Sa prve deonice autoputa Banjaluka–Gradiška “nestalo” 44 miliona maraka

piše: EMP

Javna je tajna da je prva deonica autoputa Banjaluka–Laktaši, koju “gradi” firma “Integral-inženjering”, jedna od najvećih “praonica” para u Republici Srpskoj. Dok vladajuća nomenklatura svakodnevno poziva na “borbu protiv kriminala“, urlajući „drž'te lopova“, dotle deo te iste vlasti aktivno učestvuje u otvorenoj otimačini, koja je do sada dostigla celih 44 miliona maraka, ali joj se, uprkos tome, ni dalje ne nazire kraj. Jer, gramzivost i alavost glavnih aktera pljačke decenije je epohalna

Čubrilović, Lazendić, Stanković
Način na koji je Republika Srpska oštećena za četrdeset četiri miliona KM do te mere je vulgaran, beskrupulozan i brutalan da vređa inteligenciju svakog razumnog čoveka. Prezir prema građanima RS, koji su ovom otimačinom pokazali njeni inspiratori, organizatori i izvršioci, svedoči da ta ekipa smatra da je nedodirljiva i da mogu nesmetano i nekažnjeno činiti šta hoće. Grupacija koju čine Nedeljko Čubrilović , ministar saobraćaja i veza u Vladi RS, direktor „Puteva RS“ Mladen Lazendić i Slobodan Stanković , vlasnik firme „Integral inženjering“ naduvavanjem cena izgradnje tunela i trase na ovoj deonici uspeli su da sa realnih cca 65 miliona KM, koliko je potrebno za kompletan završetak ovog dela autoputa, iznos podignu na neverovatnih 110 miliona KM, koliko je u ovu svrhu utrošeno do sada. To su postigli enormno naduvavajući cenu tunela „Klašnice“ sa prvobitno predviđenih 13 na 24 miliona KM, potom tunela „Laktaši“ sa potrebnih 18 miliona na astronomskih 28 miliona KM, dok su na čistoj trasi po kilometru „uzimali” pet miliona KM, jer je cena „njihovog“ kilometra koštala RS 10 miliona KM, iako je za hiljadu metara asfalta, kako ćemo dokazati, bilo potrebno nepunih pet miliona KM. Da bi sve ovo izveli, „Trio fantastikus” se koristio i Mandrakovim sistemom: po potrebi su u jednom aneksu ugovora tuneli nestajali, da bi se nakon toga, čarolijom, pojavili u drugom aneksu, mnogo skuplji nego što je to iko mogao i zamisliti. Krenimo redom.

Osnovni ugovor

Ministarstvo saobraćaja i veza RS, 17. i 18.08.2002, objavilo je tender za izgradnju puta Banjaluka–Gradiška u dužini 5,7 km. Komisija je 30.09. 2002. dostavila izveštaj Ministarstvu saobraćaja i veza, a 18.12.2002. sklopljen je Ugovor o građenju na iznos od 43. 442.755, 49 KM sa firmom “Integral inženjering” d.o.o. Laktaši. Radovi na trasi počeli su 21. 07. 2004 (tzv. pripremni radovi), a po građevinskoj dozvoli 9.09.2004. Rok završetka radova predviđen ugovorom bio je 24 meseca od početka izgradnje, to jest 9.09.2006. (Svedoci smo da od toga nije bilo ništa i da su rokovi probijeni za celu godinu, a do sada je, prema rečima stručnjaka s kojima se konsultovao Patriot , na otvorenoj trasi urađeno oko 80 posto radova, dok je na ostalim objektima urađeno tek oko 60 posto.)

Činjenica je da je Urbanistički zavod RS iz Banjaluke loše uradio projekat autoputa, pa je Građevinski fakultet napravio reviziju projekta; utvrđeni su nedostaci; projekat je dopunjen, što je po automatizmu značilo povećanje potrebnih sredstava predviđenih ugovorom.

Utvrđeno je da je realna cena autoputa, svih objekata i dva tunela oko 65 miliona maraka. Agencija za javne nabavke BiH dala je sagalsnost za aneks Ugovora o građenju za dodatne radove u vrednosti do 50 posto osnovnog ugovora i taj aneks 1 je potpisan 25.09.2006. godine, tako da je nakon toga ukupan iznos za izgradnju ove deonice dostigao 65.164.133,24 KM, što je objektivna cena koštanja.

Prva prevara

Međutim, u aneksu 1 Ugovora o građenju za dodatne radove načinjena je prva gruba prevara, koja je omogućila otimačinu 44 miliona KM. Iz potpisanog ugovora izbačen je celi jedan tunnel – “Laktaši” (vidi dokumente), iako je osnovnim ugovorom bila predviđena njegova izgradnja, a ni revizija koju je izvršio Građevinski fakultet nije dala tu mogućnost. Suštinski, to je nezakonito, ali je učinjeno kako bi se omogućila milionska pljačka. Brisanje tunela “Laktaši” nije jedina gruba prevara načinjena u aneksu 1, koji su potpisali Mladen Lazendić i Slobodan Stanković. Istim aneksom naduvana je vrednost tunela “Klašnice” za 11 miliona KM, sa, za izgradnju potrebnih, cca 13 miliona na cca 24 miliona maraka.

