle godine pred sudovima zastarelo je preko 600 predmeta krivičnog gonjenja. Ukus zastarelosti osetio je i „otporaš“ iz Požarevca Momčilo Veljković, koga je vrhuška Miloševićevog režima vređala i neosnovano blatila iznoseći razne gadosti u ondašnjim režimskim medijima.

Juče je isteklo šest godina od spornih događaja, a sud u međuvremenu nije uspeo da donese nikakvu presudu po njegovoj tužbi. Da li je to slučajno? U ovom sporu koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom tako su bez bilo kakve kazne ostali tuženi bivši funkcioneri Ivan Marković, Hadži Dragan Antić, Nikola Šainović, Dragoljub Milanović i Milorad Komrakov...

- Optužni predlog stajao je četiri godine u fioci, ne znam iz kog razloga. Tako da kada je počeo optužni postupak, saslušavanje optuženih, počela je i „gimnastika“ nedolaženja advokata i optuženih. Potom sudija Dejan Marinković zakazuje ročište za 8. maj, dan pre nego što se može proglasiti zastarelost. Međutim, sudija Marinković čak ne dolazi, već najavljuje svoje bolovanje do 1. jula. Određuje svoju zamenicu. Ona, pak, procesno nije znala ili nije htela da odgovori svom zadatku. Ovaj slučaj ima rok zastarelosti od pet godina i to je praktično nastupilo - kaže za „Blic“ Veljkovićev advokat Đorđe Nedeljković, koji je po treći put ovog meseca „imao slučaj zastarelosti“.

- Prigovor zastarelosti rešava sudije muka koje imaju u škakljivim sporovima. Uzmu bolovanje, a potom završe u advokaturi. Često i u jednostavnijim sporovima steknem utisak da su ljudi sa pravosudnim funkcijama pod pritiskom. Stalno se susrećem sa nemogućnošću sudija da presuđuju - dodaje Nedeljković.

I u sporu protiv vladike vranjskog Pahomija zastareli su delovi optužnice. Prvi slučaj za koji je optužen dogodio se u leto 1999. godine, a drugi 2. januara 2000. koji je zastareo ove, 2006. Vladika Pahomije optužen je u ovim predmetima da je počinio bludne radnje nad četvoricom dečaka koji su u to doba imali od 14 do 17 godina. Ministar pravde Zoran Stojković nedavno je sam javno priznao da je primio 20.000 pritužbi građana iz cele Srbije i ocenio ih kao „vapaj za pravdom koji je posledica neažurnosti sudova“. Prema podacima iz Vrhovnog suda Srbije, od 625 zastarelih krivičnih predmeta čak 154 odnosilo se na zatvorske kazne, dok je u 26 predmeta zastarelo izvršenje novčane kazne. Po zastarelosti prednjače opštinski sudovi. Samo u Nišu 44 kazne su zastarele ili, na primer, u Subotici, gde je u 27 slučajeva došlo do propusta u vođenju krivičnog postupka.

- Ne postoji generalni razlog. Ponekad jeste zaista u pitanju sudija u smislu da nije nije pratio rokove ili na vreme zakazivao. Ali, i stranke i njihovi advokati zatežu - kaže sudija Omer Hadžiomerović.

Profesor Pravnog fakulteta doktor Nebojša Šarkić dodaje da ipak, najviše odugovlače same stranke i njihovi advokati i upozorava:

- Za odmaganje tu su advokati ili i tužilac koji ponekad ne podnese sve dokaze, pa sudija ne može da presudi. Ali, na dobrom sudiji je, da se to ne dozvoli. On o tome treba da vodi računa.

U iščekivanju nacionalne strategije pravosuđa, u Srbiji međutim, nedostaju disciplinske mere. Njima bi se nosioci pravosudnih funkcija na neki način kažnjavali za propuste. Za sada primera radi, ukoliko se utvrdi da sudije nisu pravilno postupale sleduje ili ukor ili razrešenje.

- Kod nas imate dve krajnosti savesno ili nesavesno postupanje. Međutim, između te dve krajnosti ostaje veliki broj propusta nekažnjen jer nema disciplinskih mera. Ne možete razrešiti sudiju za manji propust. Nacionalnom strategijom predviđen je sistem odgovornosti. Neophodno je uvesti disciplinsku odgovornost, čime bi se veliki broj malih propusta koje sudije prave sankcionisali - kaže Hadžiomerović.



Izvor: Blic \ Ž. Jevtić