У свакодневном животу трач је тешко избјећи. Већина одраслих и деце често чују трачеве или и сами трачаре у различитим ситуацијама - у трговини, фризерском салону, ресторану, у канцеларији у банци, у кафићу… Трачарење је уобичајен начин разговора међу вршњацима и у већини случајева је безопасан. Међусобна измена различитих мишљења и ставова може бити јако забавна, а можемо и пуно тога научити о себи и другим људима. Такође, циљ трача каткад може бити повећање угледа, важности особе, као и привлачење пажње. Међутим, важно је знати да стално ширење гласина, непотврђених информација може имати и ружне последице. Људи се могу осетити поврђено, пријатељи могу постати непријатељи, прекидају се љубави… Таквом трачу намера је омаловажити, заплашити или потакнути насиље према некоме на темељу етничке, националне, религијске, расне припадности, сексуалног опредељења или неког недостатка/хендикепа. Често се користи као освета или претња. Тако се, на пример, једној 15-годишњакињи догодило да јој је дечко рекао "Спавај са мном или ћу свима у школи рећи да си то учинила са мном и мојим пријатељима".

    Ипак истраживања показују да трач, као индиректни облик агресивности, чешће користе девојчице, док су дечаци склонији директном насиљу попут физичких сукоба. Разлог за ове сполне разлике неки аутори налазе у природи вршњачких група дечака и девојчица. Истичу да су девојчице усмереније на однос с пријатељима те зато кад су повређене или разочаране и користе облике агресије који нарушавају пријатељство (на пример губљење поверења или избацивање из групе). Њима су пријатељства емоционално важнија, па их зато и сам трач може јако повредити. Супротно томе, дечацима је циљ постизање материјалне и физичке доминантности те су стога видљивије и отвореније агресивни (ударање, тучњава), те ређе посежу за облицима попут ширења гласина.

Како реаговати ако је ваше дете жртва трача? Ево неких могућности што можете рећи детету:
•   Запамти да без обзира што кажеш или учиниш, неки људи ће и даље веровати трачу. Циљ је последице свести на најмању могућу меру, али немогуће је апсолутно свакога уверити у твоју страну приче.
•   Немој се с иницијатором трача расправљати или свађати у јавности. Изазивање сцене или заузимање одбрамбеног става ће им само потврдити да су били у праву кад су покренули трач. Најбоље је избегавати их и не говорити ништа. Али, ако се дете не може суздржати и јако жели нешто рећи, подстакните га да сачека док га прође почетни шок и љутња. Кад је смирен, може се упустити у разговор. Понудите му и могућност да с вама увежба што би хтео рећи.
•   Будите му подршка и реците му да има право бити љут. Кад буде могао мирно разговарати, објасните му како би било боље да у школи не бесни и упорно покушава исправити учињену "штету". Предложите му да пред вршњацима покуша глумити како је смирен, те да га трач уопште не дира. А кад трач можда дође до њега, може рећи нешто попут: "А то кружи около о мени? Баш ме занима зашто би се неко толико мучио око ширења неистина?" Потом му објасните како је учинак овакве реакције двојак: то што се не брани показује другима да нема шта да скрива, а уз то одговорност за трач пребацује се на онога тко трача (околина се може запитати постоји ли скривена намера).
•   Може и сам "наставити" ширити трач, на пример тако да упита неког од вршњака: "Јеси чуо како говоре да сам…? Који виц!" и то направи уз осмех. При том би било добро да звучи смирено и збуњено, никад огорчено и увређено. И овде му можете понудити могућност да увежба с вама код куће како би међу вршњацима био сигурнији.
•   Ако га нетко пита је ли трач тачан, може одговорити нешто попут: "Наравно да није, али зар је важно што ја кажем? Само бих волео знати зашто је нетко то уопште измислио". Ако је трач тачан, може рећи само "Зар је важно шта ја кажем? Само бих волео знати зашто је неко то разгласио свима".
•   Допустите да своје осећаје искаже пред вама у пуном интензитету. На тај начин детету ће бити лакше суочити се с вршњацима и не реаговати љутњом, која би могла довести и до других облика насиља.
•   Дајте детету савет да никад не враћа истом мером, јер на тај начин би и он вређао и наносио штету неком другом, а насиље се не би прекинуло. Враћање истом мером би могло довести до повећаног и дуготрајнијег насиља, које онда може имати и пуно озбиљније последице.