Na ovaj način stvoreni su uslovi za “legalizaciju” pljačke, odnosno za aneks 2 ugovora, koji isti akteri potpisuju u julu 2007. godine na vrednost od 44 miliona KM, čime se, koje li koincidencije, zaokružuje pljačka od 44 miliona maraka državnih para. U aneksu 2 se iznenada pojavljuje tunel “Laktaši”, koji je na volšeban način nestao u aneksu 1. Aneksom 2 je predviđena izgrdanja tunela “Laktaši” – od početka do kraja – iako je taj tunel već trebalo da bude izgrađen u skladu sa odredbama osnovnog ugovora. Međutim, jasno je iz svega navedenog da je od novca predviđenog za prvobitni ugovor i onog aneksom 1 izvučeno desetine miliona KM, tako da se aneksom 2 morala ta “rupa” zatvoriti i omogućiti otimanje dodatnih desetina miliona KM. Stvar je urađena tako što je cena tunela “Laktaši” naduvana kao i cena tunela “Klašnice”: “Nestali” tunel, nakon aneksa 2, više ne košta 18 miliona KM, prvobitno predviđenih osnovnim ugovorom (i sasvim dovoljnih za izgradnju), već Čubrilović, Stanković i Lazendić odlučuju da ima da košta 28 miliona KM. Aneksom 2 predviđeno je i 16 miliona KM “za ostale radove”, koji su već odavno plaćeni i trebalo je da davno budu završeni.

Otimačina na čistoj trasi: kila asfalta skuplja od kile zlata

Nije samo drastično uvećana cena tunela već i cena kilometra čistog puta – trase. Veliki objekti, dva tunela, “Klašnice” (24 miliona KM), “Laktaši” (28 miliona KM) i most (cena 11 miliona KM) ukupno koštaju neverovatnih 63 miliona KM, a čist put – trasa preostalih 47 miliona KM. Ukupna dužina deonice koju radi “Integral-inženjering” je 5,7 km. Kada iz ove mere oduzmemo dužinu tunela i mosta (velikih objekata), što iznosi 1.050 metara, to znači da je otvorene, čiste trase ostalo 4,6 km. Kada onih 47 miliona, koliko košta čista trasa, podelimo sa ovih 4,6 km, prosta računica kaže da kilometar košta čak cca 10 miliona KM u izvedbi “Integral-inženjeringa”. Veoma je interesantno ovu cenu kilometra gotovog autoputa uporediti sa ponudom iste te firme “Integral inženjering” za nastavak radova na istom tom autoputu do Gradiške, gde su išli sa cenom manjom od pet miliona KM po kilometru. To znači da čelnici “Integrala” ovom ponudom sami priznaju da su u dosadašnjem izvođenju radova na prvoj deonici autoputa Republiku Srpsku po kilometru oštetili za celih pet miliona KM, što je na čistoj trasi ukupno preko 23 miliona KM.

“Na tenderima nude veoma niske cene, a posle aneksima povećavaju ugovorene iznose. Ovakvi slučajevi bi iziskivali dodatno povećanje cena, čime se povećavaju troškovi. To se ne sme dozvoliti”, rekao je Čubrilović nakon sastanka sa predstavnicima “Puteva RS”!!!

Nakon svega, ovo “upozorenje” ministra Čubrilovića ne zvuči kao loš vic, već kao najcrnji bezobrazluk jednog osionog, bahatog, nesavesnog i beskrupuloznog drumskog razbojnika.

Drastično kršenje Zakona o javnim nabavkama

Zakon o javnim nabavkama BiH predviđa mogućnost sklapanja aneksa za naknadne radove u visini od 50 posto od osnovne cene. Umesto naknadnih radova, u aneksu 1 smanjena je vrednost radova na tunelu “Laktaši” na nulu, tako da je ovaj objekat de fakto izbačen/izbrisan, što se nikako nije smelo učiniti, jer je drastično prekršen zakon.

Ukupna vrednost radova (do sada) iznosi oko 110 miliona KM, a to je 2,5 puta ili 250 posto veće od osnovnog ugovora, što je van svakog zakona, ali i pameti. Preciznije rečeno, aneksima je “Integralu” dato cca 66 miliona maraka, a osnovnim ugovorom svega cca 44 miliona KM.

