SIVI DOM

Vaspitno-popravni dom "Blagoje Parović" u Kruševcu jedina je ustanova u Srbiji u kojoj borave osuđenici mlađi od 18 godina.

KRUŠEVAC - Vaspitno-popravni dom "Blagoje Parović" u Kruševcu, mnogo poznatiji kao "Sivi dom", jedina je ustanova u Srbiji u kojoj borave štićenici-osuđenici, mlađi od 18 godina. Stanari doma izvršili su razna krivična dela, uključujući i ubistva, ali osim toga, oni se ne razlikuju od mladih istog uzrasta u bilo kom drugom gradu u Srbiji. Oni žive u objektu koji spolja ni po čemu ne liči na zatvor. Dom nema visoku zidanu ogradu, a da na ulazu nema čuvara, običnom prolazniku ničim ne bi bila skrenuta pažnja da se s druge strane "baštenske ograde" nalazi zatvor za maloletnike.
Unutra je ipak sve drugačije u odnosu na "spoljni svet". Iza gvozdene ograde vladaju posebni uslovi koji uključuju poštovanje mnogih pravila kućnog reda i ograničenu slobodu kretanja. Domske priče liče jedna na drugu, a glavni akteri su deca iz uglavnom rasturenih i posrnulih porodica, bez jednog ili oba roditelja, brakova alkoholičara, prepuštena najčešće ulici. Mnogima od njih "Sivi dom" je jedina porodica, ili bar zamena za nju.
Štićenici-osuđenici su smešteni u zgradama paviljonskog tipa, pri čemu su dečaci strogo odvojeni od devojaka, sobe su dvokrevetne, samo ponekad trokrevetne. Maloletnici ne borave sami u sobi.
U jednoj sobi dva momka, osuđena zbog ubistva, igraju jamb i nadaju se skorom izlasku. Jedan od njih je došao do "četvrtog nivoa", koji u praksi znači pripremu za izlazak na slobodu.
- Roditelji su mi umrli rano. Brzo sam se uhvatio lošeg društva, tako da sam završio ovde. Sada učim školu, i kada ponovo budem na slobodi kao automehaničar, pošteno ću zarađivati za hleb - kaže šesnaestogodišnjak iz istog paviljona, koji je tu dospeo zbog obijanja kola. Njegova vršnjakinja, lepuškasta crnka, kaže da se tu našla zbog pokušaja ubistva. Međutim, istina je da je ubila babu, očevu majku, zato što joj nije dala dovoljno novca za "dobre patike".
I pored stroge kontrole da ne "dođe do kontakta" između muških i ženskih štićenika, nije retkost da se ipak "rode emocije" koje su u nekim slučajevima završene brakom.
Zaposleni u Domu kažu da su im najveći profesionalni porazi kada ti mladi ljudi ne uspeju da se resocijalizuju, a kao jedan od problema uspešnog prevaspitavanja navode i neorganizovanost socijalniih službi.
- One najčešće nisu u stanju da preuzmu odgovornost za štićenike posle odsluženja kazne. Kada se nađu na slobodi, skoro svi štićenici nose teret krivice, jer ima i takvih koji se ne osećaju krivim ni za vreme izdržavanja kazne - kažu vaspitači.
U Domu s ponosom pričaju da je pre dve godine ugledni reditelj Emir Kusturica snimio omnibus film čiji su glavni akteri bili "domci", a tema stvarni život jednog od njih. Film je sniman namenski i edukativno, prikazan je na mnogim manifestacijama, a Kusturica je posle snimanja, u znak zahvalnosti, štićenicima poklonio televizor.
(Tanjug)

Najmlađi 14, najstariji 23 godine

Najmlađi "stanovnik" Doma tek je navršio 14 godina, a najstariji je nešto mlađi od 23 godine. U Domu ima oko 170 štićenika, muških i ženskih, a prvo mesto sa kojim se susretnu novopridošli je "prijemno odeljenje", odakle se posle mesec dana raspoređuju u otvorena i poluotvorena odeljenja, ili ona koja su zatvorenog tipa.
Zaposleni u Domu smatraju da je mesec dana nedovoljno za opservaciju štićenika i da bi taj period trebalo povećati na 60 dana, kako je bilo ranije. Vaspitači navode da se pojedinci nikada ne pomire sa činjenicom da su dospeli u dom i takvi se svrstavaju "u najteže slučajeve", bez obzira na težinu krivičnog dela koje su počinili.

Droga i umetnost

U Domu, u kome je snimana popularna TV serija "Sivi dom", borave "prestupnici s nevinim licem", a kako tvrde njihovi vaspitači, među njima ima puno narkomana koji su u sukob sa zakonom došli zbog hira, ređe iz samoodbrane ili iz nehata.
- Upotrebu droge u Domu je teško kontrolisati, jer nju unose prijatelji i najbliža rodbina štićenika i to na najneverovatnije načine, čak i u pelenama za bebe - kažu vaspitač i nadzornici.
Inače, osuđenici-štićeni završavaju razne zanate, a u diplomama nema bilo kakvih naznaka da su ih stekli u domu. Tokom slobodnog vremena osuđenici mogu da vajaju, slikaju ili se bave nekom drugom vrstom umetnosti, a dvoje su dobitnici nagrada na likovnom konkursu zatvorskih ustanova.

Izvor: Press