Родитељи!
При реаговању на трачеве детету је изузетно важна ваша подршка. Иако је деци, након што крену у школу, мишљење вршњака и припадање друштву све важније и важније, битно је да мама и тата остану сигурна база у коју се деца могу вратити кад им је тешко. Нужно је да родитељи саосећају са децом и увјере их да онај ко трачари није у праву те да такво понашање није у реду. На тај начин дете ће бити сигурније у себе и спремније адекватно реаговати и увек ће знати да није оно криво и одговорно за неугодно и насилно понашање других особа.

Врееме модерне технологије
А. Блог
Деца данас већ од раних година користе Интернет, те на забаван и занимљив начин уче о томе како користити информатичку технологију. Велика већина их у знању о томе далеко премашује своје родитеље. Иако Интернет пружа брзу доступност различитим и занимљивим информацијама, као и комуникацију с великим бројем људи, потребно је бити свестан и опасности које може представљати. Главни ризици употребе Интернета за децу су: изложеност узнемирујућим, агресивним или непристојним е-маил порукама, директна комуникација с особом која тражи непримерене односе, излагање сексуалним садржајима, претерана изолованост детета које произлази из пречестог/дуготрајног кориштења компјутера/Интернета и сл..
Међу децом Интернет може постати ново подручје за исказивање насиља. Један од таквих новијих примера је да деца у туђе име отварају тзв. блогове. Потом на тим страницама изнесу неколико истинитих детаља о наводном власнику блога, како би подаци били уверљиви онима који познају ту особу. Након тога наведе ружне детаље или на пример напише да "власник блога" нуди сексуалне услуге, те уз то наведе тачан број телефона и адресу. Дете на чије име је отворен блог не може избрисати страницу нити лажне податке, јер му је за то потребна шифра, коју има само онај ко је уистину отворио блог. Уз овај пример можемо навести и искуство једног дечка у САД-у којег су вршњаци на једној Интернет страници прозвали исламским терористом, за другог су проширили "вест" да је хомосексуалац. То су само неки од многих примера насиља на Интернету. Но, оно што многа деца, млади, а ни одрасли не знају је да се такви догађаји могу и требају пријавити провидеру, који онда спорну страницу уклоне с нета, те на тај начин зауставе насиље.
Б. Насиље мобилним телефоном
Још један облик насиља међу вршњацима који нам доноси модерно доба технологије је и насиље путем мобитела. Овај облик насиља укључује било какав облик поруке због које се особа осећа неугодно или јој се на тај начин прети – може бити текстуална, видео порука, фотографија, позив – односно, било каква вишеструко слана порука којој је циљ увредити, запретити, нанети било какву штету власнику мобилног телефона.
Савети које можете дати својој деци:
•   Нагласите им да буду пажљиви коме дају број мобилног телефона.
•   Пажљиво користити неку од „чет“ услуга преко мобилног телефона – људи обично нису оно што тврде да јесу.
•   Ако добију поруку с непознатог броја, нека не одговарају. Такође не треба одговарати ни на познате бројеве ако се због садржаја поруке осећају лоше или неугодно.
•   Објасните деци како шала може лако од смешне постати увредљива, те ако су љути може се догодити да учине нешто што касније могу зажалити. Нагласите им да буду пажљиви кад шаљу поруке другима.
•   Потакните их да се пре слања поруке запитају може ли та порука увредити или на било који начин наштетити приматељу?
•   Поставите правило према којем није допуштено слати фотографије или видео записе других људи без њиховог допуштења, као ни слати садржаје који могу увриједити друге људе.
•   Дајте подршку деци и потакните их да одмах разговарају с вама или неком другом одраслом особом у коју имају поверења (попут наставника, школског психолога), како се проблем не би погоршао.
•   Ако се ради о озбиљнијим облицима насиља, особито ако садржи застрашујуће претње, размислите о томе да све пријавите полицији. У таквим случајевима добро је сачувати поруке у телефону, или негдје другде записати податке о датуму, времену и садржају поруке.

Како се на чету заштитити од насиља?
•   Надимак којим се деца представљају при кориштењу ове услуге може увелике утицати на друге (на пример "црнчуга") – зато потакните децу да изаберу надимак који ће их заштитити од могућег насиља и који га неће потицати.
•   Од неког стручњака из информатике сазнајте начине како се може онемогућити долазак порука од одређених "надимака" од којих су раније долазиле неугодне или насилне поруке.
•   Поучите дете да никад не даје своје право име или особне податке на "чет"-у, јер никад не може знати говори ли друга особа истину или има лоше намере.
У ситуацијама насиља међу вршњацима изнимно је важно нагласити детету које је жртва насиља како оно није ни на какав начин одговорно нити криво за ружне поступке других људи. Они који су насилни одговорни су за своје понашање, те требају сносити прикладне последице. Одрасли не би смели толерирати насиље међу децом, макар им се чинило као обична дечја игра. Требало би потакнути код деце (и жртава насиља и оних који чине насиље) прихватање различитости међу људима те развијање социјалних вештина за мирно решавање сукоба.