Stručnjaci tvrde da prvobitni ugovor nije mogao biti uvećan ni za 50 posto, jer je potpisan u vreme dok su na snazi bili entitetski zakoni o javnim nabavkama, tako da je sve anekse trebalo potpisati u skladu sa Zakonom o nabavci roba i usluga i ustupanju građevinskig radova RS. Ovaj zakon predviđa mogućnost potpisivanja jednog aneksa, i to samo na iznos do 20 posto od iznosa utvrđenog osnovnim ugovorom.

Ovakvo ponašanje u slučaju izgradnje autoputa je gruba zloupotreba položaja i oni koji su to učinili trebalo bi da budu krivično gonjeni.

Lazendić lažima prikriva nestanak tunela

Magazin Patriot uputio je dopis Mladenu Lazendiću, direktoru „Puteva RS”, u kojem smo zatražili pojašnjenje situacije u kojoj je tunel „Laktaši” bukvalno nestao iz Ugovora.

Lazendić je umesto odgovora pokušao da nas izmanipuliše, poturajući nam dokument koji ni na koji način ne demantuje navode o nestanku tunela, već dodatno potvrđuje navedene činjenice o enormnoj pljački na prvoj deonici autoputa Banjaluka–Gradiška.

„Ovim putem vas obavještavamo da nisu tačna saznanja vašeg lista da je bilo kojim aneksom iz osnovnog ugovora 'izbačen' tunel 'Laktaši' niti on može biti 'izbačen' iz ugovora. U prilogu vam dostavljamo primjerak Aneksa 1 ugovora o građenju auto puta Gradiška Banjaluka, sekcija aerodrom Banjaluka–Glamočani, kojim je Javno preduzeće 'Putevi RS' Banjaluka preuzelo ugovor o građenju, koji je kao investitor potpisalo Ministarstvo saobraćaja i veza dana 18.12. 2002. godine”, naveo je Lazendić u svom odgovoru Patriotu .

U čemu je kvaka: Aneksom 1 o građenju autoputa E-661..., na koji se poziva Lazendić, samo je, u skladu sa zakonskim propisima, izvršena promena investitora tako što je umesto Ministarstva saobraćaja i veza tu ulogu preuzelo preduzeće „Putevi RS“. Taj aneks potpisan je 23.12. 2004. godine i u njemu nema ni reči o potrebi dodatnog finansiranja radova na autoputu, već je reč samo o „pravnoj gimnastici“.

Međutim, tunel „Laktaši“ nestaje iz aneksa 1 Ugovora o građenju za dodatne radove, koji je potpisan 25.09.2006. godine, gotovo dve godine nakon aneksa Ugovora o građenju, koji nam je pokušao podvaliti Lazendić.

Očito je da Lazendić pokušava prikriti činjenicu da je saizvršilac brojnih krivičnih dela, a njegove reči „da nisu tačna saznanja da je bilo kojim aneksom iz osnovnog ugovora 'izbačen' tunel 'Laktaši' niti on može biti 'izbačen' iz ugovora“, najbolje demantuju dokumenti koje smo objavili.

patriotmagazin.com

 

Malverzacije u JP „Putevi RS“

Milioni „nestaju“ u vrelom asfaltu

Stručnjaci iz ove oblasti koji su za Patriot preračunali ove cene tvrde da je ugovorena cena tone asfalta 160–200 KM, dok se ista količina na području Banjaluke, na tenderima koje provodi JP „Putevi“ odobrava po ceni od 80 KM. Gde odlazi razlika od 80 do 120 KM po toni asfalta, možete sami pretpostaviti. Međutim, naši izvori tvrde da su odgovori „Puteva“ o jediničnim cenama najobičnija obmana i da su one mnogo, mnogo veće od navedenih, iako su i ove drastične.

Ključnu ulogu u dodeli ovog posla „Niskogradnji“ imao je ministar Čubrilović, dok je Lazendić samo slepi izvršilac naloga. Određeni izvori tvrde da je sve ovo povezano sa privatnom investicijom ministra Čubrilovića, izgradnja stambenih zgrada u banjalučkom naselju Budžak, gde je glavni izvođač radova firma čiji je vlasnik bliski rođak vlasnika „Niskogradnje“, ali o tome više u jednom od narednih brojeva.

