Cilj vlasti u Srbiji iz 2002. godine da se do 2010. prepolovi broj siromašnih ispunjen je krajem 2007. godine, jer je prema zvaničnim podacima bilo siromašno 6,6 odsto stanovništva Srbije, koje je imalo prihode manje od 111 evra mesečno, piše danas magazin "Biznis i finansije".

U toku 2007. godine, oko 500.000 ljudi se ekonomski oporavilo i napustilo kategoriju siromašnih.

Srednja klasa u Srbiji je za tih pet godina ostala tamo gde je bila - bez boljitka.

Među siromašnima dominiraju žitelji sela, naročito oni na jugoistoku zemlje (18,7 odsto), neobrazovani ljudi (takođe 18,7 odsto), nezaposleni (19,7 odsto), stariji od 65 godina i deca između šest i 14 godina (9,5 odsto) i porodice sa troje i više dece (30,5 odsto).

Iako je generalno broj siromašnjih smanjen od 2002. godine, jaz između imovnog stanja sela i grada se produbio, što najavljuje migraciju sa sela u obećane gradove, kao u doba industrijalizacije i elektrifikacije.

Etnička grupa Mađara je najmanje siromašna u Srbiji, dok su Romi najsiromašnija populacija - 49,2 odsto ove etničke grupe spada u siromašno stanovništvo, a 6,4 odsto njih živi sa 50 evra mesečno.

Anketirani su samo Romi koji žive u slamovima i ostalim vrstama stanova, a do onih u kolektivnim centrima ili šatorskim naseljima anketari nisu doprli.

Siromaštvo je atribut ruralne Srbije, jer dve trećine siromašnih živi na selu. Na mapi siromaštva pojavljuju se, međutim, nove kritične tačke - centralna Srbija, industrijski i rudarski centri u zapadnoj Srbiji.

Siromašna područja naseljavaju ljudi niskog obrazovanja, porodice sa mnogo dece.

Starci i deca do 14 godina su najpouzdaniji kandidati za siromaštvo.

Stari ljudi čine 17,4 odsto stanovništva i više od četvrtine siromašnih u Srbiji, iako se položaj starih u svim tranzicionim zemljama poboljšao.

Deca čine 13,9 ukupnog i gotovo petinu siromašnog stanovništva. Podaci o životnom standardu u Srbiji pokazuju da je obrazovanje unosna investicija, ali i među visokoobrazovanima je 1,7 odsto siromašnih.

Zanimljivo je da su u potrošnji siromašnih seoskih domaćinstva izdaci za ishranu, alkoholna pića i duvan zastupljeniji u porodičnom budžetu, a troškovi za zdravstvo, rekreaciju, kulturu, obrazovanje i odevanje su upadljivo manji od izdataka stanovnika grada.

Lane je četvrtina potrošnje siromašnih domaćinstava "alimentirana" iz socijalnih programa - roditeljskih i dečijih dodataka, dotacija, kao i jednokratne i humanitarne pomoći.

Izvor: Krstarica

Kako onaj ko ima platu 300 pa cak i 400 evra moze da se smatra bogatim kad samo gas, voda, struja, smece, telefon izadje cetvrtinu, plus hrana polovinu a ovih ostatak krpi za polovni jugo i kasnije mora da placa placa gorivo koje ce biti sve skuplje, plus da ne pricam o ljudima koji zive kao podstanari ili oni koji moraju da otplacuju kredit za stan sto su uzeli, ova vlast je jos jendom dokazala da je kretenska i satanisticka.