Cybermed

Trač ili šta mi tražimo u tuđim životima

Sigurno ste primetili da smo sve više i sve malignije okruženi ne samo sajber nego i trač prostorom. Rečnik kaže da je reč trač nemačkog porekla (Tratsch) i da znači brbljanje, ogovaranje, olajavanje, klevetanje. Englezi imaju nekoliko pojmova za tu reč, na primer talk about him/her/them, chin wagging, bad mouthing, u zavisnosti od situacije. Gossip je ogovaranje, brbljanje. Kako vam to zvuči?

Piše: Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičar
Izvor: Magazin "Elle"



U našem jeziku odomaćili su se i deminutivi, na primer tračerica; tepaju ljudi prosto. Kada se sve to odnosi na nekog drugog, malo ko će se suprotstaviti, ali kada potkači nas, e, onda je to sasvim druga priča. O drugima je tačno ma kako neverovatno bilo, a o nama je čista laž, zavist i izmišljotina. Dva aršina za isti, kako socijalni tako i lično psihološki fenomen.

Ako vas ne mrzi, guglujte reč „trač“. Iznenadićete se obiljem informacija o drugima, od kojih su neke toliko lične i dirljive da zaista nisu za to da se podele sa drugima, na primer oproštajna pisma od umrlih i slično. Mnogi časopisi zapravo žive od „live“ prenosa tuđih života, rastanaka, tugovanja, napuštanja, susreta, ljubavnih izleta, izvanbračnih veza, ostavljene dece, usvojene dece, postporođajnih depresija, pijanih majki, zlih očeva, neukusno odabrane garderobe, poremećaja ishrane poznatih, kupovine (naravno, ko zna kako stečenim novcem) luksuznih kola, jahti, dvoraca po Škotskoj i šire, procene tuđeg bogatstva ili osiromašenja do u nedogled.

Kako svaka roba ima kupca, tako i ovakve stvari ne samo što se kupuju, nego se sa posebnom vrstom uživanja i čitaju. Neko bi mogao da kaže da su i literatura, pozorište, film, likovna umetnost, zapisi o tuđim životima. Tačno. Mala razlika je u tome što su to kreacije umetnika, njihov doživljaj realnosti, sa izmišljenim likovima ili pak modelima koji su pristali da budu slikani ili vajani. Često se i navodi da je svaka sličnost sa stvarnim osobama nenamerna i slučajna. Trač je prepričavanje nečijeg života ili dela života zarad zabavljanja mase.

Pri tome se ne vodi računa o tome da takvo prepričavanje događaja, a često i emocija onih o kojima se priča, može da povredi ne samo tu osobu nego i njenu okolinu. Ne bih da podsećam na tračeve o tragičnim događajima u životima poznatih jer za njih svi znaju, npr. život jedne princeze, njena tragična smrt i krajnje agresivno zavirivanje u njenu privatnost, bez razmišljanja o efektima toga na život njene dece.



Koliko smo se puta našli u situaciji da sedeći u nečijem društvu postanemo voajeri prizora iz tuđeg života. „E, znaš li neki dobar trač?“ pitanje je koje se čuje prilično često. Naravno, svaka savremena osoba uvek je apdejtovana i zna bar nešto. Novosti iz časopisa i nisu neke jer ih znaju svi, a te čuvene osobe, ma koliko se trudili da delujemo informisano, ipak lično ne poznajemo. Prava stvar je znati nešto o „našima“, ili još bolje, o nekome iz naše okoline za koga svi mislimo da ga znamo odlično kad ono... iznenađenje, taj neko/neka radi, misli, oseća, doživljava čitav niz situacija, a da nas o tome nije obavestio.

Kako i mi konja za trku imamo, tako ćemo ipak ispričati ono što „nemoj, molim te, nikome da kažeš, strogo je poverljivo, umeš da čuvaš tajnu“, čuvajući to isto toliko koliko od drugog tražimo, od momenta kada smo saznali i izgoreli od želje da prenesemo. Nekako liči na ono „slatka prijo“.