Čubrilović nije odlučio samo ko će dobiti posao u Srebrenici već je Lazendiću naredio i asfaltiranje puta do rodnog ministrovog sela Ledenice, a kako je krenuo, ne bi trebalo začuditi ni ako asfaltira i sve rodne njive

piše: EMP

Aktuelna vlast godinu i po dana svakodnevno je pozivala na borbu protiv kriminala i korupcije i isticala svoju opredeljenost da se razračuna sa svim vidovima zloupotreba i nenamenskog trošenja državnog novca. Bila je to pusta priča koja je trebalo da zavara lakoverne građane, jer ova vlast nema ama baš nikakve namere za obračun sa sveprisutnom korupcijom i kriminalnim radnjama. Svedoči to i činjenica da niko iz vlasti prstom nije mrdnuo nakon što je naš list u prošlom broju objavio šokantne dokumente koji svedoče o brutalnoj otimačini narodnih para izvedenoj tokom višegodišnje gradnje prve deonice autoputa Banjaluka–Gradiška. Niko iz vlasti nije ni demantovao naše navode o „nestanku“ 44 miliona konvertibilnih maraka, niti se potrudio da razjasni kako je moguće da u režiji Nedeljka Čubrilovića, ministra saobraćaja i veza u Vladi RS, po scenariju Mladena Lazendića, direktora JP „Putevi“ RS, i u izvedbi firme „Integral-inženjering“ iz Laktaša, tunel „Laktaši“ na volšeban način nestane iz osnovnog ugovora o izgradnji autoputa u aneksu 1, da bi se nakon toga koperfildovskim načinom stvorio u aneksu 2, skuplji za celih deset miliona maraka (umesto 18, svih 28 miliona) nego što je realno potrebno za njegovu izgradnju; niti kako je moguće da tunel „Klašnice“ „poskupi“ za cca 11 miliona KM, a da kilometar čiste trase sa pet miliona KM dostigne visine od celih 10 miliona KM. Patriot je uputio dopis i Specijalnom tužilaštvu RS kako bismo saznali da li ova pravosudna institucija ima nameru da se pozabavi tim slučajem, ali nikakav odgovor nismo dobili, što i ne čudi, jer „specijalci“ rade samo na osnovu naloga iz vrha vladajućeg SNSD-a, i ne pada im na pamet da se bave zloupotrebama koje su počinili aktuelni vladari. Prava šteta za njih, jer bi se tužioci iz ove „pravosudne“ institucije mogli proslaviti kada bi se usudili istražiti brojne nezakonitosti u radu „Puteva“ počinjenih otkako je na čelu ove institucije Mladen Lazendić. Patriot je došao do brojnih dokaza koji potvrđuju da su malverzacije izgradnjom autoputa Banjaluka–Gradiška samo vrh ledenog brega, te da je pravilo u „Putevima“ da se radi mimo zakona i propisa. Krenimo redom.

Izgradnja puteva u Srebrenici

Vlada RS donela je 28.03. ove godine odluku kojom se području opštine Srebrenica daje poseban socijalno-ekonomski status, da bi naredni mesec, 26.04, donela odluku o izgradnji i modernizaciji regionalnih putnih pravaca u ovoj opštini. Ovim dokumentom je precizirano da se sprovede hitan pregovarački postupak izbora izvođača radova. I tu ništa nije sporno, iako neki stručnjaci tvrde da je, po Zakonu o javnim nabavkama BiH, morao biti raspisan međunarodni tender, jer je posao vredan više desetina miliona KM.

Nakon odluka Vlade na scenu stupaju Čubrilović i Lazendić, koji svojim favoritima omogućavaju dobijanje posla. Za sanaciju i izgradnju regionalnih puteva na području Srebrenice volšebno je u roku od 15 dana formiran poziv za ponude, naravno bez adekvatne projektne dokumentacije. (Postoji delimična s kraja osamdesetih godina prošlog veka.) Na tender po pozivu pozvane su dve firme iz Laktaša – „Integral-inženjering“ i „ Niskogradnja“, kao i „Tuzlaputevi“ iz Tuzle, dok pozive nisu dobile firme iz Zvornika i Bijeljine koje su do sada izvodile sve radove u ovom području Republike Srpske i koje imaju kadrovske i materijalne uslove kao i svu potrebnu opremu. Posao je dobila „Niskogradnja“, tako da je jasno da pomenute firme svesno nisu pozvane kako ne bi povoljnijim cenama ugrozile favorizovano preduzeće, što je prva očita prevara. A za njom se nižu brojne druge.

„Ugovor između JP 'Putevi RS' i preduzeća 'Niskogradnja' potpisan je na bazi jediničnih cijena po pozicijama radova, a prema ugovorenim dokumentima za izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju puteva. Za izgradnju, rekonstrukciju i modernizaciju puteva na području opštine Srebrenica, zbog hitnosti slučaja, nije urađena projektna dokumentacija, pa je ugovor sa izvođačem radova potpisan na bazi inženjeringa, što podrazumijeva da će izvođač radova raditi i projektnu dokumentaciju. Plaćanje će se vršiti na osnovu stvarno izvedenih, na licu mjesta izmjerenih i od strane nadzornog organa odobrenih količina“, odgovoreno je iz „Puteva“ na naše pitanje o vrednosti ugovora. Ovakav način poslovanja, bez sumnje, otvara priliku za brojne mahinacije i malverzacije, posebno zbog činjenice što je potpuno nepoznata vrednost radova, koja se, kako smo to videli prilikom izgradnje autoputa Banjaluka–Gradiška, može povećavati do astronomskih iznosa, po potrebama „režisera“.

Dupliranje cena

Druga prevara načinjena je po ključnim jediničnim cenama, koje su, prema tvrdnjama izvora Patriota , od tri do pet puta veće od trenutnih na tržištu, dok se na osnovu odgovora iz „Puteva“ može lako zaključiti da su „samo“ duplo veće od onih koje se nude na ostalim tenderima.

„Ugovorene jedinične cijene asfalta su slijedeće: izrada gornjih nosećih slojeva od bituminizirajućih materijala debljine 7 cm 26,60 KM po metru kvadratnom; izrada asfalt betona (habajući sloj) od eruptivnog agregata debljine 3 cm 14,40 KM po kvadratu i izrada asfalt betona (habajući sloj) od krečnjačkog agregata debljine 3 cm iznosi 12 KM po metru kvadratnom“, saopšteno je Patriotu iz „Puteva RS“. Stručnjaci iz ove oblasti koji su za Patriot preračunali ove cene tvrde da je ugovorena cena tone asfalta 160–200 KM, dok se ista količina na području Banjaluke na tenderima koje provode JP „Putevi“ odobrava po ceni od 80 KM. Gde odlazi razlika od 80 do 120 KM po toni asfalta, možete sami pretpostaviti. Međutim, naši izvori tvrde da su odgovori „Puteva“ o jediničnim cenama najobičnija obmana i da su one mnogo, mnogo veće od navedenih, iako su i ove drastične.

Ključnu ulogu u dodeli ovog posla „Niskogradnji“ imao je ministar Čubrilović, dok je Lazendić samo slepi izvršilac naloga. Određeni izvori tvrde da je sve ovo povezano sa privatnom investicijom ministra Čubrilovića, izgradnja stambenih zgrada u banjalučkom naselju Budžak, gde je glavni izvođač radova firma čiji je vlasnik bliski rođak vlasnika „Niskogradnje“, ali o tome više u jednom od narednih brojeva.

Čubrilović nije odlučio samo ko će dobiti posao u Srebrenici, već je Lazendiću naredio i asfaltiranje puta do rodnog ministrovog sela Ledenice, a kako je krenuo, ne bi trebalo začuditi ni ako asfaltira i sve rodne njive.

Lokalni put “prekršten” u regionalni

Celi slučaj je fascinantan, jer je izgradnja lokalnog puta od Ledenica do Stričića u dužini od 8,5 km nastavljena na osnovu odjednom „vaskrslog“ ugovora iz 2000. godine . „Niskogradnja“ je tada počela radove, da bi ih, po ugovoru iz 2000. godine, nastavila sedam godina kasnije, što je potpuno van pameti. Ovu neverovatnu činjenicu potvrđuju i u “Putevima”.

„Ministarstvo saobraćaja i veza RS, Republička direkcija za puteve i 'Niskogradnja' zaključili su ugovor 14.11.2000. godine o izvođenju radova na rekonstrukciji, modernizaciji i izgradnji regionalnog puta P411 Banjaluka–Čađavica, dionica Ledenice–Racune–Korita, u iznosu 2.871.388,00 KM. Zbog nedostatka sredstava radovi su konzervirani pri realizaciji ugovora u vrijednosti 1.217.397,67 KM. Pošto su se stekli uslovi za dovršetak radova, dana 10.05.2007. godine zaključen je aneks ugovora s obzirom na efekte uvođenja PDV-a i dinamički plan, te se pristupilo nastavku radova po pomenutom ugovoru, rečeno je Patriotu u „Putevima RS“. Neverovatna malverzacija koju Lazendić i društvo otvoreno priznaju! Ovde se radi o klasičnoj zloupotrebi, jer nema teoretske šanse da se po aktuelnim propisima „oživi“ ugovor star sedam godina. Činjenica je da je 2000. godine, kada je ugovor sklapan, investitor morao imati i sredstva za njegovu izgradnju, a ako sredstava nije bilo dovoljno, tada je ugovor morao biti raskinut i raspisan novi tender za njegovu izgradnju, tvrde za naš list stručnjaci iz oblasti javnih nabavki.

Veoma je indikativno da odgovorni iz „Puteva“ nisu saopštili vrednost aneksa koji je potpisan nakon punih sedam godina, iako smo od njih tražili punu cenu ovog ugovora, tako da se može zaključiti da su veoma jake indicije da je na delu nova milionska prevara.

Poznato nam je da čak ni ključnim inženjerima u JP „Putevi RS“ nije jasno na osnovu kojih zakona se sve ovo dešava. Zakonom o javnim putevima RS iz 2004. godine strogo je ograničeno finansiranje radova isključivo na magistralne i regionalne puteve, dok je u ovom slučaju mimo zakona nastavljeno asfaltiranje lokalnih puteva u blizini i pored Čubrilovićeve rodne kuće započetih u vreme njegovog mandata na čelu nekadašnje Direkcije za puteve (1998–2000). U „Putevima RS“ demantuju da se radi o lokalnom putu.