Postoji razlika između trača i spletke. Spletka je priča čiji je cilj povređivanje, omalovažavanje, pa i nanošenje svesne štete nekom drugom. Trač ne nastaje s tom namerom, što ne znači da se to i ne događa. Učesnici u Velikom traču ne žele da povrede drugoga, oni samo žele da znaju, da budu na vreme i dobro obavešteni iz dobro obaveštenih krugova. Verovatno ste primetili, isto kao i ja, da su dobro obavešteni krugovi uvek anonimni. Nešto kao glas iz kosmosa.

Obično se ljudi pitaju, kao da nekada nisu i sami učestvovali u tome, ko su osobe koje prenose tračeve ili u njima uživaju. Bavljenje tuđim životima, bilo da je reč o životima celebrityja bilo, pak, o samo nama znanim osobama, jeste zamena za sopstveni život.

Što je naše unutrašnje psihičko polje praznije, to ostavlja više kubature za smeštanje priča o drugima. Nekada su nas hranile priče sa hepiendom kao, na primer, priča o Pepeljuzi, ali kako više niko ne veruje u Kalimerku koja je našla sreću, tako su se promenile i bajke. Priče idu od fantastičnih zaljubljivanja, udvaranja, skupog vereničkog prstenja, egzotičnih i romantičnih putovanja do venčanja „iz snova“, uvek iz snova, nikako realnosti.

Nastavlja se rastankom u kome je neko uvek ostavljen, usamljen, neutešan, a na horizontu se pomalja neko nov, još fantastičniji i neodoljiviji, ako to jezički može tako da se kaže. Tako trač poprima elemente bajke s krajem koji je neizvestan. Uz trač se ljudi osećaju sigurniji, lepe stvari i nevolje dešavaju se i drugima, sreća i nesreća nisu ekskluzivno pravo slavnih i imućnih. A gde se u svemu tome denuo naš sopstveni život?



Ljudi moje struke rekli bi da je trač deo naše dečje radoznalosti, virenja kroz ključaonicu roditeljske sobe, osluškivanja zvukova čije poreklo ne znamo ali slutimo, sve do trenutka kada saznamo šta su značili.

Decu uvek zanimaju priče iz sveta odraslih, u stanju su da po sto puta slušaju istu priču, iščekuju srećan kraj ili kraj u kome je pobednik onaj ko je pre toga bio potlačen, obezvređen, omalovažen. Kod dece postoji smisao za pravdu i pravda uvek pobeđuje. Sigurno se sećate svog detinjstva ili ste svedok detinjstva svoje dece i iskrenog i spontanog klicanja i aplauza u dečjem pozorištu kada dobro pobeđuje zlo. Kao i sve što je vezano za detinjstvo, tako i trač u ovom smislu ima bezazlenost. Međutim, mi ipak nismo deca i ma kako ne želeli nekom nešto loše, mi zaista virimo. Svako od nas reći će da je nepristojno viriti u tuđu kuću, tuđ lonac, tuđ krevet i slično, što nas neće omesti da to i radimo. Pri tome nemamo utisak da se to i dešava, već da samo konzumiramo opšte obnarodovanu istinu o nekome ili nečemu. Mladi ljudi kažu da 21. vek odlikuje prevaga informisanosti nad obrazovanošću.

Zanimljiva teza. Potkrepljena je i time da su sredstva komunikacije, u avionima poznata kao electronic devices, toliko rasprostranjena da za života i ne stižete da konzumirate sve što nude. To odgovara istini, ali i otvara vrata zloupotrebi. Razni hakeri, popravljači naših kompjutera, voajeri, uzimaju sebi pravo da stave kao opšte dobro informaciju koja je lično naša. Tu smo zaista nemoćni. Brisanje svega što postoji, a jedino se tako možemo sačuvati, znači i brisanje dokaza da smo živeli. Jesmo li spremni na to?



Kada smo kod moje struke, sećam se neverovatne vežbe iz jednog predmeta na kojoj nam je demonstriran način i efekat prenošenja informacija od usta do usta, tada poznatije kao širenje glasina. Od početne informacije kojoj smo bili svedoci, do konačne verzije, informacija više nije bila ni nalik originalnoj, ne zato što su studenti hteli da iskrive istinu, nego zato što je svako, u skladu sa sopstvenom ličnošću i kapacitetom za pamćenje i reprodukciju, prenosio dalje ono što je „čuo“. Prvo smo se smejali, a onda užasnuli.