„U svom dopisu ste naveli 'lokalni put od Ledenica do Stričića', što nije tačan podatak, jer to nije lokalni put nego dionica regionalnog puta P411 Banjaluka–Čađavica. Inače, ukoliko Vlada RS donese odluku o finansiranju lokalnih puteva, JP 'Putevi RS' imaju obavezu da sprovode tu odluku“, kažu u „Putevima“ i pokušavaju da se sakriju iza Vlade RS. Ovaj odgovor kazuje da ili u „Putevima“ lažu ili pojma nemaju čime upravljaju, jer je u svim bazama podataka, mapama i na terenu kao regionalni obeležen put Han Kola–Dobrinja–Stričići–Čađavica, dok je onaj kraj rodne kuće ministra isključivo lokalni put.

Aneksi, aneksi, aneksi

Uticaj koji ministar ima na dešavanja u „Putevima“ takav je da se ne sme doneti nijedna odluka bez njegovog odobrenja. Posebna poslastica je tender za četvorogodišnji ugovor za redovno održavanje puteva u vrednosti od oko 200 miliona KM (ponude otvorene početkom ovog meseca), u vezi s kojim je ministar saopštio direktoru i ostalim inženjerima da samo on može doneti odluku ko će dobiti te poslove i da će, ako treba, on napisati novi zakon o javnim nabavkama po kojima se to može uraditi. Naši izvori tvrde da bi najveći deo ovog kolača, prema Čubrilovićevom naumu, trebalo da pripadne „Niskogradnji“.

Ugovor o redovnom održavanju i zaštiti magistralnih i regionalnih puteva u Republici Srpskoj potpisan je 2003. godine sa 12 firmi na period od četiri godine i istekao je 15.marta 2007.godine. Kao posledica zauzetosti ispunjavanjem političkih želja u pripremi za izbore prošle godine i finansiranja lokalnih puteva i putića (potrošeno oko sedam miliona KM) kasnile su pripreme na objavi tendera za novi ugovor o redovnom održavanju. Treba napomenuti da bi ovo trebalo da bude ključna i najvažnija delatnost „Puteva RS“, o čemu svedoči i p rocenjena vrednost ugovora (oko 200 miliona KM za četiri godine). Kako na vreme nisu sprovedene pripreme, kasnilo se sa tenderom i on je objavljen tek krajem juna 2007. godine. Procedura procene ponuda je u toku, ali po svemu sudeći, ako bude žalbi ponuđača, a one su, prema našim saznanjima, izvesne zbog znatnih manjkavosti u samom tekstu tendera i nepoštivanja zakonskih procedura, ovaj proces će se protegnuti i do početka naredne godine. U međuvremenu, Uprava donosi odluku (još jednu u gomili nezakonitih) i aneksom produžava vrednost postojećeg ugovora na neograničeni period (vidi dokumente). Po samom tekstu odluke vidljivo je da za to ne postoji apsolutno nikakva zakonska mogućnost, pa se Uprava i nije mogla pozvati na bilo koju odredbu ili stav Zakona. Prema tome, sva plaćanja od 15. marta ove godine su ilegalna (bilo ih je oko 15 miliona KM) i biće interesantno videti kako će na to reagovati nadležni organi RS.

Nadzorni odbor „Puteva“ protiv Uprave

Nadzorni odbor JP „Putevi RS“ u sastavu Slobodan Župljanin, Milan Kikić i Sreten Blagojević , prema našim saznanjima, u više navrata ogradio se od delovanja Uprave, ali je, uprkos tome, uz jaku podršku ministra Čubrilovića i građevinsko-finansijskog lobija iz Laktaša, Uprava dovela preduzeće do bezizlazne situacije. Čak je i godišnji izveštaj o radu preduzeća za 2006.godinu tajna (nema ga na sajtu preduzeća – iako je to javni dokument i postojala je praksa njegovog javnog objavljivanja).

Zar Dodik krade?

 

nije valjda da vjerujes tamo nekim patriotima banjaluckim...

Sizif i autoput



 

Pa neka braća iz Rs govori o njemu sve najbolje, oni misle da je on neki mesija koji je poslat da ih izvuče iz balkanskog mraka, ali eto vidiš i on je samo još jedan lopov sa kravatom, ah kako tužno i neočekivano

politika i perverzija

Autoputem u 5. oktobar

Lazendić je pretrpeo teške kritike od Čubrilovića, jer nije smeo u javnosti reći da je na trećem lotu pobedila italijanska firma. Razlog isti kao i u slučaju “Prijedor puteva” i “MG minda”: Italijani će posao uraditi profesionalno, bez naduvavanja cena, što, po automatizmu, znači da to neće moći činiti ni “Integral-inženjering”, pa će tako već osmišljena pljačka propasti. Drugi, takođe bitan razlog, jeste što će se, nakon rada italijanske firme, moći uporediti njihove cene sa cenama izgradnje one prve famozne deonice autoputa od 5,7 kilometara, u izvedbi “Integrala”, koja je do sada RS koštala neverovatnih 130 miliona maraka, čak 65 miliona više nego što je to realno za izgradnju bilo potrebno. Jednostavnije rečeno, na prvoj deonici autoputa ukradeno je celih 65 miliona i za to postoje čvrsti dokazi. Čubrilović i Stanković čine sve da Italijani odustanu od posla: prema pouzdanim informacijama našeg lista, Stanković je do sada dva puta boravio u Italiji, gde je predstavnicima firme “Vidoni” nudio otkup ugovora, što znači da je spreman platiti 10–12 posto više od njegove vrednosti, koja iznosi cca 21 milion evra. Italijani su (zasada) odbili ponudu

piše: Slobodan Vasković

Znatan deo vlasti u Republici Srpskoj funkcioniše po matrici mafijaških organizacija: brutalna sila jedini je način ophođenja sa „nižim nivoima“; pljačke državnih para su svakodnevne i neprikrivene; ko se usudi da podigne glas protiv bezočne otimačine (za početak), bude izvrgnut besprizornoj „kontroli“ entitetskih institucija, što su u potpunosti stavljene u funkciju kriminalaca, a ukoliko to nije dovoljno, sledi uništenje firme, a neretko i ličnosti. Mnogo je primera za to u poslednjih godinu dana otkako su neprikosnoveni gospodari života i smrti u Republici Srpskoj postali gaulajteri premijera Milorada Dodika, koji ne prezaju ni od najtežih zlodela kako bi ostvarili svoje ciljeve i zaštitili kriminalne interese. Njihovo ponašanje nije izuzetak, već pravilo, budući da su institucije ovog entiteta već odavno postale adrese bez sadržaja i služe isključivo kao paravan kojim se sve manje pokriva i prikriva sistematsko i organizovano pljačkanje građana. Za Dodikove seize zakoni apsolutno ne postoje: oni ih kroje prema sopstvenoj meri i potrebama, a kada procene da su i njihovi „zakoni jačeg“ nedelotvorni, odlučuju se i za fizičke likvidacije. Najbolji primer za to je ubistvo Milana Vukelića, koje su organizovali pripadnici vladajućeg režima, u šta nema nikakve sumnje.

Vukelić je surovo ubijen zato što je ukazivao na kriminal i korupciju u Zavodu za izgradnju grada i banjalučkoj Gradskoj upravi. Međutim, u realnoj opasnosti su i svi oni poslovni ljudi koji su, kojeg li apsurda, u vreme ove vlasti i na tenderima koje je ona raspisala, sasvim legalno dobili poslove. „Problem“ je u tome što te poslove nisu dobili „dežurni neimari“ diktatorskog režima, firme „Integral-inženjering“ i „Niskogradnja“, pa mafijaši iz Dodikovog kabineta otvoreno prete pobednicima na tenderima, zahtevajući od njih da odustanu od projekata. Najrigidniji primer za to je revitalizacija 227 kilometara puteva iz sredstava koja su obezbeđena kreditom od Evropske investicione banke. Krenimo redom.

Ministar saobraćaja i veza Nedeljko Čubrilović obećao je početkom ove godine da će biti izvršena revitalizacija pomenutih puteva i da će radovi biti završeni do kraja 2007. Raspisani su tenderi za sedam lotova, sproveden postupak i proglašeni pobednici: „Prijedor putevi“ na pet lotova (99,23 kilometra) i „MG mind“ („Mrkonjić putevi“) na dva lota (117 kilometara). Na tendere su se prijavili „Integral-inženjering“ i „Niskogradnja“, ali su njihove ponude odbačene kao nepovoljne. Tog trenutka nastala je panika u redovima „drumskih razbojnika“, jer su Slobodan Stanković i Ljubo Ćubić ostali bez unapred uračunatih miliona.

Bitno je istaći da su ponude otvorene sredinom jula, a radove je trebalo započeti početkom avgusta, kako bi bili do kraja godine privedeni kraju. Međutim, ministar Čubrilović je stopirao potpisivanje ugovora, jer su njegovi favoriti ostali kratkih rukava. Prema proverenim podacima kojima raspolaže naš list, tog trenutka krenuli su žestoki pritisci na menadžment „Prijedor puteva“ da odustanu od posla, što su oni odbili. Izvori Patriota tvrde da im je i otvoreno prećeno, a da su u tome najglasniji Nedeljko Čubrilović i njegov kompanjon Marko Pavić, načelnik opštine Prijedor. Ni nakon toga, „Prijedor putevi“ nisu odustali od posla, a „Putevi RS“ ne smeju da ponište tender, jer će imati problema s Evropskom investicionom bankom, koja je kreditor celog posla. Uz sve to, istekao je rok vrednosti ponuda, tako da će za RS nastupiti šteta, jer će pobednici na tenderu hteti naplatiti nepotrebno čekanje.