Neki ljudi kažu da je trač džankfud za dušu. Pa, recimo da jeste. Kratka informacija koju je lako preneti, ne zahteva veliki napor da se proguta i svari, prenese u nekom obliku, hrani dušu informacijom od koje se nema koristi, a ostavlja se utisak da smo u trendu. Da li bi onda reč trendtračeri bila adekvatna? Baš me zanima šta će lektorka ovog teksta reći za to. Kada znate trač, vi ste u toku zbivanja u svom gradu, koji je za tračeve uvek mali ma kako veliki bio. Sigurna sam da znate tračeve „o našima“ i iz belog sveta. Kakav Njujork, suviše je blizu da bismo se sakrili!

Nemojte imati iluziju da je trač karakteristika ovog veka. Bilo ga je i biće ga. Čujem kako kažu da ste Neko jedino ako o vama postoji neki trač, ali sam sigurna da neki misle da bi radije bili Niko pre nego da se o njima pletu priče. Valjda postoje i drugi dokazi da smo živeli. Kao klinku engleskom jeziku učila me je jedna učena i mudra žena. Sećam se citata iz jedne pesme koji bi mogao da se parafrazira kao: „Onaj ko od mene ukrade moje dobro ime time se ne bogati, ali mene osiromašuje za ceo moj život“. Toliko o tome.

• Trač je univerzalni fenomen.
• U traču ne uživaju svi.
• Trač je prepričavanje tuđeg života umesto življenje svog.
• Priča koja do vas stigne već je izmenjena prvobitna priča.
• Ma kako zanimljiv i ekskluzivan bio, trač je uvek priča o nekom drugom. Šta imate da kažete o sebi?
• U traču uvek postoje bed gajz i gud gajz. U koje spadaju oni koji prenose tračeve?
• Setite se dečje pesmice: „Ide maca (trač) oko tebe, pazi da te ne ogrebe...“
• Kada se uključite u trač, setite se pesme „Šta bi dao da si nam mom mjestu“. Da li biste dali?

Izvor: B92

Uglavnom ono sto nemamo u svom...

Uglavnom za sate i sate tracarenja imaju vremena samo oni koji realno nemaju nikakav sadrzaj u svom zivotu...

Ja sam u pondeljak cula neke traceve o sebi (krenulo kao sala, ispalo da se o tome zaista prica) od kojih mi se stomak prevrnuo...
Mozda je za neke traceve selotejp (da ne podrzavam nasilje) pravo resenje...

mislim da je plast ravnodusnosti ipak bolje rijesenje.

uvijek kada cujem neke neistine i poluistine o sebi...pomislim..da ako vec i nisam uradila ili rekla odredjene stvari,uradila sam i rekla mnogo gore,za koje dusebriznici ne znaju

ne ljutim se,
iako se to ne smije uzimati olako.

tracevi su sve samo ne i bezopasni...zaista mogu da uniste neciji zivot!
opet...ukoliko im i dozvolimo.

Pa, dobro... to je neko mirnodobsko resenje...
Ali... izmisljati gluposti koje mogu da povrede neke trece osobe s kojima nemas nesuglasice je morbidno... u najmanju ruku...

naravno da je morbidno,to ne dovodim u pitanje.

nije to mirnodopsko rijesenje,to je jedini nacin da takve ljude smjestis tamo gdje im je mjesto.
a njima mjesto ne moze biti znacajno u mom zivotu.
tacnije,ne smije da bude.

istina,koju sam spremna da branim,jeste da vecina ljudi informacije prima preko samara.
ali je i istina da "kada ratujes sa djubretom,bilo da pobijedis ili izgubis,uvijek oprljas ruke".

tracevi su kao lavina.
cesto nezaustavljivi kada krenu.

ono sto provjereno znam iz sopstvenog iskustva je da nikada ne treba demantovati ono sto se govori o vama.
bespredmetno je.
jer,unaprijed smo,takva je filozofija traca,osudjeni i krivi!

jer demantom i ulaganjem napora da gorima od sebe dokazemo sebe je ono sto oni i cekaju,da bi nas uvukli u beskrajnu igru...je kontraproduktivna!

njih ne zanima istina o onima koje pljuju....njih zanima samo pljuvanje!

Već neko vreme nemam takvih problema, jer se prosto ne krećem u krugu ljudi koji bi radio tako nešto... 

Ali zato u srednjoj školi, nemalo puta sam bila meta izmišljotina i tračeva... U početku me sve strahovito pogađalo, ali sam vremenom naučila šta je ono što ljude koji plasiraju te informacije ostavlja u mat poziciji - osmeh.

znate li onu narodnu:"informacija je moc." ?

o...znam.

to je slicno onoj izreci:"parce istine je perfektno sredstvo za laz,jer nam daje uvjerenje".