Vrednost ovih poslova iznosi 15–20 miliona maraka, što je, čini se, slab zalogaj i za „Integral-inženjering“ i za „Niskogradnju“, ali nije kvaka u tome, već u cenama asflata. Cene asfalta koje nude pobednici na ovom tenderu su i do trista posto manje od onih koje ugovaraju „Integral-inženjering“ i „Niskogradnja“. Stvar je jednostavna: ukoliko se dopusti da revitalizaciju cesta izvrše „Prijedor putevi“ i „MG mind“, na videlo će izaći teške kriminalne radnje koje se očituju kroz „naduvavanje cena“, a u kojima su učestvovali Stanković, Ćubić, Milan Lazendić i Nedeljko Čubrilović. Kako će se ova storija završiti, ostaje da se vidi, ali već sada je jasno da su mafijaši, zbog ličnih kriminalnih interesa, uspeli da spreče revitalizaciju puteva. Jasno je ni da ih premijer Dodik nije u tome sprečio, ne zato što za sve ovo nije znao, već što je saučesnik u celoj prljavoj raboti.

Tu nije kraj priče o mafijaškom delovanju Čubrilovića i „putujuće razbojničke družine“. Poseban deo je nastavak izgradnje autoputa Banjaluka–Gradiška. Pre par dana Mladen Lazendić objavio je da su pobednici na tenderu (tri lota) s plitski "Konstruktor" i italijanski "Vidoni". Posao je vredan 85 miliona evra, a Lazendić je izjavio da će Splićanima, zajedno s lokalnim partnerom "Integral-inženjeringom", biti poverena izgradnja dve dionice od po 10 kilometara (cca 60 miliona evra), dok će Italijani graditi 6,5 kilometara autoputa (cca 21 milion evra).

Nakon ove izjave, Lazendić je pretrpeo teške kritike od Čubrilovića, jer nije smeo u javnosti reći da je na trećem lotu pobedila italijanska firma. Razlog isti kao i u slučaju “Prijedor puteva” i “MG minda”: Italijani će posao uraditi profesionalno, bez naduvavanja cena, što, po automatizmu, znači da to neće moći činiti ni “Integral-inženjering”, pa će tako već osmišljena pljačka propasti. Drugi, takođe bitan razlog, jeste što će se, nakon rada italijanske firme, moći uporediti njihove cene sa cenama izgradnje one prve famozne deonice autoputa od 5,7 kilometara, u izvedbi “Integrala”, koja je do sada RS koštala neverovatnih 130 miliona maraka, čak 65 miliona više nego što je to realno za izgradnju bilo potrebno. Jednostavnije rečeno, na prvoj deonici autoputa ukradeno je celih 65 miliona i za to postoje čvrsti dokazi. Čubrilović i Stanković čine sve da Italijani odustanu od posla: prema pouzdanim informacijama našeg lista, Stanković je do sada dva puta boravio u Italiji, gde je predstavnicima firme “Vidoni” nudio otkup ugovora, što znači da je spreman platiti 10–12 posto više od njegove vrednosti, koja iznosi cca 21 milion evra. Italijani su (zasada) odbili ponudu.

Po menuti događaji oštro oslikavaju stvarno stanje stvari u Republici Srpskoj, koja je postala talac gramzivosti nekoliko izabranih porodica, na čelu sa Dodikovom. Svi oni ovaj entitet tretiraju kao privatno vlasništvo koje arče i pljačkaju bez milosti, smatrajući da su nedodirljivi. Teror, diktatura i pljačka koju sprovode, uprkos teškoj medijskoj blokadi i svakodnevnoj kontaminaciji i zagađivanju javnog mnjenja, što se realizuje preko korumpiranih režimskih glasila, polako ali sigurno izbijaju na videlo i taj proces ništa ne može zaustaviti. I Slobodan Milošević je, ne tako davno, stvorio isti ambijent u Srbiji, pa mu se desio 5. oktobar. Sličan datum dogodiće se i Dodiku, ma koliko mu se, zaslepljenom neverovatnom moći koju poseduje i stotinama miliona maraka koje je za godinu dana “zaradio”, danas to činilo nemogućim. Živi bili pa videli.

Znaci ovako se gradi autoput u Bosni....

Ja bi rekao u regionu,sto je Hrvatska duzna bas 30 milijardi 

ne u bosni, tamo se ne gradi uopste, a ni u RS, ovo je u "boljem dijelu RS"..